PALUBA
March 29, 2024, 03:25:25 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722951 times)
 
0 Members and 4 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #60 on: June 12, 2014, 10:01:24 pm »

Ко је био Петар Илић Пекета? Једно Пекетино писмо.

Родио се у Ужицу 1787. године. Најпре је био момак а касније татарин у Књаза Милоша. Прочуо се кад је са Настасом буљубашом, по заповести Књаза, повалио Попечитеља внутрени дела, полковника и каваљера Ђорђа Протића, и оцепио му 50 батина, зато што је овај ударио на образ својој свасти(ки), млађој ћерки гружанског кнеза Петра Топаловића.
Био је снажан, јак, храбар и један од најпоузданијих Милошевих људи. Носећи Књажева писма у Цариград, три дана и три ноћи није спавао. Путем је частио суруџије да јуре а мезулџијама давао напојнице да му дају добре коње.  Књаз га је поставио  за члана Исправичества пожаревачког у чијем је раду учествовао, поготову када се радило о каквом важном предмету. Прогонио је скитнице и беспосличаре  са двора и вароши и старао се да се рђаве речи против правитељства не говоре. По књажевој наредби просекао је друм од Пожаревца до Свилајнца 1838.

Кад се Милошева ћерка Савка као шеснаестогодишња девојчица заљубила у пречанског кицоша, лепог Алексу Поповског, Пекета га је, по Милошевом наређењу, добро испребијао у београдском конаку. Алекса је био Милошев секретар и омиљена кнежева личност кога је звао сином. Али кад у јесен 1830. у Крагујевцу наново ухвати Савкино писмо упућено Алекси, књаз одмах пошаље у Пожаревац Пекету и Шаренгаћу, с наредбом да га убију. У Свиланцу га ови ножевима исеку и закопају у неко трње, узевши с њега хаљине, сат и новац.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

9. марта 1839. Указом Књаза Милоша, Пекета је унапређен у чин мајора и постављен за  Начелника за Срез Моравски у окр. Пожаревачком. Указ је потписао Попечитељ  внутрени дела, полковник и каваљер  Ђорђе Протић.

Месеца августа године 1840. у дослуху са кнегињом  Љубицом (која је у то време променила партију и из Михајлове прешла у Милошеву) и Јованом Мићићем, начелником Ужичког округа, Пекета дигне народ нахије Пожаревачке и Смедеревске против књаза Михајла са намером да врате старог Књаза на власт и са том својом војском  заустави се код Мокрог Луга. Књаз Михајло, чувши за буну, одмах нареди Попечитељству Внутрени Дела да се регуларна војска  Београдског гарнизона  за бој приправи и заједно са бандом дође у Топчидер; затим, да се сви окружни  Начелници, Председници окр. Судова који су на Скупштину дошли, такође и Депутати народни спреме, да у сваком случају силом оружја предусретну и разгну, како се чуло, већу него икад  до сад  окупљену на недозвољени начин гомилу људи, који су, кренули к Топчидеру.
Код Мокрог Луга састану се књажеви и Пекетини изасланици, а народ који је дошао са Пекетом, видећи младог Књаза, остави свога вођу и пређе на Михајлову страну. Пекета тада покуша да побегне, али буде ухваћен са 23 друга, и стављен пред Чрезвичајни суд, као бунтовник.
Суд је осудио мајора Пекету да се, пред народом, лиши свих чинова, па да се протера на робију у Лозницу, на четири године, у лаком гвожђу на ногама.
Недуго затим, Пекета је умро у заточеништву 1843.  Његова жена Анка пренела га је из Лознице у Пожаревац, и сахранила у порти са северне стране Саборне цркве Светих архангела Михаила и Гаврила коју је подигао је књаз Милош 1819.


Писмо Петра Илића Пекете домостроитељу двора пожаревачког 

Чудна је ствар кад човек иште једно, а даје му се друго. Ово је случај с вама. Ја иска од вас да ми пошаљете јарића селска, а ви ми посласте прасад неку с известијем вашим, да јарића неимат тамо и мудровањем присовокупљеним да није погрешно у писму моме и записани јарићи уместо прасади.
Ако ви не знате шта говорите, ја знам, шта сам мислио и шта сам писао.Та право је имала баба Миља што вас је назвала писдом пипљивом. Ви велите да тамо неима јарића селска, а куд су те иј неима? Куд су она три селска која сам ја оставио навалице да ми се нађу, кад смо козе летос произпродавали? Куд су се дели? Оћу да ми кажете. Да видим куд мој маал пропада и како је то надзиравате, кад и онога неима, што треба преда ме да изађе. Како ли мора стајати оно што је уклоњено од моји очију? Биће са тим вражда, као и са прасадма. Високоушна памет ваша послала ми је прасад ову, како неће до мене доћи, она уместо тога, да иј пошље или на мојим колима, због кога су иј остављени мноме два вранца моја да за подобне случаје нађу се, или на кочијама варошки, који има троји погођени под плату или на вашим коњма мензулским, послала ми иј на колима волујским од једног села до другога те иј је полак полипсало путем.

Кад је тако, а ви пошиљите отуд коње или кола ваша, те прасад ову, која мени не треба, носите натраг куд вам год  драго, јер ја ионако не знам, откуд би ти прасади могли бити, кад је добро тувим, да прасади никакви тамо остало није, већ ако сте иј ви купили сада за новце, или сте покрали печенице од солдати и послали ми, да се добри покажете.
Оћу дакле, да ми јавите, како за селска она три јарета, куд су се дела, тако и за прасад послану, одкуда сте иј узели, и то час пре.


У Крагујевцу
28. декемвра 1836.


* Јелисавета Савка Обреновић.jpg (30.69 KB, 400x400 - viewed 69 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #61 on: July 01, 2014, 09:15:13 am »

(20) Вучићева буна

Ја се не бојим никога, ни књаза ни Савета, ни попечитеља ни митрополита, и нико не треба да се боји никога, ми смо сви равни, што је књаз то је и свињар, што свињар то и саветник, што саветник то и терзија, што терзија то и судија, што судија то и ја, сви смо ми једнаки: не треба да се само један греје на сунцу, а сви ми стојимо у ладу... Ја се не бојим никога, само се бојим Устава, па то ћу рећи и књазу Михаилу као што сам говорио његовом оцу... нек нико не мисли да књаз може да чини у земљи што хоће; он мора да слуша народ и чини оно што народ хоће и заповеда.
Тома Вучић Перишић

У суботу 22. марта 1841. око 10 часова, Београдски Везир Ћамил-паша приредио је тафлу. При части овој угостио је он Књаза и Господара Србског Михајла, и Г.Г. Председника Совјета Јефрема Обреновића, Попечитеља Иностраних Дела Ђорђа Протића, Попечитеља Правосуђа и Просвете Стефана Радичевића, затим, Императорско-Руску Г.Г.  Флигел-Ађутанта Полковника Барона од Ливена, Генералног Конзула Герасима Ваштенка, генералштабног Капетана Штарка; Француског Конзула Г. Мареја, и  Цесарско-Краљевског Конзула Г. Димитрија Атанацковића.

Сутрадан, у недељу, Председник Високославног Совјета Србског, Господар Јефрем Обреновић узвратио је част, при којој су како сва гореизложена лица, заједно са Пашом, присуствовали, тако су и многи отмени гости на исту позвани били. (Има помена да се поред токајца и шампањца уз десер(т) пио и мускател, a ђаконија, које су  редом изношена на послужење, не би се постидео ни сам Султан у Стамболу.)
О чему су се, међутим, без присуства отмених гостију, гореизложена лица саветовала то не можемо поуздано да знамо, тек, у понедељак 24 марта  Књаз и Господар Србски Михајло издаде Прокламацију којом заповеда да сваки Србин прошле догађаје и буди какве од једног другом учињене увреде и неправде преда заборавности, и да се нико не усуди више опомињати или жалити се на то, нити да доцније један другог укорава, или буди чиме обезпокојава, давајући овим начином пример заборавности свега прошавшег, како би се одсада обштим силама  јединствено трудили зарад спокојства и благоденствија отечества Србског...
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #62 on: July 02, 2014, 01:05:56 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Овај прилог односи се на претходну  тему  под именом Пекетина буна.
Молим да, уколико је могуће, прилог пребаците у одговарајући ред.


* указ.jpg (251.56 KB, 932x1068 - viewed 74 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #63 on: July 03, 2014, 02:32:48 pm »

Прокламација

Поводом народног возмуштенија, које се к сожаленију Моме прошле године породило и обшти поредак пореметило било, оставили су неколико Членова Совјета и други служитељи своја звања; једни зато, што је народ на њи викнуо, а други без икаквог даног им повода, и доцније су заједно с неким људима гражданскога реда, кои су се с њима сдружили, једни по решенију Високе Порте, а други својевољно, из отечества удаљили се.
Повратившисе сада међу нас спокојствије и господствујућиј у Књажеству поредак, дозвољава Ми, не само старати се о већем утврђенију истог и бринутисе о свима Србима вообште, но при том обратити поглед Мој и на положеније они соотечественика Наши, кои се наоде удаљени од својиј кућа и фамилија.
Тим поводим нашао сам за сходно представити Блистателној Порти и Росијско-Императорској Мисији жељу Моју о повратку исти лица у отечество и о мерама, како би се повратком њиним мир и поредак међу нами оддржао. Представленије ово получило је благосклоно Њино одобреније, по коме је Блистателна Порта благоразсудила, да се нека Лица јошт за неко време изван отечества задрже, а прочи да се кућама своима врате, и у следствију том Ја сам учинио нуждно расположеније, коим ће се начином моћи из Сербије изишавши позвани соотечественици Наши у њу вратити.
Они могу бити уверени, да ће овде наћи покровитељство закона, обезбеђавајуће живот, личност и имање свакога. Они између њи, кои су пре тога били у званичним дужностима, могу се обраћати к Мени с молбом ради полученија нове службе, како се својом приверженостију к Моме Правитељству и добрим својим поведенијем ове заслужни покажу, и ако принесу на жертву внутрениему спокојствију отечества собствение користи и содејствија, која сваком Чиновнику света дужност налаже.
Давајући овим начином пример заборавности свега прошавшег, како би се сада обштим силама трудили јединствено о спокојствију и благоденствију отечества, заповедам, да свакиј Србин прошле догађаје и буди какве од једног другом можда учињене увреде и неправде преда заборавности, и да се нико не усуди више опомињати се на то, нити доцније један другог укорава , или буди чиме обезпокојава.
Будући је обште согласије и добриј поредак најпоузданије средство к достиженију народнога благостојанија, то ће сваки без разлике бити подвргнут најстрожијем одговору и законској казни, кои би год, било речима или каковим странпутицама, или тајним дејствијама покусиосе, изнова нарушавати обштенародно спокојствије. С друге пак стране свакиј може бити уверен, да ће његово похвално поведеније и верна служба бити Мном достојно уважена, и да неће без заслужне награде остати.

B. No 343. 24. Марта 1841.
У Београду.

(М.П.) Михаил М. Обреновић с.р.
Књаз Србскиј

Књажескиј Представник и Попечитељ
Иностр. Дела Полковник и Каваљер,
Ђорђе Протић с.р.



Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #64 on: July 07, 2014, 09:27:29 am »

28. марта  кренуо је један руски курир пут Цариграда и један српски татарин у Видин носећи Књажеску Прокламацију из отечества одбеглим Србима, и нешто путног трошка, који им по својој природној благости  определи милостивејшиј  Књаз,  да би кућама својим могли доћи, сви, осим Вучића, Стојана Симића и Милутина Х. Гарашанина за које је после  вишедневног саветовања Светлога Књаза, Барона од Ливејна и Ч. Везира  одлучено: да још неко време из отечества морају изостати.
Истога дана Попечитељство Внутрени Дела добило је налог од Књаза и Господара Србског Михаила, да на сва Окружја по смислу Књажеске Прокламације распише, да Окружне власти народу заповеде, да овај оне, који су изван отечества,  када се натраг кућама и фамилијама својим врате, ни самим словом не вређа, већ да се, под претњом строге казне, по обнародованом гласу  влада.

Височајшиј Књажескиј налог
Попечитељству Внутрени Дела

Прилажући Попечитељству  једну оригиналну Прокламацију, коју сам под 24. тек. издао у смотренију лица од Правителства Србског одцепившисе, препоручујем му, да содржаније њено ради нуждног знања сообшти свима њему подчињеним Властима, а посредством ови да и целом народу сходним начином, не собирајући људе нарочито тога ради, обнародује, на кои конац и пошиљем му с писмом овим 150 егземплара печатани Прокламација.
При овим сматрам за нуждно препоручити Попечитељству Внутрени Дела, да оно и од своје стране изда налог свима њему подчињеним Властима, да се свакиј Прокламације ове точно придержава, и да се никакове увреде или прекоревања не наносе у Сербију повратитисе имајућим соотечественицима нашим.
Попечитељство Внутрени Дела издат ће намери овој сходна наставленија свим Началничествима и Управитељству вароши Београдске, по коима ће ови мотрити како на то, да се људима поменутим никакове обиде не причињавају, тако и на то, да се они не занимају каковим злоумишленијама или да се у какова нибуд непозволеина дела не упуштају.

В. No 343.  26. Maртa 1841.  у Београду.
Михаил М. Обреновић
Књаз Србскиј
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #65 on: July 07, 2014, 02:43:00 pm »

Господин Барон од Ливена, провео је у Србији дан празника Воскресенија Христова, кога је дана и у београдској Саборној цркви на богослужењу био. Пасхалну јутарњу службу служио је Г. Архиепископ Београдски и Митрополит Србски Петар Јовановић са Свештенством. Сутрадан око 10 сати пре подне, прешао је он у контумац Земунски. Пред конаком, где се са Књазом Михаилом растао, причекала га је књажевска банда и војска Београдског гарнизона, да га при поласку, достојно чину његовом, испрати. Како се на пут кренуо, огласили су топови  полазак његов и толико је топова избачено, колико чину и звању његовом пристоји. На Савској обали, где је кајак приспео, причекали  су га Г.Г. Попечитељи, Совјетници, Чиновници и многобројни народ Београдске вароши. Тако се 1. априла 1841. у Србији успешно завршила  мисија Императорско-Руског Флигел Ађутанта, Господина Барона од Ливена

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Вильгельм Карлович Ливен ( нем. Wilhelm Heinrich Freiherr von Lieven, 1800-1880) и београдски митрополит Петар Јовановић (1800-1864).


* фон Ливен и митрополит Петар .jpg (68.78 KB, 580x402 - viewed 69 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #66 on: July 08, 2014, 09:23:19 am »

/Прве недеље после Васкрса на Томину недељу 6. априла избио је устанак  противу турског зулума  у нахијама Нишкој, Лесковачкој, Пиротској и Прокупачкој. Правитељство Србско решило је  да се неутрално држи, тј. да не допусти људима из Србије у буну мешати се, а Књаз Михајло, поводом тим, издао је Прокламацију следећег садржаја:

Христијани живећи у нахијама, Нишевачкој, Пиротској, Лесковачкој и Прокупачкој, пределима Сербије соседним, 6. овог месеца противу ондашњи Турака, по њиовом изјасненију Зулумћара, подигли су се.
Движеније ово, било оно каквог му драго рода, ни најмање се не относи на пределе Књажества овог. Народ је Србскиј правима својим, дарованим му Височајшим Султанским Ферманима и Хатишерифима, осигуран у спокојствију и безбедију своме. Наслаждавајућисе спокојствијем и миром, сви житељи Сербије треба да су страни овому движенију онострански подданика Његовог Султанског Величества, и да избегавају и клонесе свега овог, чим би и они узели участије у движенију овоме.
Објављујући ово настојећом Прокламацијом народу Србском, живејше препоручујем свима вообште и свакому воособ, да свакиј само своје послове гледа и налозима својиј предпостављени Власти повинујесе, да нико не узима участије у поменутом движенију, и да се нико ни најмање у исто не меша.
Ја се надам, да ће сви житељи Сербије дужности својој повиноватисе и овоме Моме налогу следовати, чиме ће показати и овом приликом дужну своју послушност и приверженост к Правленију своме; но ако би кои толико дерзновен био, да се покуси умешати се у дело ово и тиме преступити ову Моју височајшу препоруку, бит ће праведно сматран као миронарушитељ и противник Правитељства, и као таковиј бит ће подвергнут строжајшему наказанију.

В. No 403.   10. Априлија 1841. у Београду.
(М.П.) Михаил М. Обреновић с.р.
Књаз Србскиј./

Напомена: Нишка буна (Милојева и Срндакова буна, или лесковачка буна, Чавдарова размирица, бојаџијска размирица, власотиначки бозгун) биће обрађена у посебној теми.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #67 on: July 10, 2014, 09:03:15 am »

Неуспех Пекетине буне није обесхрабрио рујанског сердара Јована Мићића и Кнегињу Љубицу у намери да поврате Коџа Милоша на власт. У пролеће 1841.  осетило се  извесно комешање народа колубарског среза београдског округа.  Сазнавши преко ухваћеног писма да су Колубарци позвали Мићића да им се придружи на путу за Београд, књаз Михајло по попечитељу  унутрашњих дела Цветку Рајевићу поручује Мићићу да то нипошто не чини. Без подршке са стране  у редовима бунтовника настаје расуло. Припрема буне откривена је и сасечена у корену.

Исход Колубарског немира био је овај: Јовану Мићићу и кнегињи Љубици се није ништа десило, а остале немирне главе су ухапшене и заточене у Солдатски шпитаљ у Сава ма(ха)ли. По свршеном испиту, како чрезвичајним на то одређеним, тако и Апелационим судом изречене су и прочитане пресуде над 32 учесника умишљаваног и угађаног немира, које су објавиле  Новине Србске,  VIII, 43,  25.10.1841. Војницима, који су у овој побини учествовали, пресуде по којима су двојица на смрт осуђени, тројица на мртву шибу, а остали на бој штаповима, судио је војни суд, а пресуда је извршена 26. октобра.  Њихова имена нису објављена.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #68 on: July 10, 2014, 03:15:36 pm »

Пресуде над коловиђама и участницима умишљаваног и угађаног Колубарског бунта

1.   Над Гајом Вукомановићем, ђумрукџијом Топчидерским, као главним участником овог немира, изречена је пресуда првим Судом, да се звања свога конечно лиши, да му се Декрети, Дипломе и остали на звање и чин добивени документи, јавно пред народом вароши Београда одузму, и да трећи део трошкова, који су због побуне ове учинити морали, плати, а по том да се на вечито заточење у Лозници у тешкоме гвожђу, под присмотром полицајном стави. Пресуда ова преиначена је Апелационим Судом тако, да уместо вечитог заточења 15 година у Лозници у лакоме гвожђу у заточењу пребуде, а по тим слободан да се одпусти, и да четврту част свију трошкова, због побуне ове учињени, плати.
2.   Никола Ћироман из Београда, као главни коловођа овог немира, осуђен је Судом првог степена, да се пред сабраним народом окружја Београдског из пушака убије, и да се на коло баци, коју је пресуду Апелациони Суд по свему одобрио.
3.   Новак Максимовић из Кука,  као главни коловођа, осуђен је Судом првог степена, да се из пушака убије и на коло баци, које је пресуду Апелациони Суд место смртне казне променио у 12-то годишњу робију у гвожђу у Ужицу.
4.   Благоје Мијајловић из Кука, осуђен је Судом првог степена, да се из пушака убије и на коло баци, које је и Апелационим  Судом одобрена.
5.   Марко Бирчевић из Шопића, као главни участник умишљаваног и угађаног овог бунта, осуђен је судом првог степена,  да се из пушака убије, и да се на коло баци. Апелациони Суд пресуду је ову умекшао с тим, да уместо смртне казне шест година дана на робији у гвожђу у Чачку пребуде, а потом да се слободан одпусти.
6.   Милојко Павловић, Београђанин, осуђен је првог степена Судом, да две године дана, од дана изречене пресуде у лаком гвожђу у Ћуприји робује, и да у почетку робије 50 и по свршетку исте 50 штапа прими, а по том се слободан одпусти. Пресуда ова Апелационим Судом одобрена је с тим додатком, да уместо две, пет година дана робује.
7.   Никола Танасковић, родом из Остружнице, осуђен је Судом првим, да од дана изречења пресуде једну годину дана у Београду у лакоме гвожђу робује, да 75 штапа, од којих половину при свршетку, а половину у почетку робије, да прими, а по том да се слободан одпусти. Апелациони је Суд пресуду ову преиначио, да уместо једне године, три године дана у лакоме гвожђу на робији у Београду пребуде, и место 75, 100 штапа по изложеном начину Судом првог степена, прими.
8.   Над Пантом  Ковићем из Шабца, као участником овог бунта, изречена је пресуда Судом првог степена, да од дана изречења пресуде, годину дана заточења у Неготину у лаком гвожђу издржи, и да четврту част трошкова, који су због побуне ове учинити морали, плати. Апелациони је Суд пресуду ову одобрио с тим, да трећу част трошкова Судом првог степена изложени, плати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #69 on: July 11, 2014, 09:22:43 am »

9.   Милан Иванковић из Шопића, осуђен је Судом првог степена, да пет година дана, од дана изречења пресуде, у Гургусовцу у лаком гвожђу робује, и да у почетку робије 50, а при свршетку исте опет 50 штапа прими. Ову је пресуду Апелациони Суд преиначио у томе, да уместо 5 једну годину дана робује.
10.   Спасоје Станојевић из Мељка, осуђен је првим Судом, да због тога, што по свидетелству лекарском боју подлећи не може, 6 година дана у Зајечару у лаком гвожђу робује од дана изречења пресуде, а по том се слободан одпусти. Пресуда ова Апелационим Судом одобрена је с тим преиначењем, да уместо 6 само 2 године дана робије издржи.
11.   Иван Аничић из Јунковца, осуђен је првим Судом, да 4 године дана у лаком гвожђу у Крагујевцу, рачунајући од дана изречења пресуде робује, и да 50 штапа боја на почетку, а толико при свршетку робије прими, па по том слободан одпусти се. Што се робије тиче, Апелациони је Суд умекшао казну у толико, да у место 4, једну годину дана робује, у осталим пак, да се по пресуди Судом првог степена изреченој поступи.
12.   Новак Јаковљевић из Јунковца, осуђен је Судом првог стпена, да од дана изречења пресуде, 4 године дана у лаком гвожђу у Крушевцу робује, и да му се у почетку робије 50, а при свршетку ове такође 50 штапа удари, а по том се слободан одпусти. Ова пресуда умекшана је Апелацијом, да у место 4, 1 годину дана робује, а у осталом да се по пресуди Судом првог степена изреченој поступи.
13.   Милија Ђурић из Кука, осуђен је првим Судом, да три месеца у лаком гвожђу у Београду, од дана изречења пресуде, робује, и да му се у почетку робије 25, и на свршетку такође 25 штапа удари, и по том слободан одпусти, и да досуђену му част учињених трошкова плати. Апелациони суд пресуду је ову преиначио с том изменом, да му се дојакошњи апс у казну урачуна, и да му се 50 штапа ударе и по том се слободан одпусти.
14.   Живан Љубичић из Шопића, осуђен је Судом првог степена, да се са звања Кмета сметне, да таково више никад получити не може, и да 5 година дана у Београду у лаком гвожђу, од дана изречења пресуде, робију издржи, а по том слободан да се одпусти.  Пресуду је ову Апелациони суд умекшао у толико, да у место 5, само 3 године дана робује, а у осталим да се по пресуди Судом првог степена изреченој поступи.
15.    Милош Јеремић из Јунковца, осуђен је првог степена Судом, да робује две године дана у Брусници у лаком гвожђу од дана изречења пресуде, и да му се у почетку робије 50, а по свршетку такође 50 штапа удари, а по том слободан одпусти, која је пресуда Апелационим Судом совершено одобрена.
16.    Милош Стојановић из Шопића, као участник бунта, осуђен је Судом првог степена, да једну годину дана у лаком гвожђу робује, и да му се у почетку 25, а при свршетку такође 25 штапа удари, пак да се по томе слободан одпусти. Апелациони Суд преиначио је ову пресуду утолико, да му се дојакошњи апс у казну урачуна, и да 50 штапа у своме селу прими, па да се по том слободан одпусти.
17.    Јован Миловановић иначе Шопшага из Шопића, осуђен је првим Судом, да три године дана у лаком гвожђу у Шабцу робује, да 50 штапа у почетку, и толико по свршетку робије прими, па по том слободан одпусти, коју је пресуду Апелациони Суд преиначио тиме, да у место три, једну годину дана робује, а у осталом, да се по пресуди Судом првог степена изреченој, поступи.
18.    Димитриј Петковић из Планинице, осуђен је Судом првог степена, да од дана изречења пресуде, годину дана у лаком гвожђу у Ваљеву робује и 75 штапа, од којих половину у почетку, а половину на свршетку робије прими, па да се по томе слободан одпусти, која је пресуда  Апелационим Судом преиначена у томе, да му се по обнародовању пресуде 50 штапа удари, и по томе се слободан одпусти.
19.    Петар Павловић иначе Крунић из Чибутковице, осуђен је првог степена Судом, да од дана изречења пресуде, годину дана у лаком гвожђу робује у Београду, и да 70 штапа, и то половину у почетку, а половину на свршетку робије прими, па се по том слободан одпусти, коју је пресуду Апелациони Суд у толико приначио, да по обнародовању пресуде 50 штапа прими и по том се слободан одпусти.
20.    Недељко Нинковић, иначе Баја, из Шопића, осуђен је првим Судом, да због тога, што по гласу Лекарског свидетелства боју подлећи не може, робује једну и пол годину дана у Београду у лакоме гвожђу, па по том се слободан одпусти. Ову је пресуду Апелациони Суд у место једне и пол године робије, у три месеца променуо, па после да се слободан пусти.
21.    Живан Јовчић из Шопића, осуђен је првог степена Судом, да 50 штапа прими и по томе се слободан одпусти, но Апелациони Суд преиначио је ову пресуду у томе, да му се дојакошњи апс у казну урачуна , и да се одмах слободан одпусти.
22.    Аћим Димитријевић из Бурова, засеока села Шопића, осуђен је Судом првим, да од дана изречења пресуде, две године дана у лаком гвожђу у Београду робује, и да му се у почетку робије 35, а о свршетку такове опет 35 штапа удари, а по том се слободан одпусти. Апелациони Суд  променио је двогодишњу робију у полугодишњу и да 35 штапа прими, па по том се слободан одпусти.
24.    Иван Мијатовић, Преседатељ примирителног Суда села Баљевачког, осуђен је Судом првог степена, да осам месеци у Београду у лаком гвожђу од дана изречења пресуде робује, и да му се у почетку, а тако исто и при свршетку робије по 50 штапа удари, и по том да се слободан одпусти. Апелациони је Суд пресуду ову умекшао тиме, да му се дојакошњи апс у казну урачуна, и да у свом селу 50 штапа прими и слободан одпусти.
25.    Ранко Стефановић, Преседатељ примирителног Суда села Конатића, осуђен је Судом првим, да се звања Кмета лиши, да таково више никад получити не може, и да годину дана у лаком гвожђу робуе у Београду, па де се после слободан одпусти. И ову је пресуду, као над Иваном Мијатовићем, умекшао Апелациони Суд, да у место једне, пол године дана само на робији буде, па по том да се слободан одпусти.
26.    Сретен Новичић из Штавице, осуђен је Судом првог степена, да од дана изречења пресуде годину дана у Брусници робује, и да му се у почетку робије 25, а на свршетку исте такође 25 штапа удари, па по томе се слободан одпусти, коју је пресуду Апелациони Суд умекшао тиме, да  му се дојакошњи апс у казну урачуна, и да 50 штапа у своме селу прими, а после се слободан одпусти.
27.    Анђелко Филиповић из Кука, осуђен је првим Судом, да му се 50 штапа ударе, па се после слободан одпусти, но Апелациони Суд умекшао је тиме, да се без икакове казне слободан одпусти.
28.    Јован Зозић из Кука, осуђен је Судом првог степена, да две године у Чачку у лаком гвожђу од дана изречења пресуде робује, и да му се у почетку робије 50, а о свршетку исте опет 50 штапа удари, па да се после слободан одпусти. Пресуда ова АпелационимСудом умекшана је тиме, да му се дојакошњи апс у казну урачуна, па по обнародовању пресуде, да му се у селу његовом 50 штапа удари, па да се по томе слободан одпусти.
29.    Јован Вишњић из Смрдљиковца, осуђен је Судом првог степена, да по низверженију са звања Преседатеља примирателног суда обштине Смрдљиковачке, које никад више получити не може, две године у лаком гвожђу у Јагодини робује, па да се по том слободан одпусти. Апелациони Суд преиначио је пресуду ову у томе, да поред низверженија са звања, једну годину дана у свом Окружју робује, а по том се слободан одпусти.
30.    Петроније Петровић из Шопића, осуђен је првог степена Судом, да годину дана у Пожаревцу у лакоме гвожђу робује, да 70 штапа, и то пола у почетку, а половину о свршетку робије прими, па да се после слободан одпусти. Ову је пресуду Апелациони Суд у томе преиначио, да досуђену му робију у Београду издржи, и да му се 30 штапа у Београду, а 40 у његовом селу удари.
31.    Ђорђе Живановић из Бољевца, осуђен је првим Судом, да прими 50 штапа, па да се слободан одпусти, коју је пресуду Апелациони Суд у толико умекшао, да се у место 50, 30 штапа у своме селу казни.
32.    Јереј Благоје Вићентијевић, Парох села Лукавице и половине Шопића, осуђен је Судом првог степена, да изджи пол године дана епитимија у Монастиру, који духовна власт определи, коју је пресуду и Апелациони Суд совершено одобрио.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #70 on: July 11, 2014, 12:39:30 pm »

Документи

Благоје Мијаиловић
АС, МУД-П,1844, Ф, И, р 34
Попеч. внутрених дела (Цветко Рајовић) – Начелничеству Окружија Београдског, 23. 10. 1841.

Пресуду, коју је Апелациони суд над бунтовницима умишљаваног колубарског немира изрекао, благоизволела је Његова Светлост по размотренију одобрити, да се по целом њеном пространству изврши. Између осталих бунтовника осуђени су Никола Ћоромана из Београда и Благоје Мијајловић из Кука, да се из пушака убију, и први на друму цариградском на Екмелуку а други на Белом Броду на точак метну, и онде док не иструну, пребуду.
Пресуда над истим осуђеницима сутра ће се пред здањем шпитаља у 10 сати прочитати, а у идући понедељник сиреч 27. т. м, докле им сваки може виђења ради и на разговор долазити, извест ће се на оба места губилишна, горе означена.
С чиновницима, који ће пресуде ове извршавати, опредељен је Ћироману управитељ вароши Београда, а ради извршења над Благојем пресуде, начелник округа београдског, г. полковник Лазар Ивановић.
Будући да треба пресуде ове преподне извршити, а неће се моћи такова над Благојем онај исти дан, тј. у понедељник кад ће Ћироман погубљен бити, привести у дејство, због тога што је Бели Брод у доста великом одавде разстојању: то Попечитељство внутрених дела препоручује начелничеству окружија београдског, да оно о овоме г. Началника свог извести и преправи га тако, како ће он са осталим чиновницима на тај конац опредељеним и са реченим Благојем одавде у понедељак поћи и на Бели Брод доћи на конак.
Нуждно число за спровод овај опредељено је солдата. А да би на месту губилишта Благојева што треба у приправности било, Попечитељство ово препоручује Началничеству да оно учини наредбу да надлежни срески началник, позвавши од сваког села подручног му среза по 2 до 3 човека у понедељник увече на Белом Броду с неколико одабраних кметова дочека ексекутивне чиновнике речене, који ће Благоја довести; а остали народ нек на том месту сутра до сиреч вторник рано, у време погубљења Благојева буде.
Сви одавде полазећи, ићи ће на колима до у Бели Брод, зато нека се началничество за кола обрати Управитељству, коме је препоручено за уготовљеније такових.
Да би се пак и на место погубљења Ћироманиног, из окружја београдског, кром вароши Београда, присуствовало народа, Попечитељство внутрених дела препоручује начелничеству да оно начелнику среза грочанског заповеди да он на Екмеклуку с неколико из подручног му среза кметова у понедељник буде, у време своје, а начелничество нека се међутим постара, како за Благоја у Белом Броду, Екмеклуку за Николу Ћироману точкове, на које ће се исти по убијенију метнути, направити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #71 on: July 11, 2014, 12:43:02 pm »

Новине Србске, VIII, 44, 1. 11. 1841.

Његова Светлост, милостивејши Господар и Књаз наш, благоизволела је, како Николи Ћиромани, тако исто и Благоју Мијајловићу своје височајше помиловање подарити, т.ј. смртну казну у вечиту у гвожђу робију преиначити. Ово помиловање до самога места погубљења преднаведених осуђеника држало се у тајности, без да би ко о томе што преварателно знао, и топрв онда, почем им се опредељеним местима губилишта, у присуствију на извршење смртне казни поведени војника и осталога народа, на смрт испадша пресуда на ново прочитала, објављено им буде височајше Светлога Књаза преиначење смртне казне у вечиту робију, од куда после опет натраг у затвор враћени буду, где ће се с њима, као и са осталима на робију осуђенима поступити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #72 on: July 12, 2014, 08:38:59 am »

Начелничество округа београдског – Попечитељству внутрених дела, 30. 10. 1841.

Пошто је је начелник јако болестан, за извршење пресуде над Благојем одређен је помоћник г. мајор Милојевић.

Из извештаја мајора Милојевића

…и овај вративши се са Благојем, будући је овоме Његова Светлост досуђену му смрт у вечиту робију преиначити благоизволела, известио је Начелничество да је народ они села, кроз који је осуђени пролазити имао, с плачем и сожаленијем пуним сердцем осуђеника до места Губилишта испратио, а Благоје да је не само идући на смрт трезвен, слободан и неустрашив био, него да неустрашиви дух његов при последљем концу, сиреч онда, кад су му били очи и руке везали и шицари пушке на њега запели били, клонуо није, но шта више да је молио да му се очи ни руке не везују, но да га слободно оставе, обећавајући да ће се онако сам наместити и очима извршење пресуде гледати, како му се год заповедило било.
Но по тому, кад је већ у такову положенију, из кога се надати није имао, да ће се избавити, сиреч пошто су му очи и руке за колац на коме је точак за њега приправљен био, свезали, очекивао је он последње ударце ладнокрвно и презрително. Кад је пак милост Књажеска обзнањена цео ту собравши се народ највећу је радост почувствовао па је благосиљањем Књаза и Правитељства пролио сузе чистосрдачне благородности.
Благоје пак да је клекнувши на земљу и пољубивши је најчувствителнијим израженијима за здравље Његове Светлости всемогућег Творца молио. Тај дакле дан и сутра дан народ је враћајући се кућама својима с пуцањем плотуна весело проводио.
Приликом овом изговорио је г. Помоћник жалосно-веселом позоришту том сходно слово, представивши народу како му постојећим Уредбама Књаза и подчењене овом власти почитовати заповести Књажеске исполњавати треба. Кад је пак Благоје натраг поведен у Београд, саветовао је он целим путем народ да му књаза и предпостављене чиновнике слушати треба, а не заблуђивати, као што је он учинио био. Од народа пак разлежале су се песме и воскиштања исповедања и признавања Књажеске великодушје.
Напоследку и то пропустити неможе Начелничество ово да не јави, да је Благоје на последњем часу свом исповедио да је он за цело време лежања његовог у шпитаљу у апсу, у учкуру свој ножић имао, и да је могао тиме у свако доба живот себи прекратити, но од тога рђавог умишљаја, да га је невиност његова одвраћала, и да је тај ножић кад је с белог леба на смрт пошао у пепео једне фуруне бацио. И доиста тај је ножић по повратку у шпитаљ нађен на благојем означеном месту.

Попечитељству се доставља назначеније учињеног трошка приликом пропраћања Благојевог на место погубљења и обратно (341 грош и 26 п.).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #73 on: July 14, 2014, 08:20:10 am »

О Николи Ћироману

04.03.1827.
P No 135

Благородна господо кнезови Великог суда народња!

Писмом нашим од 21 јануара јавили смо вам да…
С одобрењем Великог суда установили су патролу која ће ноћу ходати и неваљале људе добро сматрати. Тако је патрола непрестано ходала по Јалији Савској и Сава мали, испуњавајући дужности. Но, ноћу 2-3 март у шест сати идући Николче Ћироман скелеџија из Остружнице, установи се на Сави више магаза са Благојем Милојевим и тројицом Пећанаца, и од Саве у исто доба пође некуда у Сава-малу и наиђе патролу на обичном месту гди је одморак свој имала, које видећи гди лежећи одмарају се све повеже и у пушке им запљује, кром пандура који им се није дао везати. Овако везану патролу држао је Николче пол сахата. Потом одрешио иј је и отиде он даље куд је знао.
Јучер ујутро одма јави нам се патрола, тужећи се на поступак Николчин. Ми на тужбу патроле позвали смо данас Николча и питали смо га, зашто је онако безчестно са патролом нашом поступио и има ли он какова наставленија у то мешати се. Он је одговорио нам да наставленија никакова нема, но да се само шалио. Нами пак оваковим поступком Николчиним, о коме цела варош, како Турци тако и Срби, дознали су, довољна је срамота нанешена и умаленија уваженија суда овдашњег, које по дужности јављајући… јесмо …


Бранко Перуничић, Београдски суд: 1819-1839, стр 376.
Изд. Историјски архив Београда, 1964.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #74 on: July 17, 2014, 07:38:17 am »

По смислу Књажеске Прокламације од 24. марта 1841. у Србију у касну јесен почели су да се кућама враћају Срби који су  у месецу октобру 1840. из отечества одбегли. Сви су они представљени Књазу и од њега милостиво примљени били. За њима је 5. децембра 1841. из земунског контумаца прешао у Београд  и г. Аврам Петронијевић, кога је Светли Књаз задржао на ручку.
Г.Г. Тома Вучић Перишић и Милутим Гарашанин, такође по смислу Прокламације, да још неко време из отечества морају изостати, почем је од стране Књаза и за њихов повратак надлежно представљење учинио, и почем је на то одобрење возпоследовало, прешли су у Београд, и 30. марта 1842.  изишли пред Књаза, који их је с благоволенијем изволити примио. За Стојана Симића који се у Букурешту у Књажеству Валахији находио, учињена је наредба, да се и њему објави, како повратку његовом у отечество ништа више на путу не стоји, и он се у Србију повратити, кад год хоће, може.
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 23 queries.