PALUBA
March 29, 2024, 03:43:42 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 [31] 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722962 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #450 on: November 25, 2016, 10:58:12 am »

Треба ли рећи да Мустафа-паша није био на висини улоге што му се приписиваше и коју је он мислио да игра. Дошавши готово као младић на место скадарског везира, харем, разузданост, ласкање, неограничена и без надзора власт, одузе му снагу и његове физичке и моралне подобности; пун таштине и имајући високо мишљење о самоме себи, беше он лакомислен, нехатан, неодлучан и спор у идеји као и у радњи; лишен стратегијских знања, оскудеваше у оном природном нагону, који ствара доброг војсковођу. Без одлучно одређеног плана, не мислећи на догађаје који се могу појавити, на тешкоће и препоне који ће неизоставно искрснути на сваком кораку, држао је он да му се ваља само указати па да победи, да само пође па да успе; он се потпуно ослањаше на извештаје својих удворица о стању ствари, не дајући себи труда да их сам испитује.
Махмуд-паша призренски, пријатељ поуздан и одан, мудар и предузимљив човек, неустрашиви војник, отворен и частан, али лош ласкавац, више пута га је извештавао, па шта више и преклињао да се не поверава Ивзи-паши скопљанском, на кога подозреваше да ће издати и склопити споразум с великим везиром. Али Ивзи је знао подилазити слабостима Мустафа-паше и придобити у исто време свеколико његово поверење.

У свануће 21. априла, Решид, са својих шест хиљада низама, указа се на подножју бабушких висова. Након кратке и одважне беседе својим војницима, у којој им он изложи опасан положај, у који би губитак битке довео Царевину, поверење које султан и он имају у њихову храброст и послушност, слава коју ће стећи тукући се с бројно далеко већом војском, али слабијом по храбрости и војничком запту, чија је тобоже-ревност према вери само образина, да прикрију своје тајне договоре са Русима и ђаурима, непријатељима ислама.
Потом, с копљем у руци стаде Решид на чело своје војске па право пође на непријатеља.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #451 on: November 26, 2016, 02:13:36 pm »

Запрепашћена ненадним и неочекиваним нападом Ивзи-пашина одељења, која су чувала прилепски кланац, место да лако одбране тако важну позицију, на прву ватру низама, нагну бежати и својим бегством утерају у дивљи страх и осталу Мустафа-пашину војску. О овако дрском нападу Мустафа ни сањао није, напротив, са својим миримиранима у бабушком хану беше наставио пијанку до сванућа. Уморан од јела и пића и од блуда, баш је хтео лећи у постељу кад дође глас о изненадном нападу великог везира.  Тек што је био појахао коња упола обучен, кад му нова извешћа, за којима ускоро следоваху многе чете бегунаца, огласише потпуни пораз његове војске. Топовска рика што се приближавала свакога часа, показивала је да се и непријатељ брзо приближавао. Сва старања Махмуд-паше призренског да панично бегство заустави била су узалудна. Арнаутски миримирани, пошто су учинили прекоре Мустафа-паши, пођоше сваки својим путем у свој крај, да тамо чекају судбину која ће им, кад падну у руке Решиду, бити досуђена.
Праћен од неколико мемура свога двора, Мустафа-паша упути се тада у Призрен, у намери да наново прикупи војску на Косову, да призове Али-бега Карафејзића из Софије и да са врањским, приштинским и призренским пашама окуша наново срећу против великог везира. Сем тога полагао је неке наде на египатског Мехмед-Алију, а био је наиван да верује, да ће можда и књаз Милош поћи на Ниш.
Међутим пораз се није дао поправити, он је дубоко потресао све оне који су се држали уз њега и дао одважност присталицама Решид-паше. 27. априла Софија коју је отео и опљачкао Карафејзић, падне у царске руке; нишке пак ерлије под утицајем Махмуд-бега, сина Шашит-пашина и некога Керим-бега истерају 600 Арнаута сејмена из града, затворе Абдул-ефендију, ћехаја-бега Махмуд-паше нишког и затраже низамску војску од видинског и београдског везира. 6. маја изасланик великог везира донесе у Ниш извештај Махмуд-бегу да је наименован пашом и нишким мухафизом. Изасланик је донео новом паши низамско одело, знак новога стања; посекао нишког ајана Алију, нишког кнеза Живка и још једног спахију. Принуђен да напусти Софију, Карафејзић покуша да поново заузме Ниш, али буде до ноге потучен од лесковачког паше, који је био прешао на страну великог везира. Ускоро и силихтар Пода буде савладан.
Пред оваквим развојем догађаја Мустафа-паша није смео више озбиљно да помишља на отпор већ се из Призрена, где је почео да прикупља војску, нагло врати у скадарску тврђаву, где унапред беше учинио припреме ради одупирања опсади. То је била једина обазривост предузета од њега противу могућности неке недаће. Веровао је да ће отуда моћи, као некад брат његовог деде Кара-Махмуд, наново утврдити своју ствар и кад-тад добити себи накнаду.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #452 on: December 01, 2016, 10:01:59 am »

Мустафа-пашин неуспех доведе књаза Милоша у велику забуну, јер је било изгледа да ће се обелоданити новчана помоћ, коју је учинио бунтовном покрету. Истога дана бабушког пораза Књаз беше послао још 250.000 гроша (монета је била: 6000 цес. дуката и 2000 хаирлија) које му је Мустафа тражио на зајам, и по који беше дошао у Ниш неки Антоније Јубани, везиров повереник. Извештен о његовом доласку, Милош без оклевања пошаље по Димитрију Тирићу остатак зајма у замену за везирову облигацију. И Тирић заиста изврши предају и одмах, 24. априла, пође у Србију. Нишком царинику Петрашу пак пренесе Милошеву поруку да га и даље о свему извештава, било то од важности или не.
Антоније Јубани чим прими новац упути се Мустафа-паши. Али дошавши у Лесковац, он се нађе у средини пуној избеглих војника и других сумњивих људи и не смеде даље ићи с толиким парама. Стога се 26. априла врати у Ниш, ћехаја-бегу пашином. Нишки паша, извештен о победи великог везира, одмах истера Арнауте из града, а Јубанију новац буде одузет и предат кадији. У вароши је одмах почело брујати да је узапћени новац помоћ коју је Милош слао скадарском везиру, и да је и он сам противу цара и бунтовник.
Међутим је Јубани покушавао да се извуче лукавством и да спасе новац. Како је био у служби аустријског конзулата у Скадру и, за сваки случај, имао при себи пасош blanco, он га, нашавши се у невољи, попуни. Узет на испит он је одговарао да је новац примио по наредби аустријског конзула у Скадру и за рачун аустријских поданика. У томе смислу послао је доцније и протест у Цариграда аустр. интернунцијусу Штирмеру.
Дознавши за ову недаћу Милош падне у бригу. Заиста, одговорност није била мала. Зато реши да одлучно иступи противу гласова у Нишу. Аврам Петронијевић био је тамо послат, почетком маја, да дочека Портиног комесара, који је ишао у мисију да се Босанци одврате од непокорности према султану. Милош нареди Авраму да лично оде у мехћему, кад комесар дође, и да одбије све нападе на њега. 'Кажите одкровено да је самом премилостивом цару нашем познано, колико сам му ја веран; представите им да ја ни до овога часа нисам устао на оружје, нити мислим устати на цара, као што су они (Нишлије) учинили, те отишли Скадранину и Карафејзићу, да им помогну свога цара бити; изреците им слободно, да ја не чиним издајства цару као што су они чинили; ја нисам њима раван, који данас с бунтовницима иду а сутра се опет цару улагују; да им није Скадранин пропао не би се цару прилепили, но како су видили да велики везир успе и онога поби, а онда они потрчаше да се цару удобре.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #453 on: December 02, 2016, 09:22:42 am »

Поред свега тога Милош је остао у великој неприлици како да објасни, што је тај новац из Србије дошао. Било је тешко изабрати изговор, јер није могао да зна шта ће рећи Јубани у Нишу, а шта ли везир у Скадру од кога ће се такође тражити изјашњење. Најзад Милош успе да преко Петрашија ступи у везу с Јубанијем те утврде једну верзију, која се није много слагала с првом изјавом везировог повереника.
Скадарски везир, међутим, да би скинуо одговорност са Милоша и да новац не би пропао, тражио је начин како да се ствар представи и нађе да је најбоље тврдити као да је Милош чинио неке поруџбине у Млецима, које је имао да исплати преко аустријског конзулата у Скадру. Аустријски конзул, који је био Мустафа-пашин човек, писао је у томе смислу великом везиру, Решид-паши. Мустафа, мислећи да је ствар добро удесио пошаље Милошу копију тога писма с једним својим антидатираним писмом (од 2. априла) у коме га је тобоже извештавао из Бабун-Хана да не може за његов рачун исплатити поручене ствари у Млецима, јер је на путу, већ шаље Јубанија у Србију да тај новац прими и носи конзулу у Скадар… итд.
Наравно да после оваких противуречности Порта није могла имати сумње о томе чији је новац био и на шта је послат. Ствар беше одвећ очигледна. Али ипак, правећи се невешта и не учинивши Милошу ни најмањи прекор, задржи новац за себе а Мустафа-паша Шкодра остане (вечити) дужник српски за 500.000 гроша.
Огорчен том недаћом и малодушним држањем Мустафа-пашиним Милош му је, у писму послатом по Икономовићу, живо замерао што није остао у Призрену да скупља нову војску, већ се вратио у Скадар. 'Тако се трговина не води, писао је он, познана вам је пословица талијанска ки нон ризика нон розика. Тако и ви, кад сте мислили од прве пропасти одма кући бежати, боље да нисте ни полазили од куће, нити дела предузимали… Да сам ја тако радио и одмах клонуо, од мене ништа не би било!'
За неуспех Мустафа-паше и губитак толиког новца Милош је на свој начин прибавио себи колико толико задовољење. Од 29. априла кога се год Арнаутина или Босанца дочепао, одмах би заповедао својим момцима, Пекети и Настасу, 'поваљивати га и батине му давати, што се није пред садразамом боље и дуже држати хтео.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #454 on: December 05, 2016, 09:56:00 am »

И ако су присталице Мустафа-паше претрпеле огроман пораз, ипак нису губиле наду да ће њихова ствар најзад победити. 'Ђаво да зна ове Турке, писао је 12. маја Аврам Петронијевић Милошу, колико их је садразам разбио и тако резил учинио, опет они за Шкодром те за Шкодром теже! Ја не знам да их овде има девета част, која би за садразамом тежила. Једнако се уздају на Шкодру, на Босанце, на силихтар-Поду, на некаквога Драма-ајана, који је тобоже сад из Мисира код Кавале изишао…'
Но Шкодра беше далеко од тога да личи на Кара-Махмуда. С друге стране времена нису била више једна и иста. Решид-паша без отпора и без тешкоћа покори целу Албанију и опседе скадарску тврђаву. Након годину дана Мустафа се предаде, те би послат са својом породицом у Цариград. Беше дао и сувише доказа о својој ништавности да би могао уливати страховања. Султан Махмуд беше великодушан и племенит према њему, као што је био и наспрам осталих бунтовника, те му одреди припомоћ од 100.000 гроша годишње, а његовог сина, готово младића, учини ферик-пашом и постави за ордонанс-официра. Доцније, султан Абдул-Меџид врати Мустафа-пашу у његово некадашње достојанство паше са три туга, па му уз то даде и један пашалук у Анадолији.
Махмуд, призренски паша, одупре се очајнички противу султанове војске, изаслане противу њега, па након кратког времена умре од туге, пошто изгуби свој пашалук. Ивзи, међутим, би награђен за своје издајство, а касније постављен за пашу од три туга.

Али, баш кад је звезда Мустафа-паше почела да се гаси, на бојишту се појави Хусеин-паша Градашчевић, једина преостала нада старо-турској струји, да се још у власти одржи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #455 on: December 06, 2016, 10:35:56 am »

Вође покрета у Босни обратиле су се књазу Милошу и позвале га да их у овоме народном делу ослобођења потпомогне. Кад је за ово дознао босански валија, везир Намик Али-паша, одмах је писмом упитао књаза Милоша: је ли могуће да се и он спрема да потпомогне бунтовнике и предузме освајање царске земље. На ово везирско питање, Књаз је 3. марта 1831.одговорио:

Свјетл. Намик Али-паши, Босна валија у Травнику,

Примио сам високопочитајемо писмо Ваше Свјетлости, послано ми преко Пазара по татарину Вашем. Неимајући овде писара турског (у Раковици где се тада затекао), једва сам нашао једнога писара, кои ми га је на двоје на троје могао прочитати. Што не имам доброг турског писара, за то Вам не могу турски одговорити, па Вам србски пишем, шат нађете кога, кои ће вам прочитати.
Ја сам поодпре чуо, да се Босна нешто мути, и мислио сам да Ви нећете моћи за удутџије што одговорити, док не упитате капетане босанске. Тако и јест. Удутџије царске  чекале су у Карановцу седам дана, да им Ваш одговор и човек дође, да обиђу и провиде удуте. Но кад није дошао на одговор, ни човек, а они су се спремили, те отишли у Бјеоград, и ако иј сад тамо, а само су једног муендиза писали, да опише и оне удуте од босанске стране.
Што сте пак чули, да сам ја на 8 сати близу Пазара, и преко садашњег удута србског прикучио био, да сам буљук-баше моје наредио, да узапте онај предјел, и да ћу на силу да узаптим царску земљу, то није истина Ефендум. Зло су Вам и неправо писали. Ја сам био у Карановцу, а Карановац је, не 8 већ 16 сати далеко од Пазара; исто Вам може казати овај Ваш татарин, кои је ишао од Пазара на Карановац, док је дошао до мене. Карановац је у садашњем србском удуту, а не преко удута. Мени није нужда на силу узапћивати оно, што ми је царска милост дала, и што ће, ако не данас, а оно сутра, моје бити. Мога буљук-баше не има у оним предјелима никаквога; сами људи недаду Ејуп-пашиним рођацима, да узима од њи половину, и што је преко царске воље и заповјести; ја томе нисам крив, што се сами људи од зла бране, које Цар наш на њи не шаље, већ им Турци од своје воље оће да чине. Зато и молим Вашу Свјетлост, да не верујете онаквим лажним гласовима; и ја сам служитељ царски, као и Ви што сте, и ја морам знати, шта радим, и шта могу и смем учинити, шта ли не, и како ми ваља поступати, да не увредим Цара, који је дао Народу овом права.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #456 on: December 07, 2016, 10:44:01 am »

Књаз Милош известио је о овоме писму своје депутата у Цариграду и поручио им, да изјаве Порти, преко великог везира, његову искрену приврженост и оданост  Султану. Депутати су ово одмах извршили, и cултанов министар, Кајмакам-паша послао је Милошу 28. априла, одговор ове садржине:

Сада, Шкодарлија и неки други бунтовници усудили су се на једно богомрзко дело, које и Вама недопадајући се, по дужности поданическе, дужни сте к уничтоженију таковога, свако стредство употребити, које би се Вам од Царства наложило. Овдашњи депутати Ваши, од пре Максус изјавили су Вашу готовост височајшеј Порти. Ово изјавленије врло нам се допало. Такови и тим подобни зулумћари, свагда су хрђав конац имали, и свагда су упропашћени били; тако ће и ови бунтовници проћи. Богу хвала, под високим кровом Царевим велике силе, које су опредељене, биће довољне к упропашћенију њиовом, и они не могу се овој дајандисати, пастиће.
С Божиом помоћом, тако будући мутитељи и поглавице овога бунта, да ће скори сви свој белај наћи, сумње никакве неипаче, будући да је истинито, и баш онако мора бити као што се Царство нада, од Ваше стране, даћете Вашој верности чест принети. Зато бунтовницима, од Ваше стране, по дужности својој верности, за облакшавање њекије ствари у овом предмету, депутатима Вашим, од пре, дано је једно сочиненије. А за иста посла, неке нужне потребе, изустио и потајно, да би вам се изјавиле, од стране Цареве парденски обрстлаинант (подполковник) Алај Емин Хасан Бег, сада нарочито пошиље се к Вами, као посланик, да би по наставленијама Царским, како на оно сочиненије што Вам је послато, тако и на оно што му је још препоручено, Вама изјавио желанија царска, и, по оному, учем потребно буде, да се поради, да се постарате – гајрет учинити, и свакој поправки ствар која потребује, или која је полезна, с настојанијем и услугом, да је употребите. И тако, надајући се даћете то извршити ревностно, да би и царска милост већа на Вама била, пишем ово писмо Вама.
Ако Бог да – иншала! – кад ти дође ово писмо, на све ове препоруке учинићете заирет.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #457 on: December 08, 2016, 09:51:03 am »

Писмо ово књаз Милош примио је 18. маја у Крагујевцу, из руку царскога изасланика Хасан Бега. И одмах, послао је према Новом Пазару архимандрита Мелентија Павловића и кнеза Василија Поповића да саветују вође покрета, да одустану од даљег бунта, и да преко њега потраже опроштај од Султана. 27. маја 1831.г. из манастира Студенице, Мелентије и Васа, пoслали су Књазу писмени извештај:

Ваше Сијателство
Все Милостивјејши Господару!

Всепокорњејше јављамо Свјетлости Вашој да од војске Босанске синоћ су овде дошли Амат Барјактар, Мула Ибрахим и Мемет Барјактар, а од Пазарске стране н. Буљубаши Капетановића, којма смо више комшинско пријатељство показали, што би се у будушче бунтовања оставили, но да посредством Свјетлости Ваше припадну Цару молити се за опроштение, и да им Свјетлост Ваша у садашњем случају, овим начином може велику помоћ учинити и тако смо им све исказали, како нам је Свјетлост Ваша наложила. Ови саслушавши наша предложенија одговорили су нам, да поглавари њини нису знали зашто смо иј позивали, и сада захфаљујући на Вашему с њима правоме пријатељству, отишли су предложенија Свјетлости Ваше јавити својим поглаварима, а ми остајемо очекивајући њиовог одговора, за бољу њиову сигурацију казали смо им, да и друге посланике од првије људе у Карановац определе послати, гди би се могло от делима својим са Свјетлости Вашом лично и обширније разговарати, прем да се и ови показују да имају много храбру војску снабдену с раном и другом потребом, а јошче се надају да им из Босне придолази, и да им се ние ласно без макар колико кавге и крви уставити, додајући нам и то, жао нам је што велите да се наша војска око Сјенице и Пазара за неки вакат уставила, ибо ми само овде очекујемо да Шкодра у Призрен изађе, пак да и ми преко Рогозна у Косово пођемо, а на сва ова места друга ће нам војска из Босне доћи, коју они счисљавају величином као што даље сљедује:
Хусеин К. Градашчевић 8.000. Махмут Паша Зворник 5.000. Али Паша Фидаић 5.000. Сарајево с Етрафом 5.000. Тузла к. 4.000. Магла к. 2.500. Дервент к. 2.000. Трешња к. 1.500. Новин к. 1.000. Градишка к. 1.750. Биаћка к. 1.750. Острошца к. 1.500. Асан Ага Пеђанац 12.000. од Бања Луке 2.500. Алај Бег Крупњански 2.500. Сточевић Али Ага 1.000. Фочански Амет Шошевић 1.500. Мостар к. 1.000. Невесинска к. 1.250. Фирдус к. 1.000. Јајца к. 1.000. Гламочки к. 750. а Травничка к. 500.
Ми смо могли приметити по свој овој њиовој сигурности, да ће радостно примити ова предложенија Свјетлости Ваше, која иду на ползу мира и среће њиове. За босанског везира јављају, да је из Бусоваче утекаоу Немачку, а од потере која је за њим оправљена, неимају јошч никаквог известија. Ејуп Паши у понедељник послали су људе, да га к себе зову или да се одмакне оданде даље. А ови понајвише жале што им је од Свјетлости Ваше раана забрањена, и опет се моле да би им се дозволила односити. С којим остајемо цјелујући сијатељњеиши скут. Ваше Свјетлости и јесмо Ваше всенижајше слуге.

27. Маија 1831.         Мелентије Павловић архимандрит
у М. Студеници          Василие Поповић

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #458 on: December 09, 2016, 09:30:45 am »

На ово писмо одговорио је књаз Милош изасланицима сутра дан:

Писмо ваше од 27. о. м. из Студенице послато ми, примио сам, и све у њему содержеће разумео сам. На ово вам ништа приметити немам до једно, да настоите наговорити, од Турака, коиће вам на састанак доћи, да Ејуп Пашу гледе кренути с места његовог буди куда, додавајући им, да је он шпион вел. везира и њима о злу мисли. Ово гледајте лепим начином  и као испод руке казати им и уверити иј о интриги Ејуп Паше, но нека гледају, куда ћеду с њим. А што се тиче издавања раане Босанцима, кажите им  да сам ја учинио о том нужно расположеније по пограничним тамо селима.


За Босанце је било важно да знају како ће се према њима држати Милош с којим су често били у непријатељству и с чије су стране увек имали неку зебњу. Они су знали да Србија има право по хатишерифу на Јадар и Рађевину, које је држао зворнички капетан Махмуд (брат Али-паше Видајића), један од најмоћнијих и највиђенијих капетана. Успех босанског покрета, учинио би ово право неостварљивим. Није било немогућно да Порта у овим околностима употреби Милоша као савезника у борби, или да преко њега посеје раздор и неповерење међу бунтовним Босанцима.
Да би добио што поузданије податке, Милош је ступио у преписку с неким виђеним личностима у Сарајеву, с Мустаф-агом Златалићем, Ђул-агом и Мустаф-агом Џафићем. Тражио је од њих да му пошаљу поузданог човека, јер има да им каже неку тајну важну за њих и за сву Босну. Они поверују Милошу и упуте му нарочитога повереника, трговца Абас-Мулу Мехмеда.
Пред овим изаслаником Милош је наравно, према својој политици, одобравао покрет у Босни и подстицао их на буну, желећи им тобоже 'оно исто што би и сам себи желео,' султановим пак присталицама писао је и говорио друкчије.
Но после пораза Мустафа-пашиног Милош сасвим изгуби веру у снагу бунтовника. Њему је изгледало да ће и покрет у Босни несумњиво поћи трагом Арнаута, који су се разбегли, тако рећи, после прве пушке. Услед тога држао је да ће бити најполитичније да се у босанском сукобу покаже што више пријатељ Портин и да на тај начин заглади новчану недаћу с Мустафа-пашом. С друге стране и Порта је рачунала на Милошеве услуге и с тога се чинила невешта његовом ортаковању са скадарским везиром. Султан Махмуд је умео да појми  и оцени побуде које су Милоша руководиле у тој прилици, и никад га за то није прекорио.
Као што је већ речено, почетком маја био је послат у Србију Алај Емини Хасан-бег, потпуковник у гарди султановој и љубимац његов, да придобије Милоша за мере против Босанаца. Милошу је већ раније била послата наредба из Цариграда да у Босну пошаље прокламације и да у њима опомене Босанце на покорност. Милош није хтео одмах да изврши налог Портин, али кад дозна да Хасан-бег долази, он без оклевања пошаље један примерак Хусеину Градашчевићу и припреми више примерака да их под ранијим датумом пошаље преко Дрине, све у зависности од понуда које носи Портин изасланик. Може бити, надао се Милош, да ће му султан за тражену услугу обећати потпуно извршење хатишерифа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #459 on: December 10, 2016, 08:45:08 am »

Хасан-бег, султанов изасланик, био је човек новога кова каквог Србија још није видела. Готово прави Европљанин, он је јео оно што и Срби, служећи се при ручку виљушком, кашиком и сервијетом, а после ручка обично би попио чашу доброг винца. Течно је говорио српски што је на Милоша и његову околину учинило добар утисак. Говорио је да је жеља султанова да лепим начином умири Босанце и то уз помоћ Милоша. Обећавао је опроштај свакоме бунтовнику чим тај опроштај преко Милоша затражи и изјави да ће убудуће бити покоран султановим наредбама.
Да се не би помислило да се Порта боји бунтовника, није требало да се зна да је Хасан-бег у таквом посланству дошао. Милош је дакле имао те понуде да представи као своју личну ствар и да увери свакога да ће султан пристати на оно што он обећава.
Књаз се радосно одазове овој наредби и свуда објави да ће израдити опроштај сваком Босанцу који му се за то обрати. У том смислу буде састављена нова прокламација и послата преко Дрине.
Али изгледи на успех нису били никакви. Још на прву Милошеву прокламацију, Хусеин-капетан је одговорио  да 'неће за вла(х)ом* макар знао у рај поћи', а камо ли да га послуша да се покори ђаур султану. Хусеин, који је себе држао за равнога бар једном француском краљу, морао се наћи дубоко увређен Милошевим писмом. Милош у његовим очима беше само један рајетин, одметник и неваљалац,  уздигнут на кратковремену власт попуштањем султана отпадника. Нарочито је био гневан због тога што се један неверник, један влах, један… усудио да му се уопште обрати, понуди своје посредовање и да се меша у питање међу муслиманима. Његов одговор дисао је  презрењем, увредама и изазивањем; он је писао српском Књазу да му савети каурина нису потребни и још којешта, а писмо је завршио овим речима: сабља твоја још није била ни сакована, кад је моја влашке главе одсецала.
То, међутим, беше смешно хвалисање, пошто је Хусеин још био у пеленама кад Милошева бритка ђорда беше већ толике јунаке турске посекла и многе буле уцвелила.

*Од својих исламских сународника Срби су називани Власима; назвати их Србима, значило би подсећати на заједнички сој и на отпадништво својих предака, а Босанцу, муслиману, мрско је било усвојити ма какво, макар и далеко, сродство с рајом.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #460 on: December 12, 2016, 03:31:04 pm »

С истим презрењем, али са мало такта, одговорио је Милошу и Махмуд-паша Видајић из Зворника: 'А што ми пишеш да ти кажем оћу ли ићи (на Косово), јали остати: ако пођем чућеш, ако ли не пођем и то ћеш чути.' Махмуд је нарочито замерао Милошу што је казао цару да Јадар и Рађевина нису под Босном.
До крајности раздажен овим одговорима пуним увреда и презрења на своје писмо, написано учтивим изразима, и не могући да ствари остави на овоме, Милош одмах одговори  у истом, увредљивом, тону. Хусеин одговори наново, па пошто ниједан од њих двојице не хтеде да попусти, наставише са узајамним увредама, и умало се ово не оконча оружаним сукобом. Милош изјави Хасан-бегу готовост да пође оружаном руком против Босанаца, надајући се да том приликом заузме Јадар, Рађевину и Стари Влах. Али како Хасан-бег није имао упутства у том смислу, заузеће тих крајева остало је пуста жеља.
Видевши какав утисак чине његове прокламације на бунтовнике, Милош реши да употреби друго средство. Он Мелентију и Васи пошаље у Студеницу писмо у коме им поручује да се састану са сарајевским агама, да им припрете и саветују их да напусте Хусеина, чија је ствар унапред осуђена на пропаст, услед множине царске војске коју велики везир има у Румелији. 26. маја у Ивању био је састанак Милошевих људи с изасланицима сарајевских агалара, који одбију нуђено посредништво с разлогом да не могу 'кабулити' низамско тесно одело и да ће остати верни својој вери.
Но чувши да се у Скадру чине нове и озбиљније припреме које би могле дати потпору босанској војсци, Милош наново преврну ћурак и поручи Мелентију и Васи да пошаљу у Нови Пазар Ђул-аги и Емин-аги, муселиму сарајевском, Ахмед-барјактара, поверљива човека, који ће им представити да су његове тобожње претње, које им је пре неки дан испоручивао, само акт политике, јер је код њега Хасан-бег, царски човек, међутим да се они не обазиру на то. Србија неће кварити односе с Босном; а кад буде дошла заповест из Цариграда да се Срби оружају против њих, они ће оклевати и на време их известити о своме походу. Штавише, уверавао их је Ахмед, да ће Милош помоћи Босанцима чим буде требало и чиме буде могао.
« Last Edit: December 12, 2016, 03:41:46 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #461 on: December 13, 2016, 09:56:39 am »

Босанцима је било потребно да сврше прво са Намик-пашом, травничким везиром, да тако обезбеде себи залеђину па онда да пођу у помоћ Мустафа-паши скадарском. Три дана тукли су капетани град из топова, најпосле, благодарећи нарочито одлучности Али-паше Видајића, продру у Травник. Намик–паши не преоста друго, но да се 26. марта 1831. године, преда. При предаји он изјави, и свечано зада реч, да напушта царску ствар и да прелази на страну устаника. Тако Намик спаси себи живот, а Босанци нађоше у томе задовољење да су, како су говорили, 'потурчили' султановог везира.


Рећи ћемо укратко неколико речи о Али-паши Видајићу, званог пијаница, из Зворника. Видајић је најпре подржавао султанове реформе, но доцније је одлучно пристао уз Хусеина, капетана градачког. А то је било овако.
Године 1829. буде он наименован за пашу сребрничког. Али кад је отишао у Сребрницу нађе тамо Мемиш-агу. Мемиш-ага наоружао беше муслимане и хришћане па се угнездио у тврђави. Бадава се опирао Видајић паша; сваки му покушај за своје право би залудан. Морао је дакле да се врати у Зворник. Али како се јако зачудио, кад је затекао замандаљене све зворничке капије. За време одсуства Алијина подигао се један од његових сродника, Махмуд-паша Видајић, добар пријатељ Мемићу, и прогласио себе господарем. Алија би принуђен или да се прихвати силе или да напусти своју стару имовину. На срећу његову имао је још по гдеког приврженика у вароши, те помоћу њиховом продре унутра. Ту сада наста крвави бој по улицама, по домовима и другим местима, па би много мртвих и рањених. Алија би засигурно био победник, да његов непријатељ није имао за савезника Хусеин капетана. Обојици не могаше се он одупрети и напокон би потиснут у неку кућу. Држао се Алија мушки и јуначки донекле, то јест, док се не сурва запаљена горња половина од куће. Ту погибе, са дететом у рукама, његова жена Мејра, Хусеинова несуђеница, а он сам преда се Хусеину. Овај га одведе са собом у Градачац и наскоро постадоше искрени јолдаши. У догађајима који су следили, не имаше капетан ни вернијег ни храбријег друга од свога заробљеника.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #462 on: December 17, 2016, 12:53:15 pm »

По заузећу Травника опет настане дуго договарање, спремање и одуговлачење, последица колико урођене босанске лежерности толико и озбиљности корака који је ваљало предузети. Најзад дође време када је требало потражити великог везира, који је био негде око Битоља. У то стиже и глас о Шкодрином поразу код Прилепа. Не обазирући се на тај глас Босанци се најзад почну кретати ка Косову. Задахнути живим народним осећањем, певали су песме у којима је било нечега узвишеног и великог:

Ми идемо на Косово равно,
Где нам стари славу изгубише,
Стару нашу славу прађедовску.
И ми ћемо на пољу Косову
Ил' изгубит' вјеру и јунаштво,
Или ћемо, ако Алах даде,
Душманина свога побједити
И у Босну вратити се славно!

'Они мишљаху да се боре за своју веру и цео народни опстанак и тражаху за ту борбу поље на коме се већ једном ломило и о једном и о другом, иако несрећно. Или ће победити и одржати своју садашњу веру, ислам, на истом месту, на коме су стару, хришћанство, изгубили, или ће подлећи. И онда ће умножити собом величанствене спомене старе славе и њезине пропасти.' (Л. Ранке)
« Last Edit: December 22, 2016, 10:56:00 am by Dreadnought » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #463 on: December 20, 2016, 03:58:08 pm »

Око половине јула босанска војска, јака 25.000 људи, била је сабрана на Пољу Косову код Приштине. 16. јула Хусеин, чувши да му се велики везир Решид-паша приближава, узме најодабранија одељења и пође му у сусрет. Код Липљана се сукоби с Хаџи-Ахмет-пашом, који је водио везирову претходницу, састављену углавном од Арнаута верних султану. Хаџи-Ахмет-паша буде до ногу потучен и ухваћен, а његова војска у дивљем бегству упути се Сазлији где је био велики везир. Тако се Арнаути нађу између Босанаца који су их гонили и везирове војске која је хтела бегство да спречи. Арнаути се преко очекивања окрену против самога великог везира и изазову такву забуну да се он повуче у Скопље.
У битки код Липљана погинуо је Ћор-Ибрахим-паша; рањени су били Ивзи-паша скопљански, Абдуразак-паша пећки и Мехмед-беј, миралај регуларне коњице. Рањене паше склоне се у Скопље с везиром, а њихови пашалуци пристану уз бунтовнике. У целој Румелији противници реформи дигну главу; Мустафа-паша пак дахне мало душом у Скадру, где је био притешњен, а име Хусеина Градашчевича добије одједном необичан престиж.
Успех на бојноме пољу пуном успомена потпали у Босанцима храброст, освежи њихове наде и њихов фанатизам. У другој битки близу Пећи након упорне и крваве борбе, они потукоше једно знатно одељење царске војске, па наставише продирање до капија Пећи. Храбри Видајић-Али-паша, који је као што је речено постао највернији присталица Хусеинов, само са 5000 одабраних људи, освоји на јуриш то добро утврђено место, чувано од многобројне посаде, и баци под мач све који се одупираше. Велики везир, који се бавише у Скопљу, пошаље против њих још једно одељење своје војске, али и оно буде потучено.
Књаз Милош, обавештен о свему, одмах похита да понуди своје услуге. Он упути у босански стан свога повереника с нарочитим упутствима за Хусеина. Повереник није носио само поруке већ и сто кеса у новцу. 'За ову битку што си добио шиљем ти сто кеса, а кад у Ушћуп (Скопље) дођеш пошљи татарина да му и други сто кеса дадем,' поручивао је Милош Хусеину и саветовао га је, да настави борбу с великим везиром и да га тако принуди на преговоре о миру који би био повољан за Босну. Нарочито га је саветовао, да после тих победа ослободи Мустафа-пашу скадарског, који би му био један ослонац више. Чим Порта, унижена неуспесима, пристане на преговоре, Милош је био мишљења да се треба одмах измирити, јер је знао да ма како царска војска буде потучена султан ће опет надвладати. У крајњем случају султан се могао обратити страним силама и оне би му помогле да изађе из незгода у којима се налази. Дајући ове савете истицао је своје пријатељство према Босни и потребу да са Србијом живи у миру и љубави. Милошев изасланик носио је и нацрт писма, којим би Хусеин тражио његово посредништво с Портом.
Али, Змају од Босне више нису били потребни ничији савети нити посредништво.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #464 on: December 21, 2016, 01:46:12 pm »

Коча Мустафа Решид-паша (1800 – 1858.), османски државник и дипломата. Студирао је у Паризу француски језик и западну цивилизацију и током боравка у зап. Европи развио је пријатељске односе са француским и британским државницима. Био је велики везир шест пута. Имао је водећу улогу у покретању, изради, и проглашењу  реформских уредба познатих као Танзиматске реформе.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Решид је био благ према Мустафа-паши скадарском и др. устаничким вођама, но тим већа свирепства извршио је према заробљеним Арнаутима. По његовој заповести начињене су посебне справе за бацање, па су на њих стављани заробљеници, и онда одбачени на нека дрва са гвозденим клинцима. Уписивало им се у кривицу то, што су остали верни Мустафа-паши, а нису га изневерили као што учинише многи други.


* Коча Мустафа Решид-паша.jpg (103.45 KB, 338x448 - viewed 85 times.)
Logged
Pages:  1 ... 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 [31] 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.038 seconds with 23 queries.