PALUBA
March 29, 2017, 06:11:00 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i spambox...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 ... 33 34 [35]   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 58574 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #510 on: March 17, 2017, 11:35:30 am »

(25) Тенкина завера 1857.



Србске Новине у броју 110 од суботе 28. септембра 1857. године (по ст.), донеле су следећу вест:

У Београду, 27. Септембера. Још од пре неког времена полицајне власти дознале су за једно богомрско дело, које је управљено против живота Његове Светлости премилостивог господара и књаза нашег. Тешко је и изговорити, да се као участници тог страшног осудителног дела појављују и членови земаљског совета Радован Дамјановић и Паун Јанковић. Докази, који су у руке власти дошли, неостављају никакву сумњу, да је од сузаклетника све учињено, што је у њиовој моћи било за извршење овог великог злочинства, а само оруђе, коим се убијство доброга књаза нашег удејствовати хтело, већ је у рукама власти.
По оваквом оповиђенију тако страшног злочинства, које би отечество наше у несрећу и забуну довело, власт није могла изоставити, да како више именоване окривљенике, тако и друге, за које се зна да су у то крвно дело умешани, под затвор нестави, и наредиће се да се предмет овог грозног умишљаја по земаљским законима преда дејству правице и суђенију судова. Сваки правиј и поштениј Србин, грозећи се овако гадног злочинства, гнушаће се овог ужасног дела, које нашу историју каља, и благодариће свевишњем провиђенију, које је живот Његове Светлости од овог издајничког удара сачувало и тим мир и спокојство отечества од убитачног потреса и нарушенија предохранило.
« Last Edit: March 20, 2017, 12:52:46 pm by Dreadnought » Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #511 on: March 18, 2017, 09:58:28 am »

У вече 28. септ. уочи педесет другог дана рођења књаза Александра Карађорђевића, топови из касарне огласили су предстојеће празновање, а сутра дан, у зору,  кад је на службу звонило, гарнизонска војска с бандом упарадила се пред Саборном црквом.
Књаз Александар и књегиња Персида са књажевићима Петром и Андријом, гг. конзули страних сила и остали конзулатски званичници, чиновници централног правленија (владе) и месних надлештва као и многобројно грађанство присуствовали су служби Божијој, које је Његово Високопреосвештенство Петар Јовановић, митрополит, са више свештеника одслужио.
После свршеног молебствија, изговорио је г. митрополит, по познатој својој красноречивости, поучну беседу из божијег слова изведену, да књаза Александра, као највишу власт у земљи, треба поштовати и слушати, и то поштовање засведочавати искреном љубави и непоколебљивом оданости, а слушање покорношћу према уредбама и законима земаљским за обште благо и срећу народа изданим.
Затим је следовало многолетство са амвона, да милостиви Бог подари Светлом Књазу дуг и миран живот, здравље и спасење, срећу и напредак у предузећима, победу над противницима, на које се је из свију уста заорило 'многаја лета'.
После службе Књаз је примао честитања од гг. ђен. конзула и конзулатских чиновника, г. земунског команданта с више официра, гг. попечитеља и председника савета са члановима, др. виших и нижих чиновника, свештенства и грађана. И званичници овд. агенције француско-сербског паробродарског друштва учинили су такође своје подворење Његовој Светлости књазу Александру. Међу тим је у конаку свирала банда посадног у граду воинства.
Књажески представник и попечитељ иностраних дела г. Стефан Марковић, у част Њ. Светлости књаза дао је дипломатски ручак, на који су позвани били гг. ђен. конзули, и кајмакам-заступник мухафиза београдског Али-Ризе, г. митрополит Петар, гг. попечитељи, г. председник савета са два најстарија члана савета, главни инжињер рудокопства у краљевству белгијском г. Жернар, који је на позив књажеског правленија наше старе мајдане и рудокопње србске обишао и овде се десио, и још неколико виших званичника и одличних грађана. Најстарији међу представницима страних сила г. гроф Томас де Греније де Фонбланк, ђенерални конзул Њезиног велико-британског Величества, напио је здравицу Његовој Светлости владајућем књазу србском Александру Карађорђевићу, а представник књажески г. Стефан Марковић, напио је здравицу Његовом Величеству султану Абдул Меџиду првом. Топови из касарне пратили су ове здравице, а банда војена међу тим је свирала.
У вече варош је била лепо осветљена; на више места било је и прозрака, нарочито онај на лицејском здању одликовао се красним надписима. Непрегледне гомиле радосног света врвеле су по вароши а весели усклици: 'живео наш књаз' чули су се на све стране. Ово обште весеље завршено је балом, који је београдско грађанство за част своме књазу у гостионици код Србске Круне дало.
Светла госпођа књегиња благоизволела је са књажевићима почаствовати присуством својим то весеље, коме су неки од гг. ђен. конзула  и многи чиновници и угледни грађани са својим породицама присуствовали. Ово весеље трајало је до сванућа.
Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #512 on: March 20, 2017, 08:21:44 am »

Како у престоном граду, светковина ова торжествована је у љубави и верности свуда по Србији. А око подне 1. октобра приспела је по телеграфу Књазу адреса од официрског кора посадне војске у Крагујевцу, спроведена њиховим командантом г. подполковником Јованом Лукачевићем.

Телеграфска депеша.
Његовој Светлости Милостивејшем Господару и Књазу Србском
Александру Карађорђевићу
у Београду.

'Разгласи орган публике грозно и несрећно приправљане противу цењеног и пренужног живота Ваше Светлости. Свакиј, кои своје отечество искрено љуби, морао се згрозити на ово Бого- и човеко-мрско предузеће. Свакоме Србину, кои свог Kњаза, а у Kњазу Народ и Отечество љуби, и кои је кадар предвидети следства, која отуда проистећи могу, морале су од велике туге потећи сузе. Зар и у 19.стом столетију Вукашину да се подражава? Зар мало страдања и мучења би? Зар је само Србском Народу у део пала несрећна историја убијства владара и издајства у део пала?
Светли Књаже и Господару наш! примите од ове мале гомилице Ваши навек Вам верни официра највеће участије у избављењу Вашег цењеног живота, Ваше светле породице и нашег тужног Отечества. Полажемо руке на наша срца, призивамо у помоћ Бога, да Вам дарује дуг и срећан живот, да Вам указује путове среће, да Вас умудрава: да оснивате све већу будућност и славу Народу и Отечеству Србском, како ће у име књаза Александра бити накит Историје Србске. У срцима нашим, као синовима новог нараштаја, кои се стресају загледати у безакоња прошлости, негује се верност, оданост и точна служба спрам високе особе и дома Ваше Светлости.
Господару! Нестрпљиво очекујемо час, да ово овде изражено и делом осведочимо, да се дичимо јуначким и патриотским делима под заставама породице бесмртног Карађорђа док је века и народа Србског.'

У име официрског кора
У Крагујевцу 1. Октобра 1857.
Ваш слуга Подполковник Лукачевић.

(Јован Лукачевић, у време књаза Александра, посебно се истакао у организовању српске војске. Он је био командант у Крагујевцу, затим командант београдског гарнизона и најзад начелник главног војног штаба. Био је одан Књазу, поред осталог и зато што је био његов пашеног. Наиме, једна од шест кћери Јеврема Ненадовића, Машинка, млађа Персидина сестра, била је удата за ппук. Јована.)
Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #513 on: March 21, 2017, 11:38:25 am »

Након адресе из Крагујевца почела су од многобројних чиновника, свештенства и народа из Београда и унутрашњости да долазе Књазу писма, у којима се изјављује гнушање према откривеном, срећно предупређеном, страшном сазаклетију, које је било управљено против његовог живота. Па како год што је овај злочиначки умишљај све потресао и поплашио, тако се сад радују што је исти осујећен, желећи да Бог Књаза унапредак сачува од свакога зла и дарује му живот и здравље на многа лета. Сва ова писма, пуна оданости и топлих осећања према Светлом Књазу, печатирана су у Србским Новинама.
И усмене изјаве чињене су са свих страна. Тако су од гг. конзула великих сила, у Београду станујућих, неки одмах, чим је завера откривена, а неки приликом честитања дана рођендана, уједно Књазу исказали колико се грозе тако гнуснога дела, радујући се што је злочиначка намера предупређена.
Неко чувство страхопоштовања, смерности и покорности, наде, благодарности, љубави и т д, обузе читаву варош. Многобројни грађани у свом свечаном руву обучени, чиновници у униформама и остали народ, велико и мало, покрај све кише, поврве по свима улицама где се играло и веселило. Вино се пило из чаброва и при непрестаним усклицима напијале се здравице. Око акшама огласи прангија почетак осветљењу, и хиљаде светлила забукћу. Буктиње од смоле, радосно су гореле и пуцкетале на киши, дајући осветљењу особито волшебство. И у кафанама владало је весеље и задовољство. Овде су такође многе здравице напијане, у којима се небројано пута спомињала љубав, високопочитање и уважење према владајућем Књазу. – Бог га поживио! Бог га закрилио! Благо владаоцу са оваквим народом, а овоме опет са овако добрим и милостивим владаоцем. Ми заиста живимо у срећном времену, само ти једини Боже! подржи ову љубав, ову слогу и овај мир, за много, много година!!!
« Last Edit: March 21, 2017, 12:12:49 pm by JASON » Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #514 on: March 22, 2017, 10:49:37 am »

Србске Новине, у Београду 8. Октобера 1857.

У Београду, 6. Октобера. Кад је пре с тешким срцем  јављено, да се у одкривеном, противу живота Његове Светлости премилостивог господара и књаза нашег управљеном сазаклетију и два Члена Совета Радован Дамњановић и Паун Јанковић као саучастници појављују, свакиј поштен човек и добар Србин желио је за чест србског имена и карактера, да нико више, а нарочито од онако високог надлежателства, у то крвно дело умешан небуде.
Та надежда није се испунила.
По самом признању како остали участника тога страшног злочинства, тако и више речена два Члена Совета, умешан је у исто и Председатељ Совета Стефан Стефановић. Због тога је и он данас после подне у затвор стављен, те ће се и над њим, сходно постојећим земаљским законима, иследовање чинити.
Утешително је још и то што је се из дојакошњих испита  види, да умислитељи онако убитачног за отечество наше дела, нису смели своју грозну намеру у унутрашњости земље даље и више саобштавати, и по томе може се држати, да сазаклетије ово у народу није распрострањено, те је изглед, да неће још и више окривљеника бити, а од до сада познати има иј само седморица.
Дај Боже, да гореименовани саучастник онако ужасног и упропастителног дела буде последњи.

Непрестано и даље долазе са свију страна Његовој Књажеској Светлости адресе, у којима се изјављује гнушање према осудителном сазаклетију, које је ишло против живота светлог књаза нашег, и радост, што је онолика несрећа, осујећењем тога злочинственог дела, од књажества нашег уклоњена. Ми ћемо читајућем свету саобштити све те адресе онако како су иј чувства оданости и верности према свом владатељу начертала.

Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #515 on: March 24, 2017, 11:43:57 am »

Да видимо ко је међу тим био Александер Георгијев Черниј, владатељ Србскиј.
Извикан је за књаза 2. септ. 1842. у логору на Врачару. Њега је закнежио Тома Вучић који је претходно побунио крагујевачку војску и подигао народ смедеревског и крагујевачког округа на књаза Михаила. И, пошто је разбио Михаилове катане, Вучић је ушао у Београд победнички као 'предводитељ народа'. На Врачару се тада слегла сва побуњеничка војска, и све оне гомиле сељака које су на његовом маршу од Крагујевца до Београда биле пристале за њим. Сав тај свет знао је само за Вучића, с којим је прошао кроз бојну ватру. Черног је извикао за књаза онако као што би извикао свакога другог кога би му Вучић предложио.

Черниј је био најмлађи син блеженопочившег вожда Србскога, Господара Ђорђа. После пропасти Првог устанка  са оцем је напустио Србију. Неко време провео је у Пажевском корпусу у Санкт Петербургу (1814) где, осим навика руских официра није стекао друго образовање. 1830. година била је међу тим добра за њега, јер се оженио Персидом из Бранковине, богатом ћерком Јеврема Ненадовића, уневши у брак (само) велико породично име. Живели су у Бесарабији и Валахији и баш кад им је понестало мираза и пријатеља, добио је позив од Правителства и књаза Михаила да се врати у Србију. По повратку, једно време је седео у суду београдском, а потом га је Михаило унапредио у чин поручника и сместио у Главни штаб гарнизоног воинства а затим узео за свог ордонанса.

Черниј, задовољан својом синекуром, чрез ни какве обмане  није се дао пореметити у намери да живи миран, породични живот, па је стајао далеко од свих размирица и сукоба, и премда немајући ни најмању представу шта то бива, са зебњом је посматрао свако движеније и таласање међу народом. Његова супруга, Госпођа Персида, није, међутим, била слаботиња без политичког слуха и властољубља, већ напротив, те је мимо мужевљеве воље и знања, узела учешће у сплеткама, и обдарена женским предосећањем, да ће се сукоб између Михаила и Вучића обрнути у њену корист, већ je видела свог мужа на књажеском престолу Србије.

Какав је Черниј био књаз?
Његов уставни положај био је слаб. Он није био наследни књаз. Ни у акту којим га је народ изабрао, ни у берату којим га је султан Абдул-Меџид 23. септ. потврдио, није било говора о правима његове породице на престо. Имена његове деце нису се уносила у Календар са шематизмом Књажества Србског, мада је он протестовао против тога: 'Кад могу имена свију архимандрита у календару стајати, зашто се не би ова почест и мојој фамилији учинила? Ја нећу никако да се убудуће ова оскудност у почитанију према мојој фамилији показује, кад и саме профинције влашке другојачије спроћу књазева поступају'.
Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #516 on: March 25, 2017, 12:06:00 pm »

Књаз Александар никад није био јако омрзнут, бар не у народу. Али као год што није био омрзнут, тако није био ни поштован. Он није имао ауторитета, и нико га се није бојао. Вучић, Петронијевић, Гарашанин, Книћанин, имали су много више личног угледа. У очима света, остао је увек онакав какав је изгледао 1842. кад га је Вучић закнежио, - снебивљив мали официр, с великим породичним именом које сваки Србин зна, али лично слабо коме познат.
Његов положај сматрао се несигуран и привремен; у народу се говорило: Књаз без наследства – купац без тапије. У том слабом уставном положају, Александар је био још и сам слаб човек: поводљив, сувише предан својој породици и најближој околини, мек према љубимцима, готов да им за најтеже погрешке гледа кроз прсте. Половину своје непопуларности стекао је због њихових, а не због својих погрешака. Он је био под великим утицајем своје жене, која је, као што је већ речено, била из угледне породице Ненадовића. 'Данас, писао је Алекса Симић крајем 1857., налазе се два стрица Књагињина у Совету као членови, један зет и један пашеног Књажев као попечитељи, један тетак Књагињин и један пашеног књажев као окружни начелници, и један пашеног Књажев као шеф регуларне војске'. Изгледало је да Ненадовићи владају Србијом, и то како људи тако и жене из те велике породице.
Као у личним симпатијама, књаз Александар је исто тако претеривао и у личним антипатијама. Његове су антипатије биле плаховите, не увек мотивисане, и врло упорне. Он је имао тренутке великог гнева, када су му на уста долазиле страшне речи, које су после његови противници употребљавали као најјаче оружје против њега. Пред тешкоћама губио је стрпљење, постајао пргав, па чак и свиреп; ако би тешкоће биле велике, он би сасвим клонуо духом, губио сваку отпорну снагу, и с њим се могло радити шта се хтело.
Политичког духа био је сасвим лишен. У својој борби са Саветом, поред незгодни тренутака, имао је и згодних, када је изгледало да се јавно мишљење обрће у његову корист; те згодне тренутке није умео да употреби. Круг његових присталица остао је увек узак. Он је имао ослонца само у својој камарили. Било је у њему нешто скучено и везано, нешто што му није давало да се отвори већим групама и да их привуче к себи. Таленат непосредног и интимног општења с народом њему је недостајао. Његова политичка неспособност најбоље се показала кад је, после Петронијевићеве смрти и Гарашаниновог пада, покушао да установи лични режим. Министарске кризе никад нису биле чешће, и никада ситнијим поводом, него тада кад је његова воља требала да даје правац државним пословима. Као сви слаби људи, он се једнако саплетао о лична питања, није био у стању да заповедничким гестом ућутка мала лична ривалства, и гвозденом руком збије несложне елементе у гомилу.

Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #517 on: Yesterday at 10:41:07 am »

Под књазем Милошем, владалачка власт била је сувише јака и неограничена. Да би се ослабила и ограничила, било је потребно поставити поред књаза један Савет који ће власт делити с њиме. По Уставу од 1838, Савет је имао седамнаест чланова, који су морали бити српски држављани, имати (најмање) тридесет и пет година, и 'притјажавати добра недвижима'. По члану 8 устава, саветнике је постављао књаз, али 'под условијем, да они буду совршено познани измежду њиови сограждана, својом способностију и својим качеством честног човека, да су учинили какове услуге својему отечеству, и заслужили одобреније обште'. Књаз је, дакле, био дужан да за саветнике узима људе заслужне и истакнуте; поред његовог поверења, они требају да уживају још и народно. Али, 'тога ради при случају избора таковог, нуждно је предварително предложеније и мњеније Совета'. Књаз, који је постављао саветнике, није имао право да их смени. Саветник није могао бити лишен звања без судске пресуде и док код Високе Порте не би било доказано 'какво преступленије, или нарушеније закона и уредаба земаљских'.

Савет је имао ове власти:
(1) Делио је законодавну власт са књазом. Формалне законодавне предлоге израђивао је само Савет преко комисија које би тога ради именовао. Књаз није могао поднети Савету формални законодавни предлог, него је могао само представити потребу да Савет именује комисију, која ће пројектовати тај закон који књаз жели. Ово право представке није имао само књаз, него 'и сваки попечитељ а и поједини саветник, а и свака власт.' О његовим представкама Савет није био дужан да води рачуна. Ван тога једног изузетка, књаз и Савет били су равноправни чиниоци у законодавству. Књаз није могао издати никакав закон без Савета; Савет није могао натерати књаза да пристане на закон који не одобрава.
Савет није био периодично тело као Скупштина. Он се стално налазио на окупу. То је био узрок да се код књаза није могла развити никаква самостална законодавна власт. Књаз није могао издавати привремене законе без Савета, нити је могао издавати уредбе којима се закони допуњују у појединостима.
(2) Савет је имао буџетско право, т. ј. буџет је састављао Савет и непосредно водио надзор над извршењем буџета, а не влада. Главна је контрола била премештена из министарства финансија у Савет; сва се њена власт налазила у рукама једног управитеља, кога је Савет бирао између својих чланова на годину дана.
(3) Савет је имао ове административне функције: (а) По члану 12 устава, он је одређивао каква ће административна звања и с коликом платом постојати; цела организација административне власти зависила је од њега. У надлежност Савета било је уређење централне управе, обележавање надежности појединих министарстава, и решавање њихових сукоба надлежности. – (б) Савет је водио надзор над министрима. Он је имао право да захтева од министара годишње извештаје о њиховом раду, и имао право прегледати њихове рачуне. У устројству Савета додано је још, да ће министри, поред годишњих извештаја и рачуна, подносити Савету кондуит-листе свих својих чиновника. Такође је у том устројству утврђено да министри за свој рад одговарају пред Саветом.
Logged
JASON
zastavnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 484



« Reply #518 on: Today at 09:05:32 am »

По Уставу од 1838., дакле, врховна власт била је дата књазу и Савету на заједничко уживање. Међутим, није био предвиђен никакав начин за решавање њихових сукоба. Цео уставни систем као да је почивао на претпоставци да ће се књаз и Савет увек слагати. Да би се то двојство у врховној власт могло одржати, за књаза је и узет Александар Карађорђевић, који је био мек и попустљив. Из почетка, заједничка власт била је добро дошла, као реакција Милошевом и Михаиловом деспотизму; доцније, видело се да заједничка влада не може имати потребне снаге и јединства. Земља је имала два господара, који нису давали један другом да влада. Ма колико био мек и попустљив, књаз није могао попуштати једнако; свађе између њега и Савета бивале су све чешће, док нису постале сталне. Као год што се пре осећала потреба за деобом једне сувише усредсређене власти, тако се сада осећала потреба за усредсређењем једне сувише подељене власти.

У борби која се развила између књаза и Савета било је доста личних мотива, чак и простог ината. На пр. водио се спор око тога, да ли ће се војни чинови моћи давати и грађанским чиновницима. Под Михаилом, било је ушло у обичај да се полицијским чиновницима дају војни чинови. Књаз Александар је желео да се та пракса прошири и на остале чиновнике грађанског реда. На први поглед, овај спор изгледа ситан и формалистички. У ствари, он је стајао у вези с начелним питањем о независности извршне власти Савета. Давање војних чинова није било празно одликовање; когод би добио војни чин, добио би одмах и плату која је том чину одговарала, и која је могла бити већа од плате његовог звања у грађанској служби. Кад би се признало књазу право на давање војних чинова, он би могао својим љубимцима дати већу плату него што су је они по свом рангу међу чиновницима грађанског реда заслуживали. Желећи да чиновнике привеже за себе, књаз је тражио да се чин одвоји од звања, као нека лична награда коју књаз даје по својој личној оцени. Савет је, међутим, тражио да чин буде везан за звање, и да се до веће плате долази само добивањем вишег звања, редовним и постепеним унапређењем, без наглих скокова по изузетној књажевој милости.
Logged
Pages:  1 ... 33 34 [35]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 36 queries.