PALUBA
March 28, 2024, 01:35:08 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 [41] 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721751 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #600 on: July 17, 2017, 08:43:54 am »

Шта је судским ислеђењем извиђено, види се из испита:

  1. Г. Антонија Мајсторовића.
     а) да је г. Мајсторовић признао код полицајне власти, да је у прошлој години код њега говорио г. Милић Соскић, из Ковачевца, пенсионирани капетан, да је народ незадовољан са начином владе књаза Михаила, да су сви чиновници огорчени против књаза, да оће народ да се побуни, него треба новаца. Ово, да је Милић говорио у више путиј, и сбог таковог Милићевог говора признао је г. Мајсторовић, да је пристао да се стави на чело г. Милићеве странке, да је упућивао г. Милића да види како је расположење у народу; да је Димитрија Станковића овд., кои му је са оним истим гласовима, као и Милић, долазио, примао и одржавао за доношење гласова, како би могао дознати, шта Филип Станковић, кои је због политични смутњиј у Аустрију одбегао, ради; да му је поменутиј Мита Станковић говорио, да оће да буде буна, да је народ јако незадовољан, само да треба новаца, и да су у томе поред млогог народа и чиновници умешани; даље
     б) да је г. Мајсторовић признао код полицајне власти, да су њему многи долазили са којекаквим жалбама, но да иј је он свагда на скупштину, која бити има, упућивао, да тамо жалбе предају, и да је гледао г. Мајсторовић да небуде буна, него да се буна сведе у скупштину.
Осим тога, да је признао да је прошле године био код књаза Александра у Пешти, и да му је књаз Александер рекао: 'Гледајте те радите штогод за моју децу, да неби помрла по туђем свету', и да му је г. Мајсторовић одговорио 'да ће гледати', и да је г. Мајсторовић признао, да му је и Трифун Анђелковић, из Башина, у Смедереву пред Рашином кафаном прошле године казивао, да оће народ да се буни, па да је и њега на скупштину упућивао.
     в) да је г. Мајсторовић све ово признање код полицајне власти учињено, порекао код суда, с тим, да је њему на св. Алемпија пр. год. код батал-џамије у Београду, Коста Мајсторовић, свештеник из Азање, а не Милић Соскић, као што је казао у испиту полицајном, рекао: 'да оће народ да се буни, и неможе да чека, него да треба новаца.' После тога г. Мајсторовић изменио је и оно казивање своје у полицајном испиту, што се тиче говора књаза Александра, тако, да му је књаз Александер само то казао, 'да оће књаз Михаил, како му Бог није дао деце, да усвоји које моје дете.'
     г) да г. Мајсторовић није признао ни код власти полицајне, ни код суда, да је Милићу Соскићу на питање, шта би она несрећа и кавга 1862. год. са Турцима, одговорио: 'То је учинио ваш књаз Обреновић Мијаило, што сте га ви довели, кои оће да упропасти земљу, и већ је упропастио, јер у каси новаца нема, са Турцима је кавгу заметнуо, екзерцир построио, те се људи грдно оштећавају, прирез узео, и већ нема ни гроша, пореску нову систему оће да заведе, и грдниј ће данак на народ да наметне'; даље, да г. Мајсторовић није признао, да је Милићу Соскићу, кад му је овај казао, да би народ волео, да на владу дође књаз Александер Карађорђевић, рекао: 'неможе то тако бити, него ће бити скупштина, па нека скупштина захтева најпре да се два министра гг. Гарашанин и Христић оборе, и да буџет прегледи, па ја знам да књаз неће дати, да му се министри оборе, и онда мора бити кавга, или ће скупштину књаз распустити и другу сазвати, и онда ако то неби одобрио, мора бити кавга', и непризнаје да је рекао Милићу, кад му је Милић приметио, па добро господине, ако г. Христић дође са жандарима и скупштину обколи: 'ако су жене нека иј обколи, и онда мора бити буна, па да се и књаз сбаци и протера.' 
Непризнаје г. Мајсторовић, да је код г. Косте Мајсторовића, свештеника из Азање, говорио, да ће бити скупштина, која ће књаза оборити, а што је говорио да је каса народна са 300.000 # цес. задужена, наводи за узрок, да је то ствар јавна, која је била објављена и преко новина.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #601 on: July 18, 2017, 09:01:12 am »

     д) да г. Мајсторовић није признао ни код једне власти, да је говорио код г. Косте Мајсторовића, свештеника из Азање, да је светла књагиња Јулија 20.000 # цес. из касе народне, путујући по Енглеској потрошила, и пошто је каса са 300.000 # цес. дужна, да правитељство нема за чим војску да издржава, него да је мира распустити, нити да је говорио: да ће скупштина књаза оборити, али мучно, јер је човек уватио и добро стегао и држи, да би њега, књаза, најбоље било у дочецима убити, а кад му је казао г. Коста, да Ђаковић из Кусадка, грози животу књаза, и да би он то извршио, непризнаје г. Мајсторовић, да је рекао: 'поздрави Ђаковића, нек седи на миру, докле му ја незаповедим, и да ћу ја знати за њега, и његове заслуге признати.'
     е) да је г. Мајсторовић одрекао код суда, но код полицајне власти признао: да је пре две године говорио свештенику Кости из Азање, и још двојици, да нетреба буна да буде, него да кажу незадовољницима на књаза, ако им је што криво на њега, или на оно што је послења скупштина установила, нека они гледе, да то на скупштини обарају; осим тога да није г. Мајсторовић признао ни код једне власти, да је прошле јесени говорио у Азањи, да је њиова земља за цељ пореза скупо процењена, и да ће они вући и оне из окружија ужичког, подринског, и други кои у камену живе, те да може изићи пореза колико је воља; и напоследку да је г. Мајсторовић, код суда порекао, а код полицајне власти признао, да му је поп Коста из Азање рекао: 'кад неможе бити буна, а оно има други лакши начина, да се књаза курталишемо, Петар Ђаковић, из Кусадка обећава се, да књаза Михаила убије, и то негди у дочецима приликом пуцања плутона', и да је на то г. Мајсторовић одговорио 'поздрави Ђаковића нек седи на миру, докле му ја непоручим.'
     ж) да је саучастник г. Мајсторовића, г. Милић Соскић показао у очи г. Мајсторовићу, да је он у Мају месецу прошле године био у Београду код г. Мајсторовића, па кад га је запитао, шта би господине за Бога те јесенас и прошле 1862. год. би она несрећа и кавга, да је Мајсторовић одговорио: 'То је учинио ваш књаз Обреновић Мијаило, што сте га ви довели, кои оће да упропасти земљу, и већ је упропастио, јер у каси новаца нема, са Турцима је кавгу заметнуо, екзерцир построио, те се људи грдно оштећавају, прирез узео, и већ нема ни гроша, пореску нову систему оће да заведе, и грдниј ће данак на народ да наметне, јер се с Турцима рат неможе водити без новаца, Србија је била и прошла'; па кад је г. Милић запитао, коим би се начином то могло одклонити, да је рекао Мајсторовић: 'скупите се и отидите у Крагујевац, па заузмите војску и топове, па се браните, и недајте се, или вам је воља чекати скупштину, ако изаберете добре скупштинаре, одбранићете се, а ако не изаберете, неможете.'
Други пут прошле године да је г. Мајсторовић г. Милићу, кад му је Милић казивао, да је народ према влади и књазу нерасположен, и да би волио да му дође на владу књаз Александер, ово одговорио: 'Неможе то тако бити, него ће бити скупштина, па нека скупштина захтева најпре да се два министра гг. Гарашанин и Христић оборе, и да се буџет прегледи, па ја знам да књаз неће дати, да му се министри оборе, и онда мора бити кавга, или ће скупштину књаз распустити и другу сазвати, и онда ако то неби одобрио, мора бити кавга.' Осим тога, да г. Милић није на испиту код суда, па ни на суочењу признао, да је приметио Мајсторовић г. Милићу, кад му је овај рекао, шта ће бити ако г. Христић обколи скупштину са жандарима, 'нека иј обколи ако су жене, а онда мора бити буна и кавга, па да се књаз сбаци и протера.'

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #602 on: July 18, 2017, 09:12:26 am »

     з) да су саучастници Коста Мајсторовић, свештеник из Азање и Милован Стефановић из истог места, признали код суда, да су 30. Октомбра пр. год. били заједно у Београду код г. Антонија Мајсторовића, и да је код њи говорио г. Мајсторовић, да је светлиј књаз Михаил касу народну са 300.000 # цес. задужио, да је књагиња у Енглеској 20.000 # цес. из касе народне потрошила, да у каси народној нема ни једног гроша, па с тога да књаз нема чиме ни војску да издржава, него да је мора распустити, да ће бити скупштина гди књаз нареди, да ће скупштина књаза оборити, но то ће мучно извршити, јербо је књаз добро стегао.
Ово су обојица показали једногласно у очи г. Мајсторовићу, само што додаде на суочењу Милован, и то, да је Мајсторовић, кад је реч о буни била, тако се изразио: 'неможе то тако бити, него ће то скупштина израдити, а скупштина бити мора, а дотле поздравите ви све, нек чекају докле не будне скупштина, јер књаз чврсто стои, и неможе се лако оборити, има толику војску па и бећаре докле скупи, неда се лако', па онда или он – Мајсторовић – или поп Коста да је рекао, али би најбоље било у дочецима …. а шта да се у дочецима учини, то није изговорено; даље, да је том приликом Мајсторовић рекао, да у смедеревском окружију нема људи, кои би могли то учинити, него рече поп Коста: 'поздрави Соскића и Ђаковића и друге, нека се оставе тога, јер књаз има на својој страни толике чиновнике, кои недаду да то буде, него ће то скупштина израдити, па шта имаду ти људи, нека после на скупштини предлажу.'
Г. Коста пак на испиту па и на суоченију поред осталог показао је, да је г. Мајсторовић рекао, да би ваљало књаза у дочецима…. а шта, да није изговорено, и кад су о овој разлики Милован и Коста питани, остали су сваки при своме казивању; а по казивању г. Косте, да је тада г. Мајсторовић и то рекао попа Кости: 'да поздравиш Петра Ђаковића, нека он седи на миру, ми ћемо знати за њега.'
     и) да је саучастник г. Данило Дрењаковић, парох голобочки, на суочењу показао у очи г. Мајсторовићу, да је њему Мајсторовић прошле јесени овде у Смедереву ово изговорио: 'Ми радимо да буде скупштина, и да скупштина обори књаза, но ако га она неби могла оборити, или неби хтела, ми смо за тај случај скројили план, да се он у проласцима убије, па после да се поврати на владу књаз Александер Карађорђевић, ми имамо за тај посао т.ј. убиство, људе, који су у овом окружију одређени', па да му је Мајсторовић у подунавскоме срезу споменуо г. Антоновића Косту, капетана, а у јасеничком Милића Соскића, а у Београду да има двоица, кои на томе раде; даље, да му је г. Мајсторовић и то казао, да ће књаз Александер за кратко време владати, па ће доћи син његов Пера, кад с науке дође, да ће бити у Крагујевцу скупштина, јер кад би у Београду била, да се ништа свршити неби могло од жандара и толико силне војске, па још колико има други зликоваца као жандара, од кои се ништа неби могло свршити, а у крагујевачком окружију да има спремни људи, кои би се одма скупили и у Крагујевац дошли. У испиту своме код суда одрекао је г. Данило, да му је Мајсторовић казивао, како је Сима, син Јефрема Ненадовића. послан књазу Александру у Пешту за новце.
     i) да је саучастник Марко Соскић показивао на суочењу у очи Мајсторовићу, да је Мајсторовић говорио Соскићу, да нетреба да је народ незадовољан са пореском системом, него нека се жале скупштини, која ће то изменити, после да је рекао Мајсторовић у смотренију апшења Живана Глишића, 'спрдају те апсе човека, да своју трговину не ради, мени је добро, а ви гледајте те се ослобођавајте, и немојте се одавати, јер ћете коначно да пропаднете, сад ће на земљу велики данак бити, и пропашћете, но се мучите и трпите до скупштине, то се мора преврнути.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #603 on: July 19, 2017, 08:57:34 am »

  2. Г. Милића Соскића, пензионираног среског началника:
     Да је г. Милић признао и код полицајне власти и код суда, не само оно што је признао да је код њега г. Антоније Мајсторовић говорио, и које је наведено у пресуди под д., него признао је, да је по његовом селу говорио противу управе земаљске, која по његовим речма иде земљу да упропасти, као што му је и г. Мајсторовић представљао, али гди је шта и коме говорио, да непамти. Осим тога да је г. Соскић код суда порекао, но код власти полицајне признао, да је пред Митровдан прошле године отишао кући г. Никодија Ћирића, столначелника министерства грађевина, па кад га је запитао г. Ћирић, има ли задовољства у народу сбог познате пореске системе, да је одговорио, да има, и признаје да је рекао Ћирић у исто време: 'Нема ништа све иде зло и наопако, каже ми Н. Н., да нема у каси ни једнога гроша, и каса је упропашћена, ето и сада је покуповао некакве скупоцене ствари за Влашку и неку сабљу за кнеза влашкога, а нема новаца у каси, и мора бити много скуп данак на земљу, и није питао књаз никога, а сада тражи од совета да се одобри да исплати, и сви су советници по настојавању г. Мариновића већ одобрили, само г. Н. Н., као што му је казивао, није хтео одобрити, и оће да упропасти књаз и чиновнике и земљу и све', а на приметбу Соскића, зашто се томе на пут нестане, да је Ћирић одговорио: 'Неможе се другојачије никако, него се мора установити један тајни совет, па да одреди г. Мајсторовића за предводитеља, те да он продре у Крагујевац, и да заузме војску и топове, и буном да се књаз сбаци и протера, па онда књаз Александер за књаза поврати, или његов син Петар, и најдаље до 8. Новембра год. 1863. т. ј. до св. Аранђела чекаћеш, ја ћу ти или јавити или нарочитог човека послати, да ти јави како ћеш се управљати.
Ово Соскић на суочењу није казао г. Ћирићу у очи, и признао да је сав овај разговор са Ћирићем разглашавао код кмета Симе и остале његове дружине, кои су у ову ствар уплетени, а уплетени су Марко Соскић, Сима кмет, Мића Вуксановић, Лазар Перишић, Марко Новаковић, г. Коста Мајсторовић из Азање, Петар Васић, Коста Славковић и Јован Ђорђевић кои су предани суду на суђење, и за које ће се на своме месту говорити у колико су шта радили и знали о политичким смутњама.
     Да је Соскић признао код полицајне власти, да је њему г. Коста Антоновић, началник среза подунавског, у Октомвру месецу пр. год. у Коларима, кад га је Соскић известио, да је народ у срезу јасеничком врло рђаво расположен спроћу владе, изговорио ове речи: 'као ћемо да пишемо, или да пошљемо некога код књаза Александра, да пошље једно 5.000 # цес. те да растуримо по народу, па да дигнемо народ онда ће г. Мајсторовић бити предводитељ, па да заузмемо Крагујевац, - да протерамо књаза Михаила, и да доведемо књаза Александра за књаза', и кад је Соскић рекао, неби ли боље било да се начини у Београду буна, па да се књаз Михаил преко баре протера, да је Антоновић рекао: 'нетреба њега преко баре, него га треба убити, да не носи новце у Немачку, а ја ћу тада кад то буде, заузети овај крај и Јасеницу'. На испиту судском ово није хтео признати да је говорио г. Антоновић, него да је Атоновић овако у Коларима говорио: 'кад би хтео Мајсторовић, добро би било да се дигне буна, коју да предводи он – Мајсторовић – па да заузмемо Крагујевац и књаза Михаила протерамо; а књаза Александра доведемо', и кaд му је рекао Соскић, да се састане с Мајсторовићем те да га запита, би ли се он примио тога, и кад је се он по други пут са Антоновићем састао, да му је казао Антоновић, да се је разговарао са Мајсторовићем, него да се прође страшљивице, јер је Мајсторовић представљао све нека страшила; даље, признао је Соскић да је говорио Антоновић, да ће писати књазу Александру да пошље једно 5.000 дук. па онда да иј подели са Соскићем, а да иј народу нераздаје, а око св. Аранђела пр. год. кад је био код г. Антоновића, у Кларима, да је Антоновић рекао му, да седи с миром, и сваки себе нека пере. Признаје да је све ово казивао и обтуженом Милану Младеновићу, из Суводола.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #604 on: July 20, 2017, 09:38:33 am »

     Да је Соскић признао код власти полицајне, да је Мита Станковић са Трифуном Анђелковићем, из Башина, долазио прошле год. код куће Соскића, и да му је показао, да је био у Крагујевцу, и да онамо млоги у преврату участвују, и само да чекају миг и позив, па да ће одма устати, и да у томе преврату участвују г. прота крагујевачки Михаил, Василије Цукић из Крчмара, г. Ранко Тополац пензион. советник, М.Ј. С.С. и М.П. официри, и кад се буна начини, да ће се и Филип Станковић придружити буни. Да је Соскић овај свој говор за Миту Станковића изменио у испиту код суда, тако, да је Мита сва гореименована лица и још за нека, која не памти именовао код Соскића, да су они незадовољни са књазом Михаилом, па да би сви уз Миту и његово друштво и Соскића пристали, кад би се ови побунили. Непризнаје, да је Мита казивао, да се речена лица спремају и да раде о преврату, а признаје да му је Мита казивао, како је Филипа Станковића, његовог брата, звао паша београдски у град. Непризнаје Соскић, да је ружио светлу књагињу Јулију, нити признаје, да му је познат план и начин, по коме се има преврат у земљи произвести. Признаје, да је чуо од Живојина Глишића, да су се Марко Соскић и Мића Вуксановић разговарали, да начине писмо и купе подписе да ишту новаца од књаза Александра, но шта су даље учинили, да Соскић незна.
     Да је Соскић код суда одрекао, но код полицајне власти признао: да је прошле године са г. Костом Мајсторовићем, свештеником Азањским, разговарао о преврату у земљи, код Кусадачке цркве. Да је признао, да је чинио договоре о томе и са Јованом Ђорђевићем из Загорице, и да му је Јован казао, да је у Крагујевцу велико незадовољство, а тако исто и у окружију крагујевачком. Да је признао, да му је казивао г. Антоновић, да ће се г. Н Н. приволети на буну што му је књагиња Персида Александрова обећала кћер за супругу дати, и да између њи неки план страшни имати мора. Од свега тога признао је код суда само то Соскић, да му је Јован Ђорђевић казивао, да је у Крагујевцу велико незадовољство, више ништа.
     Да г. Соскић ни код суда ни код полицајне власти није признао, да је говорио код Живана Глишића ово: 'Зашто ја неби радио о буни кад су против књаза и они, кои су око њега; даље, не признаје, да је говорио код Живана Глишића да противу књаза ради живо г. Н. Н. са Мајсторовићем, да је Мајсторовић страшљивица и да у томе раде млоги други, а што је за г. Н. Н. говорио, то је чинио по речима г. Никодија Ћирића. Непризнаје, да је купио преко 200 подписа и да је послао књазу Александру у Пешту, непризнаје, да је казивао Јовану Ђорђевићу, из Загорице, и Мићи Вуксановићу, из Граница, како је Живан говорио да ће ићи за новце, јер нема у другог поверења, но да Живан нема пасоша и да неможе ићи, него да ће књаз Александер паши београдском послати новце, а паша ће иј предати Н. Н. тргов. и Мајсторовићу, па да ће иј они народу разделити, а г. Милић да ће ићи у Београд да види да ли су новци дошли, и јесу ли код паше или код ове двоице, па ако буду дошли да ће иј Милић узети и разделити, но то разделивање, да ће онај чинити кои буде изабран за вођу буне.
     Да је г. Соскић признао и код суда и код полицајне власти, да му је капетан г. Антоновић казивао, да су отишла два Београђанина код књаза Александра па му казали, да новце недаје, јер ће се ствар и без новца свршити. Признаје, да му је Марко Прокић, из Жабара, говорио, зашто тај књаз Александер непошље те новце, ако хоће да се што једном сврши.
     Да је г. Соскић признао код полицајне власти но код суда одрекао: да му је Мита, брат Филипа Станковића, казивао, да ће новци од књаза Александра доћи преко Н. Н. тргов. и да је паша београдски позвао Филипа у град ради побуне; да је признао да му је казивао капетан Антоновић, да су млоги чиновници у ову ствар уплетени.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #605 on: July 21, 2017, 09:04:27 am »

     Да су обтужени за ове политичке смутње на суочењу показали у очи г. Милићу Соскићу имено: Петар Васић, г. Антоније Мајсторовић, Ђорђе Лукић, Стеван Бујагић, Коста Славковић, Стеван Милосављевић, Мића Вуксановић, Антоније Јањић, Миладин Младеновић, Марко Соскић, Тома Станковић, Јован Ђорђевић, Живан Глишић, Никола Чокић, Марко Прокић, Марко Новаковић, Лазар Перишић, Сима Радивојевић и г. Коста Мајсторовић и то:
     а., Петар Васић, да му је у прошлој години говорио г. Милић, да је Крагујевац готов а и Гружа, само треба да се дигне Смедеревска наија, да има млоги официра и чиновника и други људи ту умешани, и да ће сви у Крагујевац да се скупе.
     б., г. Антоније Мајсторовић, да му је у прошлој години у Београду г. Милић казивао, да је криво народу, што се чини овај попис за нову пореску систему.
     в., Ђорђе Лукић, да му је казивао г. Милић у прошлој години, да ће скоро ићи у Београд, што мора дете његово, које се наоди тамо, преместити у други квартир, а и да види да ли су дошле паре преко Н. Н., даље, да му је казивао, да је београдска нахија са неким Лауданом готова, и да само чека час да се побуни и да обори књаза Мијаила и његову владу, и на владу поврати књаза Александра, и да то раде млоги и готово сви чиновници, и да ће он, чим новце прими, Филипа Станковића из Аустрије на Смедереву превести, и са њим право у Крагујевац отићи, и тамо војску, топове и Крагујевац заузети, у чему да ће и неки официри на руци бити са Крагујевчанима, јер је Крагујевац готов, и да је ту умешан и г. Коста Антоновић, началник среза подунавског, који је старешина војске народне, а и г. Мајсторовић, пензионирани член државног савета.
     г., Стеван Бујагић, да је њему у прошлој години, кад је се повео разговор о уређењу пореске системе, између њега, Милића и Томе, рекао исти г. Милић: 'нема од тога ништа, мора бити буна, ко ће да плаћа толики данак, ти Стеване на твоје имање мораћеш да плаћаш око 40 # годишњег данка', после тога да је Милић рекао њему (Бујагићу), Томи и Живану, 'хоћете ли да начинимо писмо, па да иштемо од књаза Александра новаца на цељ преврата у земљи нашој, јер буна без новаца неможе бити, сваком бунтовнику ваља дати по 100 дук. ћес. и без тога ништа неможе бити.'
     д ., Коста Славковић, да је њему у прошлој години говорио г. Милић, све је готово само се чекају новци да дођу, и нема новаца те неможе посао да се сврши.
     е., Стеван Милосављевић, да је њему г. Милић у прошлој години казивао, да ће да буде буна, која ће књаза Михаила оборити, а повратити на владу књаза Александра, и да су на то људи готови, него да ваља новаца; да је Милић рекао Стевану, Томи и Живану, да иј је звао да се договоре и да напишу једно писмо књазу Александру, и да ишту новаца да се растуре по народу, па то писмо да Тома и Живан књазу Александру однесу и овамо новце донесу, јер су људи готови на буну, само треба новаца; да су у буну умешани г. Мајсторовић, капетан космајски Лаудан, капетан среза подунавског г. Коста Антоновић, и бивши капетан из Врбице окр. крагујевачкога Констандин, даље, да је Милић са Томом, Живаном, Марком Соскићем и Мићом Вуксановићем, говорио, да се писмом јави књазу Александру, да народ оће њега за књаза и да је народ готов да се побуни и да књаза Михаила са престола сбаци и протера, но да књаз Александер пошље амо до 10.000 дук. ћес., те да се изврши преврат у ползу књаза Александра.
После тога да је г. Милић говорио, да ће бити буна чим новци дођу од књаза Александра, и то да се подигне народ, и да оде да заузме Крагујевац, војску, топове, и како ће се књаз Михаил оборити и књаз Александер на владу повратити, да ће се јавити коме треба да се народ на побуну диже, и да ће народ, кад у Крагујевац оде, наћи г. Н. Н. кои је началник над војском, па ће онда посао добро испасти.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #606 on: July 22, 2017, 08:41:21 am »

     ж., Мића Вуксановић, да је њему у прошлој години у кући г. Милићевој говорио г. Милић Соскић, да је се сав народ узрујао и огорчио, и да је све узаврело, да су највећи чиновници и то већа част, а већа част и трговаца и сво воинство противу овога књаза, што узе велики прирез, па хоће сада и по земљи данак да удари, а и што се ове продаје непрестано чине, да хоће против књаза да устане и буна буде, и књаза овог протера, а књаза Александра поврати, да треба одма чим се новци од књаза Александра добију, народу, а нарочито појединим људма, по неку суму издати да дигну буну. Ваља се скупити и у Крагујевац отићи, па војску и топове заузети, а вођа те буне да ће бити г. Антоније Мајсторовић, или да се Филип Станковић амо преведе.
     з., Антоније Јањић Ђорђевић, да је њему у Октомбру месецу прошле 1863. год. говорио г. Милић Соскић, да он жели ићи ради свог детета у Београд, које се тамо школује, и да види том приликом, да ли су новци од књаза Александра дошли, и да ће новци доћи преко Н. Н. из Београда, и да неће г. Милић да буде луд па без новаца ради као пре, него хоће најпре да добије новце; осим тога да је казао Милић у кући Ђоке Пушкара у прошлој години, да ће се у нашој земљи преврат да учини с тога, што је књаз народ са великим данковима обтеретио, и да ће том буном да управља и да ће јој бити вођа г. Антоније Мајсторовић, пензионирани советник.
     и., Миладин Младеновић из Суводола, да му је Милић у прошлој години говорио, како је он у договору са Антоновићем, капетаном, одредио Миладина и Тому из Влашке и Живана Глишића, да иду за новце књазу Александру, да се промени књаз Михаил, да је рекао Милић и то, да је он са Лауданом капетаном одредио Тому и Живана, а и г. Антоновић да је Миладина одредио да по новце књазу Александру иду, потом, да је звао Милић Миладина, да иду у Тополу, гди ће бити из крагујевачког и из више окружија људи, и гди ће се договорити шта ће радити; даље, да је Милић и то говорио, да је био у Београду и да тамо за преврат велики људи раде, као и то 'ако буде Соскић жив познаће књаз Михаило кои је Соскић,' јер је његов отац (разумевајући књаза Милоша) умро, а овај неће ни да га види је ли жив, ни кадгод да запита како је, и да га срце боле, што га књаз Михаил истера из капетанства и да никада то прежалити неможе. Осим тога да је Миладин показао да му је Милић прошле године, кад су били у Паланки у апсу, и то говорио, да власт несме ништа, опсовавши оца, па кад код Суда оде, да ће све бити другојачије, и ако што мисли казати, а оно да каже понешто, као што је и Милић нешто казао, а све оно што је главно да није казао, нити ће и оно, што је нешто признао код власти полицајне, признати код Суда, већ ће и то порећи.
     i., Марко Соскић, да је с њиме говорио Милић прошле јесени ово: да се приправља противу књаза Михаила буна да га протера, и да књаза Александра овамо поврати, него да ће Тома из Влашке и Живан отићи у Пешту код књаза Александра, па узети и пренети новаца, кои се по народу растурити имају, те да се народ на њиову страну придобије, да су Београђани и сав народ а и више од пола чиновника устали, а узрок побуне да је зато, што оће књаз на народ велики данак да удари, да ће бити вођ буне г. Антоније Мајсторовић или кои други велики као он. После тога да је Милић у кући Живана Глишића, кад је Јован Ђорђевић казивао начин бунења, говорио, да неможе тако бити као што каже Јован, него да иду у Београд, па да види да ли су новци дошли, па ако су дошли да се узму па онда да иду Крагујевцу, а ако нису, да се Милић неће макнути без новца.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #607 on: July 24, 2017, 09:25:01 am »

     к., Тома Станковић, да је код Томе у прошлој години говорио Милић Соскић, да је био у Београду и тамо сазнао и видио да се ради о побуни, која ће књаза Михаила и његову владу оборити, а повратити на владу књаза Александра, и да то раде сви чиновници у Београду а и млоги капетани и началници, и само њи 7-8 чиновника, кои су око књаза, нису умешани, а други сви и млоги народ и најглавнији у народу људи од кои је чиновника Соскић само Мајсторовића именовао. Осим тога, да је Соскић и то онда приметио: па кад сви раде на побуни зашто неби и он са извесним друштвом радио кад види да је народ готов само ваља да поишту мало новаца од књаза Александра да се раздаду четовођама и другим људма, коима је нужно да буду с њима, па с тога треба да иду Тома и Живан да донесу новце од књаза Александра.
     л., Јован Ђорђевић, да је њему у прошлој години Милић Соскић у својој кући говорио, да је Живан Глишић казивао да ће ићи књазу Александру за новце, почем нема у другоме поверења, али како нема пасоша да не може ићи, него да ће књаз Александер испратити новце паши београдскоме, а паша да ће иј предати Н. Н. и Мајсторовићу, па ће иј они разделити народу, а Милић да ће ићи у Београд да види, да ли су новци дошли, и јесу ли код паше или код Н. Н. и Мајсторовића, па ако буду дошли, да ће иј г. Милић узети и раздати, но то раздавање да ће чинити онај, кога изаберу за предводитеља. Даље, да је Милић код Јована и то говорио, да Мајсторовић млогу земљу купује, мора да су новци већ дошли, но ако он за те новце земљу купује, мал' га је убити; осим тога да је говорио Милић и то, како је био скоро у Београду, и да му је казао г. Н. Н. да ће кроз осам дана одређено бити лице, које ће бити заповедник, а на последњем састанку у Ковачевцу да је Милић нудио Јована, да иде у Крагујевац, и да понуди г. Ранка Матејића из Тополе, саветника у пензији, да се умеша у побуну; да се Јован ништа неплаши, јер има на њиовој страни млого чиновника и пензионера, како већи тако и мањи, а и свештеника и трговаца, да се још незна, како ће буна отпочети, но кад буде време, да ће се Милић позвати у Београд у казати му, кад ће се почети, и кои је за предводитеља одређен, па да ће он – Милић – то после свима обзнанити; да ће Милић, пре него што би књаз Михаило послао у Крагујевац катане, код капетана Петра Павловића Лаудана отићи у Сопот, и да ће се с њим договорити да Лаудан дигне људе и катанама пут препречи, а Милић да ће послати и у подунавски срез капетану г. Кости Антоновићу брата свог Марка Соскића, да се за то са г. Костом договори.
     м., Живан Глишић, да је њему у прошлој години више пути говорио г. Милић и упућивао га, да иде књазу Александру у Пешту да му каже, како је народ са књазом Михаилом незадовољан, и да иште од књаза Александра на рачун буне 6.000 # цес. како би се ствар боље подпомагала да се књаз Михаило збаци, а књаз Александер на престо доведе, па те новце кад Живан добије, да иј преда г. Антоновићу, а књаз Михаил чим види, да је народ с њим незадовољан, да ће и сам земљу оставити; да су Београђани и сав народ и више од пола чиновништва устали против књаза Михаила као и г. Н., а Мајсторовић, да је плашљивица, и да Живан оде код књаза Александра, а Милић да ће ићи до Београда, па кад се врати, да ће казати Живану шта имаду радити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #608 on: July 25, 2017, 09:20:42 am »

     н., Никола Чокић, да је показао најпре на испиту, да је се Милић у прошлој години са извесним друштвом разговарао о превратним намерама, али на суочењу није показао ништа, што би Милића теретило.
     о., Марко Прокић, да је Милић њему и Живану говорио, да настану, да књаз Александер пошље новаца и да га поздраве од његове стране да то учини, па је онда свршен посао, јер он има доста људи на руци, и да је сва смедеревска наија његова и готова, да ће народ дигнути против књаза Михаила, па да се начини буна, те да се протера и овамо књаза Александра доведе, но кад се народ дигне, да се иде Крагујевцу, гди да се војска и топови заузму, па онда да ће књаз Михаил са своим правителством у Немачку пребећи, а да је на њиовој страни и г. Сава официр у Крагујевцу, кои управља с топовима.
     п., Марко Новаковић, баталиони командир народне војске, да је Милић Соскић казивао му, како он с извесним друштвом оће да протера књаза Михаила, и да доведе на престо србски Перу, сина књаза Александра.
     р., Лазар Перишић, да је код њега у прошлој години говорио Милић Соскић, како се од две године ради, да се овај књаз Михаило Обреновић протера, и књаз Александер доведе на престо србски, но само се на то чека, да новци дођу па да се неким људма раздаду, како ће се они растурити по народу.
     с., Сима Радивојевић, кмет, да је њему у прошлој години говорио Милић, да ће бити скупштина, да ће она књаза да обори, него да гледа Сима да добије четовођу а и командира I. баталиона на њиову страну, тако, да они, ако би иј позвао књаз у помоћ, неиду к њему, него да се окрену за скупштином, те тако њима помогну, како ће лакше оборити књаза, а да ће за то Сима добити новчану накнаду, кад се добију новци од књаза Александра.
     т,. Коста Мајсторовић, свешеник из Азање, да је код њега 13. Јулија прошле године код цркве Азањске говорио г. Милић Соскић, да мора бити књаз србски Карађорђевић или отац или син, да Соскић нема у кеси својој једног гроша, а ваљало би му, што треба једном да се одпочне Вучићева ребелија, да је се све узрујало, да је цела Гружа његова, да је капетан Лаудан добар, али га душмани преместише, да је Крагујевац његов – Милићев – но да нема проклети новаца да протутњи по свим тим крајевима, да је неки Костадин, капетан из Врбице, његов човек, и да ће он извући асуру испод г. Гарашанина, и напоследку, да је рекао г. Милић поп Кости, да се чува г. Матије Крупежића, из В. Крсне, свештеника, и његовог сина Јакова, као живе ватре, јер ће они први погинути.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #609 on: July 26, 2017, 08:30:44 am »

  3. Живана Глишића: Да Живан није признао код власти полицајне, да је купио подписе какве, и шиљао књазу Александру у Пешту, него је признао, да је написао једно писмо књазу Александру ради тога, да књаз ону цигљу, коју има у Тополи, поклони обштини ковачевичкој и граничкој за цркву, која се намерава правити.
     Да је Живан признао, да су он, Милић Соскић, г. Антоновић, началник среза подунавског, г. Петар Павловић, началник срески, и Миладин Младеновић закључили, да се тражи новаца од књаза Александра, да би се олакшао посо око преврата, кои би се предузимао, и по овоме да су одређени он, Тома из Влашке, и Миладин Младеновић, из Суводола, да оду са свињама у Аустрију, па кад свиње продаду и послове уреде, онда да иду књазу Александру и приме од њега 6.000 дуката, па да се, кад новци дошли буду, одпочне живо радити да се у земљи преврат учини, и вели да би се удејствовало, да није власт стала на пут те им није хтела издати пасош за Аустрију.
     Да је признао Живан, да је прошле године са Миладином Младеновићем, пошто је у Пешти свиње продао, ишо књазу Александру, да га је са Миладином уверавао, да се овамо у народу живо ради, да се књаз Александер опет на владу поврати, и да му је за то сигурно писао и г. Антоновић, срески началник, и књаз Александер да је на то рекао, да му је Антоновић истина писао и тражио новце, али да новце неможе дати што новаца нема.
     Да је Живан признао да му је Ђаковић по Крстову дне 1862. год. рекао, кад отиде у Аустрију са свињама, да поздрави књаза Александра, да пошље Ђаковићу једно 300 дук. па да учини освету према књазу Михаилу, што је отац његов убио Ђаковића оца, па хоће да врати жао за срамоту, и да то Живан никоме казивао није.
     Да је Живан признао да му је Петар Н., ћата у конаку књаза Александра, из Тополе послао лозинку ‘да није пешкир везан’, а он да је Петру одговорио ‘сад је пешкир везан’; и да је лозинку Петрову тако објаснио, да она значи, да нису новци још дошли од књаза Александра, а своју је лозинку објаснио тако, ‘као да ће новци доћи’, и каже Живан, да је лозинку казала Соскићу Катарина, ташта Николе Љотића, из Смедерева, и да је она њу из Београда донела. Катарина та да живи на добрима књаза Александра у Тополи.
     Да је Живан показао, да је Милић Соскић ишао капетану Петру Лаудану у Сопот, па после, кад је се вратио натраг, да су се у кући Соскића скупили, Живан, Стеван Милосављевић, Тома Станковић, Мића Вуксановић, из Граница, Марко Соскић и Радован Стојковић, кои је писмо књазу Александру и писао, па да су ту закључили, да се у име крагујевачког, смедеревског, београдског и рудничког окружија, начини писмо књазу Александру, у коме да му се изјави, да народ њега жели имати за књаза, и да ова четири окружија живо раде, да га на владу у Србии поврате, и да је народ готов да устане за повратак књаза Александра, само да он пошље амо 6.000 дук., и то по по Живану, Томи и Миладину, кои би се новци имали предати под печатом капетану Антоновићу, и то писмо да је сачинио поменути Радован Стојковић у Милићевој кући, а после да га је преписао у канцеларији примирителног суда, пошто је и Сима, као главни кмет, о томе знао, које је читано и у Живановој кући пред Милићем и Марком Соскићем, Јованом из Загорице, Петром из Пружатоваца и Симом, кметом из Ковачевца, свима обтуженим за ове политичне смутње, на коме писму и да су подписани из двадесет до тридесет људи из сва четири окружија, али да ти подписници нису ту били, нити су се сами на писму подписали. Да је то писмо остало код Радована, а шта је после са њим учинио, да Живану није познато.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #610 on: July 27, 2017, 09:12:37 am »

     Да Живан није признао, да је говорио у кући г. Милића Соскића пред Милићем, Томом из Влашке и Марком Соскићем, да се спрема буна противу књаза Михаила, да га протера, а књаза Александра овамо на владу поврати, и да ће Живан и Тома отићи у Влашку код књаза Александра, узети и амо пренети новаца, кои се имају по народу растурити, и четницима и командирима народне војске раздати, те да се на њиову страну придобију, него да је г. Милић говорио, да у каси народној нема ни гроша, и сада би хтели да држе скупштину, па немају новаца, а хтели би да траже опет неки прирез од народа, па несмеду, него добро би било да имаду Милић и прочи зломисленици у рукама новаца, да раздаду народу, и настану, да скупштина обори књаза Михаила, но ако се тим начином неуспе, онда да се договори са официрима, и да ће гледати даље, шта ће радити, па кад види књаз, да народ није с њим задовољан, он ће онда сам отићи преко Дунава, а има већ и људи, кои на томе раде.
     Да је Живан признао, да је, но по речма Филипа Станковића, бегунца у Аустрии, у прошлој години говорио, да је устало пола Београђана и више од пола чиновника противу књаза Михаила, али кои су то и је ли то у истини тако, да Живан незна, да га је Филип упутио, да се споразуме са његовим – Филиповим – братом Митом Станковићем, шта ће се радити, коме је он казао, а да се споразуме и са г. Антоновићем капетаном, као што је то после Живан и казао г. Антоновићу, и с њиме се за побуну споразумевао.
     Да Живан није признао, да је у прошлој години или ма када говорио у кући г. Милића Соскића, да ће бити те побуне вођ г. Мајсторовић, или други кои је велики као он, него кад је упитао Миладина из Суводола ‘хвала Богу Миладине шта се ово ради’, да му је Миладин одговорио, да зна ваљда г. Антоновић шта ће да буде, а да знаду и други, кои су бољи од њи, па кад је Живан казао Миладину, да је Мајсторовић казао Соскићу у Београду, да се у то неће да меша, онда, да је Миладин казао Живану ово: да ради он (Мајсторовић) у томе, али да није смео г. Милићу да се повери, него да се поверио г. Антоновићу, но нека они раде како знаду, а Миладин и Живан почем су одређени да је најбоље да иду за новце. После тога да је у коларским ливадама казао г. Антоновић Миладину и Живану, како је Тома из Влашке плашљив, него да би боље било да иде с њиме за новце Петар Рашић, трговац из Смедерева, но Миладин да је одговорио, да са чивитарима неће да има посла, већ кад су њи троица одређена, тако треба и да остане, што и г. Антоновић одобри као уместно.
     Да је Живан признао да је на скупу у г. Милићевој кући прошле године говорио, да он има у Милановцу, у окружју рудничком, једног пријатеља, командира батаљоног I. класе народне војске, кои ће за једну ноћ са 600 војника у Крагујевац доћи.
     Да је Живан признао, да му је Анта Јањић, из Паланке, казао, у присуству Ђорђа Лукића, пушкара, како је разумео, да ће Живан да иде за новце књазу Александру, кои се имао донети амо ради тога да се учини преврат, а Живан да му је на то казао, да је он заиста одређен, али је несрећа што му власт пасош неда.
     Да Живан није признао, да је Јована Ђорђевића упућивао, да иде у Крагујевац и друга села, да види расположење духова, него да је то више пута чинио г. Милић и Јована упућивао да сазна, јесу ли у Крагујевцу и по другим околним местима људи за буну и преврат готови, а Јован да је тумарао и долазио код г. Милића, те му јављао, да је све и свуда у окружју крагујевачком спремно и готово за буну, да обори књаза Михаила и његову владу и да поврати књаза Карађорђевића на владу, и Јован је то исто и код Живана казивао.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #611 on: July 27, 2017, 11:50:23 am »

     Да је Живан признао, да је он са г. Милићем, г. Мићом, Симом кметом и Николом Чокићем различно разговарао о млого које чему и да је се сваки говор односио на побуну и оборење књаза Михаила и на повратак књаза Александра на владу, и да сваки од њи један другом представљао, да је народ готов на буну, само што треба новаца, а том приликом да је рекао Петар Васић, да је његов капетан Лаудан поручио да они устају, а и за новце лако је што ће се дигнути нека каса, па ето новаца доста.
     Да Живан није признао, да је у Тополи о малој Госпоини на вашару у друштву Марка Прокића из Жабара, Василија Цукића, из Крчмара, Томе из Влашке, Марка Соскића из Ковачевца у меани Јање Грка близу двора бившег књаза србског Александра, о преврату говорио, а не признаје ни да је се што политично разговарао с Рафаилом Божићем из Чумића.
     Да Живан није признао, да је око велике Госпоине, пр. год. иза грчке меане у Ковачевцу Лазару Перишићу из Граница, рекао, на питање, шта се ово ради, да се то чини све противу владајућег књаза, што хоће да удари на земљу данак и што тера људима прве њиове синове у војску, а прирез узе, па се незна куда је, исто тако да Живан није признао да је питао поменутога Лазара и то прошле јесени око Дмитрова-дне, да ли би он са својом четом ударио негде и убио кога, кад би му он – Живан – капетан Милић, Марко, Мића или кмет Сима заповедио, и да му је на то одговорио Лазар, да не би, докле му не би Марко командир заповедио, а оно, што би му он заповедио, да би чинио.
     Да Живан није признао, да је о Крстову-дне прошле године у Паланки наговарао Петра Ђаковића, из Кусадка, да његову светлост  књаза Михаила убије из освете, што је блаженопочивши књаз Милош наредио, да се отац Ђаковића убије, и да ће за то најмање добити од књаза Александра 2.000 дук. цес. накнаде, нити да је о томе и с ким што говорио.
     Да Живан није признао, да је узео од књаза Александра какве новце на цељ побуне у Србии, а што се тиче они новаца, кои су при њему приликом преласка из  Аистрије у Србију, у 1249 дук. нађени, показао је, да нису његови, него да је он отерао у Аустрију свиње његовог таста Томе Станковића, из Влашке, и продао, за које и припада поменута сума новца, које је потврдио и Тома Станковић, а види се и из сведоџбе Матије Ристића, из Придворице, Младена Савића из Аџибеговца, Симе, свињарског трговца из Свилаинца и Миленка Радојкића из Смедерева, да је заиста Живан неко количество свиња од Матије и Младена купио и у Штајнбруку продао.
     Да ово признање код полицајне власти није Живан порекао код суда, само што у толико примећава, да је он по речма Марка Прокића из Жабара, говорио, да је неки Коста Н. меанџија из Жабара у Милановцу, који је баталиони командир, поручио, да ће, ако буде нужде, и он бити са 7-800 људи за једну ноћ у Крагујевцу, а поред тога, да су се још којешта са Томом Станковићем, Стеваном из Влашке и Миладином из Суводола, политично у кући Милића Соскића разговарали, као и то, да се спрема буна против Његове Светлости књаза Михаила, да га протера, а књаза Александра овамо да поврати, и да ће Живан и Тома отићи код књаза Александра, па узети и овамо пренети новаца, кои се имао по народу растурити и четницима и командирима народне војске раздати, па да се тиме на њиову страну придобију.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #612 on: July 28, 2017, 10:37:19 am »

     Да су саучастници Живанови: Петар Васић, Ђорђе Лукић, Коста Славковић, Стеван Милосављевић, Мића Вуксановић, Антоније Јањић, Марко Соскић, Јован Ђорђевић, Марко Прокић, Лазар Перишић, Сима Радивојевић, Петар Ђаковић и Ђока Поповић свештеник, на суочењу у очи показали Живану и то:
     а) Петар Васић, да је у прошлој години код њега Живан ово говорио, да је Крагујевац готов а и Гружа, само треба да се дигне смедеревска наија, да има млого официра, чиновника и други људи ту умешани, и да ће сви у Крагујевцу да се скупе; после да је говорио:  'јеси л' чуо Петре да ће скупштина да буде; ако буде скупштина, онда ће бити и буна';
     б) Ђорђе Лукић, да је њему у прошлој години казивао Живан, да би ишо у Пешту по новце, да је истина отишао Тома, из Влашке, и Миладин из Суводола, но без Живана неможе ништа бити;
     в) Коста Славковић, да је њему Живан у прошлој години говорио, 'све је готово, само докле новци дођу';
     г) Стеван Милосављевић, да је у прошлој години Живан, заједно с њим, Томом, Милићем и Марком Соскићем и Мићом Вуксановићем, говорио, да се пише књазу Александру, и да му се јави, да народ оће њега за књаза, и да је народ готов да се побуни и књаза Михаила с престола збаци и протера, и да поврати на владу књаза Александра, но само да пошље или 8 или до 10.000 д. ц., те да се преврат књаза Михаила и његове владе учини, и повратак књаза Александра на владу изврши;
     д) Мића Вуксановић, да је у прошлој години у кући Милићевој Живан говорио, како је се народ узрујао и огорчио, како је сав народ са овом владом незадовољан, како је све узаврело, да су чиновници највећи, и то њих већа част, трговци, а и сва војска противу овога књаза што узе велики прирез, па оће сада и по земљи данак да удари, и што се ове продаје непрестано чине, па оће против књаза све да устане и буна да буде и књаза овог протера, и књаза Александра овамо за књаза да поврати; а кад му је приметио Милић, да је скупштина дала право књазу, да он кога оће може наследником престола учинити, да је Живан даље рекао, да је само тешко доћи до новаца, а то да ће лако бити; после тога да је Живан говорио, да мора бити буна, да треба одма чим новце од књаза Александра добију, народу а нарочито појединим људма да се по нека сума изда да дигну буну, да се ваља скупити и отићи у Крагујевац, па војску и топове заузети. За вођу буне да ће бити г. Антоније Мајсторовић, или да се у Србију преведе Филип Станковић, да Живан има доброг пријатеља у Милановцу за ту ствар, и да ће он у Крагујевац доћи, и да су наредили, да Тома и Живан скупе свиње, оду у Немачку да узму од књаза Александра новце и овамо пренесу, да се новци народу раздаду, а овај да се приправи за устанак, и да се одма Крагујевцу иде;
     е) Антоније Јањић Ђорђевић, да је њему у прошлој години казивао поменути Живан Глишић, како њему неда власт писмо, да би узео пасош са коим би у Аустрију прећи могао, и како је Тома Станковић из Влашке отишао у Аустрију, да новаца на цељ преврата од књаза Александра добије, но да њему књаз Александер без Живана и Миладина из Суводола, неће новаца дати, почем су сва троица одређени да иду књазу Александру у Пешту, кои ће за цело дати новце за цељ преврата; и да је после тога Живан заискао загранични пасош, да у Аустрију пређе, јер вели да мора прећи, па макар и са туђим пасошем;
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #613 on: July 28, 2017, 10:46:17 am »

     ж) Марко Соскић, да је у кући г. Милићевој говорио Живан Глишић да се приправља противу књаза Михаила буна да га протера, и књаза Александра овамо врати, него да ће Тома и Живан са свињама отићи у Пешту код књаза Александра, па узети и пренети новаца, кои се имају по народу растурити, те да се тиме на њиову страну придобију људи, да су Београђани и сав народ, а и више од пола чиновника устали, а узрок побуни да је то, што оће књаз на народ велики данак да удари, да ће бити вођ буне г. Антоније Мајсторовић, или кои велики као он, да има у Милановцу пријатеља једног баталионог командира I. класе народне војске, кои ће са 600 војника за једну ноћ у Крагујевац доћи, и да су се Тома и Живан споразумели, да иду књазу Александру и од њега узму новаца;  
     з) Јован Ђорђевић, да је њему у прошлој години говорио поменути Живан о тополском вашару, а то је 8. Септембра прошле године, да ли би Јован могао споменути г. Ранку Матејићу, Тополцу, како су људи из смедеревске наије готови да буну започну, и били се г. Ранко хтео примити тога, па да ударе на Крагујевац 2-3.000 људи; после тога да је Живан и то казао, да ће он пренети од књаза Александра новаца, јер ће књаз дати, кад му он приповеди, како се овамо ради на његову ползу, и како је све готово;
     и) Марко Прокић, да је њему у прошлој години говорио Живан Глишић, да се на томе ради, да се књаз Александер у Србију за књаза поврати и књаз Михаил протера, но на ту цељ, да су новци потребни, па зато да ће Живан са Томом из Влашке, са свињама у Аустрију код књаза Александра ићи и поискати новаца, па ако иј пренесу, да ћеду и Марку Прокићу и многим разделити, а ако књаз Александер новце неда, онда неможе бити ништа;
     i) Лазар Перишић, да је њему Живан, кад га је у прошлој години Лазар запитао, шта се то чини, одговорио, 'да се чини све то против књаза што оће да удари на земљу данак, и што тера прве људе, т. ј. прве синове у војску, а прирез узе па се незна куд је', а после тога, да је Живан упитао Лазара, да ли би он са својом четом ударио негди и био кога, кад би Живан, капетан Милић, Марко, Мића или кмет Сима заповедио, и да је Живан и то казао, да има доста њи, кои на промени књаза раде, а и чиновника више од пола;
     к) Сима Радивојевић, да му је Живан Глишић у прошлој години говорио, да ће да се буна начини противу књаза, и да се ради, да се доведе опет књаз Александер Карађорђевић на владу, и то с тога, што књаз пописује народу земљу па оће да наметне на народ велики данак, и кад Живану није дат пасош за Немачку, да је он казао, да ће отићи тамо или жив или мртав, да ће доћи новци г. Мајсторовићу од књаза Александра, да иј Мајсторовић преко истог Живана, Милића Соскића и други људи раздаде, да добије народ на своју страну, да је Мајсторовић упитао Живана (вели Живан) да иде у Немачку књазу Александру, па онда да ће дати Живан новаца и обтуженом Сими; даље, да је показао Сима, да је Живан у друштву са Милићем Соскићем и то говорио, да ће бити скупштина, да ће она књаза Михаила да обори, него да Сима гледа да добије четовођу и командира баталионог на њиову страну, тако, да они, ако би иј књаз позвао у помоћ неиду к њему, него да се окрену за скупштином, те тако њима да помогну, како ће лакше књаза Михаила оборити;
     л) Петар Ђаковић, да му је у прошлој години Живан говорио ове речи: 'Ђаковићу, оћеш ли ти да стегнеш срце, па да добијеш доста новаца', па кад му је Ђаковић одговорио да неће, да је Живан рекао, 'зашто нећеш, е да оћеш био би срећан'; после тога, да му је Живан у Паланки године 1862. рекао: 'Ђаковићу, поздравио те књаз Александер и књагиња његова, да ти учиниш то (разумевајући убиство над књазом Михаилом) јер је твој отац од књаза Милоша страдо, па то ваља да учиниш из освете, и они ће ти доста новаца дати, добићеш најпосле 2.000 д. ц. ако убијеш књаза. Живан није ово признао;
     м) Г. Ђока Поповић, свештеник, да је Живан казао Јовану Ђорђевићу у Живановој кући, да је Милић отишао у Смедерево или Београд за новце, кои долазе преко Филипа Станковића, за рачун буне. Живан на суочењу није ово признао.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #614 on: July 29, 2017, 08:16:57 am »

  4. Г. Косте Антоновића, началника среза подунавског окружија смедеревског:
     Да г. Коста није признао ни код суда ни код полицајне власти, да је он са неким извесним смутљивцима радио у тој цели, да се у земљи нашој мир и закони поредак поремети, неистинити и лажни гласови по народу распростру, узрујаност и незадовољство у народу произведе, владајући књаз Михаило престола па и живота лиши, и да је он изабран за вођу познати зломишљеника, тако дакле, непризнаје, да је се он са г. Милићем Соскићем у Коларима, кад је био у пописној комисији око св. Аранђела пр. год. што политично, које би се нашег стања и наше земље тицало, разговарао; непризнаје, да је г. Милића питао у Октомвру месецу прошле године у Коларима, како је народ у срезу јасеничком, и да му је он одговорио 'врло рђаво', потом да је он (Антоновић) рекао, како да пишу књазу Александру, да он овамо пошље једно 5.000 д. ц. те да растури по народу и дигне народ, и онда ће бити Мајсторовић вођ буне, па да заузму Крагујевац и протерају владајућег књаза Михаила, а да доведу књаза Александра на престо. Непризнаје, да му је г. Милић на то одговорио, неби л' боље било, да се начини у Београду буна, па да се књаз преко баре протера, и да је он рекао Милићу, 'нетреба њега преко баре, него га треба убити да неноси паре у Немачку', а кад то буде да ће г. Антоновић заузети овај крај, т. ј. срез подунавски и јасенички. Непризнаје, да је преко Томе Станковића из Влашке, поручио г. Милићу, да седи с миром, што је ова политичка ствар уваћена, и непризнаје, да је у години 1862. казивао г. Милићу, да је разговоре неке водио са г. Н. Н. о светломе књазу, и да има између књаза Александра и Н. некакав страшан план.
     Да г. Антоновић није признао, да је казивао г. Милићу Соскићу, да су два Београђанина отишли код књаза Александра и казали му, да новце за цељ буне недаје, што ће се ствар и без новаца свршити, па једно с тога а друго што је ствар уваћена, па неће више да зна за то, него нека г. Милић себе, а г. Антоновић себе пере. Непризнаје, да је г. Милићу казивао, да су у делу буне млоги чиновници помешани; непризнаје, да је казивао реченом Соскићу, да су у ову побуну уплетени и г. Данило Дрењаковић, свештеник из Голобока, и Гаја Велимировић, свештеник из Лозовика.
     Да г. Антоновић није признао, да је казивао Соскићу, да је он – Антоновић – пространо о превратним намерама са г. Антонијем Мајсторовићем разговарао, и да му је том приликом Мајсторовић приметио, да ће се тешко моћи успети, јер књаз има силну војску у Београду и млого топова, па ће иј задавити; непризнаје, да је код њега долазио Марко Соскић, и да га је по препоруци г. Милића Соскића питао, да ли је г. Лазар Милојевић, началник среза јасеничког, на њиовој страни, и да му је он – Антоновић – на то одговорио, да то незна, него да ће он г. Лазу набавити, па издалека испитати, па што дозна, да ће г. Милићу јавити.
     Да г. Антоновић није признао, да је он писао књазу Александру у Пешту, да му он на цељ преврата пошље 6.000 д. ц. и да је он – Антоновић – у договору са г. Милићем и капетаном космајским г. Петром Лауданом одредио три лица, да код књаза Александра и новце отуда овамо донесу и г. Антоновићу предаду, а ти су Живан Глишић, Тома Станковић и Миладин Младеновић.
Logged
Pages:  1 ... 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 [41] 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 53 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.046 seconds with 23 queries.