PALUBA
September 24, 2017, 11:30:57 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije unesite ispravnu e-mail adresu jer na toj adresi dobijate mail za aktivaciju Vašeg naloga. Proverite obavezno i spambox...
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Pages:  1 ... 43 44 [45]   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 80566 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #660 on: August 29, 2017, 03:11:25 pm »

П р е с у д а

Великог суда за криминална дела.

У предмету кривице гг. Антонија Мајсторовића из Београда и Ранка Матеића из Крагујевца, пензионирани советника, г. Косте Антоновића, началника среза млавског, г. Никодија Ћирића, столначелника министерства грађевине, г. Милована Јанковића из Влашке, бив. чиновника, Мите Станковића из Смедерева, г. Данила Дрењаковића, пароха голобочког, г. Милића Соскића, пензионираног срезког началника из Ковачевца, Николе Чокића из истог села, Матије Пантића и Мијаила Срећковића – Поповића – из Трнаве, г. Косте Мајсторовића, пароха Азањског, Живана Глишића, из Ковачевца, Димитрија Х. Поповића, из Београда, Антнија Ј. Ђорђевића, из Паланке, Милована Стефановића, из Азање, г. Ђорђа Поповића, пароха из Јагњила, Лазара Перишића, из Граница, Марка Соскића, из Ковачевца, Стевана Милосављевића, дућанџије из Влашке, Ђорђа Лукића, пушкара из Паланке, Трифуна Анђелковића, из Башина, Миће Вуксановића, из Граница, Стевана Бујагића, из Међулужја, Петра Ђаковића, из Кусадка, Миладина Младеновића, из Суводола, Јована Ђорђевића, из Загорице, Томе Станковића, из Влашке, Марка Прокића, из Жабара, Косте Славковића, из Ропочева, Марка Новаковића, из Азање, Петра Васића, из Пружатовца, и Симе Радивојевића, из Ковачевца.
Обвинени због увреде владајућег књаза и издајничког предузећа, да се он живота и владе насилно лиши, и закони ред наследства, књажевском достоинству промени.

Велики суд за криминална дела, пошто је разсмотрио како пресуду, коју је суд окружоја смедеревског 29. Маја ове године No 8928. у овом делу изрекао, тако и сва на овај предмет односећа се акта, нашао је:

Да је пресуда првостепеног суда у призрењу обтужени: Косте Славковића, Стевана Бујагића, Николе Чокића и Димитрија Х. Поповића по делу политичке кривице, за коју су они од суђења ослобођени, извршителна, и да као таква  неподлеже разсматрању великог суда.

Што се тиче издајничког предузећа, због кога су  обтужена сва остала гореименована лица по I-ој и 2-ој точки §. 87. као и у тој цели учињеног по §. 88. уговора по §. 89. кривич. закона врбовања, почем је суд првостепени прогласио, да овде код тужени, тиј казнени дела, као ни оног најпосле и I-ој точки §. 90. истога законика нема, па због тога и све, за ова дела тужене од суђења ослободио, пресуда првостепеним судом изречена, у призрењу овако ослобођени извршителна је, и као таква неподлежи разсматрању великог суда.

У призрењу пак осуде исти лица по 2. точки §. 90. криминалног законика, која казни свако друго дело припреме издајничког предузећа, и која се управ у свези гореречени §§ а односи на она и онаква дела, која нису већ под овим обухваћена, а ипак за спрему издајничког предузећа служе и која се дакле као такова, казне по 2-ој точки §. 90. криминалног законика ако су учињена од лица, која нити су у дружству казнимом по §. 88. нити у врбовању други лица у цели образовања дружства или умножења другара казнимом по §. 89. и I-вој точки §. 90. реченог законика, већ која би се за сама дејствујући припремила што је нуждно за издајничко предузеће, која се дакле припрема као таква састајати може само у средствима материјалним, почем већ дружство и  дејствовање на саставу овог и умножењу лица иначе за дејствовање издајничког предузећа потребни, као што је напред речено, казне предидућа закона определења, - пресуда првостепеног суда неможе овде, гди се од материјални средстава, за издајничка предузећа нуждни, не види, да је што друго припремано, осим новци, кои су тражени од књаза Александра, и гди је јасно доказано, да је и та припрема новца остала без успеха, или у покушају, какови покушаји управ овде, као у делу преступлења по §. 42. криминалног законика није казним. Па зато кад овде дела казнимог по 2-ој точки §. 90. криминалног законика нема, велики суд пресуду окружнога суда у призрењу свију обтужени о коима се овди за ово дело говори, преиначава и тако пресуђује: да се сва та лица обтужена и за повреду овог закона по смислу §§. 32. и 33. расписа министра правде од 16. Марта 1863. г.  No 1401. од суђења ослободе тим пре, што и новци нађени при обвињеном Живану Глишићу по казивању његовом и сведоџби Миленка Радојковића, нису други, но они од продати свиња у Штајнбруку добивени, с којом се сведоџбом подудара и оно обстојателство, које о продатим Живану свињама сведочи Матија Ристић, да су продате Живану свиње до 700 д. цес. засекле, а и оно, које Младен Савић такође сведок показује о продатим свињама Живану, да је такови 87 комада било, и да је сума засекла 498 д. цес. одакле се јасно види, да је Живан онда, кад је уваћен могао имати при себи онолику суму новаца од сами свиња, колика се при њему нашла.

Даље кад су од тужени неки између себе понаособно, а неки и у састанцима разговоре водили такве, из кои се види, да су говором своим ишли против известни уређења државни и наређења власти, а нарочито о војски, о данку, о потрошку куд спада и онај потрошак књагиње, о коме је говор био да је учињен, ово би дело било по §. 103. криминалног законика казнимо, кад би поред овим §. изискујући се потребни услова, још и вештественог значаја јавности имало, но како су сви разговори тајно вођени, то казнимог дела ни с овог погледа нема, а много мање повреде § 91. б., криминалног законика, због које се такође обвињују тужени, јер речени закон казни само оне, кои би или лично књаза увредили, или његову личност опадали, а овде тога ни једног нема, и то првог зато, што они ни посредно ни непосредно у разговор са књазом долазили нису, а другог за то, што није било против књаза или књагиње, нити ружења или говора њиови лични својства нити хулења, нити говора против нраствени какви несавршенства, нити иначе каквог изсмевања чим би се мрзост према њима или одвраћање од њи могло проузроковати. Па зато како овде ни повреде § 91. б., криминалног законика нема, коим се личност књаза или књагиње од увреда и опадања брани, то велики суд и у призрењу дела за повреду овог §-а преиначава пресуду првостепеног суда и тако пресуђује:
Да се сва обтужена лица и за ово дело од суђења ослободе.

Напоследку при оваком стању ствари, гди се неналази злочинства, нити се ко као зликовац осуђује, неможе се узети, ни да дела казнимог по § 51. криминалног закона, бити може, за које би обтужени имали одговарати, па зато велики суд и у овом призрењу преиначава пресуду првостепеног суда тако: да се и за повреду овог закона тужени од суђења ослободе.

Из заседанија великог суда за криминална дела

No 697.
3. Јулија 1864. год.
У Београду.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #661 on: September 10, 2017, 09:04:06 am »

Велики суд је, дакле, решио да се сви оптужени ослободе од суђења. Тамо где је влада држала да постоје сасвим озбиљне припреме преврата, суд је нашао да постоје само поверљиви политички разговори са једним некажњеним покушајем припреме. Ово нахођење Великог суда запрепастило је владу. Она је остала при свом уверењу да је кривица завереника потпуно доказана, и да их суд није осудио само стога што није хтео да их осуди. У заверу је био уплетен и либерал Милован Јанковић; у Великом суду заседавао је Јеврем Грујић, лични пријатељ Јанковићев, познати противник Гарашанин-Христићеве владе. Према казивању Николе Христића, Јанковић није био једини либерал уплетен у заверу; били су уплетени још и Стевча Михаиловић и Владислав Вујовић. Али, против њих двојице није се имало онолико доказа колико против Јанковића; осим тога био би велики скандал кад би се обелоданило, да су у завери против књаза Михаила ухваћена и два чувена Обреновићевца као Стевча и Вујовић. Стога су њих двојица остављена на миру.
По владином мишљењу Мајсторовићева завера била је Карађорђевско-либерална: то је и објашњавало зашто је Грујић, у Великом суду, настојао да се завереници пусте испод суђења. Влада је гледала на чиновнике суда као на једномишљенике завереника; пуштајући заверенике, чланови Великог суда хтели су да им дају могућности да кују нове завере против књаза и његове владе.
Ипак, Гарашанин и Христић нису хтели да предузимају ништа, док прво не чују мишљење стручних правника. Министар правде Рајко Лешјанин, који је у то време важио као један од најбољих криминалиста, био је позван да да своје мишљење. Његово мишљење је било, да је Велики суд пустио испод суђења људе који су учинили дела за које Казнени законик прописује казну до двадесет година робије. Мајсторовић и његови другови договарали су се о преврату, били су решили да ради преврата траже новаца од Александра Карађорђевића, врбовали су друге људе у заверу, и лажним гласовима о књазу изазивали у народу мржњу која претходи преврату. Лешјанин је налазио да у свима тим радовима постоји дело велеиздајничког договора и велеиздајничких припрема. Ако Велики суд није хтео врбовање присталица и ширење лажних гласова о књазу сматрати као припремне радње, он је морао да их сматра као специјалне кривице, јер је Казнени законик предвиђао казне за оба та дела. Што се тиче тражења новца од Карађорђевића, то је, по мишљењу Лешјаниновом, неоспорно улазило у појам припреме.

Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #662 on: September 12, 2017, 09:01:50 am »

Писмо којим је министар правде Р. Лешјанин поводом пресуде Великог суда изречене у предмету оптужења г. Антонија Мајсторовића и пр. 35 лица захтевао изјашњење.

Великом суду за криминална дела.

Подписани министер правде разсмотрио је како пресуду суда смедеревског од 29. пр. м. No 8928. и пресуду великог суда за криминална дела од 3. тек. месеца  No 697. изречене у предмету обтужења г. Антонија Мајсторовића, из Београда, Ранка Матеића, из Крагујевца, пензионирани советника, и јошт 34 лица, кои су с њима због познате томе суду политичне кривице, обтужени и осуђени били, тако и испите и акта овога предмета нашао је да је доказано, и од суда смедеревског као доказано узето:

     1. Да су неки од тужени говорили, да оће књаз земљу да упропасти,  и да ју је упропастио, да у каси нема ни гроша, да је Књагиња узалуд 20 000 # у Енглеској потрошила, да Књаз оће велики данак да подигне, да са новом порезском системом и устројењем народне војске оће земљу да упропасти, и то све да су у тој цели говорили, да се незадовољство и преврат у земљи произведе;
     2. Да је уговорено да се ради на томе, да се Књаз или буном обори, или у дочецима убије, те да се Књаз Александер на владу доведе;
     3. Да су за извршење преврата закључили, да ишту новаца од Књаза Александра, као и то, да су у том смислу и писмо Књазу Александру написали, и двоица ишли и новце лично за цељ преврата од Књаза Александра захтевали;
     4. Да су разбирали, кои би могао Књаза Мијаила убити, да су једнога (Ђаковића) на то нудили, и награду му обећавали, а другога испитивали бил' он такође пуцао на ког, кад би му известни саучасници заповедили, разумевајући овде Књаза србског Мијаила.
     5. Да су се више њи договорили да на преврату раде, да су они тајне састанке правили, ради тога неки од њи по другим окружијама ишли, један другог ободравали, како је цео свет незадовољан, да ће и чиновници и трговци и војска с њима бити, само да се устане, па да се Књаз протера, шта више да су неки на устанак и позивали, наводећи да су други већ готови, и друге поучавали, како да се то изврши, да треба у Крагујевац ићи, војску и топове заузети и тако Књаза протерати;
     6. Да су командира народне војске обучавали, како ће онда, кад се буна подигне, оставити Књаза па са својом војском придружити се бунтовницима;
     7. И на случај да се буна недигне пре скупштине, како треба на скупштини радити, како да се Књаз до тога доведе, или да сам оставку даде, или да се буна подигне, те да се тако Књаз протера, а Књаза Александра натраг доведе;
     8. Да се види, да су обтужени већ и време иначин извршења опредељивали, и само чекали да им и новци од Књаза Александра дођу, како би сигурније к извршењу приступили;
     9. Да је по свему доказано, да су обтужени све што су радили, радили у тој намери, да се буна учини, па Књаз Мијаило убије, или протера, а Књаз Александер на његово место за Књаза доведе;
     10. Да је доказано, да су у овом издајничком раду и неки срезски началници и пензионирани чиновници радили;
     11. Да се види, да су неки у том истом правцу противу Књаза радили да се он обори, но да се у  исто време и форма владенија промени;
     12. Да и суд окружија смедеревског пресудом својом од 29. прошлог месеца No 8928. све горенаведене кривице, као по закону казниме окачествовао, као увреду Књаза и као припремање издајничког предузећа, па ту кривицу подвео под другу точку § 90. криминалног законика, и под § 91. б. и 26 лица од обтужени осудио једне на једну годину затвора, а једне на нешто више, и само четворицу од суђења, а четворицу из недостатка доказа, ослободио, - наведши у особеној точки, да по његовом наођењу оне кривице, које се у актама налазе, онако како иј је он сватио, неподпадају под одредбу § 87, 88, 89 и 1-ве точке § 90. по чему да иј по њима осудити неможе, и зато иј по њима од суђења ослобођава;
     13. Да је велики Суд за криминална дела пресудом својом од 3. тек. No 627. све обтужене од суђења ослободио, зато, што је нашао, да нека казнима дела (а која су, то се из пресуде суда смедеревског невиди), за која је суд обтужене од суђења по истим ослободио, не подлеже његовом разсматранију; што по последњој точки § 90. само се материјална припрема разуме, а не сва она дела, која је суд смедеревски под исту подвео, а да од материјални припрема има само једна, и та је у покушају остала, а такав се у овом случају неказни; и што нема кривице ни по § 91. б., крим. зак. почем се неналазе ни посредне, ни непосредне личне увреде, нити има говора или радње, која би мрзост противу Књаза породити могла.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #663 on: September 13, 2017, 02:04:03 pm »

По томе што се из сравнења они кривица, које су овде од броја 1 до 9 наведене, и које су пресудом суда смедеревског за доказане узете, са дотичним прописима закона, подписани је нашао:

  а. Да у реченом делу има кривице по § 88. крим. закона, коју представља договор да се на издајничком предузећу ради, у следству кога је писано писмо Књазу Александру и људи послани те су тражили новце за цељ, да се буна дигне и Књаз Мијаило владе лиши, а Књаз Александер доведе.
  б. Да тиме, што су неки началници срезски у томе участвовали, што су и неке на извршење издајничког предузећа позивали и награду обећавали, има и кривице по § 89. нарочито злоупотреблења власти и врбовања.
  в. Да договарање о издајству уколико неби уговорено било, писање писма у издајничкој намери, тражење новца за исту цељ, тајно разношење и оговарање наређења власти и уређења државни, уколико је доказано, да је све то на то управлено, да се најпре незадовољство, а посредством тога буна произведе и Књаз престола лиши, подпада под одредбу друге точке § 90. крим. законика, а такови дела има овде и одвише;
  г. Да ово неистинито разношење, да у каси нема ни гроша, да ће Књаз због тога војску распустити, да је Књаз земљу задужио са 300.000 #, да је Књагиња у Енглеску путујући, без сваке народне користи потрошила из касе државне 20.000 #, (а није потрошила ни паре) да је Књаз земљу упропастио, и да ћемо сви пропасти, да оће Књаз да удари велики данак, те да се дуг плаћа и овима подобна, у колико то неби подпадало под одредбу друге точке § 90. као припремање издајничког предузећа, и неби у тој намери говорено било, подпадало би под одредбу § 91. б., нарочито под оним изразом: 'или ма шта предузима или говори, из чега се мрзост противу Књаза изродити може' почем су ова сва такова дела, коима се мрзост на Књаза породити може.
Сравнивши овако у актама налазећа се и пресудом суда смедеревског за доказана узета дела, са пресудом великог суда за криминална дела, по којој је он сва ова дела за неказнима огласио и од суђења ослободио, подписани је нашао, да су се судије великог суда за криминална дела, које су овај предмет судиле, учиниле повиним кривице казане у § 127. криминалног законика, и позван точком под 1. § 19. устројења централне државне управе, на основу § 56. и 48. закона о чиновницима грађанског реда, препоручује судијама великог суда за криминална дела, кои су дело речени обтужени лица судили, такова за неказнима огласили и обтужене од суђења ослободили, да поднесу министру правде изјаснење.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #664 on: September 14, 2017, 09:54:51 am »

1. Да ли суд држи, да све оно што је ислеђењем доказано, да су поменута обтужена лица говорила и радила, по нашем закону крим. није казнимо?
2. Која је дела суд окружија смедеревског за издајничку припрему на казн осудио, а за која је кривце ослободио, те велики суд каже, због тога његовом разсматрању неподлеже?
3. На основу кога закона узимају они да неподлежи њиовом разсматрању оно, што је суд казао, да то није кривица по овом или оном  §-фу закона?
4. По ком закону држи он, да неможе већу казн изрећи онде, гди је суд погрешно подвео кривицу под  §. кои мању казн изриче, или другим речима, кад је првостепени суд окачествовао кривицу као мањег рода, и потоме на надлежни параграф однео, да он неможе за тај случај аплицирати на онај параграф, под кои кривица спада, и да ли суд тај тако и у другим случајевима ради као што је у овом случају урадио, гди је суд смедеревски све доказане кривице поднео под одредбу друге точке  § 90. и § 91. б.?
5. На ком законом основу узимају речене судије, да се по последњој точки § 90. под речима 'свако друго дело, коим се припрема издајничко предузеће', разуму само материјалне припреме, и да потоме овде неспадају тајно договарање, позивање на издајничко дело, договарање о начину, како ће се то извршити, распростирање неистинити дела, ободравање и подстрекавање на незадовољство за цељ приуготовлења издајничког предузећа, писање писама и подписивање да се траже новци за ту цељ, па и само тражење новца на цељ издајничког предузећа, које је све актама доказано, и пресудом суда смедеревског за доказано узето?, и на ком основу они овакова дела као неказнима проглашавају?, и ако ово нису дела, коима се припрема издајничко предузеће, шта треба да се јошт учини, те да се издајничко предузеће припреми, почем оружије и муниције сви Срби имају, и кои нема, Књаз му и његово правителство набавља и даје?
6. Почем друга точка § 90. говори о сваком делу, коим се припрема издајничко предузеће, и по томе се и само ово дело сматра као покушај спрам предузећа, то по ком основу узимају они овде покушај покушаја, и тражење новца за цељ издајства, писање писма у цели издајства, договарање о издајству, да нису по себи дела, која казнити ваља, него треба јошт штогод, те да постану казнима?
7. Да ли то, што су обтужени говорили, да новаца у каси нема ни гроша, да је земља задужена, да је Књагиња узалуд 20.000 дук. у путу из државне касе потрошила, да оће велики данак на народ да се удари, да Књаз оће земљу да упропасти, да због тога и због други изопачени ствари, треба Књаза убити или протерати, нису такови говори, кои мрзост противу Књаза породити могу, и потоме по § 91. б. казними?, кад би се посве и узело, да то није чињено у цели припрема за издајничко предузеће; и одкуда овде суд јавности захтева, кад то речени параграф закона непрописује?

Нека велики суд за криминална дела, саобшти ово оној гг. судијама, кои су речено дело судили, с тим, да oни изјаснење поднесу најдаље за два дана. Пресуда суда смедеревског, као и сва акта по овом предмету, шиљу се суду с тим, да иј одма по учињеном употреблењу министру правде поврате.

Nо. 2284.                                                      Министер правде,                                                   
13. Јунија 1864.                                            Р. Лешјанин с. р.
У Београду.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #665 on: September 16, 2017, 12:23:34 pm »

У радњи Великог суда министар Лешјанин је запазио ове погрешке:
1) Велики суд није исправио пресуду првостепеног суда, у којој није за сваког оптуженога посебно наведено која су кривична дела доказана.
2) Велики суд не може осудити онога кога је првостепени суд ослободио као невинога, али то не значи да Велики суд не може мењати квалификацију дела утврђену од првостепеног суда. Ако по мишљењу Великог суда нису постојала она дела за која је првостепени суд ослободио оптужене, Велики суд је имао да испита да ли не постоје каква друга дела.
3) Велики суд је схватио појам припремне радње сувише уско: по њему, припремна радња морала је бити материјална. На тај начин он је избацио из појма припреме 'тајно договарање и позивање на издајство, изопачавање и тајно преношење неистинитих вести, којима се незадовољство противу владатеља порађа', дакле сва најсигурнија средства припремања буне.
4) Велики је суд погрешио када је говорио о некажњивости покушаја припреме: припрема не може уопште имати покушаја, јер је већ по својој дефиницији нешто мање од покушаја.
5) Велики је суд, насупрот јасним прописима Казненог законика, узео да увреде владаоца има само онда, када се дира у његова лична својства и у његов приватни живот. Казнени законик, међутим, забрањује све оно што изазива мрзост на владаоца, без обзира на то да ли се тиме напада његов приватни живот или његов јавни рад.

Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #666 on: September 18, 2017, 08:54:13 am »

Одговор судија Великог суда министру правде, гласи:

Господину Министру Правде.

Из пресуде Великог Суда за кривична дела од 3. Јунија о. г. No 697. издане у политичком оптужењу 35. лица, види се и шта је он судио и како је и на основу којих Закона и прописа пресудио. А пресудио је за то тако, што је тако Закон разумео, а по заклетви и Законима био је дужан да не пресуди друкчије, но овако, како налази да је по Закону право.
Потоме Велики Суд за криминална дела, на акт Министра Правде од 13. Јунија т. г. No 2284. коим због тога повлачи на одговор судије овога суда, Велики Суд може одговарати само позивом на акта своја од 24. Октомвра No 1263. и 9. Новембра 1863. г. No 1375. захтевајући и сад законито употреблење исти.

No 795.
14. Јунија 1864. год.
У Београду.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #667 on: September 21, 2017, 08:50:15 am »

У следство оваког одговора министар правде одредио је комисију која је над судијама вел. суда за криминална дела учинила испит.

18. Јунија 1864. год. у Београду.

Испит No 2375. над г. Јованом Филиповићем, председником вел. суда.

1) питање. Јесте ли ви участвовали у суђењу политични криваца г. Антонија Мајсторовића и други 35 лица обвинени због издајства? 1) одговор. Јесам. 2) питање. Јели вам саобштен акт министра правде под No 2284. коим се иште изјаснење од свију судија, који су ово дело судили? 2) одговор. Мени понаособ није тај акт саобштен, јер је суд тај акт, као противузакониј налог садржавајући одбацио, па по томе није могао дати за себе изјаснење. 3) питање. Велики је суд казао у свом акту No 2275. да није дужан одговарати, но вами се примечава, да је закон о чиновницима после тога наново издан, и у § 48. и 56. тога закона казано је, да сви чиновници имају одговарати за дела, која у дужности учине, да §§. 109. и 120. и 127. криминалног закона одређују кад судије за суђење одговарају, што се јошт најбоље види из § 63. закона о чиновницима, јер је тамо казано, зашто је за судије изузетак учињен, па с' тога се опомињете, да у овом предмету одговарате, да не би иначе што пропустили, што на одбрану вашу служити може? 3) одговор. По § 109. 120. и 127. закона криминалног ни један судија неподлежи одговору за давање свога мненија о схвату и разумевању закона који примењује. Но о овом ја ћу напоследку одговорити али у дружству са осталим судијама, кои су дело судили, или ћу сам за себе дати на писмено, почем је ово важна ствар. 4) по овоме су г. Филиповићу постављена (15) питања о самом делу суђења. 4) одговор. Ја недржим да о томе имам пред комисијом зашто одговарати, па не могу ни одговорити. 5) питање. Јели вам познато, да је министер правде вама или коме другом суду препоручио, као ће те за које дело свој глас дати или пресудити, почем су то стране новине доносиле, да се с президијалима суда заповеда, како ће да суди? 5) одговор. Није. 6) питање. Држите ли да је правитељство и књаз непријатељ земље, те сте у овом делу кришом радили, а нисте хтели показати на захтевање, како стои ствар код суда? 6) одговор. Одговорио сам да се званично ишту акта, па да ћу онда званично и јавити како стои ствар.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #668 on: September 21, 2017, 09:16:41 am »

Писмено изјашњење које је г. Јован Филиповић, председник вел. суда, сходно своме трећем одговору приложио истог дана касно поподне.

Ја држим, да је тај корак, који се сад чини према нама, предухитрен према оним прецедницима, гди смо му у скупу великога суда много пре но што ће нам политични преступници под суд доћи, званично изјавили, да држимо, да неможемо одговарати за суђење што би овако према нашем схвату и разумевању закона испало, јер њега закон § 16. устројенија великог суда и § 19. точка 1. устројенија централне државне управе, у таквом случају, позивао је да учини корак нуждан код законодавства, те да се неда нама грешити, ако смо зато грешници, што држимо да смо слободни од сваког презања судије у умствовању нашем и разумевању закона, и да је како реченим § 16. устр. вел. суда тако и устава точком 44. и 2. точком § 19. устројен. центр. државне управе независнот суда осигурана; па зато би требало најпре расправом државног управ покренутог већ питања, да је гди треба решено, да ће и како судије и за суђење само одговарати, а никако ово питање нерешено оставити, па према нама ово чинити, што се данас с нама чини.

18. Јунија 1864. год.                                     Председатељ вел. суда за кримин. дела
У Београду.                                                   Ј. Филиповић с. р.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #669 on: September 22, 2017, 10:26:33 am »

21. јунија 1894. год.

Наставак испита над г. Јованом Филиповићем.

7) питање. Ви сте поднели комисији писмено изјаснење у ком кажете, да је предухитрено што се ви на одговор узимате, јер јошт није решено законодавном влашћу учињено питање, да ли судије одговарају за суђење, а на саму ствар о којој сте питани нисте на испиту одговорили. Но како је комисија одређена да изследи дело због кога се обвињујете, а ислеђење комисије по § 49. закона о чиновницима важи као судско изслеђење, и суд кои се по закону о давању судија под суд одређује, чини допунително ислеђење само онде гди за нуждно нађе, то вас комисија опомиње, да одговорите на она питања, која су вам о самој ствари предложена, јер иначе, ако неби одговарали, може се ваше ћутање узети за признање. 7) одговор. Овде је велики суд у сукобу са г. министром, у известном вопросу о одговорности судија, па тај вопрос кад се реши, онда ће се видити како стои. У осталом бојати се није, да ће суд кад види, да тако ствар у питању стои, узети сам да реши оно што под решење судско неспада, но под решење законодавне власти. 8.) питање. Ви се неузимате овде на одговор за ваше мненија, него зато, што се види из дела да сте хотимично хтели, да тако пресудите. 8.) одговор. Ја невидим то из дела. 9) питање. По овоме су г. Филиповићу напоменута на ново сва она питања, која су у наставленију комисије изложена, и представљено му је, да се из тога види противузаконитост пресуде, по вољи и намери и он је на то одговорио. 9) одговор. Све што се у питањима налази показује рад суда по мишљењу како он мисли да је требало по закону урадити, а то није доста за материјалност предмета подпадајућег под кривични § 127. зак. крим. као на пр. кад би мито на среди било, ил' кад судија знајући да је род с кривцем, прећутао тај одношај показати суду, или акт какав истргао из акта и т. д.
Напоследку имам да додам: да су мени при првом испиту показане две цедуље, које сам ја писао Петронијевићу, као на некиј начин постав да се кришом радила и по вољи судила дотична ствар. Кад су већ и цедуље писане у овако важан предмет уплећу, и моје на среди стоје, онда и ја подносим ове цедуље под А., Б., и В., да се из прве две види, шта је моје цедуље на видик изнете изазвало, и како је уобште одговарање моје било учтиво или неучтиво према лицу, које оне под Б. и В. мени овако пише, да могу послужити и за образац етикете европске. Међутим, све цедуље ништа у самој ствари, која се извидити има непоказују, гди се оне само мене као председатеља суда тичу, а не целога дружства, и гди није случај да је гласом моим при подељеним мненијама испала већина у колегиј судскиј.

Председатељ вел. суда
за кримин. дела
Ј. Филиповић с. р.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #670 on: Yesterday at 07:39:55 am »

Прилог. Писма М. А. Петронијевића, помоћника министра правде, и одговор Ј. Филиповића, председника вел. суда.

Господине!
Ако вам је дошла пресуда у ствари Мајсторовића од смедеревског суда, молим вас јавите ми с неколико речи садржај исте у главном.
12. маја 1864. год.                              Ваш поштоватељ
У Београду.                                         М. А. Петронијевић с. р.

Г. Петронијевић.
Могу вам толико казати, да иј је већа част осуђена, и да је дело данас дошло а пресуда да је 50 табака. У осталом, ако би администрација хтела што више знати, нека се званично пише, па вам могу ако оћете и акта а и пресуду послати.
У Београду.                                          Ваш поштоватељ,
12. маја 1864. год.                               Ј. Филиповић с. р.

Господине!
Ни акта ни ни пресуда ми нетребају, но ми је потребно да знам кои су и нашта и за какву кривицу осуђени, а кои су ослобођени.
Ваше није показивати ми начин на кои ћу се вама обраћати, но испуњавати наредбе које вам по званичном мом положенију и у границама министерске власти издајем. И тако очекујем да до сутра испуните моју јучерашњу наредбу.
13. маја 1864. год.    .                          М. А. Петронијевић с. р.
У Београду

Господине!
Јуче је пред само подне и пресуда и акта остала о кривцима смедеревским отишла суду смедеревском, да се даље ради шта треба по овој њиној ствари, па за сада, и кад би дужност моја била, као преседатеља вел. Суда изводе из пресуда правити, какови су вама потребни, немогуће ми је вашем захтевању од данашњег дана удовлетворити.
У Београду,                                        Ј. Филиповић с. р.
13. маја 1864. год.

Господине!
Изволите тaки доћи пред комисију у заседаније великог суда за грађанска дела I. одељења.
18. јунија 1864. год.                           Председ. комисије
У Београду.                                         М. А. Петронијевић с. р.
Logged
JASON
zastavnik I klase
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 1 722



« Reply #671 on: Yesterday at 07:50:16 am »

18. јунија 1864. год. у Београду.
Испит учињен комисијом, коју је Министер Правде под 17. тек. мес. No 2375. одредио, над г. Јефремом Груићем членом вел. суда за криминална дела.

1) питање. Јесте ли ви участвовали у суђењу политични криваца г. Антонија Мајсторовића и дрги 35 лица обвинени због издајства? 1) одговор. Види се из пресуде. 2) питање. Јели вам саопштен акт министерства правде, коим се од вас, од свију судија изјаснење тражи, и зашто нисте дали сваки за себе изјаснење? 2) одговор. (ћути). 3) питање. Велики је суд за криминална дела у своме акту No 2375. казао, да није дужан одговарати, но вами се примећава, да је закон о чиновницима после тога наново издан, и у §§. 48. и 56. тога закона казано је, да сви чиновници имају одговарати за дела, која у дужности учине, и да §§. 109. 120. и 127. крим. закона одређује кад судије за суђење одговарају, што се јошт најбоље види из § 63. закона о чиновницима, јер је тамо казано зашто је за судије изузетак учињен, па с тога се опомињете, да о овом предмету одговарате, да неби иначе, што пропустили што на одбрану вашу служити може? 3) одговор. (опет ћути). 4) питање. Да ли ви држите, да у свему оном што су оптужени говорили или радили нама казнимог дела? 4) одговор. (ћути).
Комисија је по овоме предложила г. Груићу сва она питања, која су у наставлењу комисије од б., до л., изложена и он (ћути). По овом је комисија испит закључила.
Logged
Pages:  1 ... 43 44 [45]   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.06 seconds with 39 queries.