PALUBA
March 29, 2024, 02:55:47 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 [53] 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722929 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #780 on: January 10, 2018, 09:25:20 am »

После пробоја на Честобродици и код Бањске Клисуре, и бољевачки и бањски покрет био је уствари савладан. Бунтовници се нису више нигде одупирали, него су се у маси предавали и полагали оружје или склонили у своја села. Један мањи део, с Љубом Дидићем и поп Маринком Ивковићем пребацио се у књажевачки округ.
Супротно Зајечару, Књажевац се придружио сељацима чим су упали у варош (26. октобра). Књажевчани су чекали војску код Вратарнице. То село на Тимоку, скљештено с обе стране брдима, бранило је улаз у књажевачки округ.
Генерал Николић пошаље 31. октобра против побуњеника у Вратарници неколико батаљона стајаће војске са четири топа; један део из Зајечара а други из Ниша. У почетку, борбени морал књажевачке народне војске био је јак. Тимочани су пружили одлучан отпор зајечарским четама држећи своје положаје читавих седам часова, али, наоружани спредњачама и моткама нису више могли издржати паљбу топова и нових далекометних пушака. Неколико хиљада сељака, оних истих који су још јуче, са заставама, добошима и трубачима, незадрживо надирали напред, - бежали су сада у највећем нереду, много више духовно деморалисани него побеђени. Један део побегао је уз Тимок, ка Књажевцу, други десно, ка Тупижници, а приличан број пребегао је у Бугарску.

Нишке чете, које су марширале на Књажевац, логоровале су 31. октобра у Грамади и после подне тог дана освојише слабо брањени Дервен те су идућег дана, 1/13. новембра, без отпора ушле у Књажевац, сјединивши се пред Књажевцем са колоном, која је долазила од Зајечара.
У Књажевцу су одмах ухапшене три коловође: Љубомир Божиновић, Маринко Маринковић и поп Маринко Ивковић, док су остали побегли у планине или пребегли у Бугарску.  Аца Станојевић и Михаило Веселиновић успели су да се склоне из Књажевца и прешли су у Бугарску ноћу између 30. и 31. октобра. Љуба Дидић ухваћен је код села Балинца.

Кад је устанак у тимочком округу био већ на издисају, изби неочекивано побуна у моравском срезу, округа алексиначког. Из свих општина моравског среза искупило се 31. октобра у Прчиловцу код цркве Свете Петке неколико хиљада сељака. Њихов вођа је био поп Лазар Јовановић, радикални посланик. Они пођу на Алексинац, позатварају чинивнике и узму варош под своју власт. Ту их је очекивао Коле Кнежевић, трафикант из Алексинца. Под командом Кола пође једно одељење према Ражњу и Делиграду, а друго одељење на броју 500 душа под командом поп Лазара пође против Рујевца с намером да нападну Ниш.
Овај алексиначки покрет дошао је касно; свугде около буна је већ била угушена. Чим су стигле о овој побуни вести у главни стан војске, одмах су послана на Алексинац два батаљона и једна батерија, који у ноћи 1. новембра уђоше без отпора у Алексинац. Побуњеници под командом поп Лазара Јовановића сукобише се 1. новембра са одредом од два батаљона, којима је био на челу мајор Илија Живковић. Побуњеници претрпеше пораз и разбегоше се. Овим сукобом је угушен и последњи оружани отпор побуњеника. Истог дана проглашено је ванредно стање и преки суд за варош Алексинац и за срез моравски, округа алексиначког. Још је у крушевачком округу припреман поход на Крушевац, а у крајинском на Неготин, али војска је ушла у оба та места пре узбуњених сељака. Чувши то, растурени у мање групе, избегавајући друмове и главније путеве, сељаци се необављеног посла вратише својим кућама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #781 on: January 10, 2018, 09:33:52 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Горе (с лева на десно): Љуба Дидић, трговац из Соко-Бање; Добросав Петровић, трговац из Бољевца; поп Милија Петровић, намесник у Бољевцу, отац Добросава; Љубомир Божиновић, трговац из Књажевца.
Доле (с лева на десно): поп Лазар Јовановић, свештеник из Трњана; Гавра Аничић, трговац из Књажевца, председник Народног Одбора; Живко Никодијевић, трговац из Бољевца; Димитрије Ристић, земљорадник из Горње Каменице.



* побуњеници.png (523.45 KB, 800x600 - viewed 32 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #782 on: January 10, 2018, 02:25:44 pm »

О догађајима у Тимоку 'Српске Новине' обавестиле су укратко читалачку публику. Тако у брojу 238. од 2. новембра, у неслужбеном делу, има овај чланак:

Београд, 1. новембра 1883.
Заведен смутљивцима а непријатељима реда, скривеним под именом политичке партије, један део народа у округу црноречком побуњен је, претњом, застрашивањем, па и самим убијањем, те је отказао послушност земаљским властима, одупро се вршењу њиховог задатка, и шта више, местимице оборио државну власт и преузео је себи.
Пошто је то стање нереда почело узимати све веће и опасније размере, влада Његовог Величанства Краља предузела је све нужне уставом дозвољене мере за повратак мира и васпостављање реда и законитости, и послала тамо војску.
Побуњеници, заварани измишљотинама својих коловођа, посели су били путове и кланце који воде у округ црноречки и спремили отпор војсци. Али чим је војска Краљева почела наступати, коловође су одмах измакле, а побуњеници, не могући одупрети се војсци, разбегавали су се и предавали. Тако је војска Краљева заузела Честобродицу, Калафат, Бољевац и Зајечар, васпоставила власти и свуда повратила ред, који је био поремећен.
Међу тим коловођама нереда који су при првом појаву војске Краљеве напустили побуњенике, дохватиле су се округа књажевачког, и наслањајући се на своје другове који су тамо спремали неред, обману један део људи измишљеним успесима над војском, побуне их, те у том округу и у срезу бањском, округа алексиначком, завлада неред. У сударима на Бањи и Грамади, коловође су, као и пре одмах измакли, а побуњеници су се покорили и оружје положили. На Вратарници, где се највише бунтовника стекло у нади да Зајечар, у коме није било војске, заузму и опљачкају, било је отпора, но бунтовници су и ту потпуно разбијени.
И тако је и у Бањи и у књажевачком округу савладан неред. Власти су васпостављене и врше свој посао, неке су коловође похватане, као: Дидић, поп Маринко, Добросав поп Милијин, Љуба Божиновић и други, а побуњеници су већином положили и непрестано полажу оружје, па и само своје, које им није захтевано.
Међу тим у Алексинцу, где су се за ово време опажали знаци нереда, и где је неки Станко Петровић, из среза моравског, бивши посланик у скупштини, лежао у затвору због фалзификата, једна гомила смутљиваца из среза моравског улучи ову прилику колебања, дође у Алексинац, који је био без икакве одбране, здружи се са себи равнима у Алексинцу, учине узбуну у вароши, ослободе Станка из затвора, и заузму власт.
Ово је побудило владу Његовох Величанства Краља те је одмах предузела брзе и сигурне потребне мере да се овај неред брзо угуши, а злочинци похватају и казне.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #783 on: January 11, 2018, 09:23:22 am »

У броју 240. 'Српских Новина', од 4. новембра, констатују се такође нереди на другој страни, код Алексинца. То је службено саопштење, као комунике, у скученом облику, и начином, који не стоји ни у каквој сразмери према апарату, који је за угушење буне и васпостављање реда у покрет стављен, а још мање према ономе, што се у Алексинцу догађало.

Београд, 3. новембра.
У 238. 'Српских Новина' од 2. ов. м., јављено је да је војска Његовог Величанства Краља савладала нереде који се беху појавили у једном делу народа округа црноречког и књажевачког, и у срезу бањском, округа алексиначког, да је у тим крајевима васпоставила поредак, да је само остало да у Алексинцу поврати ред, који су били нарушили смутљивци из среза моравског, округа алексиначког.
Накнадно томе извештају можемо сада јавити, да је једно одељење војске Краљеве, наступајући из Ниша к Алексинцу, ноћу 1. ов. м. напало на бунтовнике и растерало их, те су услед тога власти државне у Алексинцу васпостављене и поредак повраћен.
И тако је сада у свима местима где су се, по несрећи, нереди били појавили, повраћен потпун ред; власти државне продужиле су радити свој посао, све је мирно, и сада се само истражују они, који су произвели нереде.

У потпуној мрачној тишини, која је завладала, ово мало службених саопштења, одјекивало је кроз Србију. Она су, ма колико штедљива, донела олакшања, и ако нису распршила онај природни немир, који су производили приватни гласови о ономе, шта бива тамо у Тимоку.
Већ 31. октобра, сем удворичких 'изјава из народа', које су почеле да објављују 'Српске Новине', као благодарност на угушеној буни, и на којима налазимо и потписе многих угледних радикала, и одговор Председника министарства на сваку од ових изјава – нико није више пуштао знака живота од себе.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #784 on: January 11, 2018, 11:08:03 am »

У даљем излагању, потпуности ради, навешћемо овде неколика причања и успомене сведока као и историјске чланке који се односе на предмет овог рада, држећи да то неће бити наодмет. Да видимо, најпре, шта је саопштио Александар Протић, доцније пуковник у пензији, и познати писац политичких расправа, а онда потпуковник и командант Моравског пука сталног кадра, који је по ономе што му је у део пало приликом буне, да као официр врши, имао готово највећег непосредног удела у њеном савлађивању. Ово су његове речи:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
'Седиште пуковске команде било је у Прокупљу, но ја сам се десио у Нишу, кад је стигао налог, да се са својим пуком кренем за Параћин. Оданде из Ниша издам наредбе на сва три батаљона свога пука да, из Прокупља, Куршумлије и Врање, где су били, на најбржи начин пођу на место опредељења. У Параћину је био главни војни комесар, ђенерал Тих. Николић, и остала спремна војска, пуковник Светозар Хаџић, Мих. Срeћковић, (Љубомир) Бајаловић и други.
У Параћину је извршена концентрација с тога, што се одатле иде ка Честобродици, кроз коју је најпречи улаз у побуњене крајеве; а Честобродицу, на њеном источном излазу, већ су држали побуњеници. Настала су саветовања. На мишљење, да се прво и одлучно удари на Честобродицу, истакли смо, Бајаловић и ја своје мишљење, да би, због незгодног терена, који не допушта да се војска развије и артилерија употреби, било рескирано туда ударити, па неуспети. А први успех окуражио би буну, и ко зна где се покрет уставио и да ли би се у опште могао тако лако и брзо савладати. С тога смо нас двојица предлагали један заобилазан пут и начин: да се са јачим одредом оде на Алексинац, удари на Сокобањску клисуру, и отуда дође за леђа побуњеницима на Честобродици. То буде и усвојено. Пуковник Светозар Хаџић, ја и (Евгеније) Гајиновић будемо с војском упућени тамо. Хаџић је био командант колоне.
Дошли смо мирно да улаза у Соко-бањску клисуру. Но у њој нађемо већ, по висовима размештене народне војнике. Клисура је била дакле заузета и ваљало ју је отети. Ми такође заузмемо нужне положаје; али пре него ће доћи до судара деси се ово:
Чујемо ми од стране бунтовника трубни знак, који се у нас преводи речима: 'Господо официри!' Знак се понављао више пута, и долазио је од једне групе, која се издвојила са позиције и сишла ниже на једну висораван, до друма. Одмах смо разумели да они нас зову, и предложим Хаџићу, да ко од нас оде, да одем баш ја, и видим шта хоће ти људи. Предлог буде усвојен и ја се са неколико коњаника упутим тамо, од куд је трубни знак долазио. Ишао сам право групи на висоравни до друма.


* Пуковник Александар Протић.jpg (68.84 KB, 399x600 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #785 on: January 12, 2018, 10:54:00 am »

То беше група народних војника, која ме прописно поздрави, узев пушке 'пред перси!' Ја им рекнем да ставе пушке 'к нози!' што они и учине. На питање: јесу ли нас звали? они одговоре, да јесу; а затим их упитам : 'Ко је међ вама најстарији?' и они пруже руку на једнога с речма 'ево овај'. Обележени изађе и рече да се зове Дидић. 'А, посланик Дидић!' допунићу ја. 'Бивши посланик!' одговори он кратко.
'Шта хоћете?' упитам сад најстаријега. И онда поче Дидић неку врсту политичке беседе, у којој је било свачега. Видео сам пред собом једну 'надрикњигу', који је стајао под утицајем свију савремених политичких фраза, које је он сад у својој беседи употребљавао. Ја га прекинем, с молбом, да каже укратко шта хоће. И онда он изађе са својим предлогом, који се састојао у овоме:
Да им Краљ да амнестију; а докле ова не стигне, да они остају на својим положајима, с оружјем; а исто тако да их војска не дира, нити напред наступа. У противном, они би одбили наступање војске.
Ја сам га слушао мирно и рекао сам им јасно ово: Све што вам на то, као војник и официр, могу рећи, то је: пушке у купе, па кући! Краљева је милост велика, и он ће можда опростити њихов тежак грех; а и за то нек се обрате главном команданту у Параћин, који једино и може примити њихову молбу. Још једном дакле велим вам: пушке у купе, па кући! Ви сте војници само онда, кад вас Краљ позива под заставу; а за ово што сад радите, то је зло, несрећа, буна, која се тешко казни. За то се главе губе. А ми смо војска, која мора овуда проћи. И ако се ви одавде мирно не уклоните, ми ћемо употребити оружје и проћи ћемо.
Они не показаше да су вољни послушати савет, који је по њих добро смишљен. На против Дидић је додао: да ако ми по њиховом захтеву не учинимо, да ће се они одупрети и да ће их и цео књажевачки округ помоћи.
Ја се вратим. Буде наређен напад, и пошто су бунтовници одбачени, ми пређемо клисуру, и очистивши терен, цела колона сиђе преко брда у Бољевац, за леђима онима што су на Честобродици. То је имало свога дејства, које се показало у расулу, које је настало код побуњеника на Честобродици, тако, да је Срећковић са својим одељењем без тешкоћа прешао Честобродицу; а главни командант са својим станом оставио је Параћин и дошао ка манастиру св. Петка. Пуковник Св. Хаџић отишао је к њему, а ми останемо у Бољевцу.
Но док је то било, и одмах по мом доласку у Бољевац, стигне официр на запенушаном коњу из Зајечара, с поруком да је он у опасности. Вест је била за главног команданта; али док би она њему стигла и он отуд са Честобродице наредио шта треба, ко зна шта би могло бити са Зајечаром, кога је још, са нејаком снагом, држао виши официр Блаж Јурковић. Не чекајући с тога наредбу, ја, оставивши Јевђ. Гајиновића с нешто војске у Бољевцу, кренем убрзаним маршем Зајечару, говорећи војницима: 'Брже, децо, брже! Сад вам не требају толико руке колико ноге!' Ишло се што се брже могло, тако да и ако смо подоцкан пошли, стигнемо у Зајечар у 11 сати ноћу. Блаж Јурковић ја са Краљевице растерао био неке гомиле побуњених војника, и буде послат један батаљон да што пре разоружа велико село Вражогрнце.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #786 on: January 13, 2018, 09:47:33 am »

У томе стигне још исте ноћи наредба главног команданта, којом ме именује за команданта самосталне колоне, т. ј. да, не чекајући никаквих наређења, предузимам покрете и операције какве за сходно нађем. И одмах ми је таква једна предстојала. То је био удар на Вратарницу, село у Тимоку, које је с обе стране скљештено брдима, и даје на том месту ванредно добру позицију, која брани улаз у књажевачки округ и Књажевац. Позиција је таква, да би је и сами пoбуњеници, да су боље управљани, могли дуго држати, да су и артилерије имали.
Ја сам са својом колоном стигао пред Вратарницу и нађем је јако поседнуту. Разместим своје трупе и батерију топова, па чувши, да са бунтовничке стране нешто вичу, изађем на дваестину корака, са командантом батаљона Пером Радовановићем, и наместимо шаке на уши да чујемо шта вичу. Допирале су неке речи о 'примирју'. У то пукне једна пушка са стране побуњеника и куршум са заби у земљу на два прста пред мојом ногом. Мајор Радовановић ће рећи: дозволите г. потпуковниче, да га узмем за успомену, изрије куршум сабљом и мете у џеп.
Ја наредим напад. Пошто смо ми у сталном кадру већ имали нове даљометне пушке, то су побуњеници више патили од њих, но ми од старих пушака, које су они имали. Наша пешачка ватра, са далеким бијењем, одбацила их је тако далеко, да њихове пушке нису ни добацивале више до нас. Уз то је и артилерија чинила своје.
Разбијени на Вратарници, бунтовници прсну у бегство; већи део ка Књажевцу, а неки и преко блиске бугарске границе.
Војска се имала ту прибрати и одморити. У то стиже друга наредба од главног команданта, да похитам Књажевцу, где се образовала некаква побуњеничка управа, одбор, који је суспендовао државне власти, узео управу у своје руке и управљао покретом. Одмах похитам тамо; али је пре мене и војске стигао у Књажевац страх, који је следовао поразу на Вратарници. Одбор и побуњеници били су изгубили главу, увидевши потпуни неуспех буне, и бегство разбијених побуњеника, који су стизали у Књажевац. Сами су вратили власт окружном начелнику, који, и ако раније лишен власти, није оставио своје место.*
Кад сам ја стигао с војском у Књажевац, власт је већ у велико радила, и војници сталног кадра, које је власт грађанска захтевала, имали су још само да похватају коловође побуне, не само из места, но и остале, од којих су многи са разбијеном војском побуњеничком тамо добегли.


*Начелник окружни у окр. књажевачком био је са свога поштења и чиновничке исправности познати дугогодишњи помоћник министара унутрашњих дела Коста Јовановић, некада професор Вел. Школе (1873), министар просвете, а доцније и државни саветник. Из чисто личне нерасположености, М. Гарашанин, отера свог помоћника, и даде му положај окр. начелника у Књажевцу, где га и буна застане. Али и ако су му одузели власт, побуњеници му, лично га поштујући, нису ништа учинили.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #787 on: January 13, 2018, 09:52:02 am »

Чувши да је ухваћен Дидић, с киме сам  Соко-бањској клисури имао прво виђење, наредим да га доведу к мени. Беше то сада сасвим други човек, сломљен, до непознавања преображен. Снужден и погружен стаде преда ме, чекајући шта ћу. Ја га ословим, рекавши му: 'Видите ли сад, да је боље било да сте ме послушали'. Па, господине, рећи ће он: ми смо се старали, али народ неће да слуша. – Немојте сад да се на другога изговарате, све је то доцкан. Сви, који тако раде, зна се којим путем морају ићи. Та ће глава да оде. Зашто да дође дотле, и зашто да се по целом свету чује о нашој земљи и о нашем народу, ружан глас? -'Е, тако је то, господине! Нисмо ни мислили да ћемо овако доспети. Али ко је знао, да фукара неће да се бије (опсовавши врло ружно).'
После су ми довели и другог једног младог трговца из самог Књажевца, који је вршио дужност побуњеничког интенданта (Љубомир Божиновић). Кад је дошао преда ме, мислио је да сам га ја као власт позвао на саслушање, и почео говорити о својој ствари и одбрани. Ја му кажем, да га ја за то нисам звао, и да ће за то он предстати грађанском а не војном суду, али сам га чисто као војник желео видети да чујем: како су се побуњеници издржавали и колико их је било, којима је он слао средства? Тако дознам од њега, да је за онај крај било преко 5.000 оружаних побуњених бораца.
По свршеном послу, вратио сам се у Зајечар, на конференције које су биле сазвате код главног команданта Тих. Николића, који је такође као и сви остали главни подкоманданти, стигао у Зајечар. Одатле смо отишли сваки у своју територију и команду.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #788 on: January 15, 2018, 10:08:46 am »

Да сада и на овом месту саопштимо по нешто из извештаја ђенерала Тихомиља Николића министру војном, и председника владе, Николе Христића, краљу Милану. Како је већ напред речено ђенерал Николић је постављен 'за главног команданта војске одређене да поврати ред у побуњеним крајевима и за краљевог комесара', указом владара од 21. октобра. Ђенерал Николић, кренуо је са својим штабом наредног дана у Параћин и тамо приспео 23. октобра 1883. увече. Он је тада располагао следећим снагама сталног кадра: 2 батаљона пешадије, 1 батерија артиљерије и 2 ескадрона коњице код Свете Петке; 2 батаљона пешадије са остатком Шумадијског артиљеријског пука у Ћуприји; 2 батаљона пешадије у Параћину; Моравски артиљеријски пук у Јагодини; и брдски артиљеријски пук са 80 чувара јавне безбедности у Зајечару.
С обзиром на то, да су јединице народне војске биле поселе положаје у рејону Калафата, Страже, Столица и Честобродице и имајући у виду грађу земљишта, генералу Тихомиљу Николићу су се нудила три нападна правца: 1) напад свим снагама правцем: Честобродица—Столице—Бољевац; 2) главнином трупа дејствовати правцем: Мозгово—Лозица—Калафат—Бољевац, а помоћним: Честобродица—Столице—Бољевац; и 3) главним снагама наступати обилазним правцем: Сокобања—Бучје—Планинка, а помоћним држати се у одбрамбеним положајима према Честобродици. Како су јединице народне војске поселе 25. октобра шири рејон Сокобањске клисуре, ђенерал Тихомиљ Николић је донео одлуку да одобри други правац напада, будући да је он пружао највише могућности за брзо сламање отпора побуњеничких снага.
Побуњене јединице народне војске, предвођене необученим,неодлучним и компромису склоним старешинама, нису садејствовале, јер и није било јединственог оперативног плана борбених дејстава нити, пак, обједињеног командовања. Иако бројно супериорне у односу, на ефективе сталног кадра, слабо наоружане: пушкама спредњачама и батинама, без високог борбеног морала, јединице народне војске нису пружиле ни на једном положају одсудан отпор неупоредиво боље наоружаним и обученим снагама сталног кадра.
Како се види из извештаја ђенерала Николића, снаге народне војске, имале су преко 12.000 бораца. Од стране јединица сталног кадра учествовало је у борбеним дејствима 7 пешадијских батаљона, 5 батерија артиљерије и 3 ескадрона коњице. Будући да је батаљон активне војске имао 1883. године 1090 људи, а батерије и ескадрони по око 150 људи, онда би укупна снага у живој сили ефектива сталног кадра под командом генерала Николића износила негде око 8830 људи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #789 on: January 15, 2018, 10:40:37 am »

Спроводећи у дело своју идеју муњевите и енергичне акције против главнине побуњених јединица народне војске, срачунату на брзо опкољавање и разбијање ове у средишту бунтовничког покрета, те га тако паралисати на његовом почетку и, наравно, сигурно осујетити његово ширење, ђенерал Николић је израдио и одговарајући план дејства. Тај оперативни план се имао реализовати на тај начин, што би Честобродички одред, јачине 2 пешадијска батаљона и 1 батерија артиљерије, под командом потпуковника Михаила Срећковића, дејствовао на правцу: Честобродица—Столице—Калафат, а Бањски одред, јачине 4 пешадијска батаљона, 1 батерија артиљерије и 1 ескадрон коњице, под командом пуковника Светозара Хаџића, имао је продирати
правцем: Мозгово—Сокобањска клисура—Лозица—Калафат. По овладавању ширег рејона Сокобањске клисуре, Столица и успостављању тесне везе између Бањског и Честобродичког одреда на Калафату, обухватно дејствовати ка Бољевцу.
Већ 26. октобра снаге Бањског одреда, након симболичног отпора побуњеника, овладале су ширим рејоном Сокобањске клисуре. Током 27. октобра, Честобродички одред је овладао, уз врло слаб отпор побуњеника, рејоном Честобродице, Стожица и Калафата, док су делови Бањског одреда, без отпора, заузели Бољевац наредног дана. На дан 31. октобра, делови Бањског одреда, под командом мајора Јована Атанацковића, ушли су, без отпора, у Сокобању, док је други део овог одреда, под командом потпуковника Александра Протића, ушао у Зајечар, 29. октобра, увече, па одатле кренуо ка Вратарници, 31. октобра у 5 часова изјутра, како би у садејству са одредом, под командом потпуковника Драгољуба Марковића, који је, јачине 1 батаљон пешадије и 1 батерије артиљерије, 30. октобра, заузео Грамаду, а наредног дана Сврљиг, уз известан отпор јединица народне војске. На дан 31. октобра, после доста жилавог седмочасовног отпора јединица народне војске, део Бањског одреда, под командом потпуковника Протића, овладао је положајима у ширем рејону Вратарнице и наредног дана, у 11,30 часова, ушао у Књажевац, без отпора, што је учинио и одред потпуковника Марковића, 2 сата доцније, са правца Тресибабе. Коначно, Честобродички одред, ојачан 1 пешадијским батаљоном и са 2 топа под командом потпуковника Срећковића, приспео је форсираним маршем у Сокобању, 1. новембра где је преноћио, па је 2. новембра ушао без борбе, у Алексинац, у 13,30 часова. Тиме је Тимочка буна била угушена. Колико је био слаб отпор побуњених јединица народне војске снагама сталног кадра, најбоље потврђују готово занемарљивог значаја обострани губици. О њима генерал Тихомиљ Николић дословно, на крају свог извештаја министру војном, каже ово: 'У целој овој побуни био је само један војник сталног кадра рањен, који је касније и умро у болници, а осим њега рањен је и један чувар јавне безбедности. Других губитака војска није имала. Од бунтовничких пак губитака сазнато је до сада поименце за 15 мртвих и 23 рањених'.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #790 on: January 16, 2018, 09:55:27 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Народна радикална странка.jpg (207.05 KB, 850x600 - viewed 43 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #791 on: January 17, 2018, 01:20:34 pm »

Првих дана месеца новембра било је начисто, да је опасност прошла; буна је потпуно савладана. Настао је мир. Све се било ућутало, умукло. Само се чуо топот војничких логора, рзање сејменских коња, звекет ланаца и окова, строги глас председника Прекога Суда, који је објављивао суморне резултате и пресуде, и прасак пушака на Краљевици код Зајечара, где су стрељани они, које је несрећна политичка судбина тамо довела. Сва је остала Србија ником поникла; а људима су се наметала питања и свакојаке мисли: Како се то случи, да се година 1883, равно педесета од присаједињења Тимока и осталих шест нахија, на један овако жалостан начин прослави, и да се, поред радости, које је пре педесет година осећао тадашњи Србији присаједињени нараштај, у памћење народно на дуго и дуго урежу и успомене, какве је оставила и ова страшна 1883. година?…

После четрдесет дана, на дан 12. децембра Краљ је особеном наредбом, која је објављена у бр. 272. 'Српских Новина' изјавио војсци своју краљевску благодарност на угушењу нереда.

Мојој милој војсци.
Нереди у Црноречком округу, који се набрзо под упливом одавна већ злонамерних и неродољубивих вођа претворише у прави оружани бунт, управљен против Наше Краљевске власти и земаљских закона и захватише оближње крајеве, побудили су Ме, да један део Моје миле и вазда ми верне војске употребим за непосредно савлађивање бунта и повраћај реда, а осталу војску позовем на спрему и подобну употребу.
Војници!
Ви сте се вашој дужности у овој као и у свакој другој прилици одазвали са онаком готовошћу, на какву сам од вас вазда и рачунао, и како се од ваљане и свог задатка и дужности према Краљу и отаџбини свесне војске само очекивати може.
Бунт сте одважно и брзо савладали; у земљи је данас вами ред повраћен. Тиме сте дали не само један доказ војничких врлина својих, не само светло потврдили да стојите на висини свога позива, него Престолу и отаџбини дали јемства да у вами вазда имају поуздану чињеницу мира и законитости, да се на ваше пожртвовање вазда рачунати може.
Војници!
Ви сте Краљу Своме и отаџбини у овој прилици учинили услугу, са којом се са ведрим лицем поносити можете, као што се и Ја са вама дичим. И као Краљ и као ваш Врховни Заповедник у име отаџбине и Престола, Ја вам изјављујем Своју владалачку благодарност на издржљивости, храбрости, добро одржаваној дисциплини и безпрекорној послушности у овим судбоносним приликама.

Дано у Београду
12. Декембра 1883. год.                               МИЛАН с. р.

Овим речима је краљ Милан окарактерисао прави смер буне. Њен развој, целокупан стицај прилика, под којима се буна почела и како се до краја развијала, изнео је Председник Министарства и министар унутрашњих дела Никола Христић, у исцрпном, веома опширном извештају поднесеном Краљу, а датираном 28. децембра 1883. године. Последњег дана те бурне године, у броју 284. 'Српских Новина' предат је јавности тај, на основу аката и војних рапорта састављени Извештај.

 
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #792 on: January 19, 2018, 10:39:30 am »

Извештај Николе Христића краљу Милану о узроцима и току Тимочке буне.

Господару,
На источном крају Србије десили су се у другој половини Октобра, и почетком Новембра ове године догађаји, који су претили не само да доведу у питање правилно развијање наше младе краљевине, развијање основано на реду и законитости, но и сам опстанак њезин да потресу.
Никада можда отаџбини нашој није претила већа опасност, никада можда није она наишла на јаче, и никада на мање оправдане сметње у правилном развићу своме, но што је ова побуна у источним крајевима, која је, благодарећи храброј војсци Вашега Величанства, тако брзо и срећно угушена.
Одавна још опажали су се извесни немили знаци, који су предсказивали ове догађаје. Њихов ток и развитак јасно су изнели, да они нису били производ тренутне раздражености. Да се од омаловажавања и непоштовања према државним властима, од непослушности и самовоље дође до отвореног и оружаног бунта – требало је систематског рада и спреме. Ова поступност у догађајима искључује сваку претпоставку случајности и тренутне раздражености. Све што се из ранијих прилика спазило, и што је доцније развијено, даје највидљивијег доказа, до ког су степена код нас злоупотребљена извесна грађанска права, проширена у духу слободнијем и напреднијем, а у племенитој тежњи, да сваки грађанин својим знањем, искуством и науком могне користити општем добру.
Слободна штампа, у место да је употребљена као средство за узајамно обавештавање и стварно излагање непобитних појава и потреба по свима правцима јавнога живота – употребљена је за средство агитације најниже врсте. Она је на првом месту била средство, да се подрије и убије сваки ауторитет државне власти, да се поткопа свака вера у правилност рада и законитост наредба тих власти. Она је чак употребљена била и на то, да се омаловажи и унизи и сама велика државна мисао, оличена у узвишеној народној династији славних Обреновића.
Јавни зборови, у место да су служили мирном и смишљеном договору о правим потребама месне или опште природе, употребљени су за партијске агитације, где су поједини партијски интереси с огорченошћу заступани и претпостављани свима другим заједничким интересима. Јавни зборови били су место, на коме су државне власти оговаране, понижаване и клеветане. Они су били место на коме су вођени договори, не како да се јаче потпомогне развиће целокупног грађанског и државног живота, доводећи га у што бољи склад са законитошћу и редом, без којих је тако развиће немогућно, - него је било место за договор, како да се овај ред ремети, и како да се у томе што поузданије успе.
Самоуправа општинска такође је била згодно средство за таке агитације. Општине су већим делом престале бити помоћнице државних власти у одржавању мира, реда и законитости. Оне су по готову престале бити вршилице закона у делокругу своме. Општински часници нису већ више били људи, који би се одликовали дубоким познавањем својих општинских потреба и о њима се бринули. Носиоци општинских власти нису већ више били најревноснији вршиоци општинских и државних послова, него најревносније оруђе агитатора политичких партија. Они нису уносили у општину и међу грађане мир и слогу, него раздор и неслогу. Они их нису саветовали на поштовање законима, него су их подстицали на опирање властима.
На овакав начин и према оваким приликама поступно, систематски и сигурно, спремало се у народу земљиште за покрет и преврат. Агитатори, који су у томе правцу узели сав мах, нису ни могли ни смели народу отворено исказивати право значење и прави смер својих агитација, обмањивали су га свима могућим средствима и на све могуће начине. Превратници су узели на себе маску 'народних пријатеља'. Они су уздизали до врлина слабости и склоности необавештенога света, а праве врлине његове немилосрдно експлоатисали. Своје себичњачке тежње прогурали су под видом 'потреба народних', а незаконите и упорничке поступке својих присталица износили као 'побуђену свест народну'. И кад је најпосле овако изазвана држава, прегла да свом силом свога пониженога и увређенога достојанства, прибави важности и поштовања своме ауторитету и погаженим законима, ови лажни пријатељи народни напустили су лаковерну и простодушну светину, која је, довде верујући њиховим пустим обманама, за њима пошла, и побегли преко границе сви, којима је испало за руком, те нису у том бегству похватани. А они, што су као коловође похватани на самом издајничком предузећу и с оружјем у руци, одрекли су се своје улоге подстрекача и подбадача у побуни, коју су изазвали, бацајући сву кривицу за несрећу коју су произвели, на ону исту лаковерну масу, којој су они сами, својим безумним обећањима или нечувеним тероризмом утисли у руке оружје и подстакли је на издајство.
Као што је изложено, непријатељи реда чекали су само удесну прилику и удесни моменат за извршење својих издајничких намера.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #793 on: January 20, 2018, 10:21:48 am »

Међу тим је изашао нов закон о устројству војске од 3. Јануара 1883. г. ФБр. 158. Већ сам тај закон, којим се из основа реорганише српска војска, та узданица будућности народне, оглашен је од стране непријатеља реда, као акт, којим се укида народна војска! 'Самоуправа', орган главних агитатора и организатора тако зване 'радикалне партије', огласила је овај знаменити реформаторски закон, управо епохални у историји развића српске војске, ни више ни мање него као издајство према земљи, и као атентат на саму установу војске српске.
Врло је појмљиво, колико је овако дрско и неосновано тврђење могло немило утицати на расположење онога необавештенога света, који је већ дотле и онако заведен обманама агитатора од радикалне странке. После успеха, које су имали обмањивањем људи приликом жигосања стоке у Поречу, Грљану и Гамзиграду, представљајући им, како се тим жигосањем иде на то, да се удари прирез на свaко грло које се жигоше, и изазваши их тиме на отпор – радикална је странка у толико више могла рачунати на успех у питању о опстанку или 'укидању народне војске'.
Ударивши овако на сам закон о устројству војске, она се спремала да свом снагом и свима средствима спречи примену тога закона.
У смислу поменутог закона о Устројству војске, г. министар војни актом својим од 25. Јуна 1883. год. ФБр. 3973. издао је наредбу и упут за попис, и у X-ој тачци упута наређује:
'Кад се на тај начин сврши попис и поставе старешине за сва места, онда ће се одмах поднети требовања за целокупну ратну спрему I и II позива. И како ће се садање оружје заменити новим, али се неће давати у руке, него ће се сложоти у магацине, то ће се приликом пописа и одузети садање оружје, оружни прибор и све у опште војно државне ствари oд досадање I и II класе народне војске као непотребно им, па сместити у зграде на ту цељ. О овоме смештају добиће команде подробнији упут од артиљериског одељења војног министарства'.
Главни одбор радикалне странке протумачио је одмах ову наредбу г. министра, као наредбу за 'разоружање народне војске', па је преко свога органа 'Самоуправе' и преко својих људи у народу, почео дражити и наговарати народ да оружје не даје. У броју 89. 'Самоуправе' од 30. Јула ове године, она казује 'како се од Срба, војника и јунака, хоће да направи турска раја, која ће давати све што се од ње затражи'. Она тврди да се оружје одузима зато, 'да се продаје Јеврејима да с њима тргују'. Она отворено позива да се 'не оставља кућа без пушке, и да народ треба да се чува сам, кад га не чувају они, којима је то поверено'.
Међу тим, као што истражна акта сведоче, преко својих једномишљеника у народу, растурала је гласове, како влада одузима од народа оружје само да над њим тиранише, како смера да прода земљу Аустрији итд.
Појмљиво је колико су узнемирљиво морали утицати оваки гласови. Све јаснији бивао је смер ових агитатора. Све јасније бивало је, да се овим начином хтео произвести једновремени покрет у целој земљи, и да се не давањем оружја хтело само задржати средство за отпор и устанак. Буна у црноречком округу букнула је пре времена и искључиво зато, што влада Вашега Величанства није попуштала противљењу упорника, радећи поступно, да их одмах у почетку доведе у покорност, и прибави поштовања властима и законима.
Ток догађаја потпуно обелодањује смер бунтовника о једновременом покрету у целој земљи.

На реду је, да Вашем Величанству изнесемо сам ток ових немилих догађаја.
У исто време готово, кад и у осталим крајевима, отпочела је комисија, сходно поменутој наредби г. министра војног, свој рад и у срезу бољевачком, окр. црноречког. Септембра 28. ове г. регрутна комисија радила је у селу Подгорцу. Посао са овим селом свршен је правилно. Из Подгорца комисија је отишла у село Боговине, па и ту посао мирно свршила. Из Боговина комисија је имала прећи у село Луково, да и у томе селу сврши посао са војницима села Кривога Вира. Комисија је предузела посао с кривовирцима, и кад је од неколико војника оружје примила, наједанпут уђе нека раздраженост међу оне, од којих оружје још није било одузето – њих неколико јурну у собу, у којој је одузето оружје смештено било, разграбе га и разнесу.
Извештен о овоме срески начелник одмах и сам оде у Луково. Позове све кривовирце да му дођу код општинске суднице, и они сви скупа дођу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #794 on: January 21, 2018, 02:58:31 pm »

Овако искупљенима, начелник срески (Ђорђе Бранковић – пр. Ј.) говорио је, саветовао их и обавештавао, да се законим наредбама власти покоре, и оруже предаду. Живо им је представљао каке ће их законске последице постићи, но све је било узалуд. Упорници су остали при своме, одговарајући дрско 'да они никако не дају оружја осим у батаљонима, па једном руком да дају, а другом да примају'.
Потом је срески начелник позвао у општинску судницу одборнике кривовирске с кметом, па и њима говорио, да те исте ноћи посаветују и склоне своје људе, да оружје предаду. Ово су му одборници и обећали.
Још исте ноћи похита срески начелник у Бољевац и о догађајима извести окружног начелника (Алекса Јоцић – пр. Ј.). Начелник окружни нареди срескоме, да се одмах врати у Луково, и ипак посаветује људе да оружје комисији предаду, иначе да ће бити кажњени. Срески начелник врати се у Луково и опет позове кривовирце, но ови и опет осташе при своме т. ј. да ће оружје дати само у батаљонима, да једном руком дају, а другом да примају.
Увидев све ово, начелник срески затражи од комисије списак оних војника који при себи државно оружје имају и не дају га, и други списак оних, које комисија сматра за коловође. Оба списка предала му је комисија.
Потом срески начелник позове код општинске суднице све оне, који државно оружје имају и они сви дођу. Срески начелник позивао је једног по једног у судницу. Али се ни један ни сместа не маче. Прозивани одговарали су неки: 'не смем од друштва', а неки: 'заклео сам се под барјаком', а неки опет, 'да не дају пушке, док не приме другу' и т. д.
Све ове одговоре стави срески начелник на протокол у присуству тројице грађана, који тај протокол потпишу, а кривовирце отпусти с тим, да му сутра опет предстану.
Сутра дан срески начелник осуди на казну неке упорнике. Но кад их је позвао, да им пресуду саопшти, нису хтели доћи, но су позвали среског начелника пред механу, да им тамо пресуду саопшти. И срески начелник саопшти им пресуду преко кметова.
Но тек што је срески начелник са писаром (Петар Ј. Панчић - пр. Ј.) ушао у собу, груне наједанпут гомила људи у највећој вици и ларми. 'Ко нас осуђује, викаху, дајте га овамо! Дај, капетану, да нам кажеш ко нас тужи, хоћемо акта да видимо.'
Све обавештавање среског начелника било је узалудно. Гомила је долазила у све већу раздраженост. Неки су викали, 'ја сам већ метнуо главу у торбу, па шта марим сада' и т. д.
Опкољен и притешњен срески начелник пуна три сахата обавештавао их је. Упорници се тек онда разиђоше, пошто су га натерали да им изда писмено, како их све отпушта. Тек тада срески начелник био је слободан.
Не довршивши свога посла с Кривовирцима комисија отпочне 7. Октобра посао с Луковчанима. Но и они, као и Кривовирци, не хтедоше ништа да чују о предаји оружја.
По списку, који је комисија предала среском начелнику, овај узме на одговор четворицу главнијих упорника, осуди их и затвори у Бољевцу.
Али, 12. Октобра око подне навали пред среску канцеларију у Бољевцу гомила Луковчана. На питање среског начелника, зашто су дошли, одговорили су, 'да су дошли да виде, зашто су уапшени они њихови сељаци, и да траже, да се одмах пусте, иначе да ће их сами пустити'.
Опомене и саветовања нису помогла. Луковчани, наоружани пушкама и моткама јурнуше апсани, обише је кундацима, пустише затворене, а по том одоше у механу, да се веселе. У три сахата по подне уз свирку труба и вику 'ура', и пуцајући из пушака, врате се својим кућама.
Октобра 18. имала је по распореду на посао доћи општина валаконска. Људи из ове општине доиста предстану комисији и предаду оружје, које буде смештено у читаоници школе бољевачке. И предав оружје разишли су се да ручају.
Но Добросав Петровић из Бољевца, Неша Магдић и Тихомиљ Маринковић, учитељи бољевачки, раздраже ове сељаке, називајућиих женама и стринама, што су пушке предали, и наговарајући их, да оружје опет одузму. Сам Добросав није ни дао своје пушке никако, рекав комисији на њено тражење, просто 'не дам'. Узрујана гомила полети читаоници, обије врата, разграби оружје, и то не само своје, но и оно које је већ покупљено из кућа неких већ помрлих војника. Како би метеж био још већи, учитељи распусте школу, па још и децу напусте, да се умешају у гомилу и вичу 'ура'.
Logged
Pages:  1 ... 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50 51 52 [53] 54 55 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.044 seconds with 23 queries.