PALUBA
March 28, 2024, 10:42:30 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 [68] 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721467 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1005 on: June 22, 2018, 01:40:04 pm »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 22. октобра 1869. Број 125.
По вестима из Котора испало је царској војсци за руком: да тврђавицу Драгаљ с раном снабде. По бечк. 'Абендпoст-у' борила се војска са усташима два дана. Губитак војске је овај: мртвих – један капетан, један поручник и 9 војника; рањених: 64, нестало: 3; ти званични бројеви показују јасно, с каквим се огорчењем борило. 'Политика' прашка спомиње у једном телеграму из Беча: да је ђенерал Филиповић поодавна једним меморандумом наговестио цару ове догађаје који су сад сустигли. Ако је то истина, онда се може сматрати, као да су у Бечу желели да се изазове сукоб на овом крају, како би се нашла прилика да се какви 'регреси' за губитак Млетака и супремације у Немачкој, на другој којој страни учине. С тим би – тако се може узети – стајало у свези с једне стране то, - што је заиста чудно, - да на 1800 Бокеза, није доста ни 40 батаљона царске војске, па да се устанак угуши, него ће се као што се јавља још већа снага послати тамо. С друге стране потврдио би ове наше речи и телеграм 'Пресин' да је аустр. влада од Порте поискала допуштење: да може провести своју војску Ерцеговином, та да заиђе усташима за леђа. Шта ће царска војска у Ерцеговини?!
Плаћена оруђа бечких министара непрестано подмећу овом устанку туђ уплив, ма да то очевидно не стоји. Па како наравно нема нигде доказа за то, ови их ма из чега хоће да створе. Тако изводе из тога, што су усташи посаду тврђавице Стањевића – коју су били заробили, - пустили да иде кући, доказ: да је то туђим упливом учињено. Исто тако и на једноликости и једнакости одела усташког са црногорским, изводе да су Црногорци умешани у устанак. Што се првог тиче, ми ћемо приметити 'Н. сл. Преси', да дело човечанства које су усташи у тој прилици показали, ни више ни мање није, него једна црта славенског, а особити србског карактера, и да варварство, које 'Преса' Бокељима пришива, више доликује противној страни, која је убила два Бокеља који су носили писмо у Драгаљ, и другу тројицу, који су мирно ишли својим кућама у Рисањ, као што по 'Ванд.' из прошлог броја ов. листа и наши читаоци знају. И 'Преса', једна и друга добро знаду, да Црногорци више се уздржавају од помагања браћи својој, но што би то бечка гласила у подобном случају својима одобравала; но то се њих не тиче, њихова је дужност урлати за ону кору хлеба која им се из диспозициони фондова баца, - а ми знамо шта се хоће с том лармом да прекрије!


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1006 on: June 22, 2018, 01:43:04 pm »

Б а ј с т - А н д р а ш и ј е в а  т у р с к а  п о л и т и к а. Кад је последњи број нашег листа већ штампан био, добили смо из Беча овај телеграм: 'Новој Преси' телеграфишу из Цариграда: Порта допушта аустријској војсци пролаз кроз Турску и Црну Гору као турско земљиште.
Нема сумње да је 'Н. Преса' добро извештена, јер она у једном од своји последњи бројева и то зна, како ће Бајст у Цариграду, кад дође, затећи једну депешу подручнога му бар. Орције, и од министра Куна, у коима ови јављају, како ф. м. л. Вагнер за нужно држи, да се на херцеговачком и црногорском земљишту оперира, и како треба од Порте на то саизвољење израдити.
Да је Порта с драге воље на то пристала, и о томе нема сумње, тим више, што тај акт инволвира, у себи садржава признање од стране Аустро-Угарске, да Црна Гора припада Турској.
Што Аустрија сама није учинила, то је учинила Аустро-Угарска, што Шварценберг, Бул, Рехберг нису учинили, то учини Бајст-Андраши, т. ј. да признаду турско господство над Црном Гором.
Нема сумње, да је и то тражење код Порте била пука комедија, ствар у напред скувана, којој се само дипломатска форма дала.
Једном речи нема сумње, и сад излази јасно на видик, да је Бајст устанак у Боки Которској навалице изазвао, као што је пре Турску против Грчке изазвао био, да учини и на овом крају Турске диверзију, и да унапред смрси конце, и тероризмом одузме и саму могућност каквом покрету народа на овој страни противу Турске, па ма то било и посадом аустријске војске у Херцеговини и Албанији, и према околностима и у Босни.
Сад се види, зашто гувернер Вагнер није излазио у Котор, да се с народом споразуме, него је у први ма преко омражени бирократски органа са народом дотицао се.
Сад се види, како је начелник Франц, на коме је Вагнер доцније оставио договор у Херцег-Новом, могао врсном родољубу Ђорђу Воиновићу на помирљиве предлоге грађана одговор дати: 'Варваре треба памети научити.'
Народу је не толико упис у 'ландвер', колико начин поступка повода дао устанку, - али влада је навалице тај начин употребила, да устанак изазове.
Сад се дакле види, зашто је вика на Русију, на руске конзуле, на рубље, на Црну Гору, кнеза јој – све само зато, да се курјачја улога према јагњету вештије изиграти може.
С каквом остентацијом проносе бечки и неки пештански листови глас, да су уваћена два-три Црногорца и Херцеговца, да је тим доказано, не само, да Црна Гора и Херцеговина учествују у устанку – него да је устанак масло Црне Горе и Русије, да је у напред са планом удешен, да је Бока била руска 'лунта' на лубарди источног питања, и 'жишка' у јужне Словене бачена.
Као да би и без тога плана могао брат брата на муци гледати? Подигли се ладнокрвни Немци као својевољци на малу Дањску – а огањ живи, Херцеговци и Црногорци не могу и без плана својој браћи притећи!
Није ли и снажнији монарха било, који струју народа нису задржати могли – па зашто се сад Црногорском приписује у грех план, што не може, и каже да неможе да задржи струју народа?
Зашто?
Јер се тако хоће, јер то иде на Бајст-Андрашијеву воденицу.
Дакле више сумње нема: Аустро-Угарска скопчала је судбину своју са судбином Турске; као што 'Н. Преса' наговешћује, ако није, за кои дан биће формалан уговор између Аустро-Угарске и Турске углављен, који одржање Турске у постојећем стању и целокупности, и заједничку подпору против хришћански, нарочито славенски народа има.
То је тако одлучна политика, каква само може бити, кад јој је Мађар, кад јој је Андраши кум.
То је 'златно руно', које ће нам се из колхиса, са 'златног рога' донети.
То је рукавица Славенским народима бачена.
То је: или – или!
Ако Аустрија прекорачи границе Херцеговине, а нарочито Црне Горе, и посади стратегична места у њима, онда од двога једно: Или је Русија сложна с тим – онда је деоба Турске на врати, од које ће Султан најмање користити се; или Русија није с тим сложна, а онда је рат међу Русијом и Аустро-Угарском неизбежан, ако Русија неће да последњу клицу симпатије међу хришћанским народима саме и самоубиством да сатре – самоубиствено, јер ако хришћански народи на истоку, а нарочито србски у туђе руке падну, онда је не кажемо пропаст, али ослаблење и деградовање Русије само питање времена.
Но за Русију не само у интересима, него и у праву лежи: 'casus belli' – случај рата све и онда, кад би све те земље одиста биле Турске.
Данас Париски мир и уговор од 18. (30) марта 1856. чини основ међу-народном положају Турске.
§. 7. тога уговора гласи: НН. ВВ. цар Аустријски, краљица Велике Британије и Ирске, краљ Пруски, цар Русије, краљ Сардиније, изјаснују, да се в. Порти отвара учествовање у користима јавног права и сустава европски држава. Њина Величанства обвезују се, свака са своје стране, да ће независност и територијално стање отоманске државе респектовати, ујемчавају укупно, да ће се строго те обвезе држати, и зато ће сваки акт, кои би у себи садржавао повреду тога, као питања обштега интереса сматрати.
Прекорачење границе турске државе повреда је њеног територијалног стања, и онда, кад Порта на то саизволи; то лежи у духу и смеру горње стипулације.
Уговарајуће државе нису само то на уму имале, да осигурају Турску противу нападаја страни држава, него и да у интересу тако зване 'равнотеже европске' препрече, да једна или друга држава на рачун или на штету те равнотеже не добије који део Турске, ма са сизволењем Порте. Једном речи паризки је уговор Турску и међународно под тутелу ставио. Прекорачење границе турске од стране друге државе ствар је 'обштег интереса' и ако се без питања и споразумлења са свима уговорним силама предузме, даје свакој незапитаној држави право рата.
Но што се Црне Горе тиче, одкад је она Турском постала? Није ли 1852-1853. године сама Аустрија њену самосталност према Турској признала? И кад би то питање спорно било, као што није, какав разлог, какав образ има влада, на очиглед 18 милијона Славена, и на штету и срамоту њиову, забадајући тако рећи трима милијонама Србаља 'нож стида, срамоте, и поруге' у срце, Турској противу једнородне браће наше страну држати? Да ли то магновени интерес оправдава? Није ли срамота и признати, да 'велика' Аустро-Угарска шаку усташа не може на други начин да савлада и придобије, него прекорачењем туђи граница, залазећи им за леђа, и гажењем осећања, повредом симпатије од 18 милијона становника, и интереса трију милијона најрабрији, и досад и највернији становника?
Нити дакле право важи, нити морално вреди, што је Турска Аустрији саизволење дала, да може на земљишту Херцеговине и Црне Горе оперирати – и Црна Гора има право, силу силом одбијати, а нарочито Турској рат отворити. Ако пак Црна Гора сад буде принуђена против Турске војевати – онда је ора дошла, онда је наступио случај међусобне помоћи у уговору међу кнезовима Михајилом и Николом; онда све династичне интересе, и можда размирице на страну, па ма из почетка преко добровољника ваља радити, што интерес и достојанство народа србског изискује.
Србија је спремна, Црна Гора спремна, сви су Србљи на тетику – Русија ће хтела не хтела, свога интереса ради морати на стражи бити, и по потреби свога момка на око узети.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1007 on: June 26, 2018, 09:10:19 am »

Шуселка у последњем свом недељном листу 'Реформи' донео је чланак под насловом 'Л а ж н о  м н е њ е  и  и с т и н а  о  п у т о в и м а  н а  и с т о к', из којег ми вадимо овде поједина главнија места.
'Пут царева на исток дао је опет прилику званичним журналистима, да куле по ваздуху граде и празну сламу млате. Заиста ова путовања имају за се нешто занимљивога, и по свршетку исти биће довољно штофа за млоге подлистке; што ће пак већ у напред у политичним уводним чланцима као величанствене и уз то повољне државне радње уговарају, то је уједно жалосно и смешно.
Да ће се од стране аустријског и француског двора посета султану вратити, и да је позив на светковину при отварању сујецког канала високим и светлим лицима прилику дао, да из оба повода исток пропутују, то на сваки начин може конверзацију занимати и имено журналима жељеног штофа за ћаскање дати.
Да ће осим тога на западно-источној позорници једна телесно и душевно интересантна дама прву ролу играти, и да је иста дама уз то и царица Наполеона III. то ће ствар још привлачнија и шта више пикантнија бити. Може се пак у погледу ови путева на исток и у озбиљном посматрању о промени ствари испунити ова пословица: 'Времена се мењају, и људу у њима, варирају.' Може се на пр. у посматрање задубити, да су некад прво Французи у светом одушевљењу на исток потекли, да ришћанлук од мухамеданизма бране, дочим сад царица Француза раме уз раме и испод руке с турским падишахом, који још и данас по науци своје религије христијане као неверне псе сматрати мора, Јерусалим посећује.
Може се човек и оног опоменути, да су Турци стољетијима најжешћи непријатељи Угарске и Аустрије били, да је одавна велика мисија владаоца Аустрије била, мухамеданце из Европе истиснути, дочим сад владаоц aустро-угарски, апостоличко величанство са сјајном пратњом у Стамбол полази, да наследнику оних моћни султана, који су толико пута Угарску опустошили, већим делом исте подруго столеће владали и двапут Беч опсадили, да на Стевановој кули полумесец подигну, своје присно пријатељство докаже.'
Даље пак у истом чланку вели: 'Што се пак обрта источне политике тиче, који ће царицом Еуђенијом произведен бити, то се мора запитати, оће ли поспешан или непоспешан обрт бити. По свему што се збива, бојати се да ће неповољан обрт бити. Или управо неће никакав нови обрт наступити, него ће се само одиграти стара источњачка политика Француске у сасвим неуваженом начину. Ова политика преставља двоструку улогу, а то исто чини царица Еуђенија. Она је прво посетила грчки двор, да одатле непосредно усрећи турског султана. Држи ли даровита госпа, да ће грчко-турско питање решити моћи, почем у Атини и Стамбоју своја љубведостојна осећања излива? Јели она пријатељица Грка, то мора бити непријатељица Турака, и обратно. Погледајмо даље. Евђенија сад допушта да је у Цариграду свечано дочекују, и непосредно ће јој се затим подобно код подкраља египатског допасти. Али султан и подкраљ огорчени су непријатељи, и распра њиова само је одгођена, да неби се призор путовања на исток осујетио. Држи ли царица Еуђенија, да ће својом љубазношћу оба противника измирити и умилостивити? Оће ли султана и кедиву попуштању приволети? Учини ли прво, то повређује ауторитет целокупности Турске, учини последње, то напушта заштитника француске, а и француске интересе.
Што се пак источног питања у великом тиче, то неће ваљда високо изображена царица Еуђенија себи уобразити, да је стање Турске познала, јер она само Цариград познаје; ваљда неће ипак о турској култури сневати, јер је у Стамболу од сами подражавања паризке културе опкољена. Владатељка Француске мора ипак знати, да злостретна озбиљност источног питања у томе се састоји, да у европској Турској дванајст милијона христијана под јармом три и по милијона мухамеданаца пате, да се са христијанима по корану управља и влада, да се о њима као са стадом поступа, које мусломан музе, стриже и коље.
Оштроумна ће царица Еуђенија и то познати, да је свирепа наследност њеног супруга, да се Талијанци рад припознања начела народности од аустријске и бурбонске владе ослободе, а притом захтевати, да христијанске народности у Турској за навек Турцима остају. Царица ће Еуђенија притом и то увидети, да се у истој мери, којом она турског султана својим пријатељством усрећује, народи Турске жалосте и отурују. Ко је пријатељ турске владе, тога сматрају народи Турске за свог непријатеља. А Еуђенија је побожна и верна христијанка. Она ће шта више у светој земљи једно место купити, да би у њему побожан завод подићи могла. Али најпобожнији завод било би ослобођење христијански народа испод јарма мухамеданаца. Поњамо ми заиста, да Еуђенија један нов крстоносни поход уредити неможе, али ипак могла би неотешчавати и увеличати јаде које христијани сносе, својим пријатељством према мухамеданцима. Или можда има побожна царица Еуђенија у старом интолерантном посматрању за христијане у Турској мање симпатија него ли за Турке, почем ови христијани нису римски католици, него по већој чести шизматични Срби и Грци? То је сасвим могуће. Али је извесно, да ће се остентативним пријатељством према Турцима источно питање у најопаснијем начину погоршати. Знају христијански народи Турске, да се од западно-европске политике немају ничему добром надати, зато се више обраћају са својим надеждама са великом чезњом онамо, где ји западни политичари нерадо гледе, т.ј. на Русију.
Све, што смо у погледу источног путовања Француске казали, важи и за Аустрију, али у вишој и опаснијој мери. Француска се нама толико од јаросног расположења христијански народа у Турској непосредно бојати, али Аустрија у великом степену, јер христијани турске државе имају у аустријским земљама милијонима једнокрвне и једноверне браће.
Због тога је Аустрија била пређашњи столећа за оне народе обор избавлења, на који су они са чезњом очи своје упирали, и због тога је садашња Аустрија истим народима предмет буктеће мржње. Ова ће народња мржња у истој се мери повисити, уколико аустријска влада пријатељства према Турцима отвореније и без призрења указала буде.
И управо због тога је прави несмисао, кад журнали о обрту источне политике Аустрије говоре. Пут на исток аустријског цара потврђује само упадајуће чврсто држање старе политике, оно демонструје еклатантно продужење Метернихове системе. И опет и сам Метерних, премда је у хрђавом познавању легитимног начела и конзервативни интереса Аустрије био пријатељ и савезник Турске, опет би врло тешко за званичну посету цара аустријског у Цариград саветовао, кад би наше време и народно покретање ово доживио.
Ми отворено изричемо, да ће јавно и свечано подузето путовање на исток, одношај Аустро-Угарске на истоку битно погоршати и озловедити, а за Угарску пак врло опасан бити може. Ми нисмо у томе мнењу усамљени.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1008 on: June 27, 2018, 03:16:20 pm »

'П. Лојд' има у веч. листу од 17. окт. бележку, у којој вели: Обратили су нам пажњу на то, да је најновили 'фамозни' проглас Луке Вукаловића, кога смо проглас ми (т.ј. 'Лојд') по 'Голосу' саобштили, обнародован најпре у Новом Саду у 'Застави' и то први дан овог месеца, дакле некако у исто време, кад је устанак у Боци букнуо, откуда је у 'Голос' прешао. У редовним околностима то би нама (т.ј. 'Лојду') сасвим равнодушно било, али у садањем тренутку, кад пламен побуне у Далмацији букти, и кад се у исти ма гласови појављују, да је устанак разгранан чак до у земљиште 'свете круне Стефанове', држимо, како је правац реченог листа познат, да је пажње вредно, што се онај лист подло, да први таки пали проглас обнародује. Желимо, да у круговима наше владе имају будно око на оно, што се на Сави и Дунаву збива.
Ми с наше стране опажамо, да противници и непријатељи србски опет понављају онај танац, кои су у време катастрофе Београдске играли. Опет тајне и јавне денуцијације, подметања и опадања, да би с једне стране своје рђаве намере и тежње, и своју рђаву савест прекрили, а с друге стране да би пред светом и најнезаконитије кораке и мере своје оправдали. Опет 'Застава' постаје 'циљом' ти денуцијација и опадања. Но лане је било друго. Лане су могли противници и непријатељи наши на часак и наш свет оманути, јер је катастрофа у срцу Србства догодила се, и за Србе ужасна била, непријатељима нашим, међу коима и 'Лојду' била је сикира у мед пала, кад је налик било, да 'србском Богу' тамјан пале, кад су своје противнике, а свога народа осведочене пријатеље могли као 'жртве за безакоње' означавати. Неки од нас тавноваше, и беше као невини пуштени, други бише свакојако гоњени, а били би такође тавновани, да је проста денуцијација кадра била, пробити штит посланичког 'имунитета', и непријатељи наши недадоше јој одговора на за лањски покор свој, а ево се спремају, да нам нове замке плету. Но дао Бог нама пада сикира у мед, или боље рећи сад ми наше непријатеље на моралну сикиру добијамо. Сад се њиова денуцијација односи на ствар, за коју у свима Србима једно срце куца, једна жила бије. И лане нас је једино вера народа нашег у наш млогогодишњи, - јавни рад учинила, те се стуб поверења народна спрам нас и 'Заставе' ни пољуљао није. Сад нам је то обште поверење штит, о ком ће се сломити све стране денуцинације и опадања. Сад на ствар.
'Лојд' вели, да је Лукин проглас прво у 'Застави' штампан – и истина је; али ми нисмо криви, што наши непријатељи, а нарочито 'П. Лојд', ту тактику употребљују, да у таквим стварима никад неће садржај цео, или у верном изводу саобште него поваде и све на свој калуп дотерају места, коима хоће своју цел да постигну, т. ј. да нас денуцирају као агитаторе, и то у руској, и Бог зна чијој антилибералној служби. Да је цео садржај саопштио, видило би се, да је ту реч о покрету на црквено-народном пољу, и то не мачем и оружјем у руци, него гласовима и представкама. Сад какву свезу има таки проглас са устанком у Боци-Которској, баш да је у исто време изашао, као што није? И не види ли 'П. Лојд' да сад све већма на видик излази, да је или бирократска суровост владини органа у Далмацији крива, што је до устанка дошло, или још нешто горе, т.ј. да су Бокељи навалице изазвани на устанак, да би Аустрија могла посести Херцеговину, и пресећи жилу операцијама, које би можда у извесним европским евентуалностима наступиле – али које при данашњим констелацијама ни Бокељима ни Црногорцима нису ни биле, ни могле бити на уму и у плану? Та нијели и исти 'П. Лојд' у идућем броју донео допис из Београда под , у ком се такође наводи, да се Лукин допис црквеног живота, избора Србаља место фанаријота за владике, тиче?
Но ми не наглашавамо црквено-народни садржај Лукиног прогласа изговора, или правдања, или каквог страха ради – не, него што је то сушта истина. А да је Лука послао ратни проглас противу Турске, ми би га штампали, кад би видили, да је устанку и рату прилика. Ако сте се ви узели са Султаном за руке, да с њим – у воду скачете, ми нисмо и нећемо.
По ком закону можете ви забранити, да ми не штампамо прогласе противу Турске и Султана? Тога параграфа још немате, ако и уг. законодавство пође трагом Бајст-Андрашијевим, ми ћемо видити, какву ћемо позицију заузети.
'Опомињемо владу, да пази на Саву и Дунав, т.ј. на јужне Славене, на Србе.' Ваша рђава савест и грозничаво уображење већ вам вијају опасност на зиду. Угушује вас крв, коју сте на 'парламентарној гилотини закона о народностима' просули. Не бојте се. Нећемо ми на вас. Једино зато, што знамо, да би то у Бечу, а за тим и опет нама – вашој аристокрацији у прилог дошло – друго, и да је још важније, што за вас, ако се у дванајестом часу непоправите, има већ кобаца, и то више кобаца.
Вас неволе Русија, оставља вас Пруска – а и сама демокрација европска окреће од вас главу, јер и левица ваша има више 'плаве крви' у себи него 'плава буржоасија' западна. Мацини и Гарибалди бришу вас из свог рачуна. Французка демокрација и не броји вас. Од Немаца ено шта пише гласовити демократа Јакоби у свом 'Цукунфту' од 9. окт. о. г. п. р. бр. 236: 'Мађари раде с најопачијом (grellsten) повредом права на помађарењу Транслајтаније (т.ј. земаља уг. круне), и њима би поуздано испало за руком, да земљу у варварство врну, кад мађаризам не би по себи суров био. – Удручење народа, и властито господство под заставом народности, то је језгра политике пештанске владе, и мађарске аристокрације.' Тако Јакоби.
Није нужно, да влада око своје баци на Саву и Дунав – није нужно, јер је свеједно. Што ће бити, бити ће – а ми некријемо; ми не бушими по народу, као што ви себи уображавате. Кад час куцне, будите уверени, да ће сва Србадија од Мориша до Бојане, од Авале до Ловћена, од Тимока до Вардара ударити на Турчина, или боље рећи на Османлију – а с вама ће се разговарати, ако пређете Саву и Уну, или границе Херцеговине и Црне Горе.
За вас ће ипак боље бити, да се ви не пачате у србско турску размирицу, него да међутим, док се Срби и Турци туку, закон о народностима па ма и без Србаља, са самим Романима и Словацима поправите, а Србима ће право бити, ако што паметно и поштено свршите.
Још једну 'П. Лојду' и његовим покровитељима. У пређашњем броју неком говорећи о том, како је Црна Гора неблагородна, нариче, како су суседи Аустро-Угарске неблагородни. Ту се без сумње и Србија мисли. Можда је то одговор на оно, што 'Јединство' у броју 167. ово донело: 'Аустро-Угарски листови у својим комбинацијама, које о истоку изводе, између кои се нарочито одликује 'П. Лојд' послужују се млого пута и тактиком, да хвале Србију у исто време, кад се најгаднијим грдњама осипљу на друге хришћанске државе на истоку, као и што поводом устанка у Котору, који се са самим источним питањем у свезу доводи. 'Пешт. Лојд' хвалећи лојалност Србије у источној политици, а пријатељство њено према Аустро-Угарској, грди Црну Гору. Такве хвале Србија од њи не тражи. Праведно поступање на спрам народа у Боки, и где му драго у обиму аустро-угарске државе најбоље је пријатељство, које аустро-угарски органи могу желети својој држави, а у стварима, које се тичу истока, народа источни и њихове владе могу имати, или бар теже да имају само један правац, а тај је еманципација хришћански народа од несносног јарма, под којим ови још једнако стењу.
Но питамо ми, чим је Аустро-Угарска заслужила пријатељство Црне Горе? Тим што је 1852. до 1853. дипломатски је подпомогла? А није ли милијон србског народа за њу стотинама година потоком крви пролило – па сад за то, што је Аустрија нешто мастила и путна трошка потрошила, да јој је Црна Гора тако обвезана, да несме ни посредовање понудити за своју једнородну браћу? Или да јој је благодарна за барут, кои је за своје новце купила, па јој сад узапћују? А није ли Црна Гора Аустрији помагала противу Француза и то не пером и мастилом, него јатаганом и крви? А Србија? Зашто она? Ваљда што се 'снисходили' одвезавши Карађорђевића у Земун? или што вам је 'Аст' преко по године дана жарио по Новом Саду? или што и данас већма се обазирете на 'ћеф' шаке Немаца у Новом Саду, него на сав народ србски у питању 'нар. позоришта'. А знате, где су били конци завере, коју сте у Новом Саду тражили? У Бечу, Будиму – у Аустро-Угарској!
Надамо се да ће онај 'соко' кои је 'П. Лојду' пажњу на Лукин проглас, и на 'Заставу' обратио, и овај одговор протумачити; ако не, толико и чини; слабо маримо, шта 'Лојд' и његови патрони о нама, о 'Застави' мисле, а док је слободне штампе, ми ћемо се служити нашим правом, па ма то не било право 'П. Лојду' и његовим патренима, а нашим везирима и пашама.





Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1009 on: June 27, 2018, 03:26:10 pm »

Д о п и с и. Пешта 16. октобра. Видећи да недобивате никаквог извешћа из Боке Которске од вашег дописника, којега сигурно много озбиљнији послови исчекују; а и ненадајући се да ћете и у напред примати, пошто се бојим да је прекинута, ил бар за неко време устегнута поштанска кореспонденција, као што је брзојавна између Боке Которске и остали страна, имајући повода сумњи; пошто ни сам никаквог писма приватног непримам од како се је немир подигао; то ето сам намеран, да вам одовле забележим који податак тршћанског 'Ћитадина', као јединог листа који се овде чита, ком могу поверовати, - који податак волим, којег налазим по осталим листовима, и сљедователно, који вам неће бити познат.
Тако данас читам у поменутом листу, који непосредно из Котора дознаје (сигурно устмено пошто лојдова линија још једнако везује Котор са Трстом), да је барон Вагнер шиљао на Цетиње колунела Демела, да иште изјаснења од владе кнеза Николе, у каквом положају стоји Црна Гора према устанку бокешком, па онда, да иште неутралност од исте прама поменутом устанку. Кнез Никола је уверио парламентера да он ништа незна за устанак и да ће се он строге неутралности придржавати. Ал је г. колунел уз неутралност, захтевао од Црне Горе, да може аустријска војска у случају нужде и преко црногорске земље прећи, да усташе раздвоји и уопће противу њих оперира. На то је кнез Никола са земљишта неутралности, коју је обреко, одлучно одказао то захтевање. Видите ви како се иза кулиса једнако око кнеза црногорског обиграва, а овамо на јавност позивљу гласила бечко-пештанске владе само владу, да није време више 'zu verweich en jenen Raubstat'!!
Даље са новим датама из истог листа имам да потврдим, што сам вам пре једном реко, да је свему злу крива бирокрацска надувеност државни власти. Заступник народни на далматинском сабору и градоначелник ерцегновски, Ђорђе Војиновић, био се подузео да ствар са својим пријатељима мирним путем изравна, посље Леденичког сукоба, и зато је сбор саставио и заједно са б. Вагнером у Боку отишао. У то име је држана у Ерцегновоме муниципска скупштина, где буде изабрана једна депутација од изабрани старешина обћински, која буде упућена са особитим упутствијама, да преговара са усташима о мирном окончању одпора. Депутација није узалуд ишла; она се заједно са усташима сугласила, да положе оружје, кад добије царском руком подписане оне три тачке, које је которска скупштина закључила. Треба да знате да је и сам Вагнер присуствовао, кад је Ерцегновска скупштина упуствије давала, на која је и сам пристао. Ал пошто није мого Вагнер да чека одговора, и пошто је г. Франц окружни начелник тај одговор, и управо резултат преговора примио, са претњом је одговорио депутацији: Треба  да се  науче памети Бокези! И сав труд старешина новски разбисе силеџиством аустријског паше. 'Ћитадино' вели, да је на то одма Ђорђе Војиновић пут Беча кренуо, да самог цара извести о верном положају ствари (јест, кад би га мого у Јерусалим стићи!) и да је на путу у уредништво истог листа свраћао да неке неистините вести исправи. То би врло красно било, кад не би Ђорђе Војиновић био народни посланик и тумач народни жеља: а тако зар може ко и да снева, да ће се извештај Војиновићев предпоставити у Бечу ономе г. Франца? Доста је, да су већ и посље проливене крви усташи хтели, да пруже руку помирења, и да су је одбиле државне власти, и за то да су оне узрок свему злу што се догађа у Боки Которској од Леденичког сукоба; па нека се још говори при тако еклатантним узроцима о рубљама и агентима рускима преко 'Аркимедове тачке' – Црне Горе! И још је проглашен преки суд, и двојицу, што су под оружјем ухваћена, вели се да ће вешати, а виновници бар да се уклоне испред очију, које их презиру, да се уклоне, да гњев народни већма нераспаљују!! Ал не треба њиховом ћефу по вољи учинити, а њихов је ћеф да Бокезе памети науче…
Стањевиће, што су усташи отели, није бог зна каква тврђава, пре би се могло узети као каква стража на граници црногорској, али је знаменита стратегичка позиција: Стањевиће влада са саобраштајем Црне Горе с морем. А опет је тако природом утврђено, да је од аустријске стране врло мучан приступ. То је некад био србски манастир а за неко време и резиденција владика црногорски, а на име, ако се не варам, владика је Сава у њему седио.
Бићете читали по овдашњим новинама како су се били узрујали владини кругови кад се чуло за пад Стањевића. То је било баш при одласку краљевом на исток. И на сваки начин да се било истакло питање: дал да владалац иде да походи Цариград и Јерусалим у тако критичним околностима, јер су владини листови донели као резултат тог савета, да се на сваки начин неможе пут ускратити. Ал пошто се тиче цислајтаније, позвани су били брзојавом и бечки министри исту вечер, кад се краљ кретао, и у јутру смо знали да је све остављено у рукама заједничког министра Куна. Како о таквом поступку владином суде и Мађари средње левице, може се видети из чланка Јокаја у данашњем 'Н. С. Лојду'.
У осталом ја вам од моје стране бележим: пут владаоца Аустро-Угарске са шефовима двају министерства на исток у походе владаоца несрећне нам браће; дух, који дише из гласила аустро-угарске владе прама истоку повод устанка бокешког; и најпосље претње не само него још изражај против Црне Горе, који правог Србина морају до бога да вреде: све вам то напомињем с једне стране, а пријатељство србско-угарско-аустриско с друге стране, па немојте још да очајавате!...


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1010 on: June 28, 2018, 08:40:59 am »

Догађаји у Боки Которској. - Дописник 'Вандереров' из Задра у допису своме од 11. окт. саопштава вести и стање ствари у Боки Которској које су се збиле између 7. и 10. о. м. које ми овде у целини саопштавамо: 'Чудновати устанак у округу Которском узима озбиљнији и значајнији ток. Почем су све пријатељске тежње и покушаји, које су депутације да усташе умире и ублаже покушавали, осујећене биле, закључи војни управитељ ф. м. л. витез Вагнер, против исти војене операције започети, и против велеиздајства прогласи преки суд; у исто време, с изузетком Лојдови парни бродова, забрањен буде у каналу которском сваки обрт са приватним трговачким лађама, и омањим лађицама пловљење у каналу буде одречено. Усљед тога сва за бој спремна војска Которска (10.000 људи) с раном зором 7. о. м. крене се према вису (брегу) испод Рисна. Истог дана брежна артиљерија после тешке борбе и јаки губитака заузела је неке позиције, и усташе уступању приморала, и сад тек могаше инфантерија вис испод Рисна заузети, којег је целу ноћ и сутра дан задржала. Али 9. о. м. бура и непогода примора трупе заузете позиције напустити и у Котор се повратити и повући. При повратку изгуби инфантерија три човека, које усташе ухватише и погубише.
Јуче преко брзојава известисмо се, да је 7. и. м. из Рисна једна компанија инфантерије две тврђавице (на херцеговачкој и црногорској граници) Драгаљ и Црквицу с раном и муницијом за један месец снабдела. Предаја ране учињена је без икаквог узнемиравања од стране усташа, који су брежне висове држали, и то одељење враћаше се у Котор натраг, али наједанпут удари јака бура са великим пљуском која је препречавала марширање инфантерије тако, да се ова једва Котора дочепати могла. При повратку изгубе се три војника, који се сутра дан на путу у крви својој, пушком убијени, нађу. Исти буду у Котор рад погреба однешени. У исти дан буду два усташа, јако оружана, код Рисна од цес. кр. војника уваћена, који су војнике ранили и једног убили. Заробљеници буду у Котор однешени, и усљед преког суда погубљени. 8. о. м. покуша опет наша војска позиције заузети, да би усташе гонити могла, али хрђавим временом буде препречена (Чудно је, да увек само време смета?! У.). Али у вече на добивену вишу заповест буду обе тврђавице Драгаљ и Црквица очишћене. Цео официрски штаб са оперирајућом војском повуче се од Рисна.

'Нови сл. Лојд' донео је један чланак о далматинском војеном положају, у коме штатистички цело стање ствари у погледу Котора и његовог окружија, и у коме вели: Карактер усташке области даје нам сљедећа занимљива дата: за увод добросмишљеног плана врло је добро јужно-далматински устанак са својим најближим простором Црном Гором, Херцеговином и Босном, изабран, удесан у повољан терен за руске намере. Жетва је прошла, народ под оружјем, и ако почетак поспешан ток узме, сав ће се за бој способан народ придобити. Узмемо ли на око бојно поприште и његову најближу околицу, то износи по бројању од године 1857. у претурама

                                                                                                                 Будве, Котора,          Дубровника                      свега                                                                                                                                                             
                                                                                                                 Рисна и Новог           и старог Дубровника       
који у изображеније сталеже спадају т. ј.
свештеника, званичника, вештака, бележника,
капиталиста, трговаца и занатлија  ............................................…........…………   1.179                      1.300                             2.479
бродара и рибара ..…..…………………………............................................................   3.100                      1.655                             4.755
                                                                                                    сума  ………    4.279                      2.955                             7.234
људи, који могу  врло мало или нимало у устанку
учествовати; по старости од 18 до 50 година
налази се људи око …………………………….............................................................  8.200                       5.700                            13.900
кад се од горње суме одузме, то остаје на
устанак наклоњени …………………………….............................................................  3.921                        2.745                              6.666
међу овима половица богаташа који би се
смели устанку прикључити ……….............................................................………  2.600                             50                              2.650
остају они без имања ……………………...............................................................…  1.321                         2.795                              4.016
томе полов. богаташа …………………….................................................................  1.300                           -                                   1.300
за бој вољни ……………………………….....................................................................  2.621                        2.792                              5.316
или по процентима целог људства т. ј.
људи, жене и деца………………......................................................................…………7.8                          10.5                                   8.8

Сви за бој способни људи износе по процентима целог људства у округу Которском … 24.3 процента
У претурама Дубровника и старог Дубровника ………………………………………………...............   21.3 проц.
У овим претурама скупа  ……………………………………….………………..………….....................…...…  23 процента

Црна Гора броји 130.000 житеља, и број људи од 18 до 50 година старости само по 20 процента узевши износи 26.000 људи, који, почем се скоро сви у првобитном стању налазе, за рат спосовни бројати се могу.
Босна броји, преко милијон житеља, по 20 проценти 200.000 за рат способни људи;
од овога делова на Далмацију граничеће се области рачунајући, даје …………… 20.000
Црна Гора …………………………………………………………..............................................….20.000
за рат способни и вољни у гореспоменутим претурама…..............................…… 5.000
то се може број за рат спремни на …………………………....................................…….45.000
повисити, ако је Русија вешто предуготовила.
Средство, којим можемо дознати, у каквом је обиму овај устанак организован, даје нам званично повишење и умножење увоза у Далмацију и провоза у Црну Гору и Херцеговину у рани, брашну, муницији и осталим ратним стварима, јер Црна Гора и јужна Далмација једва тек две трећине ране за своју потребу производити могу, а оно остало са стране набављају. Кад се сравни множина увоза и провоза од јануара до краја октобра 1869. са тим истим месецима прошле године, то се види да је више ране навучено, него што готовине има.

-Као што 'Народни Листи' јављају 12. о. м. сенат црногорски држао је изванредну седницу, у којој је закључио, у име црногорског кнеза једну ноту на западне силе управити. У овој ће ноти кнез изјаснити, да неће у стању бити, Црногорце од учешћа устанка бокешком уздржати, ако се далматински устанак што скорије не угуши. Нато с болом примјечава 'Пештан. Лојд': 'То су плодови оне аустријске политике, која је толико година Црну Гору са великим жртвама подпомагала: Жњемо лепу благодарност од свију наших суседа,' (Нисте друго ни заслужили! У.)
Дописник 'Вандереров' из Задра 13. окт. саопштава сљедујуће: 'Јуче изјутра распростре се по граду вест једног званичног брзојава, који јавља о успесима на усташком бојном пољу. Почем су у суботу војене операције у правцу Котора према Будви одпочеле, био је исход првог судара сотим чудноватији, почем су трупе јаке и велике губитке претрпиле и у Котор натраг сузбијене биле. Усташи се дочепаше тврђавице св. Јована између Котора и Будве заједно са посадом од 60 људи под предвођењем свога управитеља поручника Вајса. Војници после јуначке одбране делом су потучени делом рањени и сам је управитељ пао. Усташи заузеше не само околицу Будванску, него шта више прећаху, као што брзојав вели, да ће ондашње житеље све уништити, ако се неузхту к њима прикључити.
Јуче је био опет јак судар, са обе стране претрпише јаке ударце и губитке. Усташи, који су цес. кр. оперирајућу војску у Котор повратку принудили, заузеше после дугог одпора две тврђавице, које су 10. о. м. с раном снабдевене биле, т. ј. Драгаљ и Црквицу. Ови резултати покасти могу, да крвопролиће ово неводи добру. Зар се од стране владе неможе никакав поверљив човек наћи, који би мирним путем усташе примирио и задобио? Овде држе да би једини човек за то био, бивши намесник Далматински барон Филиповић, који је код Бокеља врло обљубљен био, и који још и данданас великог поштовања код усташа има.
За Котор су се опет млоге регименте из Трста на Лојдовим паробродима укрцале, и као што се говори, требаће још и више, јер без 25.000 војника, неможе се ништа учинити. Из Кастелнова, Рисна и Перазда сви су званичници и жандармерија у Котор довежени.'
-Као што прашкој 'Политици' из Беча 16. окт. брзојављају: ратни министар разговарао се са ђенералом Филиповићем о предавању заповедништва у Далмацији. Министар Гискра противан је томе. Филиповић је већ изодавна у једном свом меморандуму на цара, наговестио ове догађаје који се сад збивају у Далмацији, да ће усљед политике противу Славена, изазвана бити.
-Истог дана из Беча јавља други брзојав: Извешћа далматинског намесника јављају о подкрепљењу усташа придоласком Црногораца и Херцеговаца, и наглашава да би нужно било предупређење придолазака, које би могло бити на турској земљи, управо на границама Црне Горе. Министарство спољашњих послова обратило се на порту, да би ова аустријској војсци прекорачење границе допустила.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1011 on: June 28, 2018, 08:55:55 am »

Н о в и ј е. 'Н сл. Лојду' брзојављају из Беча: На висовима међу Леденицом и Рисњом лежи стан (логор) аустр. војске, од 20.000 војника, у дрвеним колебама. Нужне шаторе и покриваче донеће се с паробродом лојдовим. Сви извештачи новина истерани су из Котора.
- Аустријски цар по повратку своме из Цариграда састаће се са Виктором Емануилом у Бриндизи, а одатле ће ићи право у Котор.
- Жестоко наступање царске војске на усташе одређено је за дан 21. окт. Војска још једнако долази. Дипломатски, преговори овако стоје: Аустрија је искала, да турска постави један кор војске дуж границе босанске и херцеговачке. Само у крајњој нужди прећи ће аустр. војска границу турску. Црногорска граница неће се посести.
- Талијански лист 'Ћитадино' јавља, да је аустр. влада искала од кнеза изјаснења, како се он мисли владати у боко-которској ствари, на које да је овај обећао неутралност. На питање, дал ће кнез Никола у случају потребе аустр. војсци дозволити пролазак кроз Црну Гору и Брда, одговорио је да неће.
- 20. окт. затворени су у цислајтанији сви сабори осим Галичког.
- Пред полазак свој у Цариград и на Сујец, подписао је цар указ, којим намеснику далматинском даје неограничену власт над том покрајином.
- По једном брзојаву 'Преси' Турска је допустила, да аустријска војска може прећи у Херцеговину, и одатле оперирати, ако јој то буде од потребе. Уз то је још између Бајста и порте констатовано, да се према одношају суверенства црногорског према порти, црногорска област има сматрати као и турска (у томе ће се ове стране преварити. У.).
- 'Голос' говорећи о устанку боко-которском доказује, да је свему злу крива бечка влада, која је безобзирно укинула и последњу сен автономије тога народа, који је увек самостално себе опредељивао. И Бахово и Шмерлингово министарство, није се усудило да учини то што је учинила либерална бечка влада, 'Нашто вели турати Бокеље у неки војнички општи калуп, кад су они увек бранили своју отачбину. Влада ова место да је подизала, она ради да угуши народно и религиозно образовање Бокеља.'
- 'Бечки Абендпост' доноси вести о походу пуковника Јовановића на тврђавицу Драгаљ, да посаду у њој с раном снабде, вели: да је задатак подпуно извршен, да је Драгаљ на дуже времена са раном снабдевен. Марш је тамо и амо трајао 2 дана у непрестаној киши и у непрестаној борби са усташима, и пролаз на вису драгаљском изнуђен је жестоким бојем. Погинули су: капетан Нашке, надпоручник Пешка, поручник Страчка и 19 војника. Рањени су: пуковник Јовановић, капетан Беш, лекар Вагнер и 64 војника.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1012 on: June 29, 2018, 10:26:06 am »

'Застава', у Новоме Саду, у петак 24. октобра 1869. Број 126.

Бајсту као да је Боко-Которски устанак у неку руку добро дошо, и у изгледу је да ће се послужити њиме, да свога противника у бечком министарству – Гискру обори. Лист 'Остен' – орган Бајстов у 44. броју жестоко напада на Гискру говорећи о догађајима у Боки Которској. 'Ми смо одлучно тога мнења, вели, да је покушано уведење закона о 'ландверу' само изговор устанку, да би се дубоком нерасположењу народа што флагрантији израз дао, и да би без те прилике, зацело другим којим начином устанка опет било. Нерасположење у народу расте одавно; оно је изазвано против-славенском политиком, која је управљена на поталијањивање Славена у тим крајевима. Ту је политику тебало декембарско министарство према чему је нерасположење народа само згодну прилику чекало, да букне у оном виду, који најбоље одговара карактеру тамошњег народа.'
'Г. др. Гискра, - вели даље, - који је хтео с Лапеном владати, нека се сад у устанку бокешком диви својој 'вештини управљања' и нека пита своју савест, од кога ће искати рачуна савременици и потомци за ову силну крв, која се сад лије уз стене Боке Которске.' Најбољи доказ да су у Бечу знали, да ће Бокељима догорети до ноката, тај је, што и овај Бајстов орган тврди, да је ђ. Филиповић поодавно наговестио могућност ових догађаја, но да се то није хтело саслушати ни послушати. Дакле опет бирократе, па – бирократе сву несрећу граде!
Нема у целој монархији ни једне земље која није политичним и религиозним трвењем расклиматана, но док у цислајтанским земљама, народи свесни своје моралне снаге, имају да се боре са изнуреном бирокрацијом, дотле угарска болује од сопственог парламентарног распикућства, и следстава владиног закаснења, коју њена сопствена бирокрација исмева.
Агитације у војеној граници, пресија при изборима у Угаској, Ческој, Далмацији, устанак боко-которски, и у најскорије доба претња Ческој тероризмом – насиљем – ако ова не пружи руку помирења на основу услова, који јединство и положај велике силе монархији осигуравају, докази су како се у Бечу мало мисли о том: да се уставним путем нађу и учине олакшице народима. Већ то говори: опозиција ческа, тако је затегнута, да већ граничи на устанак. Као што су изазвани немири у Далмацији, те се сад мора тамо слати оружана снага, тако се усуђују и Чесима претити 'безобзирном енергијом'. То потврђује већ старо искуство, да је аустријска влада само онда са слободом слаже, кад су јој бајонети из руке извијени. Али то владина странка неће да схвати.

Ц р н а  Г о р а,  п а р и з к и  у г о в о р  и  А у с т р и ј а. Ми смо у прошлом броју овог листа разложили, како по §. 7. паризког уговора из 1856. год. Турска нема права без питања и споразумљења са гарантним државама Аустрији допустити, да са војском својом и саму Турску, а некамо ли Црногорску границу прекорачи. Сад добијамо бројеве 'П. Лојда' и то вечерњи од 18. и јутрошњи од 19. окт. у коима се иста ствар претреса. Бечки дописник 'Лојдов' у веч. листу извештавајући о том, како је Порта саизволила, 'да аустро-угарске трупе турско земљиште, које са усташком пределом граничи, неограничено за операцијони основ употребити могу, и да аустријске трупе могу кроз турски предео пролазити', додаје, како то и политични значај има, пошто је Порта црногорско земљиште као турско означила, и тим први пут у практики показала, да је одношај Црне Горе спрам Турске 'сизренски', полузависан. Он признаје Порти то право, као и Аустрији са међународног гледишта право, да границу прекорачи. Само се боји да Аустрија тим Црну Гору не натера на крајност, и да тиме источно питање не покрене. Узгред спомиње тај дописник, како је несмисао, што један лист у Бечу тврди, да би Аустрија само са саизволењем паризко-трактатски сила турско земљиште за операцијони основ употребити могла, јер, вели, паризки мир нормира таку неинтервенцију само спрам Србије и Романије, за друге турске области сизренеске државе важи само обште међународно право, које допушта пролаз кроз туђу земљу са саизволењем државе, чија је земља. У јутрошњем листу пак сам сурадин 'Лојдов' разлаже у уводном чланку, како је смисао §. 7. паризког уговора тај, да Турска заиста неможе само саизволење дати, да јој друга која сила, па ни Аустро-Угарска са војском границу пређе, и наводи примере, кад је год. 1858. Наполеон препоручио, да аустријска војска не поседне град Београд, и то од стране, која није била србска; како је исти год. 1861. препречио, да аустријска војска не пређе дунав код Београда и т. д. и завршује са речима: 'Једно је извесно – кнез Горчаков неможе, несме и неће миран остати, ако Аустрија употреби допуштење портино.' И главни уредник 'П. Лојда' пропрати гоња разлагања са својим примедбама, наводећи, да два објективно судећа публицисте ствар са разне стране свраћају, да он неће да пресуђује, да ли има право онај, који тврди, да се дотична определења паризког уговора само за Србију и Романију односе, никако пак и за Црну Гору, и вели, баш зато, што се ствар и овако и онако узети може, бојати се, да је не тумачи сваки по свом интересу, из чега се може свашта излећи.
И 'Преса' у бр. 301. вели, да се §.§. 27. и 29. паризког уговора само на Романију и Србију односе, где се установљава: да оружана интервенција у тим кнежевинама неможе се збити без споразумлења са силама, које су паризки уговор подписале, а за друге област важи §. 7. кои државе паризког уговора обвезује, да респектују 'независност и земаљску целокупност отоманске државе', чиме је, вели 'Преса' евидентно, јасно доказано, да никаква страна сила на земљиште турско ступити неможе, него само Порта, која је истим уговором међународно успоређена другим силама.
Но 'Преса' само један део реченог параграфа или чланка извађа, где је реч о респектовању 'независности и интегритету' Турске, а прећуткује завршетак, који опредељава модалитет, начин, меру и услов тога респектовања, и из кога излази, да Порта није успоређена другим силама, него баш ограничена у свом праву и на самом оном земљишту, које је непосредно Турско, као што је још Херцеговина. Завршетак гласи: 'и зато ће се сваки акт повреде тога сматрати као ствар обштег интереса'. И као што сад не би н. пр. по том праву Турској слободно било, руску војску и флоту под Цариград и у Босфор позвати, као што је то год. 1833. урадила, позвавши Русе у помоћ противу победоносног Мехмед-Алије, тако исто она неможе ни Аустрији саизволење дати, да са војском својом у турску земљу без споразумлења са другим силама уђе. Оно прво као што 'П. Лојд' признаје, мора ће и 'Преса' признати, а ко прво у погледу Руса признаје, мора и друго у погледу Аустрије признати.
Да Порта по паризком уговору у својој држави није неограничени и самостални господар, показују и §.§. 8. и 9. паризког уговора. §. 8. опредељује, да и онда, кад Порта са којом од уговорни сила у сукоб дође, Порта и ова друга сила имају најпре остале силе у стање ставити, да пре рата посредовање покушају.
И с те је стране дакле Порта везана. §. 9. обележава, да султан ферман својим поданицима издан, као 'својевољан акт своје суверене воље', уговорним странама 'саобштава' а уговорене силе 'обележавају високу вредност тога саобштења'. И из овога је очевидно, да је овде само 'фина' форма употребљена, али да је султан и у погледу своји 'поданика' под 'контролом' уговорни сила. §. 7. ограничава дакле територијално, §. 8. међународно, §. 9. унутрашње политичко суверенство, §. 27. и 29. ограничава и под контролу европску меће сузеренство Порте спрам Србије и Романије.
Очевидно је дакле и по слову и духу паризког уговора, да је Порта ограничена у праву, допуштати икојој сили без споразумлења са осталима, да војени улаз или пролаз у 'турску' земљу допустити може, а што се правно неможе допустити, неможе се с правом ни примити.
Но што се особно Црне Горе тиче, ту Немци и сами тумарају, и један другом противуречи. 'Нова Преса' држи, да је Црна гора под 'сузренством' портиним, шта више тврди, да је она то сузренство у миру и уговору год. 1862. признала. Ако је тако, онда мора о њој исто оно важити, што важи о Србији и Романији по §.§. 27. и 29. и ако није за њу особени §. намењен, као што и није могло бити, јер је тај мир и уговор био после мира и уговора паризког. Из тога сљедује, да као што и сама Порта не би без споразумлења са осталим силама могла интервенирати у Црној Гори, тако још мање може другоме право дати на то, јер улаз и пролаз војске акт је мешања, интервенције.
Стара 'Преса' још је у већем теснацу и противуречију. Она тврди, да се §.§. 27. и 29. односе на Романију и Србију, а §. 7. на остале 'турске области' и 'сизренске државе'. Но §. 7. неможе се никако на Црну-Гору односити; он је у начелу обшти; то је начело спрам други држава интернацијонално изведено у  §. 8. спрам непосредни 'поданика' у §. 9. спрам 'сузрени' држава  у §. 27. (Романија) и 29. (Србија). Ако је дакле Црна Гора 'сузрена' држава, то о њој може само аналогија §. 26. и 29. важити, где се никако неможе интервенирати без остали уговорни држава. Али баш §. 7. кад би за њу важио – што се никако допустити неможе, опет би 'прекорачење граница' било питање 'обштег' интереса које би, ако се из куртоазије и није изричито рекло, само 'обштим' споразумлењем решити се могло.
Црна Гора пак нити је била, нити је Портина 'сузрена' држава. Да то није била, то показује не само дело њеног четир-стогодишњег независног обстанка, него и то, што паризки мир и уговор од год. 1856. ту и не спомиње у исто време, кад о свима другим европским посредним и непосредним областима Порте говори, и кад би за Црну Гору тим пре морао што рећи, што је три године дана пре тога сукоба међу Портом и Црном Гором било. Не стоји, што 'Нова Преса' тврди, да је Црна Гора 1862. то 'сузренство' признала. Допуштење, да се неке куле по црногорском земљишту зидају, није ограничење независности и суверенства државног, него прост међународни тако звани 'сервитут' какав је и међу другим великим државама у посади градова, у милитарном друму и т. д. постајао, неограничавајући ни спољашње ни унутрашње државно суверенство. И куле је ти нестало. Аустрија је до јуче признавала независност Црне Горе, обштећи с њом непосредно у свима државним предметима и одношајима. То непромену једним потезом пера ни 'Нова Преса' ни њен Гискра.
Ако би пак когод са станишта независности Црно-Горске мислио, да баш зато што паризки уговор о Црној Гори неговори – Аустрија не треба да остале уговорне силе пита – то би само онда смисла имало, кад Аустрија неби ни Порту питала за црногорске границе; питати пак Порту, т. ј. признати, да је Црна Гора Турска; а не питати и остале силе, то је противу сваког, и 7. и 27. и 29 §. тога уговора, и даје свакој од њи право, томе ма и оружјем у руци на пут стати – а Црној Гори у свима случајевима даје право Аустрију исто тако, као и Турску оружаном силом дочекати. Quod erat demoнstrandum – што је требало доказати.

Имамо још једну у 'Н. Преси', што ће толико рећи, колико Гискри, или Цислајтанији, или аустријским Немцима у обште, а у тој Аустрији по особ.
'Н. Преса' вели, да није истина, да је ратни министар Кун преговарао са ф. м. л. Филиповићем, што је био гувернер у Далмацији, о посланству у Далмацију и Боку Которску – ту, вели, не би могло бити разговора о 'преговарању', него о 'слушању', а Филиповић не би и због тога био за то згодан, што је 'славофил', кои воле Славене. Из тога видимо да 'Н. Преса' жели оне, кои мрзе Славене, какве Карафе, Хајнауе и т. д. На част јој тај густ – видити ћемо, колико ће њој и њеним патронима користити.
Али 'Н. Преса' има у бр. 1860. од 19. окт. дугачак 'сакрментски' чланак противу Црне Горе у ком наводећи, како Црна Гора истина није никад од Турака сасвим освојена, али да је и зато Турска, што су Турци србско царство освојили, коме је Црна Гора припадала (лепи појмови о modus-у acquirendi, о начину присвајања држава) – Напоследку овако завршује: 'Црно-Горци имају без сваке сумње право, да се аустријској трупи одупре, ако она с допуштењем Порте унутра уђе. Могуће је, и вероватно, да ће тај прелазак бити почетак рату, кои ће новца и крви стати, но кои ми ипак не би жалили, ако се рат сврши са пропашћу Црне Горе. Не што би ми хтели Црну Гору освоити, и са Аустријом споити. Боже нас сачувај таки суграђана. Само би нам још то фалило, да неколико црногорски главоодрубача у рајхсрат узмемо, и да развладику морамо у горњој табли гледати. Нећемо ни стопе земље, ма колико се чинило, да би нам требало да посед наш низ Аустрију разширимо. Црна Гора нек пропадне у Турској, Шимтовски мир да постане 'истином'. (У том миру, вели 'Н. Преса' стоји: 'Црно-Горци да због преступа, што су противу свога суверена устали, добију амнестију' – ис чега 'Н. Преса' господарство Турско изводи.) Кад Турци једанпут на Цетињу буду, то би био застрашујући пример за пограничне области, и залога миру њиовом. Кад Црне Горе нестане с карте нити ће слобода ни култура што изгубити; Аустрија и Турска опростиле би се вековечитог кваритеља мира, кои као мали пакосни гад међу њима овамо намо гамиже. Прво црногорско зрно на нашу трупу опаљено, да ће нам прилике, да исправимо погрешке наше источне политике'. На другом месту назива 'Н. Преса' Црну Гору сувишном и полуварварском разбојничком државицом.
Е, кад је тако што 'Новој Преси' слободно, нека је нама слободно што ћемо рећи. Лако је Немцима не жалити 'крв и новац', кад обоје Славени, а особито Срби, дају. Лако је Немцима изсмевати, ружити, грдити Славене, а особито Србе, кад је монарх Немац, кад они и за побуну бивају награђивани, а Срби и за верност кажњени. Лако је сад са Султаном руковати се, и Србе 'полукарверима' називати, кад је сила Турска сломљена, и то понајвише славенским крвним и другим жртвама. Лако је сад Црну Гору разбојничком називати, кад је Беч благо свију народа монархије приграбио.
Да се запитамо, која је државица управо разбојничка била, или Црна Гора, која четири стотине година са азијатским варварима бити се морала – или Аустрија, т. ј. 'надвојводство Аустрија', која је некад мала била а по том кад силом, кад лукавством приграбила све круне, земље, и народе око себе, која се 'кустурницом' народа назвати може? Но дао Бог, те долази сваки по своје – један по један алем окруњује се из венца утруповане величине и славе, кустурница се разваљује, и један по један народ ускршава. Ако ви збиља будете канили, да остварите девизу 'пропаст Црној-Гори', а према томе и другим славенским народима, онда ће Славени, нарочито Срби, изићи на среду и пред свет са девизом: 'пропаст Аустрији' т. ј. немачкој Аустрији, династија се мора одлучити. Патрон 'Нове Пресе', немачка потурица, већ је био на путу велеиздајства, али је Немац, па је као такав опет могао додворити се.
Било је време, кад сте монарху подметнули Хајнауа, да веша најбоље јунаке; било је времена, кад сте му саветовали, да завешта, да ће 'unverbrüchlich' 'клетвонепреступно' октобарски сустав хранити и бранити а после да промене; ви отуђисте Чехе, Хрвате, Србе, све Славене; ви сад са вашим Лапенима изазвасте устанак и покољ у Боци-Которској, и напоследку саветовасте монарху, да Султану руку пружи, и саветујете да Црну Гору пропасти намене – ко ће све за то одговарати, кад дође дан страшнога народног суда – кои доћи мора?
А што се тиче главоодрубитеља (Kopfabschneider), куд ће већи копфабшнајдер од аустријски Немаца од Баха па до Гискре, од абсолутиста па до назови-либералаца? Ко је натоварио народима у монархији за 20 година дана три милијарде, т. ј. три хиљаде милијона државног дуга, него ви? Ко је на сам Шлезвиг-Холштајн потрошио 70 милијона ф. него ви? Тиме сте народима главе материјално одрубљивали, да и не спомињемо оне стотине хиљада глава, које сте на бојним пољима одрубити дали. Ко је, одрубивши синовима народа главу, сам себи рубио главу, него ваши? Чији су Брукови, Ајнатни и подобни? Међу тим има вас, кои још другима морално, материјално, и физично главе рубите, има вас у министарству, рајсхрату са господским домом заједно, - зато неби шкодило, кад би се у рајсхрату нашло 'главоодрубача', ма и морални само.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1013 on: June 29, 2018, 01:20:04 pm »

Догађаји у Боки Которској. Дописник из Задра од 12. окт. расматрајући данашње стање Далмације и тужне појаве које се збивају како на бојном пољу, где се драгоцена крв грађана немилице пролива, тако исто слика догађаје, који су се на политичком пољу – далматинском сабору – између народњака талијанаша збили, и у свом допису вели:
'Ужасна је несрећа на Далмацију наишла. При увађању новог обрамбеног земаљског закона, морао је у Котору сам демон председавати, да се мирним путем неспроведе, него да се намерно грађанска крв пролије. Јер се другачије никако неда сватити и разјаснити узроци, због којих је бокешки устанак плануо. Све се потом ту с великом и некорисном жестином и грдним непознавањем одношаја предузимало, који није ничим другом, до ли наступљеним резултатима водио.
И сажаљења достојна, мрачна и двогуба радња траје још и данас. Док се управо очекује човек, који би све мирним путем изравнао, дотле се најгаднијим начином извршује и упражњава ратни закон, јер је прво нужно, да крв потече. И тако ће крвожедни демон, који све ово световао, зацело дотле дотерати, да ће се већ у изглед стављено измирење коначно немогућим учинити.
И док се тако у Котору збива, шта се међутим у Задру збива? Шеснајст посланика – већина сабора – остављају саборску дворану, почем су пре тога подло подметли и обедили мањину саборску да и она удела у устанку има. И те своје недостојне обеде повторавају они и у својим листовима, да би само предупредити могли, да се јавно не прогласи, да шеф земаљске управе у Далмацији никаква поверења у народу нема, и да је он политичан званичник, којег вршење званија, ништа до ли покуду заслужује. Да неби само неспособног једног званичника компромитовали, радије учинише и парламентаран шкандал.
Крваве сцене при изборима године 1864. и 1865. у Книну, Дрнишу и Стагну, имаше свог моралног виновника у особи др. Лапене. Још и данас владају у сабору и у земљи господин Лапена и Алезани са својим вернима; само што су сад богатији са искуством него год. 1865, али опет  им је сумњивији положај, јер сами виде и осећају да земља под њима пропада. Мњење целе земље против њи је. И сами стари италијанисими, који су се до јуче с њима држали, почињу данас с малопоштовањем остављати их. Лапена и Алезани поступају данас са земљом, као да су памет изгубили и још што је горе, нема данас Мамуле као 1865, него међу њима налази се Вагнер. Разгледајмо сад шта је г. Вагнер учинио, од како је у Далмацију дошао.
Кад се за време његове владе потужише, да су некоји посланици мањине, међу овима и бокешки, на своме путу на сабор од подкупљене просте светине напаствовани, и да њиховом животу опасност грози, изговори се г. Вагнер у сабору са досетком, и кривци остадоше неказњени.
Кад је кроз целу Далмацију путовао, при свим приправљеним дочецима летише непрестано тужбе, да је славенски језик народа из школа и званија истиснут. И у Боки Которској на то му се тужише, али озбиљски и без улагујући свечани дочек. Од то доба, и то је управо сад приметно, г. намесник више добро о Бокезима неговори. Његово сво делање у томе се усредоточава, да земљу у сваком начину обезславени. Та тежња и намера указа се виднија и оштрија, од како је г. Вагнер као адлатуса и првог намесничког саветника Алезана добио, кроз кога је он присним пријатељом фамозног Лапене постао. То су људи, који судбу Котора и целе Далмације у рукама имају. Дела њиова данашња служе им за похвалу. 
Само због тога што је 'Народни Лист' осветлио парламентарни шкандал, који су та господа на сабору учинили и проузроковала, биће узапћен. Јер се та господа нерадо огледају у своме истином огледалу. Али оћеју л' њиова зла дела због тога остати необелодањена? Колико ће ти људи, тако питамо ми, који су отворено штетни за ову лепу земљу и њено становништво, ови људи, који су сад не само на Далмацију, него и на саму монархију, зло и беду навукли, чије зле поступке и погрешке златом и крвљу наплаћивати се морају, колико ће ти људи, питамо ми, земљом управљати? Њихово присуство у Далмацији подобно је запаљеној лунти, која над барутом виси.'

-'Бечка вечер. пошта' доноси овај званичан извештај: 'Настављајући већ донешене вести, да је бригада, која је састављена из пешачке регименте Албрехт бр. 44. и Маројчић бр. 7, снабдевена довољно са топовима 13. окт. под предвођењем пуковника Јовановића имала задаћу, да тврђавицу Драгаљ снабде с раном и подкрепљењем, јављамо даље вести, које су већим делом већ познате из брзојавних извештаја. Бригада је потпуно свој задатак извршила; Драгаљ је снабдевен са свим ратним потребама на дуже време. Војска се држала одлично, ма да је оба дана киша непрестано падала, и тим још већма отежан марш на овим врлетима. И тамо и натраг морала је војска сваки корак бојем извојевати. Губитак за ова два дана, које у мртвима које у рањенима износи: 22 мртва 67 рањених, и 3 нестало.' (Имена официра јавили смо у пр. броју. У.)
- О војеној операцији аустр. војске против Бокеља, од 7-10 ов. мес. доносе 'Трест. Нов.' ово: 'Почем, као што је већ јављено, царска војска заузе 7. ов. мес. висове од Рисња, да сузбије опсаду бокељску од тврђавица Драгаља и Црквице, повуку се усташи натраг у своје кланце. Ђенерал Дормуз, заповедник операционе снаге, мораде се због непрестаног пљуска и због умора војске, пошто је отерао опсаду од Црквице, повући натраг Рисњу, да се војска одмори. Војска приспе 8. ов. м. по подне у Рисањ почем су више од 24 сахата непрестано кисли. 8. ов. м. у вече крене се једно оделење пешака са једним оделењем морнара да заузму висове над Рисњем; три батаљона под заповедништвом пуковника Фишера поседну Црквицу. Пуковник Фишер држао је поседнута та места до 9. ов. м. до подне, затим је такође вратио се за Рисањ. При том одступању, као и за цело време свога бављења на висовима, морао је издржати жестоку борбу. У повратку своме, ухвати војска једанаест усташа. Ови су ухваћени, како су непрестано ишли за војском и тукли је камењем. Резултат ове прве експедиције у которска брда тај је, да јака војничка сила, која је млого надмоћнија и млогобројнија у погледу опреме своје, није своју намеру могла извршити на име да одбије непријатељску опсаду од тврђавице Драгаља, него се, тако рећи од непогоде морала вратити натраг у Рисањ.'
Од 12. окт. дописник из Дубровника поуздано јавља, да се Жупа прикључила усташима. Житељи те општине нападоше на св. Триниту, али су са значајним губитком потиснути. Варош Будва од усташа је блокирата. Једна мала тврђавица издајством је у руке усташима у руке пала. Жена, која је рану у тврђавицу односила навела је управљајућег поручника да капију отвори. Ова несмотреност стала је поручника животом, јер усташи у исто време јурнуше у нутра са издајицом и дочепаше се истог места. Стање и положај наши трупа врло је неугодан и неповољан. Чуда је положај мирни обитаоца Которски. Млоги беже у Дубровник и Трст. Скупоћа је неописана у Котору.
- По званичном извештају губитак аустријске војске у сукобима 13. и 14. окт. при маршу у и из Драгаља износи скоро 100 које мртви, јако и лако рањени. Са усташке стране резултат је досад непознат. Једна депеша јавља из Трста да су тврђавице Драгаљ и Црквица за 51 дан с раном снабдевене, и да су аустријанци 14. окт. чак до Рисња од усташа гоњени били.
О раширењу устанка нема још досад никаквог званичног извештаја. Са босанске границе јављају нам, да код Новог Пазара две српске чете млого посла Турцима задају. По 'Преси' неколико стотина житеља у заливу округа Которског који су у ладвер пописани прикључили су се усташима.
Један Градачки лист јавља, да кнез црногорски врло енергично иште за њега опредељен и сад узапћен барут. 'Далмата' од 9. окт. јавља, да је у Обровцу у Далмацији једна личност затворена, за коју држе да је син Луке Вукаловића.
- У Трст су рањеници на паробродима донешени.

Новије. - Ђенералмајор Ауерсберг постао је заповедником над царском војском у Боци Которској, и 25. ов. мес. отишао на своје определење.
- У једном допису 'Н. сл. Лојд', који је истом листу из Загреба стиго, вели се: да је бригада Јовановића потучена, и у највећем бегству уступила до Рисња. Експедиција царске војске несретно је испала, и усташи су они који нападају (у офензиви). Војници, нарочито из регементе Вимпфен одбегавају (дезертирају).

   

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1014 on: June 30, 2018, 09:57:10 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1015 on: June 30, 2018, 10:00:55 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу 26. октобра 1869. Број 127.

Бечки и пештански листови још се занимају питањем, да ли Турска може сама без саизволења остали паризко-трактатски сила Аустрији право дати, да турске и црногорске границе прекорачи, да устанак боко-которски савлада. 'П. Лојду' од 21. окт. пишу из Беча, да се са неки страна пориче Порти то право, и то позивајући се или на §. 27. и 29. или на §. 7. паризког трактата. Дописник 'П. Лојда' вели, да се први §§. тичу само подунавски кнежина, а 7. §. да и због тога не стои на путу, што се у њему каже, да онај акт 'питање обштег интереса', кои би вређао независност и целокупност Порте, у овом случају пак не би се то вређало, јер Порта пристаје, сама на прелазак границе, и преласку би цел била друга, него повреда Турске целокупности. Но то не стои, јер је прелазак границе свакако повреда целокупности, а у којој намери то бива, то паризки уговор неразликује, као и то не, да ли то с вољом Турске има.
Да је то мишљење основано, то и сам 'Лојдов' дописник примерима потврђује, нарочито тим, што су год. 1861. Париз, Берлин, Петроград и Турин протестовали, противу тога, што је Аустрија у рату Херцеговаца против Турске наступила на Суторину, и развалила обкопе Луке Вукаловића, а и ово је било с вољом Турске, при том Аустрија има 'сервитут' пута преко Суторине.
Исти дописник 'Лојдов' пише, да у Бечу сваки дан озбиљније држе, да је устанак у Боци-Которској само један чланчић у покрету, кои је у јужнославенским земљама разгранан; међу осталим симптомима наводи се и то: да је једна усташка чета неком код Будве ухваћеном телеграфисти на одговор, да је 'Крањац', казала: 'Срећа твоја, што ниси Мађар, иначе не би жив с места макао се.' Да су ово Немци измислили, и то на ту цел, да Мађаре раздраже, и за се у овој ствари задобију, то је очевидно, јер усташи према оном, противу кога војују, пре би казали: срећа, што ниси Немац или Аустријанац, или Талијан, него Мађар.

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Из Загреба пишу 'Н. сл. Лојду' о догађајима боко-которским ово: да званична извешћа о ономе што се збива више од полак неистине у себи садрже. Бригада Јовановићева потучена је сасвим и у највећем бегству повукла се у Рисањ. Експедиције царски трупа сасвим су хрђаво испале, и усташи су у офанзиви. Нерасположење је завладало војском и млоги војници одбегавају – десертирају – како од регименте Вимпфен тако и остали. И по томе ствари у заливу которском прилично траљаво стоје. Овде у гарнизону налазећа се угарска регимента Кушевић (из округа арадског) очекује сваки час заповест да измаршира.
Некоји листови, као што је 'Нова сл. Преса' и 'Пештански Лојд', чуде се на то, да се неупотребљују за Бокешки устанак хрватске граничарске регименте, које су у Далмацији ближе и које боље познају и разуму се у рату по бреговима, и то особитим нагласком захтевају.  Ова господа незнају ни шта раде ни шта захтевају. Или верују ли они, да би се Личани, Оточани, Огулинци и остали, на братоубиство командирати дали? Усталашки Далматинци и Крајишници у горњој Крајини један су и истоветан народ, од једног и истог корена и порекла, религије, говора, обичаја, мишљења и тежње; ово несмеју ова господа, која се чине да непознају јужнословенски народни карактер, заборавити. Граничаре против устанка у Далмацији послати, звало би се толико, као кад би се побуна Јацига и Куманског-округа хусарима стишавала и угушивала. С друге је пак стране и то неистина, што дописници бечки јављају, који би желели сензацију проузроковати, да се у војеној крајини револуција справља, која са устанком у тесној свези стоји и на руку му иде; то је, ђавола на зиду црњег сликати, него што је он сам. Устанак је бокешки несумњиво против царског аукторитета управљен; граничари су пак скроз и скроз за цара заузети, и због тога неће никад у такој побуни участвовати, много мање такову сами изазвати. Напротив, може се то догодити, да граничарске регименте, ако за измарширање у Далмацију одређене буду, што је пак врло сумњиво, просто покорност своју одреку, да ће само у томе случају оружије своје подићи, ако на то силом натерани буду, или ако се несретна идеја раскомадање војене границе у овој перијоди у дело произвести буде хтела, о чему се у целом славенском југу врло ради и кува. Шпецијално узевши овде влада привидан подпун мир, али се догађи у Далмацији са непоњатним учешћем и извесном грамзивошћу прате, и ово участвовање показује врло јасно, да би тамо владајуће идеје и мисли, и овде би земљишта наћи и корена заватити могле, ако опозиција до крајности узтерала буде. Усљед оваки видни ствари, зацело би најнужније било истино и право измирење са хрватском и војеном границом с једне стране и краљевином угарском с друге стране.
'Пешт. Лојд' о устанку доноси следећи извештај: Беч 19. окт. Вести које су јуче и данас са бојног поља стигле, нису ни најмање повољне. У опште се то потврђује да је војска наша врло траљаво с раном снабдевена. Војници у тврђавицама често су више дана и недеља принуђени на само козје месо и млеко. Почем Црногорци усташе посредно и тиме подпомажу, што су престали доносити рану на продају у Боку, то су наше трупе биле тиме на некоје време на суву рану ограничене и војени министар морао је брзо са угарским сланинарима уговор закључити, да ови у великој количини брзо пошљу такова меса, које би се на дуже време употребљавати и у Котор, у стражарнице и тврђавице однети могло. Ови су се дана више стотина урлаубера у Трсту укрцали, којих опрема врло траљаво и лоше изгледа; каишеви су им прилично стари, а обућа напротив толико нова, да није ни једанпут оцрњена. Подкрепљења, која су досад отишла, беху врло незнатна. Батаљони једва преко 300 људи броје, и кад се дакле о 18 батаљона говори, то једва тек износи 6.000 људи. Као што 'Пештан. Лојду' од 20 окт. брзојављају: кнез црногорски протестирао је против подметања, да он бокешки устанак подпомаже. Кнез је Црногорцима опет допустио да могу на пазар у Котор ићи и рану своју продавати. Данас измаршираше наше трупе против Будве.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1016 on: June 30, 2018, 10:43:15 am »

Дописи. Пешта 19. октобра. Рекао сам вам, да ћу вам шиљати одовле вести из трстанског талијанског 'Ил Ћитадина' тичуће се устанка бокешког, које не налазим у бечким новинама, те сигурно не могу вам ни познате да буду; и тим пре што видим да 'Ћитадино' истините гласове из Боке добија, које ни бечки листови непоричу.
Посљедњем броју истог листа пишу из Ерцег Новога, да је прешло неколико стотина младости Конаваљске преко Суторине са добро натовареним мазгама сваковрсном раном, и придружило се Бокезима.
Овде вам морам казати, ко су то Конављани, па да онда тек увидите важност овог гласа. Конавље се зове сав она предел земљишта што лежи између Суторине и самога града Дубровника, где живе Срби западне вере, добро снабдевени са материјалним средствима, наоружани од детета као Бокези и остали Ерцеговци, а горостасни људи снажни духом и телом. Они су такође као Бокези да сад били слободни од војнице, што становници приморског земљишта дубровачког небеху; дакле на сваки начин, да је на исти одпор и код њих наступио нови закон, као и код Бокеза; и што тај одпор нису показали као Бокези, то се даје тим разјаснити, што су они окружени са турским земљиштем, и што немају планина, да у њима уточишта траже. А познато вам је, да је Сафет паша одма послао Требињског пашу са једним оделењем низама, да стане на пут саучешћу Ерцеговаца у устанку, и да прекине саобраштај између Бокеза и Конављана поседнувши Суторину. Сад како су прешли Конављани Суторину силом или изненада, пошто је тај језик турског земљишта дуг а узан, то непишу 'Ћитадину'. – Са овим саучешћем  Конављана у устанку исчезава с њега тип верозаконски, који му се до сад приписивао.

Новије. – Један брзојав из Беча јавља 'П. Лојду', да је у Боки Которској 21. окт. било сукоба између усташа и царске војске, и то код Сутваре. Усташа је погинуло 30 а рањено је 100. (А колико је погинуло и рањено од царске војске?! У.)
- 'Покрок', чески лист протестира што се ческа војска употребљује за угушење устанка у Боки.
- Из Трста јављају, да је нови заповедник над војском у јужној Далмацији гр. Ауерсперг отишао у Котор. Тога дана дошао је међу осталим рањеницима и пуковник Јовановић, коме су морали ногу одсећи, да остане жив.
- Из Пеште брзојављају 'Преси' да су 'урлаубери' (војници на одпусту) рерименте Албрехта добили заповест, да 22. окт. полазе у Котор. Така иста заповест издана је и регименти Ернст и Есте. (Дакле још треба војске?! У.)
- Из Котора јављају 'Н. сл Л.' 21. о. м. да је један батаљон шицара заједно са региментом Ернст и једном четом од жени кора, са ракетлама и топовима, под заповедништвом пуковника Фишера, потиснуо, после боја који је три сахата трајао, усташе од Трините дубље преко Сутваре.
- У Задру је 22. ов. м. ноћу изгорео  царски магацин са силном раном у њему, није се ништа могло избавити из њега.
О боју 13. и 14. ов. м. између усташа и бригаде коју је водио пуковник Јовановић пишу 'Вандереру' да је том приликом погинуло до 600 војника. Преко 40 мазги, заједно са раном и муницијом, коју су носили, заробили су усташи. До 200 момака изгубила је царска војска и у оној прилици, кад је рану у Драгаљ и Црквицу убацила.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1017 on: July 03, 2018, 08:55:55 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 29. октобра 1869. Број 128.

О устанку боко-которском саопштићемо по 'Пест. Лојду' само оволоко за сада:
'11. ов. м. око пола два сахата по подне ударе усташи с највећом жестином на места која је царска војска посела, на име на: Будву, Горазду, Триниту, Прекуку и Трасту. Траста лежи на јадранском мору на средини пута од Будве у Пунта Остру. Тринита је од Горазде удаљена на један пушкомет; последње место лежи на једном вису.
Битка је била жестока на свима тачкама. Усташи су голим ножевима већ били продрли у последња два места, кад дође посада из Котора, - која је само ¾ сахата удаљен – војсци царској у помоћ. Али би и ови морали уступити јунаштву Бокеза, да не дођоше брзо група из Перзања и Доброте, којима пође за руком да сузбију усташе, и тако избаве места, која већ беху у опасности да ће их царска војска морати изгубити. Битка је трајала до пола шест сахата увече. Усташи су изгубили на батеријама код Горазда, на које су голим јатаганима јуришали до 60 мртвих и рањених.'
По другом опет званичном извештају – о битци код Горазда вели се:
'Посада места састојала се од једног надпоручника са 35 пешака од регим. Вимпфен, и неколико топџија. Усташи јурну у великом броју на тврђаву, у намери да на јуриш отму опкопе, док други наоколо облетаху, да се појединце успужају на осамљене тамбуре. Захвалити се може дејству добро снабдевених топова, и издржљивости храбре четице, што тврђава није изгубљена. Око три сахата, стигне два батаљона од регименте Франц-Карла и један од Ернст – пешака, у помоћ.'
(Чудо нам је да ти званични извештаји боље знају о губитцима усташким него о својим. Зар царску војску не бије тане? Или се мисли тим  претајивањем правог стања ствари, ћутањем о сопственом губитку заварати јавно мњење, да помисли да Бокези 'кнедлама' гађају? У.)

Новије. Из Котора брзојављају 'Политици'  од 22. окт. да су бригаде Фишерова и Дормуса кренуле наперд и заузеле после четири часа жестоког боја јаку позицију до Шишића. Губитак трупа мален је. Два округа понудише подчинење. Држање Црногораца при свим симпатијама према усташима досад је сасвим неутрално.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
'Застава', у Новоме Саду, у петак 31. октобра 1869. Број 129.

Шта да кажемо о устанку Боко-которском? Гласови отуда врло јако противрече један другом; официозним неможе се вере поклонити, јер се зна како говоре, а противних нема, од како је влада све дописнике из Котора истерала. По 'Политици' устанак почиње малаксавати, о чему се нико ни сумњао није. Војска је по жестоком нападају отела Шишић. У битки код Ластве буду усташи опкољени тако да се неки предадоше. Ластву је царска војска ракетлама палила; попа Радовановић и Јубић ухваћени су. То је све што се као ново може саопштити. Уз то још можемо додати да војничке власт вешају заробљене усташе, што им ови враћају са свим хришћански, на име: они кад заробе војнике царске узму им оружје, даду им јести и пусте их на слободу. Где је варварство?


* Neue Freie Presse.jpg (897.66 KB, 1132x1484 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1018 on: July 03, 2018, 09:14:45 am »

Дописи. Пешта 26. окт. Дакле по вестима, што из 'црног кабинета' излазе, само ловорови сусретају на путу победоносну војску аустријску! Како не? 'Grafschalt'  иза 'Grafschalta' нуди подложење, једну цркву близу Котора са земљом су изравнали; на исти начин у побеђеним земљама једну кућу попа Радановића; војници се враћају са бојног поља сваки, ил са златним токама, ил са сребрним оружјем, ил са скупоценим чибуцима: еле све знаци победе!
Камена им победа!...
Ево вам кључа том нуђењу предавања оружја: Последњи број 'Ћитадина' при завршетку листа добива вест из Котора, да је барон Вагнер, за време наређене 'дефанзиве' које се придржавао, док војничка подкрепљења нису стигла, позвао био к себи у Котор 'салвакон до тон' неколико старешина из свега Грбља (то они зову Жупа), да покуша подложење Грбља мирним путем. Нудиле су им се многе облакшице што се тиче ландвера, и 'амнестија' прострта на све побуњенике, осим вођа њиови. Одговор је био, да први услов подложења мора бити 'амнестија' за све без разлике. Б. Вагнер није хтео ни да чује за тај услов, те тако старешине вратише се кућама безуспешно. То је, вели талијански лист, сигурно она депутација од 30 лица, што је понудила подложење Грбља!
Дакле само са крвавом осветом царски намесник земаљски мисли Боку да покори? Дакле збиља нема другог средства, нема другог пута, да поврати мир, који је са својим органима нарушио? Он би свима опростио, - само тражи поглавице и вође усташа! Сасвим невино и помирљиво! А зар и још неможе, да схвати б. Вагнер, да ту нема вође, ил боље, да су ту сви вође, ил најбоље, да је ту вођа, неко, који се небоји, да ће га изрешетати танад из острагуша, које стоју у рукама б. Вагнера, ког ће бити, док и пошљедну матер бокешку ваша танад неизрешетају – независн дух, који само зна да бди над својим правима презирућ сваку времену силу!
Да мало разјасним последње успехе у Грбљу. То вам је јужно крило Боке, пружило се од Котора до Будве, управо она чест равне Зете, што се нуз море а испод планина развила до у залив Которски. То вам је она чест Боке, што може да подмири потребе њени становника, а да ови по мору неиду; дочим је све остало кршевито и каменито, а особито северна страна Боке, што граничи Ерцеговином, куд спадају Убли, Кривошије и Леденице.
По томе, ко познаје те пределе, а наиме, ко знаде да је Грбаљ ил поље, ил лагано уздигнуте стране, како да се не диви смелости усташа, да се тако рећи на равном пољу са војском једног царства бори! Ја сам се томе чуду тек онда уверио, пошто сам потанка званична извешћа, имао у руци, по којима се види да царска војска тек после битака од више часова продире напред у Грбаљ. Па ко да прежали што се толика крв бадава пролева, што се таква ватра на тај начин, не гаси, него уништава! Што није кадро утврђено чувство човечије у кога је онакво, какво га му је Бог улио! Па коме иде све то у рачун? Бојим се, да ви непогађате, кад велите, да је тим Бајст хтео, да да примера околини бокешкој, Црној Гори и Ерцеговини, од куд једино прети опасност у данашњим околностима 'старом болеснику', где се у Бечу није начисто, где се једино назиру рубљи и агенти руски. Немари ништа, нек се она невина крв тако немилице пролева; повесница је ту која сведочи, да нема подлијег семена над таковом крви!
Ал да, још нешто важно: брзојавља се, да се Црна Гора поред сви симпатија прама усташа неутрално понаша! А ти исти који то признају, јуче су позивали све громове над Црном Гором – да је збришу са ђеографске карте – зашто? јер нису били уверени, имали су повода сумњи. А кад се почну операције опет против северног побуњеног краја – у планини, - оће ли се и онда брзојављати, да је Црна Гора неутрална? Онда ће опет исти громови над њом почети да грме. Знамо да су чак и из Туљерија на Цетиње претње стигле, да се кнез Никола има неутралности, да држи; а који му и паметни Србин то исто неће наложити, док се узпошћују међународна права? Ал ако добровољци из Црне Горе пристају уз усташе, зар је кадар томе на пут да стане кнез са читавим сенатом? Ја сумњам да би и онда мого, кад би имао устројене најмљене чете, којима је задатак да деморалишу и угушују јавно мнење. У међународном праву, нечину се државе одговорне, ако им грађани добровољно у какав рат учествују, нити онда, ако која држава прима у своје границе политичке преступнике друге државе. Сад откуд да се то од кнеза Николе истражује, кад он нема и да би хтио средства – најмљени чета – да добровољцима стане на пут. Ил би се зар хтело, да Црна Гора постане у том смислу, што и Србија? Неће и смије. А кад су мало нашкодили громови сила европски Атини и Букурешту, што допуштају својим грађанима да иду на Крит и Балкан, заиста ће још мање да Црној Гори нашкоде, ма и још која иљада војника турски и аустријски посела њене границе. У Црну Гору несмију такнути ни колико у зеницу ока, и добро писаше један дописник 'П. Лојду', да је допуштење турско, да може аустријска војска прећи границе црногорске 'данајски дар'. И мени се чини. А шта је с Београдом? Штогод је, од њега су мирни Бајст и Андраши, а ма и трунка сумње на њега немају, тако, да је морало званично 'Јединство', да се у неприлици нађе, па да одбије хвале од београдске владе, док се Црна Гора оће да прогута. Господо, дајте им ви повода и самој сумњи, па се нећете принуђени наћи, да одбијате те хвале, иначе смешни остајете.
Опростите, што се оволико упуштах у разлагање; то су све мисли које се роју једна за другом у оваквим приликама.
При свршетку, још имам да забиљежим, да је још у Бечу Ђорђе Војиновић, и да преговара са владом о ствари бокешкој. Како 'Н. сл. Лојду' из Беча пишу, влада би била наклоњена оне три тачке да потврди, него ће се сигурно преговарати о 'казни' устанка. Ја велим да амнестија на све усташе прострта, мора да буде основ миру, иначе би издајство било и једнога изоставити. А та мисао недам се, да ће и врлог Србина Војновића да при преговорима прати.

П. П. Кад сам хтио писмо на пошту да однесем, читам у најновијем 'Ћитадину', да су б. Вагнер и бригадир Дормус почупали перчине. Овај је био увидио да су свему криве политичке власти, и да је то Вагнеру озбиљно пребацио. Даље посљедице тог неспоразумљења 'Ћитадину' нису познате. – Пошта, која је имала да из Котора редовном лојдовом лађом стигне у Трст, заустављена је у Задру. – Јован Јовановић, познати добродостојник у Рисну, иначе досадашњи пријатељ свију влада, и зато обдарен орденом Ф. Јосифа, ухапшен је због некаквог оружја у Рисну.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Online Online

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1019 on: July 04, 2018, 08:28:06 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т ор с к о ј. Све су готово новине пуне о жалосним догађајима који се до данас непрекидно збивају на бојном пољу бокешком, али као год што су им разноврсне тежње, жеље и намере, тако су им исто и извешћа њиова са разни страна из званични и приватни извора, неподпуна и шта више једно другом обарајућа. Као што смо већ у једном од прошлих бројева нашег листа јавили, да су сви извештачи и дописници новина из Котора истерани, то се сасвим потврђује тиме, што осим сумњива и недостатична извештаја, врло слабо или и никако од приватни особа у последње време извештаји стижу.
Браћа наша која су се тамо са својим злом позабавила, зацело ни времена немају, да нас тачно обавесте о жалосним и крвавим сликама и приликама, које се на огњишту њиховом збивају; а и кад би хтели о себи жељена абера осталој браћи дати, зацело неби могли, јер кад је влада дотичне извештаче са бојног земљишта изгонила, много би мање истим урођеницима и становницима достаточно и истинито извештавати допустила. Та телеграф и пошта су јој сасвим у рукама, а бродови са јадранског мора неплове Дунавом, да би који брат кришом што саопштити у стању био. Без сумње су досад многа писма и извешћа нечистих руку допала и пропала.
Но међутим, док се магла пушчана праха неподигне небу под облаке, док се крвожедни Марс ненасити невиних жртава, изузетна стања и преки суд, танани вешала и пушкарања, принуђени ћемо бити, ради живог љубопитства и саучешћа наше овдашње браће, кроз бирократске владине и званичне наочари, сузним оком и ојађеним срцем разгледати покољ и бојно поље бокешко. Купићемо све гдегод што важније нађемо, и уколико нам простор листа нашег допушта, да би само засад задоста учинили онима, који све то са напрегнутом пажњом прате.

Најприличније дописе и извештаје приватне досад доносише 'Вандерер' и 'Политика', на који смо ми већ више пута у целости у нашем листу саопштавали, и усљед тога и сад из њи доносимо.
Дописник 'Вандереров' из Трста од 22. октобра вели:
'Обрштар Јовановић донесен је овамо и налази се у гостијонику 'Данијелу', где га врло многи посећују. Рада није опасна, јер је тане кроз месо голенице пројурило. Болесник је сасвим неутешан, што је у првом боју, првог дана доласка свог у Котор рањен, те немогаше поверену му задаћу довршити. Њега су у осталом опомињали да напусти оно место на којем је стајао, јер су усташи у близини скривени били и многе војнике пре тога на истом месту ранили. Али се обрштар слабо на то освртао, и за неколико тренутака доцније доби он тане у голеницу. Између 27-рице рањеника, који су исто тако овамо донешени, осморица су јако осакаћена. Код већине је тане озгоре кроз главу или кроз плећа продрло, почем су усташи с висова доле пуцали. И ађутант обрштера Јовановића с њиме је овамо дошао. Две кугле прошле су кроз огртач његов и једна га је окрала. Данас се очекује 87 војника који од јаке грознице пате, који су од многе кише, влаге, зиме, и млоги штрапаца на себе навукли.
Усташи нападају нашу војску изненада и са дивљом ватром, и јурише на саме бајонете. Регимента Маројчић претрпила је страшан прелазак ноћу у каналу которском, већина је поболела због мора; допуштено им беше само да се оперу и нешто прихвате, и у 4 сата изјутра већ бише на путу у Драгаљ.
Турски бригадир у Требињу, који је јако заузетан човек, поставио је на граници 500 војника и ловаца, да је чувају и да ником недопусте прећи. Мој познаник рече ми, да су се досад зацело Жупљани на милост и немилост предали, који сачињавају главни део усташког округа: Кривошијанима и Паштровићима неће ништа друго остати, доли да и они оружије положе. Русија неможе помоћи и шпекулира у будућности на неизлечиву рану, која је између Бокеза и аустријске владе постала.. Са ф. м. л. грофом Ауерспергом одпутовао је и мајор Кодулић у Далмацију – то је онај, који је у првој битци у Мексику отликовао, и пре једну годину дана у Абисинију послан био, да енглеска поља тамо заузме.
Срчаност и одважност, којом се усташи боре, вештина и лукавство, којим се служе да се разни тврђавица дочепају, доказују, какве би отличне услуге у рату чинити способни били, да се знају задобити и употребити. Код нас нетреба никаква изузетка правити, и природу одношаја и људи у призрење узимати, због чега се правило увек свети. Наше су се трупе у новој  тактици отликовале. Подофицир регименте Албрехта, који је са својих шест момака поверену му тврђавицу јуначки и безобзирно бранио, добио је од управитеља 50 фор. награде и велику златну медаљу.'
Даље из Трста од 21. октобра дописник 'Политике' пише ово:
'Почем сте 'споменицу далматинског сабора' у ваш цењени лист примили, није ми потребе да вас опет уверавам, што званични листови предвиђају и сумњају, да је нови обранбени закон само привидан узрок устанка бокешког, но да је овај већ изодавана приправљан, за које нетреба ни више ни мање доказивати, јер су о томе из други повода извештени извесни кругови, који иншпирују дотичне новине.
Тражили се разјаснење повода устанку, то се натурује питање: Јесу ли храбри у оној мери, као што споменица, ако и плашљиво означује, гоњени Бокези још требали какав изговор, да се несносног притиска далматинско-талијанске бирокрације ослободе? Или мораји ли полудивље чорде, које су обећану равноправност, основни закон и реч намесника барона Вагнера, тако често и тако дуго веровале и у своме поверењу преварене, напоследку веру изгубиле, да се с њима часно и поштено мисли и намерава?
Или морају ли они од Црне Горе или Русије, или од ма ког непријатеља Аустрије подстакнути и подбуњени бити, које државне слуге, које плаћају сопственом мучном зарадом, увек и у свакој прилици као полудивље, безсрамне просјаке и као врамије сматрају и с њима поступају? Заиста, ако Аустрија непријатеље тражи, нека ји у далматинској бирокрацији потражи.
Како се поступа сад у оним местима, која крај обале леже и у устанку никаквог удела немају, и која су понајвише трговцима, занатлијама настањена? Питајмо породице, које су овамо добегле, јер у својим сопственим кућама немогаше више господари бити и јер свако потраживање и позивање на њихово право сопствености против самовоље, њима је само злостављање, претње са ратним правом и војеном снагом проузроковало и донело. Ове треба питати, па неће бити нужно, о црногорским острагушама и руским рубљама сневати и бојати се, и онда ће се полудивљи варвари изближе познати и пронаћи, него што се о њима мисли и зна.
Старци, слабомоћне жене и деца принуђени су по најкршевитијим бреговима рану и остале потребе за војском носити; куће су им без ичег даљег заузете, и што је у њима нађено одузето је, вешала су подигнута, 'фрајмони' из Поле и Трста доведени, и то је начин и метод с којим се полудивљи варвари цивилизују, и државни грађани који се позивају на основни закон и једнако право за лојалне васпитавају.
Је ли онда какв чудо, што горштаци своје добро и имање, своје жене и децу у Турску или Црну Гору шаљу, своје куће пале да неби само у њима аустријска војска становала? Би ли то сиротно становништво чинило, да га томе до крајности неприморавају? Зар невиде, како се са становницима обала поступа, зар нечују, како се за њи ништа друго до ли танани вешала и стрељања справљају!?
Чујмо ове полудивље варваре, шта они о томе веле. Ја сам сопственим ушима слушао, шта су њи 50 сакупљени разговарали. Почем су своје стање и положај, разним и неисказано жалосним говорима обиљежили, подиже једна часна старина свој глас: 'За време млетачке владе бројала је Бока 45.000 житеља, а сад има испод 30.000 душа, онда беху многе куће које су на стотину хиљада дуката бројале, осим тога велике бродове и трговину; а данас ји видиш са пропалом косом кроз капу и издртим коленима на чакширама; ништа им друго не заоста до ли храбрости, одважност и поштења, где на аустријским и руским лађама као капетани служе. Бокези су први били који су аустријску заставу по свету пронели; обитаоци су Кривошије Драгаљ од Турака освојили и Аустрији предали; Бокези су 1848. године у Цариграду зданије посланика аустријског спасли, а сад нас као дивље звери у брегове гоне, где наше жене и деца од глади и зиме скапавају…'
Из овог кратког описа увидећете, у каквој су заблуди владини и званични кругови о правим узроцима овог устанка, кад овај покрет с Русијом у свезу доводе. – Нико боље ову заблуду не увиђа од намесника барона Вагнера, и ја мислим да нећу никакву неправду учинити, ако узтврдим, да је он прави виновник, који пажљивост владе при истраживању правог и истиног повода одстрањује и одбија.
Споменица далматински посланика, да је још отвореније написана, могла би и слепом доказати прави узрок устанка и могла би влади рећи, да је ђенерал Вагнер најнеспособнији намесник с којим је она Далмацију усрећила. Он је један прост полицајни министар који нема о управи ни појма. И баш је управо због тога лопта у рукама бирократа задарски. А са таком управом неће се Аустрија консолидовати и Далмацију умирити.

- По последњим вестима из главног стана код Суторе, 22 . окт. 'колоне Фишера и Дормуса после боја који је 4 сата трајао и жесток одпор давао, са малим губитком заузеле су јаке позиције код Сишића. Контеа Бојковић и Вишњани понудише своје подчињење. Трупе се наше налазе између Сишића и Кубиша. Јучерањи губитци су 1 мртав, 5 тешко и 2 лако рањени.'
Упркос 'малим' губитцима по званичним извештајима, расте број рањени војника. Тако јављају 'Т. Нов.' да је 20 окт. на лојдовом пароброду 'Штадијум' 24 рањеника из Далмације у Трст донешено. Исти приповедају, да је исти пароброд 7 тешко рањени официра у Задар извезао, и да се у шпитаље Дубровничке ниједан више рањеник сместити неможе. 22. окт. очекује се у Трсту лојдов пароброд 'Аустрија' са 80 рањеника из Далмације.
- 'Н. Тир. Нов.' из Ровереда пишу да се тамо глас распрострео, да је аустријска влада умолила талијанску ради најкраћег пута у Далмацију, за пролаз кроз италијанску земљу. У случају, ако талијанска влада то допусти, да ће тиролска царско-ловачка прва то употребити. (Али нашто кад се овамо стишава? У.)
- Листу 'Тагепост' пишу, да су усташи све куће између Рисна и Драгаља попалили, да предупреде, да неби војска у случају, ако би усташи узмакли, тамо се настанити могли. У опште је врло тешко положај Леденица заузети, јер доста је 500 усташа да целу бригаду одбију, а Далматинци и Црногорци никад се у маси неуказују, него у мањим четицама сакрију се на згодна места, и отуд врло добро непријатеља гађају.
- Из Сутвари 23. окт. добише у кр. 'Б. Нови' сљедећи званичан брзојав: 'Данас се бригаде Дормуса и Фишера одмарају. Усташи из Сушића и Верблаја обзнанише подчињење и до довече ће зацело оружије положити. Обрштар Шенфелд напао је данас из Будве на Бретић. Ујутру заједнички марш против Побора. Јучерашњи губитак: г. лајтнант Визнер деветорица рањени и два мртва војника.'

Logged
Pages:  1 ... 56 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 [68] 69 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.063 seconds with 23 queries.