PALUBA
March 28, 2024, 08:08:50 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 [69] 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722014 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1020 on: July 04, 2018, 08:42:09 am »

Н о в и ј е. – Из Задра брзојављају 23. ов. м. 'Политици' да је влада наручила 20.000 пари опанака за војску у Боки; штета, која се догодила усљед изгорела магацина с раному Котору, износи 40.000 ф.
- Један дописник новина 'Н. Ф.' јавља: да је вођа усташа Панчић (а не као што смо јавили Бронцић. У.) најстрожије и под претњом смртном казни забранио усташима пљенити и отимати, и да је самим приморским местима на знање дао, да се ни најмање небоје ако би усташи, ц. кр. војском поседнута места заузели. (Бронцић т.ј. Панчић је измишљена личност. Ј.) Усташи су ратни пароброд 'Андријас Хофер', који је пред Будву стао, из пушака тукли и оштетили.
- 'Н. сл. Л.' из Беча пишу: Познато је да је снабдевање војске са раном у усташкој области Далмације врло тешко. Довоз је од чести готово сасвим изостао, од чести је усташима препречен. Последњих дана, као што многи извештаји говоре, усташи не само да се јуначки бране него нападају сами, тако да су против њи изаслане трупе уступати приморане биле. Онај се јако вара, који мисли и верује да је устанак близу краја.
- Из Котора јављју: да марширање трупа против усташа траје непрестано. Из Поле донешене гвоздене тврђавице, које се на мазгама за војском носе, утврђене су на неким знатнијим тачкама. Досад су три таке тврђавице намештене, и још се седам очекују.
- Из главног војеног стана 'Н. сл. Преси', од 20 окт. јављају: да је црногорска влада поставила својој граници кордон против усташа. Данас стиже вест, да je јуче ухваћен свештеник Радановић, један од главнијих вођа усташа. Данас је изречена пресуда петорици Рисњана, тројица, која су против војске војевала, обешена су; један је на слободу пуштен, а последњи предан грађанском суду. Шест компанија због егзекуције из Будве у Котор су послани.
- Из Задра брзојављају 'Вандереру' од 23. окт. Код манастира Ластве био је сукоб. Свештеници Слидонић и Гукић ухваћени су. Црногорци враћају натраг бегунце усташке. (? У.) Сусторина нападнута је.
- 'Н. Фремденблат' добио је 23 окт. сљедећи брзојав: У прекјучашњем боју у Жупи изгубише усташи 80 мртви и 186 рањени. Наша артиљерија запалила је места Сисић и Прерату. Држање Црногораца лојално је. Намесник примио је депутацију из Жупе, која је понудила условно покорење. Али није примљено. Јуче после подне усташи напали су место Костаница код Рисна, 165 комади марве отерали, богаташа Берберовића убили, и осталима смрћу претили ако се њима не прикључе. Код тврђавице Козмаца усташи артиљеријског капетана измрцварили и једног ловачког лајтнанта заробили. Војска се нехтеде предати.
- Саопштавамо овај телеграм 'Н. слоб. Пр.': Котор 28. окт. Јуче је генерал Ауерсперг примио команду и отишао у Будву. Говори се да је 80 усташа ухваћено, међу њима и попа Радановић, и два српска официра. (Чудо како није и који руски официр ухваћен; оваке неистините вести може само 'Н. сл. Пр.' саопштити, а да јој образ не црвени. Уред.)
- По једном брзојаву 'Н. Вр. Тагбл.' ђенерала Ауерсперга прати у целој Боци поштовани капетан поморске лађе Ђурковић, да посредује. (Та и сад још није сасвим касно, да се престане лити крв. Уред.)
- Из Будве брзојављају од 27. окт. 'Н. сл. Лојду': По жестоком боју, који је више сахати трајао, заузела је царска војска Поборје. Усташи се неки предадоше, а остатак се расу по планинама. Царска је војска попалила места Поборје и Мајину, што су участвовали становници истих у отимању Стањевића. (Таки поступци карактеришу аустријску цивилизацију! Ур.) С тим је преломљен отпор у брдима међу Котором и Будвом. Данас ће се подкрепити посада тврђаве Козмака. Усташи су дигли у зрак тврђаву Стањевић.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1021 on: July 04, 2018, 08:49:25 am »

Подлистак 'Заставе'.
Р а з г л а г о л с т в и ј а.
Реците коју, да не задремамо!

Тек што је настала зима, ал ти браћа у Боки Которској стадоше ложити ватру, и то тако јаку, да се наша цесар-краљевска војска нашла у запари. Све новине доносе најкрупнијим словима (и грдњама) извештаје са бојног поља, или управо рећи са бојних брда, само су се наше србске новине дуго чиниле невеште (ал су веште) целом том пазару, и једва што доносише по који редак најситнијим словима и најкрупнијим типографским погрешкама, и то чак тамо остраг међу огласима, где се јавља, да Румљани опет мењају учитеља, да трговина Петра Матића потребује једног спомоћника и да се издаје под аренду 50 јутара виноградине у жабаљском хатару. – Од свију новинских извештаја најистинитији су телеграми бечкога 'Фигара', за то ћу их овде навести, нека допру и до наших крајева.

К о т о р. Ф. М. Л. Вагнер забранио је официрима да носе цвикере, штехере и она друга различита увеличавајућа стакла, јер кроз њих се чини да је сила усташка тим већа, те с тога и чине тако знатне успехе.
З а д а р. Стање је усташа већ тако очајно, да морају чешће да упадају у аустријски табор да одводе волове и овце, а то је доказ, да им је већ нестало хране.
С п љ е т. Цесар-краљевским трупама испало је за руком да заиђу залеђа усташима и да им пресеку пут у Црну Гору; с тога ови беже према Сењу и Задру.
Д у б р о в н и к. Главна маса усташка заробљена је. Али на жалост усташи неће да положе оружје, него су цесар-краљ.  војску заробљеници тако опколели, да не може ни да се макне.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Да би читаоци овим извештајима боље веровали, морам додати, да је под њима потписан Figaro officiosus, а кад је што 'официозно', то онда несме бити сумње о родољубљу уредника 'Српског народа', јер је његово родољубље толико пута 'официозним' путем похваљивано.
Кад човек метне прст на чело и о боко-которским стварима дубље промисли, мора лупити песницом о астал, и без да (по примеру оног владике) опсује закон, мора признати, да усташи тамношњи нису мачији кашаљ. Али кад би човек у мислима баш и опсовао 'закон', морао би ту разумети 'обранбени закон', (Вергевац) који је као што је познато и узрок целој тој комедији, или управо рећи трагедији.
Ал кад сам изустио реч 'владика', одмах сам заборавио о чему сам почео говорити и одмах ми паде на памет једна друга тема, а кад сам хтео да саберем мисли, паде ми на памет сабор, премда се и тамо у Котору понављају неке сцене, нашег летошњег сабора, т. ј. 'већина' бежи испред 'мањине'.


* Figaro, humoristisches wochenblatt.jpg (189.29 KB, 800x600 - viewed 49 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1022 on: July 05, 2018, 10:34:30 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу  2. новембра 1869. Број 130.

У Боци Которској све је црње и горе. Влада се латила већ и таки мера, пред којима човечанство црвенити мора. Историја је осудила средњи век са инквизиције и Турака, а влада аустријска над Боком Которском тај век повраћа.
Ко хоће себи да представи азијско варварство турских дахија од 1804. год. у Србији, тај нека погледа данас на поступке аустријске владе, преко свога са неограниченом пуномоћством снабдевеног намесника – у Боци Которској. Ту ће видети слику и прилику тог варварства увећаног у толико, у колико су данашњи аустријски Турци помоћу културе способнији да га на разноврсније начине и према средствима која им у руци стоје у већој мери заведу.
Политичка трагедија у Боци Которској одпочела је и трећи свој акт. Славна аустријска армада бере лаворе венце којим ће да окити своје победоносне заставе тако дично да ће им се цео свет задивити и – грозити се од њих. У области бококоторској канибалски се газдује; поступци аустријске војске показују да бечка влада према Боци Которској тера политику – истребљења! Ужасно и опет је тако. Ко погледа 'званичне' извештаје отуда, мора му се крв следити од ужаса; а како би тек изгледало да се пусти 'приватнима' да говоре. Посрамили би зацело знаменитог са свога нечовештва хунског краља Атилу, као што и ови 'званични' показују, да су Турци у варварству шегрти спрам образоване Аустрије, која је позвана, да 'носи просвету на исток'.
Па шта веле 'званични' извештаји?
Кличу, да царска војска напредује, да је цела Жупа спаљена, да је Поборје и Мајина преобраћена у прах и пепео, да је варошица Брајић до темеља разорена, да је иста судба постигла још више места; да храбра војска ракетлама и топовима брише са лица земље људе и села; да је код Трините после боја нађено 30 жена мртвих, које су ишле да покупе рањенике, но на којима је храбра војска из заседа огледала врсноћу својих пушака острагуша. Уз то се још јавља, да је делателност развијена и у другом правцу. Преки судови од силног посла немогу главе да дигну. Дванајст вешала већ је подигнуто, и већ облећу црни гаврани око несрећни жртава цивилизаторског варварства. Попа Радановић, који је ишао да као парламентар од стране усташа преговара са намесником, чека извршење пресуде преког суда; градоначелник рисањски Јовановић, онај исти који је 1866. године у рату против Италије онаке услуге с Бокезима Аустрији учинио, за које је онда орденом награђен био, такође је под преким судом – јер се и на њега сумња. И поморски капетан Ђурковић, који је по пређашњим вестима пошао уз ђенерала Ауерсперга да посредује, затворен је, јер се и на њега подозрева. Кога усташи заробе оног и пусте, од њих пак кога задеси коб да у ропсто падне тај окити вешала. По извештају једном у 'Политици' од 19. ов. месеца шесторо се већ суше на вешалама, а од тога доба шта је, може се мислити.
Зар то нису знаци који нам дају повода држати, да бечка влада према Бокељима тера политику истребљења, а према осталим Славенима у држави с тиме политику застрашења?! Устанак бокешки није било тешко угушити ни упочетку – уступцима – ни доцније – блокадом, или другим сретствима који би бечки мудри државници већ изнашли, да се тицало – Немаца. Али ово нису Немци; ово нису људи ово су Славени!!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1023 on: July 05, 2018, 10:51:47 am »


Ц р н а  Г о р а  и  А у ст р и ј а. Из Беча се повикало на један глас кроз гласила бечког кабинета: Треба Црну Гору уништити! – и дај да потражимо трагове тој категоричкој одлуци, том посљедњем суду, којег државници једне велесиле проглашују над малом Црном Гором. А с тим требамо да будемо на чисто: треба да испитамо мотиве и побуде том раздражујућем, вређајућем и ограничавајућем србска чувства, управо пркосном усклику, да му се можемо одазвати како треба, да упремо прстом где боли Бечлије.
Зар ви мислите, да је узрок томе, ако се налази који Црногорац међу усташима бокешким, или ако је Црна Гора прихватила нејач и имање усташа, да их спасе од слепог гњева убојног? Међународна права то свакој држави допуштају а и да неспомињемо човечанско чувство; па зар да једна Аустро-Угарска, цивилизована држава прелази међународна и човечанска права против мајушне Црне Горе, - 'шаке варвара', - што они учествују у бокешком устанку?! То би било понижење за Аустрију, кад би она хтела да побере лаворове по црногорским голим врховима над маленим варварским оружјем, да с њима покрије солферинске и садовске ране. Ту се други узроци крију, ту се даље смера, и заиста успех ти планова изгладио би сасвим Солферинске и Садовске па и још чије ране…
Србски народ, језгро тог народа, Босна и Ерцеговина, са три стране су притиснуте Аустро Угарском, ил како би они рекли, увукле се у Аустро-Угарску; те земље осим што су у туљеријама после Садовске катастрофе намењене ондашњој Аустрији, а садашњој Аустро-Угарској, краљ угарски заклео се да ће присвојити све земље, које су негда под круном Стефановом припадале, и у име тога већ се унапред вије у Пешти при крунисању застава србска; дакле треба да се и Аустрија намири, и да Угарска своја исторична права оживотвори, а особито да се задовољи старом нагону немачком на исток – Drang nach Osten, - у чему се сусретају и Бајст и Андраши; а Бисмарк би био први, који би пружио руку помоћи око подизања тог 'златног моста непријатељу', који се с пута уклања немачком уједињењу.
Вели се: то несме да буде; ту је моћна Русија која бди над истоком, над србским народом. Ал су мудри државници Аустро-Угарске увидили, да далека Русија неможе ништа у србском народу, да њој треба 'Архимедова тачка' у њему, с које ће да развија своју снагу у србском народу. И ту врло мудро настало се, да се тој могућности стане на пут. Покушаји су нам познати; у Србији за веме Михајилово не баш сасвим, јер ми се чини, да нису ни нужни били; а у новом стању ствари, није давно било, кад писаше велики везир регенству, да тугу 'блистателне порте' за Михајилом лечи утеха, што га Милан наслеђује… Него се треба осигурати од стране Црне Горе, у толико више, што је окружена таквим елементом, који је кадар да за час плане.
И никуд боље згоде за шићара, него приликом оснивања 'кнежевине' Црногорске. Младог Данила беше већ признао цар Никола и Наполеон III као кнеза Црне Горе, да га и његов сусед у Бечу призна. У Бечу су државници лакомо прихватили преговоре са неискусним и славољубивим кнезом, а још лакомије њега: царска лађа Данила чека у Котору, да га има у Трст да довезе; гдегод стиже власти га предусретају; у Бечу је дочеком обчаран; цар га прима као независног кнеза, министри га посећују, и за све то неиште се од кнеза него један 'подпис'. Дан је опредељен за тај свечан акт; сви су ту само кнеза нема; шиљу по њега, ал он одговара, да је добио од сената писмо, да се невраћа у земљу ако какав уговор подпише. Шта је стало било Данилу, што се морао да се врати без да га ико испрати и место царске са лојдовом лађом; он је премда неискусан, цељ постиго, и у Бечу је примљен као независан кнез, и тим као такав фактично потврђен. И ма да су се тако нашли обмањени у Бечу, нису од њега главе окретали, и једнако су му почасти чинили све док су му царску лађу на расположење дали да се по заливу которском шета, и док су му са грувањем топова последњу почаст учинили.
Друга се лепа прилика указала, да у Бечу постигну своју намеру, кад се Црна Гора нашла у теснацу 1862, и кад је морала да пристане на захтевање Омер паше. Ал ако није било Данила, бијаше Мирка. И он је у Беч путовао, па и Никола, на царским изванредним лађама, и тамо сјајно дочекиван. И од ти захтевања Омер-пашини, једино које се било у дело привело: друм са кулама турским кроз Црну Гору, и оно је постало само имагинарно – пут је био пресечен а куле разрушене. Сенат, ком је Мирко преседавао, није хтео да призна оно, што је морао кнез, Омер паши да обрече. – Колико је недостојно моћни држава овакова политика, вели Макијавели, толико би лудо било, кад је слабе неби терале.
Ја сам начуо и за обећања, која су се Црној Гори нудила; из њих није изостајала ни Бока Которска, ни део Ерцеговине, ни читава Зета, само да 'пусти на миру' Босна да се поседне. У то име нису се ни ордени из Беча штедили, ни разнолика и честа посланства, која су смерно Цетиње походила.
Ал од кад је кнез Никола у Петрограду био, почеше се губити наде, поче се у Бечу да увиђа, да су сви покушаји досадашње врсте узалудни против руске 'Архимедове тачке', а сад се у највећој светлости одкривају побуде досадањег аустријског великодушија према Црној Гори, сада, када мењајући само средства оће да постигну исту цељ, сада, када оће, да униште Црну Гору.
Руска Архимедова тачка; а, ту боли! hine irae!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
И ето да се не иде, да се Црна Гора уништи; иде се, да се 'мир' добије док се не поседну 'partes adnexae', док се надокнаде губитци после катастрофа, Солферинске и Садове, док се 'Drang nach Osten' изврши, - мир, који се на Цетиње непрестано од Данила иште ценом Боке Которске на мору и раширења црногорских граница у Зети и Ерцеговини; и ето побуда и цељи 'великодушија' аустриског идентичним побудама и цељи нечовечности, по којој данас оће да збрише са лица земље Црну Гору, која је више крви пролила за слободу, маторе цивилизације и просвете, него Аустрија гушећи ту слободу! Црну Гору, која је једина остала на бојишту противу варварства азијатског, треба у пропаст јер је 'варварска', кличу бечка господа, дочим се шећу са варварством испод руке и подржавају га, против ког се Црногорци боре! И све за то, што је – 'руска Архимедова тачка'! 
Не само Црна Гора, него гдегод је растуреног Србина, гдегод словенско слово звучи, све ће то да постане Архимедовом тачком, не само Русије, него когагод чувства човечности покрену, да им помогне туђ јарам с врата да збаце, па чији год он био. То треба да разумете, па онда повичите: треба да се све словенство уништи! а оно ће се бар слатко смејати. Данас се не намећу јармови него стресају: и ви оћете сада да јарам наметнете Црној Гори, коју није могао да подјарми онај, који је био на Стефановој цркви у сред Беча крст са полумесецом заменио, да вам опет неби словенске крви. И ви сте јој тако неблагородни? И ви не црвените!
Доста је Србин фантазирао у своју собствену моћ; и Мацини је мислио да ће са својим друштвом да ослободи Италију, али га је искуство уверило, да треба Италији са стране помоћи да се ослободи; и Срби већ почињу да увиђају своју немоћ против толики своји непријатеља, који оће да ураде оно што беснило мухамеданско немога досад да уради, и морају да траже помоћи са стране. Зар мислите да Србин нема живота, да живи? Познаћете га. А Срби ће дотле причекати; они су и горе преживели.
Dabit Deus his quoque finem.


* Figaro, humoristisches wochenblatt (2).jpg (231.89 KB, 800x600 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1024 on: July 06, 2018, 07:52:04 am »

Догађаји у Боки Которској. Прашкој 'Политици' из Задра 22. окт. пишу: Са данашњом лађом дошао је овамо ђенерал, који ће изменити барона Вагнера. С њиме је је сасвим нов ђенерални штаб, међу којима се налази граничарски обрштар Симић, који долази на место рањеног Јовановића. Говори се да ће гроф Ауерсперг покушати мирним путем изравнати ствар у Боки, и да због тога има нарочите заповести у џепу. Он је о томе у Трсту с ђенералом Меринсоном конферисао, који је лично познат с многим Бокељима, који су се у Трсту настанили, те му је стање прилично познато. Најбољи би резултат и свршетак крвави призора у Котору био, који се још неће тако брзо довршити, да у Бечу у наслеђеној слепоћи неостану, већ да бечка влада једанпут позна, да је од своји пријатеља преварена. Али ако она напротив лажно веровање и надаље уздржи да ту или виши и значајнији спољашњи узрока, сазаклећи, побуна и разни баука има, онда је све пропало. Прошле ноћи, као што вам је познато изгорео је у Котору царски магацин с раном. О томе случају разносе се разни гласови, али то у Далмацији није ништа ново. Пре 40 или 50 година овде су једне ноћи, без да је игди какав устанак букнуо, сви магацини за рану запаљени и изгорели, зашто? Јер су исти магацини сви били празни, али се баш у то време извесне промене у администрацији и неке новине увађале у Далмацији.
Најновије вести са бојног поља бокешког, као што 'Цукунфту' од 27. окт. из Беча јављају, своде се на следеће брзојавна извешћа: ц. кр. трупе улазе у Жупу с огорчењем; пре тога су сва места попаљена и опљачкана. Издајица тврђавице Стањевић Берета обешен је. Сутра ће се извршити преки суд над градоначелником рисањским Јовановићем који је витез Франц-Јосиф ордена. Данас су 100 усташа на Липшу код Рисна напали и две куће опљачкали (?). Код Ђурковића који је прекјуче ухапшен, нашло се српски застава и сумњиви писама. 26. октобра стигао је ђенерал гроф Ауерсперг у Котор и примио је под своју управу војене трупе, које су у усташким окрузима. Бригаде Фишерова и Шенфелдова стоје сједињене код Побора. Послане колоне из Будве обрштера Кајфела ради снабдевања ране тврђавице Космаћа, више су пути од раштркани чета усташки узнемираване биле. Али поново сакупљени усташи буду опет сузбијени и тврђавица Космаћ без даљи препона војском обрштера Кајфела с раном снабдевена. После бојева који су шест дана трајали и жестоки били, покорио је намесник ф. м. л. Вагнер Жупу, Дуб, Сижић, Побори, Маину заузео и Брајић спалио. Усташи су тврђавицу Стањевић спалили. Од народа се непрестано одузима оружије. Губитак је мали наше војске. Из политични узрока и обзира одпутовао је у Задар намесник Вагнер. Прекјуче у вече око 10 сати пуцало се из Котора на стражу, која је била на једној капији градској. До по ноћи премећане су биле куће и три личности уапшене. Морино и Убли подчинили су се.
Артиљеријски обрлајтнант и један лајтнант 27 ловачког батаљона у близини тврђавице Козмића, први је убијен а други уваћен. – Из Требиња из Херцеговине јављају: да је Ахмет-паша, заповедник редовне војске, захтевао још три батаљона војске ради подкрепљења, јер му је јављено, да је у намери велики и знатан број Црногораца прикључити се бокешком устанку.
Међу онима, који су се при боју код тврђавица Горажда и Трините пали с усташке стране, које је предводио Вук Калуђеровић и Иво Бојковић с 400 усташа, дописник 'Н. С. Пресе' из Котора од 15. окт. наводи: рођак управитељ Жупе, син свештеника Тицића, нећак другог свештеника Митар Зец, Вук Вукадиновић, општинар Сутварски. Из породице Мацића погинула су тројица. Међу рањеницима на наше велико изненађење нађоше врло лојалног управитеља Жупе, Воју Бојковића и општинара Богдана Поповића. Мртви и рањени износе до 60 људи. С наше стране 4 мртва, 10 рањени војника и један официр.
На неколико дана пре тога, једна чета Жупљана под предвођењем Калуђеровића и Бојковића с барјацима пође против тврђавице Трасте, али из досад непознати узрока није смела нападај учинити. – Глас, да су усташи нађеним у Стањевићу топовима на Будву пуцали, необистињава се.
Упркос победама, које званични извештаји владини трубе, непрестано одлазе нова и нова подкрепљења војске на бојно поље. 24. окт. у Трсту укрцала се на лојдов пароброд 'Аустрија' регимента Рајнах и један батаљон царски ловаца, за Боку. У Целовцу налазећа се инфантеријска регимента барона Јона број 76 добила је заповест да буде спремна за одлазак. И сада маршира регимента са рекрутима у Трст.
Из Трста 24. окт. јављају Градичком 'Тагес посту' да је између намесника Вагнера и ђенерал-мајора Дормуса било мало жешћи разговора, у коме је последњи поглавито окривљивао политичну власт да је она узрок бокешког устанка.
Вешања, која се сад у приличној количини у Далмацији од стране владе чине и извршују, нису у самом Бечу без правог утиска остала. Један тамношњи местни лист 'Моргенпост' саветује владу да се окане заузетости таке у вешању.
- Општина Жупа броји 22 села, која су здраво богата и имућна, у стању дати у целости 2.000 војника. Овај округ лежи између Котора и Будве, граничи с Црном Гором, и у њему се налази тврђавица Стањевић. Жупа има највећег уплива са остали усташки места, као што су: Будва, Перазд, Рисањ, Херцег Нови, Ластва, Леденице и Кривошије. У њојзи је прво букнуо пламен устанка. Вођа свију усташа из Жупе, који је са осталим 12 чланова и вођа такозване привремене владе управља целим устанком. Са Црногорцима су сасвим и у свему сродни. И сваки су дан с њима у саобраштају, јер из Жупе главни пут на Цетиње иде. Они су горди, али и осетљиви, интелигентни, али су свакој новости која од владе аустријске долази противни. Само мирним путем и начином да се код њи шта израдити и усвојити. Талијанци ји сматрају и држе за своје најжешће и највеће непријатеље, и отуд се даје познати и увидити, зашто ји далматинска бирокрација тако јако мрзи и презире. Своје народне посланике и заступнике високо цене и поштују, и то неки мисле да је дало повода устанку, што се баш уљудно нису понашали талијански посланици према народњацима.
Ђенерал-мајор Ауерсперг има сад на расположењу и под својом управом 6 пешачки регименти, царску ловачку регименту, 4 пољски ловачки батаљон и одговарајући број томе брежни батерија у време рата; цела војена снага која је сад у Боки на расположењу, осим они регименти које су доцније добиле заповести да буду за бој и пут спремне, износи 30.000 људи редовне војске.
На ону силну вику званични и 'културтрегерски' клепетала, који се непрестано деру на варварство примораца, износи 'Заточник' сљедујући факт: у бојевима код Горажда и Тројице заробе усташи 50 војника, које у своје куће одведу и тамо ји добро почасте и напоју и затим ји мирно и без икаквог вреда одпусте. А Аустријанци подигоше ту вешала, да поватане усташе повешају, и да ји тиме као 'просвећени' почасте и угосте. На срамоту целом свету и човечанству, потукла је аустријска војска код Тројица и 30 жена, које су у боју својим мужевима помагале.
Једна трговачка кућа у Трсту добила је налог од неког Петроградског бакира да држи у преправности 400.000 франака за руске лађе, које ће из Епира у Боку доћи.
22. окт. у Трсту су се извезли 96 болесника (или рањеника?) из Далмације.
- Из Котора од 25. окт. јавља званични извештај 'Н. С. Пресе': Брзојав између Котора и главног стана од усташа је разорен, при свим вестима да су трупе у целој Жупи славно победиле. Данас је у овдашњем пристаништу 2000 центи олова, који су довежени за Црну Гору, узапћене. Преки суд на градоначелником Рисањским због учешћа устанка изречен је. Трупе су напале на Будву. Усташи су село Брајин опљачкали и попалили.
- Из Загреба од 25. окт. јављају: да су више личански официра, који су 1866. год. у Котору настањени били, одређени код оперујуће војске у Далмацији, да би се са усташима лакше договарали и радити могло.
- 'Вандереру' из Трста пишу о једној карактеристици код усташа. Још од давнашња времена, кад су Бокељи сасвим своји господари били, и кад су непрестане војне са Турцима имали, ради ратног бржег саобраштају измислили 'живи телеграф', којим су се увек и у свако време служили, и који им и данас у овом устанку помаже да свагда знају, где и како се непријатељ на'оди. Тај је живи телеграм, довикивање је људи с брега на брег, тако да се у врло кратком времену свака вест брзо распрострети може.
Даље јавља исти дописник, да је усљед прека суда до сад шесторица обешена. Ова ужасна средства промашиће у Боки своју цељ, и људе тамношње до крајности и до очајања довести, а у очајању рађа се свашта.
- 25. окт. брзојављају званично из Задра 'Политици', да многобројна војска стоји код Побора, напада и лубарда тврђавицу Стањевић коју су усташи задобили. Шенфенд промарширао је против села Брајића. Осим три села Жупа се сва предала.
Из Будве 25. окт. јављају да су колоне обрштера Фишера заузеле Побори после боја који је више сати трајао, докле је једно одељење обрштера Фишера у истом правцу преко Мајне без икаквог одпора прелазило. Усташи су од чести разбијени, од чести подчињени. Села Побори и Мајна, што су учествовала при освојењу Стањевића, попаљена су. Оружани устанак у бреговима између Котора и Будве сломљен је. Данас ће се тврђавица Козмаћ са раном снабдети.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1025 on: July 06, 2018, 08:22:38 am »

Новије. По бечком дописнику 'Пешт. Лојда' у Бечу су увидили да је истинит извештај градоначелник Херцег Новог Војновића о узроцима устанка, и по томе је готово извесно, да ће поглавити узрок свега зла, окр. капетан Франц бити премештен, и на његово место да ће доћи дворски саветник из Дубровника Решетар. Министарство нуди Војновића да посредује у устанку, но овај препоручује место себе бив. намесника далматинског Филиповића. Да л ће влада то хтети уважити још се незна.
- 'Пешт. Лојду' из Котора од 29. окт. брзојављају: да је бригада Дормусова у Котор ради одмора стигла. Бригада Шенфелда задобила је позиције: Будву, Мајну, Кастел Конвенто. У Рисњу и Херцег Новом показују се знаци комешања и кретања. Због тога је бригада Симићева тамо послана. На бреговима Дубице и Горазда нове су тврђавице и стражаре подигнуте.
- Из Беча истог дана јављају: да је војска на сљећи начин уређена: Бригада Шенфелдова посела је Будву; бригада Дормусова чува главни земаљски друм: а бригада Симићева чува морски пут у Котор и натраг.
- Из Котора од 28. окт. брзојављају 'Н. Сл. Преси', да је барон Вагнер пре свога поласка у Задар, издао налог за сву војску у Боки, да туђе имање колико је год могуће штеди и чува, и да га у своју корист употребљује само онда, кад то војене операције изискују. Из Беча је зацело наложено да се са покореним местима штедљиво и умерено поступа.
- 'Н. Фремденблату' брзојављају: да је у прекјучерашњем боју у Жупи од регименте Маројчић погинуо један лајтнант и 1 војник, капетан Ибербахер и 9 војника јако, а тројица лако рањени; из регименте Ернст 7 мртви. Устанак у Жупи као да је савладан, јер усташи лаћају се своји послова домаћи. Бригада Шенфелдова остаје у Жупи. Бригада Дормусова повратила се у Котор. Сутра је главни стан у Котору; за нападај на Кривошије приправља се.
- По брзојавним извештајима са бојног поља устанак се распаљује око самог Рисња. Војска једнако долази. 26. окт. дошла су два пароброда с војском у Котор.
- У војеној болници налази се 400 људи. Међу овима 100 рањеника са 8 официра. У Дубровнику је тако исто за рањенике једна болница подигнута.
- Вест која се распрострла, 'Политика' јавља, да је кнез црногорски забранио Црногорцима продавати рану у Боки Которској, непотврђује се, но говори се, да ће кнез држати се подпуне неутралности до 3. новембра, па ако и дотле устанак бокешки савладан не буде, да ће се 25.000 Црногораца сјединити са усташима, да освоје Котор. Талијанска флота која је досад у Александрији била, и којом управља војвода Аоста, крстари сада по јадранском мору, а исто тако и две руске фрегате.
- Из Котора јављају 28. октобра 'Н. Сл. Преси': да су усташи из Кривошије јуче напали на место Стрп (западно на један сат од Рисна удаљено). Борба је трајала 3 сата, и усташи отераше сву марву.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1026 on: July 06, 2018, 08:51:41 am »

В е ш а л а  и  м и р. Аустријски џелати – десна рука цивилизоване Аустрије – смичу србске синове у Боки Которској! Што је преостало србске крви иза бојни пољана, иза морски бојева, где су србски синови трулу зграду грешне Аустрије спасли да се за навек у блато не сруши, ето цивилизоване аустријске хијене ту крв испијају у Боки Которској!
Каква је разлика између турски крволока Митад-Осман-Омер-паше и аустријског фелдмаршала и цивилног наместника краљевине Далмације, барона Вагнера? Недела, злочинства, вандализам бугарског, босанског и критског наместника турскога султана згрозили су, потресли су сву Европу, сав свет; а како да дејствују на срце и душу србску, ако има срдаца да бију у прсима србским, ако има душа србски, - како да на њима дејствују посљедни дани Вагнеровог тероризма у Боки Которској! Има ли језика на свету, који би тај положај душе и срца србског означио! Толико се само може рећи, да огорченост срца и душе србске граница нема…
Али је свачија душа човечанска ужасом одбегавала и од саме помисли на вешала, што их беше подигао Мидат-паша у Рушчуку, Осман у Сарајеву а Омер –паша у Канеји, што да чини србска душа, кад погледа на вешала, што их подиже барон Вагнер на сред Котора! Ако је сунце стало, ако је природа јечала, ако се земља просецала, ако се камење распадало кад је невини Христос на крсту издисао: што да чини србство, ако га има на свету игде, на страшно позорје, где невиним србским синовима у Боки Которској, џелатска рука на грло узо намиче, где србски синови невини на сред Котора са стамотни вешала у најгрознијим мукама душом се растављају!
Плачите србски синови, јер нема србства; да га има водио би ко о њем рачуна…
Јесу ли то били покушаји, да се Бока мирним путем умири, да се задоста учини Бокезима, који су поступком сатанске бирокрације и бесне милитарије увређени; јел то мелем на ране Бокешке, које им задаје цислајтанско министарство са рајсратом, покосивши им најсветије право, што је Бог човеку дао, право да буде сам господар бар од своје крви, кад му се имање, кад му се жеље, наде – све отимље; јели то поступак, једног човека који заступа свету и неприкосновену личност монарха; је су ли то све бриге једне владе, којој је задатак да бди над животом и имањем свију грађана? Јели то све што је могла да учини очинска брига једне владе, којој је цар предао сва пуномоћствија при поласку на пут у Цариград и Мисир? ил је за то царско пуномоћије само зато предато да се вешала подижу и да на њима Србљи у Котору вешају?
Да, вешала? само страшило љуцко спомињемо; а где су друга злочинства? где су куле и казамате попуњене са мирним и најотличнијим бокешким Србљима, који се као злочинци из својих домова грубом милитарском силом отимљу из наручја устрављени породица: где су три пут очајни тренутци, три пут ужасније муке матера, сестара, деце и љубовца на тужном стану, од мука, што им синови, браћа и мужеви по мрачним тавницама, на ужасним вешалима подносе? Јели на то требало царског пуномоћија? Зар ништа друго није могло да се проспе  из царске милости на несрећну Боку него страх и ужас. Да језик човеку занеми?!.......
И још смете у вашим крвавим устима, хијене у виду чувека, да мир узимљете!
Па нашто се с отим све иде? Црна Гора се тура између Сила и Карибда, пружа јој се издајничка дилема: ил да пође куд је увређена и огорчена србска чувства нагоне на ужасна позорја у Боки Которској; ил да заузда та чувства да се од мешања, од освете уздржи, и онда је опет између Силе и Карибде, између две пропасти; ил да кнез Никола и влада му падне жертвом притиснутог народног беснила; ил ако узбуде у стању да га задржи, да за навек отвори провалију између Црне Горе и Боке Которске, да се мржња посеје између Бокеза и Црногораца, као издајника своји. Све је то у Бечу добро дошло; све то тера напред источну политику Бајст-Андрашијеву.
Ако се Црна Гора изјасни за Боку и повиче џелатима у Котору: Станте, Срби су то, на србској земљи! – Црну Гору су поселе са свију страна Турска и Аустријска војска, Црна Гора је тим од све браће у море непријатеља стиснута и загушена чим би се не само Бока него сва Ерцеговина, Зета и Црна Гора, сав онај предео између Неретве и Бојане, који непрестано кличе непријатељу да Србин живи, да је јунак, - тим би се велим та узданица србска, тај пијемонт, те астурске планине србске уништиле и тим би се покосиле и посљедне наше наде.
Ако навали озбиљно црногорска влада да Црногорце уздржи од саучешћа у брацкој беди, онда ако не успе пада кнез и влада на Цетињу, који су руска 'Архимедова тачка', а на њиово место на Цетињу ће ил гробнице бити посљедни јунака црногорски, ил ће доћи протерани Црногорци, који једу Турски ил Аустријски љеб, и који би с тога постали 'Архимедова тачка', с којом би њиови покровитељи србство у гроб за вазда саранили.
Ако пак од свега тога ништа небуде, него ако усхтје Цетињска влада, да задржи народ од саучешћа у страдању бокешком, онда се Бока за вазда спасава од похлепе Црногорске, семе мржње између рођене браће посијало би се, дубока провалија између Црне Горе и Боке растворила, коју неби могли векови да изгладе.
И у сва три случаја враг би србски да ликује победну песму, да развија заставу победе на развалинама Црне Горе, ил на развалинама слоге србске, која је у Боку с Црном Гором до сад скопчавала. Трећег пута нема. То су планови бечки, којима је извршитељ барон Вагнер.
Јесу ил, нису?
Ако нису, онда што очекива, какве награде чекају б. Вагнера за његова грозна недела и злочинства, што уради у Боки Которској под плаштом царског пуномоћства? Што очекива сву његову бирокрацију, која му је помогла, да се аустријско име код србства изравна с турским? Што свију скупа очекива, који светињу и неприкосновеност монарха крвљу његови грађана оскрвнише? Каква судбина исчекива сав досадањи строј владе далматинске, противу славенске, која је са својим пркосом и ћефом оличена у котерији Лапениној узрок буни и грађанском рату, узрок страдању мирних грађана и проливању крви, узрок зверски, нечовечни, турски дела, која пред свет црне аустријску владу, а земљи између ње и не само србски, него свију 18 милијона славенски грађана сије семе вечне мржње?
Одговори су јасни на сва ова питања, и посљедице ће нам скоро да одговоре, да нам кажу, јесу ли то планови бечки.
Ако јесу? онда знајте, да рат отварате читавом србству, читавом словенству.
Синови србски у Боки Которској, за које ви само исповедате, да су изображени и свесни људи, који говоре толико језика; излагали су се до сад мржњи народној идући вама на руку, мислећи, да вас чисте мисли воду; они су све учинили, што су могли, на олтар грађанског мира. Ал ево ви почињете и те саме људе, да у тамнице бацате и преком суду подлажете. Капетана поморског Марка Ђурковића, који је допратио из Трста заменика крвавог Вагнера, и који му има да буде десна рука са граном маслине у његовом подузећу, ето сте бацили бог зна под каквим ланцима у дно своје куле; Јована Јовановића, познатог иначе као врло оданог влади далматинској, такође и преки се суд над њим већ имао да изрече; познатог попа Тановића, ви сами кажете, да га чека судба вешала; ви обћине досад мирне и лојалне разоружавате; то све ви чините оним људма, који нису на бојном пољу против вас, него који би желили да се мир поврати, - то је само оно што ви сами кажете, и некријете; то су све одговори на мирне покушаје са србске стране. А који су ваши покушаји? Вешала!
Вешала и мир! Али је и света освета!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1027 on: July 07, 2018, 11:00:01 am »

Д о п и с и. Беч 31. октобра. Што се данас у Далмацији са нашом браћом догађа, даје само сведоџбу да је мађарштина и немштина са Словенством непомирљив елемент. Јер како другче можемо себи да протумачимо нечовечно и дивље поступање царске војске са заузетим селима Жупе. Царски солдати ништа друго нераде, већ чим дођу у какво место или село пљачкају, убијају на најзвескији начин дечицу, жене и изнемоглу старчад, куће пале, и напоследку мирне грађане затварају и вешају. Жалосно и јадно позорје у Котору, где власт преких судова незна за никакве границе, и где више од стотину вешала стоје понамештана, чекајући да се србске крви налочу. Заиста овако што неби било у стању 'неизображено' и 'неблагорођено' срце србског народа ни помислити, и ми се ужасавамо од оваке мисије, којом хоће Аустрија да усрећи Југословене. Запамтимо браћо, вешала у Котору, опустошење и пљачкање у жупским селима од стране царске војске, нека нам за опомену служи, да ми собом самим имамо нашу будућност да обезбедимо. Когод је мислио с Маџарима и с Немцем да се даје живети, тај треба да сада избије себи из главе. Јадна браћо Которци ми с тужним срцем вашу судбу оплакујемо!
Пошто сам дао нешто одзива ожалошћеном моме срцу, оћу да констатујем, да је против осведочене необузданости милитаризма и нечувеног барбаризма у Далмацији, које за ово кратко време органи Гискре-Куна на срамоту образоване Европе починише, устала је с великим огорчењем и немачка бечка штампа, особито листови демократички. У самој бечкој публици влада због тога јака узрујаност и с правом се људи питају, оће ли се дати побуњеници таким средствима заплашити и шта влада мисли да учини са опустошеном Далмацијом? Но ја би овде сасвим друго питање поставио: докле ће Југословени а нарочито Срби трпети да се по немачкој штампи називљу 'разбојницима, лоповима, дивљацима, скотовима', како се то слаже са нашим народним чувством, са народним поносом и добрим именом; - а после можемо ли ми као грана великог племена трпети, да се на најзверскији начин, средствима азијатским, дивљачким сатире један огранак нашег народа? Ми би ваљали у интересу човечности да дигнемо тужбу у очи образоване Европе. Они који имају силу и уважење нека бирају за то што бржа и удеснија средства.
Овде се у Бечу разнео глас, да су већ десеторо обешени у Котору. И Ђурковић, кога је Вагнер, овај најжешћи нечовек и Србождер, повео био да му бајаги посредује између власти и побуњеника, затворен је наједанпут у Рисну на просту денуцијацију самог окружнокг начелника. Тако и старешина општински овог места именом Јован Јовановић уапшен је и веле да ће га данас сутра вешати. Њега су уапсили што пише ћирилицом и што је у његовој општини тробојна, србска, застава. Зато је Вагнер то учинио, да би у нечему оправдао оно што је рекао, да је устанак агитацијом србском подпаљен. Отуда донесоше овдашње новине телеграфску вест, да су се у њега србска писма и србска застава нашла. Е, кажите ви мени, не значи ли то да Вагнер и дружина подпаљују и изазивљу навлаш устанак, да би повешали и убили све оне, који би кадри били осведочити безакоња и недела њихове гадне управе.
Већ нема се куда и министарство Гискрино мора попустити узрујаности јавног мнења. Као што сам са поуздане стране дознао, данас полази одавде за Александрију курир, који има важна акта о Далмацији цару да преда. Министарство бечко као да је усвојило предлог г. Војновића посланика Ерцегновог, да се побуњеним Которцима пошље поверително лице, које би с њима у преговоре ступило. Г. Војновић није се хтео тог пуномоћства сам примити, што би и њега могли као оно Ђурковића затворити и обесити, та Вагнер је и онако на њега киван, што је он у својој знаменитој посланици за председника минисарства гр. Тафа окривио за устанак владине органе. Условија, која г. Војновић предлаже министарству ова су: он се прима посредовања између владе и побуњеника ако се Вагнер уклони а на његово место Филиповић постави, који је од народа обљубљен, и који ће га у том делу подпомагати, - ако се побуњеницима од стране цареве подпуна амнестиа осигура, и ако се обећа да ће влада пристати на оно, што су за осигурање својих привилегија још у почетку побуне тражили Которани од владе т. ј. да им се остави њиово народно одело при служби војничкој, да ову изван граница својих округа неморају одправљати и напослетку да им ова дужност несмета да могу ићи као и досад у стране земље.
Држи се да ће најмање проћи 14 дана док г. Војновић недобије пуномоћство и док се на пут по овом делу крене. Па су с тога јако у забуни овдашњи министри, јер се боје да побуњеници за то време непотуку гдигод царску војску као оно код Стањевића па би онда изгубила сјајност њихова војничка слава. При том су убеђени да северни део од Рисна, где сад има царска војска да оперира, и где јој је задатак млого тежи но што је био у Жупи, неће бити тако брзо освојен и да би им за тај посао по досадашњој тактици, барем два месеца треба, још к томе кад помисле на губитак људи, на велики трошак, на незадовољство војске, онда неуму себи сами да даду савета. Војска је сама незадовољна, нема довољно да једе, а гола је и боса. Др. Брестл мислио је у почетку да ће бити доста четири милиона фр., а после је одобрио 7, а сад му још  ишту 3 милиона. Због тога прети он са оставком, ако Маџарска небуде хтела ову суму поделити.
Ето вам, као што видите, благослови немачко-мађарског 'конституционализма', њихове правичности и поштења. Па реците сад, да је Ханибал већи био од 'фелдмаршаллајтнанта' Вагнера. Та требало би и Омер и Осман паша прво код њега да иду у школу. Весел'те се славни 'културтрегери' источни; а ми Срби, велим, будимо на опрезу и држимо се јуначки.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1028 on: July 07, 2018, 11:07:56 am »

Пешта, 30. октобра. Зна се, како су бечки листови, нарочито они, кои са владом у свези стоје, у почетку устанка Србаља у Боци Которској, Црну Гору и Русију бедили, да су они устанак подпалили, и да би и Мађаре застрашили, и на своју руку добили, наговештаваху, да је тај устанак само сигнал устанку, кои је преко војене краине до у 'земље Стефанове круне' разгранан. Да би потварање своје још вероватнијим учинили, писаху и о понуди 'интервенције' од стране црно-горског кнеза, која би тобож на то ишла, да се Црна Гора у ту ствар уплете, и да повода добије, умешати се у устанак, кад би интервенција безуспешна била. У 'Застави' је напротив разлагано, да је бечка влада навалице устанак изазвала, да би од своје стране повода нашла, да се у источне ствари умеша; сад ово све већма на јавност излази, и види се, да је Бајст хтео и требао да има живог страшила, коим би Порту у Цариграду приморао, да се склони на жеље  и планове бечке владе, које у извесним случајевима, евентуалностима, и констелацијама Босну и Херцеговину, у целини или делимице обухваћају. Ја сам у стању, по саобштењу самога секретара кнеза црно-горског, известити вас о томе, како је ствар између Црне Горе и органа бечке владе текла, и што јасно обелодањује, да је кривица, и то не неотична, на страни бечке владе.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У очи дана, кад ће се скупштина главара из обштина боко-которског округа држати, на Малу Госпојину, био је секретар црногорског кнеза г. Сундечић у Котору, и имао је, да окружном начелнику Францу ово испоручи: како се глас разноси, да ће Црна Гора Бокезима у помоћ притећи, ако до сукоба са царском војском дође, и како се можда и млоги Бокези у то уздају, те зато како је кнез приправан, да пошље два три важнија и позната човека своја, да Бокезе обавесте, и увере о том, да на Црну Гору у свој прилици рачунати не могу, да би се тако предупредио сукоб и проливање крви. Франц одговори да он ту понуду неможе на своју одговорност узети, него како ће сутра дан сам гувернер Вагнер у Котор доћи, да ће овоме то саобштити; секретар напише у том смислу писмо кнезу, и тек што је ово запечатио био, врати се Франц, те рече, да он то неможе гувернеру ни влади саобштити, ако је та порука на њега – окружног начелника управљена, него да ће то онда учинити, ако секретар изјасни, да се та понуда влади, или гувернеру чини. Секретар му примети, да је то свеједно, да је он – Франц – владин орган, и управо политични агенат бечке владе спрам Црне Горе, као сусед, да је Црна Гора и досад подобне ствари преко боко-которског начелника, и самог Франца оправљала, да он – Франц – може узети мисију секретара, и гувернеру или влади представити, како задобро нађе, али да он – секретар – неможе поруку другчије извршити, него што му је наложено. Франц рече, да он у такој форми неможе понуду саобштити гувернеру и влади, и желио је, да секретар запечаћено писмо уништи, и друго напише, што секретар не хтеде учинити, јер вели, описао је ствар, како је до пре тога текла, а сад ће са додатком 'после писма' саобштити промену стања. Сутра дан била је скупштина главара из свију села, осим Паштровића, кои су по далеко, и кои нису стићи могли, јер је киша и дан и ноћ падала.
Франц је био ускупштини, у којој су Боко-которани три тачке жеља своји ставили, да као 'домобранци' не служе изван своје земље, наиме изван Боке Которске, ако се униформирају, и да не полажу заклетву томе противну, униформа да буде по кроју народне одеће, да и као домобранци могу без сметње одити и бродити по својим пословима, и да се све ово Њ. В. као петиција поднесе, а донде, да се новачење и заклињање обустави. Пуковник Адлер оде с тиме на брод гувернеру, кои је међутим око три сата у луку которску стигао, но није на суво излазио. Адлер се врати у скупштину са речима: како гувернер неналази за достојно изићи на суво међу бунтовнике, како су боко-которани издајници, кои изневеравају царску заставу, и кои траже помоћи на другој страни. На то се скупштина узруја, и са виком: ко је издајник, која је то страна, од које се противу цара помоћ тражи; разиђе се скупштина – а Вагнер се врати са бродом у Зардар. Ту су јади започели. Нека сваки безпристрастан суди сад, на чијој је страни кривица, и није ли бечка влада силом хтела Бококоторане направити 'бунтовницима', као што ји је и направила? Нису ли ту владини органи, јамачно по упутству из Беча, ставили између владатеља и народа?

Задар, 29. октобра.  Што вам одавна нејави ништа, узрок је био мој незгодни положај, и удаљење од места, одакле би вам могао различних новости достављати; а сада када сам поменуо положај, и згоднијега се места доватио, ево ме да вам доставим неке податке, што до мојих ушију могоше допрети у ово моје маловремено овдашње бављење. Нетреба да ја вама јављам да се Бокешки Срби боре и туку са силом, са многобројном аустријанском војском, која хоће да приволи у ландвер ту незнатну шаку кршних планинара што се у свагдањим клисурама находе и што се боре од колевке до свога гроба са црним тешким и немилостивим морем, то ви знате; нетреба да вам описујем тај хероички народ, и њихов наравни положај, и њихову оштру ћуд, и то ви добро знате; него вам мислим јавити о најновијим вестима што отуда стижу, и што се тамо збивају. Тамо у Боки сваки дан се крца трупа иза трупе, па најпосле су одпутовали и жандари што су по Далмацији мала места у реду чували и страже стражарили; тамо, кажу, види се путовати пароброд иза пароброда накрцати бајунета и солдати; па и сваки трговачки пароброд напуњен је једним или другим ратним средством, и тамо се лети кано на какво светско чудовиште или на хиљаде душмана и непријатеља, који хоћеју да оборе и сруше из темеља царство, а немисли се да силу и бајунете шаљу на поданике, који би требало да буду на лепи начин умирени без бајунета, јер је стара пословица да се сила сили одапире. Тамо се драгоцена крвца лије, тамо људи умиру. Ох Бог силни могући излио свој праведни гњев на онога, које томе крив! Приморске су се вароши подвргле, али сасвим што су се подвргле и никакова одношаја немају с усташима, опет не уживају подпуну правду и слободу што би имало да им се од владе даде. Нека им је тешко што је сва Бока касарном постала, нека их боли што је изнимно и обсадно стање, али требало би да се има призрења на оне који хоће мира и који су се подвргли драговољно законима и царској наредби. И ево с чега. Али боли ме јавити вам, да се с приморским варошима посве строго поступа и то по вкусу средњега века. Кажу, да су у Рисну солдати улазили у православну цркву па иконе разбијали; кажу, да су врата разбијали да ложе ватру; кажу и цела је истина да је милитарска власт исто у Рисну чинила да сви без разлике морају носити тешко камење уз клисуре далеко два сата од града, а ко би се усудио одапрети се или протестовати тај је већ компримитиран и у тамници; и других триста чуда. Начелник Рисањски Јовановић уапсен је, и чух да је осуђен на 20 љета, то чух а незнам јели истина. Овде стижу официозни болетин за болетином, и у свима се јавља пораз усташа а напредак у аустријској војсци, по њима би већ јужна страна од Котора, или мал да не сав Грбаљ, у мирном се стању находио, и после него ли су усташи бацили у ваздух тврђавицу Стањевић, војска је заузела и утврдила две три друге тврђавице и покорила најреволуционарна села и усташине поглаваре похватала, наиме два попа Радановића и Ђукића, који би већ били стрељани. Неки гласају између многи да је и Љубиша компромитиран. Тамо је сада на челу војске Ауерсперг, а Вагнер се већ вратио у Задар на пароброду 'Андрији Хоферу'. Говоре да је ово Вагнеру велика пилула!!? Штета да Ауерсперг незна нашег језика, па да сазове сеоцке и варошке поглавице и да се с њима поразговара и да се разумеду шта хоће цесар-краљска влада, шта ли кукавни усташи, који ће овај покрет стати да се кроз читав један век непоболшају, штета, опет вељу, да Ауерсперг нечује на своје уши глас народа и да невиди да народ није крив него злоупотребљења од стране далматинске владавне управе и далматинских талијанаша који су се угњездили на влади па тобоче с народом како они хоће, и о њему извешћа давају такова, каква дижу нањ војску и бајунете, што се најбоље види из овога покрета и из извешћа окружног которског капетана Франца најгорег талијанаша и витеза Вагнера. Ето то вам могу јавити о бокешком покрету, а ако што набрзо буде и ја чујем, јавићу вам.


* Јован Сундечић.jpg (101.53 KB, 422x600 - viewed 17 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1029 on: July 08, 2018, 11:58:44 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Из Задра прашкој 'Политици' од 24. oктобра пишу: Први посао г. ф. м. л. Вагнера, кад је у Котор стигао, био је, место да је примљену војену управу стратегијском вештином расветлио, скупити око себе званичнике и џелате и украсити са подпуном дванајстином танани вешала Котор, који иначе на јавним споменицима оскудева. То је био темељ операција, који му је његово ђенерално знање и вештина прописивала. Ако је ишта бити могло, што би већ незадовољно становништво до крајности раздражило, то је заиста ово подизање вешала. Поглед на вешала, која су ужас и безсрамност смрти прописивала, проузроковало је код усташа безумну одважност, који радије волеше јуначком него ли срамном смрти мрети, и тако благом, ришћански-изображеном противнику шака пасти. Вешала у Котору наскоро бише брзојави устанка. Што ниједан позив, ниједна ватрена реч ради помирења учинити немогоше, то учини рука џелатова. Наскоро су били лешинама обкољени, који пре смрти своје викаше: 'Пре и турски, него ли - !'
Ја сам вам још пре казао, да би се и Мацини пред нашим Вагнером сакрити морао. Ви непоњате како је наш Вагнер даровит. Мали устанак Боко-Которски незадовољева његову ватрену и подузетну душу. Он му мораде већи обим дати, да се што подпуније о њему сазна и снађе. И због тога је јавио у Беч за српске намере и вести које му из војене границе стижу. Господа у Бечу повероваше томе, јер наш Вагнер разуме се у тој ствари. Бригадир Јовановић, који непрође срећно са усташима – врло је сумњив и подозрителан човек. Извесно је, да се он само привидно тога примио. 'Овоме Хрвату нетреба веровати', рече Лапена, 'зар није он 1866. год. с приморцима и бокељима братинство пио? Најбоље ће бити да се сва војена граница разоружа, јер ђаво неспава.' И шта Лапена мисли, то мисли Алезани, а шта Алезани мисли, то поња и схваћа Вагнер. Овамо дакле туце џелата за Бокезе, овамо неколико џелата за Србе граничаре. Ко зна, да неће Јовановић чим ногу излечи, процес добити.
Велика је срећа за нашег Вагнера, да му још једнако у Бечу верују. И то је добро, што он само Славене клевета и криви, иначе му можда не би веровали. Ту важи она наша стара пословица: 'Ко те тужи? Кадија – Ко ти суди? Кадија.' Другим речима: у Бечу је оптужен, тужитељ и сведок један и исти.
Зацело је највећа неправда, што се становницима области Дубровачке учинило. Кад је хтела тврђавица Драгаљ раном да се снабде, војене трупе неимадоше никаква подвоза. Потражи се дакле у области тој 80 мазги, али небише ни сотим задовољни, него узеше 80 становника који ће мазге терати. И тако ови сироти људи бише у борбу увучени, где 3 погинуше, 7 се ранише и 50 мазги изгубише. Али то није све. Кад више нетребаше ове људе, одпустише ји без икакве пратње и обране. На путу ји усташи нападну, и млоге потуку и ране.
Ваљда се хоће на такав начин, да се између Бокеља и становника области Дубровачке, крвна освета распали? У сваком случају, врло је очинско и ришћанско предузеће, које неби зацело ни Турска боље погодила. Ко је варвар, наш сирома славенски народ? Или је против њега свашта употребити слободно ко experimenta in anima viri? Хоће ли се да се од једног местног бокешког устанка створи нешто, на које неби нико помислио, да се против њега овако ришћански поступа?
- 'Вандерер' између осталог што се у последње време у Боки догађа вели: 'Вести из Котора стижу да је преки суд своју радњу одпочео; да се пљачкање и палење места при огорчењу војске није избећи могло. То је, кад са гледишта човечности нашег столећа расмотримо, за аустријске патријоте врло потресајуће шта више срамно и понижавајуће. Или може ли такав један и искре поноса у срцу имати и осећати, кад помисли, да ми гдегод  рат водимо или нас непријатељ славно побеђује, или се сатана, своје крвно дело извршујући, у нашу војску умеша?'
'Тагблат' о истој се ствари овако изражава: 'Усташи су доста витешки поступали, кад су прве заробљенике, које су они заробили, на слободу одпустили. Са њиовог гледишта они би сад сасвим коректно учинили, да наше војнике који им шака падну, сургунишу: Кад наше власти вешају и пушкарају заробљене усташе! Треба само помислити на сљедства. Код далматинског становништа крвна је освета света дужност, како ће они царске официре одсада гледати, који су њине сроднике и пријатеље вешати дали? Или се мисли да Бокељи тако лако заборављају?'
О битци 26. окт. код Трините и Горажда, допосник 'Тагенпоста' између осталог јавља и ово: 'Четир одељења усташа буду јако сузбијена од наше артиљерије, која међутим вис од Горажда заузме, и страшно усташе десеткује. Множина оружија и огртача усташки донешена је у Котор. За време борбе стојали су на граници Црногорци и то гледали. У Котору обнародовано је: да сваки становник који није стално настањен за 24 сата има Котор оставити. Друга објава, да сваки мора своје оружије и муницију властима предати. Тако изиђе много приватно оружије на видик, да је морала власт опредељено време за предају, прво са 8 а после са 12 сати продужити.
Из Беча 28. окт. 'Преси' пишу: чујемо, да се од стране владе са овде налазећим се послаником Ђорђем Јовановићем непрекидно преговори воде, и да се озбиљно труде да наговоре поменутог посланика, да се посредовања и умирења у своме отачаству прими. Почем је г. Војновић већ са више министара и јуче са заступником царевим надвојводом Карлом Лудвигом, о тој ствари говорио, био је данас на подужој аудијенцији код председника министарства грофа Тафе. Преговори се о томе због тога само отежу, што се г. Војновић досад није показао наклоњен, да поверену мисију прими, и исту изврши, него да се налази код Бокеља најпопуларнији човек – и тај да је бивши намесник далматински Филиповић – којега би требало као посредника у јужну Далмацију послати. У том случају даје нам доказа исти преговор, да у меродавним круговима немисле на политику освете, но на помирење, које је за овај ма и глас разума. После покорења Жупе учиниће се Бокељима толике уступке, да ће се код Бокеља омрзнути окружни капетан Франц и на његово место бољег уважења личност поставити. За сад се говори да ће на његово место постављен бити дворски саветник Решетар, који је сад у Дубровнику.
Што се тиче личност које бу у устанку бокешком имале да посредују, обојица су федералисте, и тиме противници данашњег министарства, али то за овај случај ништа несмета.
26. и 27. oктобра није било никакви војени операција. О пређашњим успесима за које смо извештени налази се и сљедећи брзојав, који је из главног стана изишао:
Котор, 26. oктобра. Намеснику далматинском у Трсту: Политични обзири позивају ме натраг у Задар, где ћу прекосутра стићи. Данас предајем заповедништво над трупама у Котору. ђ. м. графу Ауерспергу. Устанак у јужном пределу Котора угушен је.
Вагнер ф. м. л.
Будва, 26. октобра. Вечерас настањена је бригада Шенфедова близу Лачовића, на друму који из Будве у Стањевић води. Бригада Фишерова, садашња обрштера Симића, повратила се од Поборја и настањена је код Будве. Обрштар Кајфел са 2 батаљона Маројчићеве инфантерије и два топа снабдела је с раном тврђавицу Козмаћ и тамо се настанила. Чаркања су трајала између усташа и свију колона више часова, и Кајфелова колона издржала је до самог Козмаћа, одакле је топови заклонише и подпомогоше. Данас је после подне у 4 часа одпутовао на 'Хоферу' из Котора ф.м. л. Вагнер и ја сам управу над трупама примио. Досад су седморица рањеника донесени, доцније ће се поднети достаточнији извештај свог дојакошњег губитка.
Ђенерал мајор Ауерсперг.
- Из Задра од 24. окт. 'Преси' пишу: Кад човек у овдашњим листовима о устанку которском чита, то заиста неможе доста паметан бити. 'Далмата', орган аутономашке и талијанске странке, назире свуда панславизам коме је Русија на челу, и претеће чете Херцеговаца, Црногораца и Славена које с дана у дан очекују да Русија маску збаци, докле 'Народни листи' и 'Национал', органи славенске странке, у целом устанку ништа друго неувиђају, до ли једину просту опозицију против обранбеног земаљског закона.
Г. Ђурковић, који је неко време на трговачкој лађи г. Тонела из Трста капетан био, одма при почетку устанка, да би од тих немира удаљен био, исели се из Рисна са својом породицом у Трст. Он и г. Трипковић, обојица из Рисна, са млогим Бокељима оду намеснику и предаду му једну преставку која се прилично слаже са оном коју је земаљски посланик Војновић у Бечу министарству поднео, која оптужује политичне власти у Котору и окружног капетана Франца, кога толико лист 'Дамата' брани. Као што се види, ф. м. л. Меринг за ту се ствар јако заузео и капетану Ђурковићу наредио, да се новом управитељу војске графу Ауерспергу прикључи, како би се још једном покушало, да се усташи умире.
Ако је истина, као што наш 'Национале' тврди, да није ничији стран уплив умешан, то ће можда  г. Ђурковић, који код свију Бокеља велика уважења има, у стању бити то извршити. Ако се пак по мнењу 'Далмате' међу суровим и политично неизображеним усташима, налази млого страни елемената, то ће сваки покушај измирења и изравнања узалудан и безуспешан остати. Са каквим се огорчењем усташи боре, види се јасно отуда, што млоге жене у мушка одела преобучене с њима заједно војују, и што своје богаташе који највише уплива код њи имају убијају, ако само најмање посумњају, да се ови с аустријском владом држе.
За она два србска официра, за које је 'Н. Сл. Преса' јавила да су са они 80 усташа уваћена, исти дописник из Задра јавља: да су то два Црногорца, Миша и Ђорђе Суткић, који су се изодавна у Боки настанули и трговине латили. Они су се примили, као трговци, да аустријску војску у Рисну снабдевају. Ђорђе Суткић путовао је из Котора у Рисањ, али у Перазду буде уапшен; његов нећак Миша који је с њим путовао, буде исто тако на половини пута у Перазд уапшен, јер се држало да обојица рану носе за Црну Гору или за усташе. После тога одправише ји под стражом у Котор, где се ствар објасни и обојица пуштена буду.
- Дописник из Беча 'Пешт. Лојда', оповргава, да је капетан Ђурковић, који је са Ауерспергом рад измирења у Боку отишао, као подозрив уапшен.
Званични листови бечки труде се, да одбију свако пребацивање војсци, због свирепости с којом поступа она у Боки. Сву кривицу бацају на дописника и извештача 'Новог Фремденблата'. Ако је тако, то је опет извесно, примећује дописник 'П. Лојда', да се са великом строгошћу поступа у Далмацији. Попови јако учествују у устанку.
'Далмата' јавља да се распрострео глас, да је и градоначелник Будвански Љубиша уапшен, који је још у прошлом државном већу у Бечу, као бокешки заступник напоменуо влади, да при увађању нове војене системе бокешко одело у призрење узме.
'Национал' пита владу, да ли је истина, да су сви дописници и извештачи аустријски и страни новина, који су у Котор дошли, на заповест намесника Вагнера оданде изагнани.
Из Котора 'Н. Сл. Преси' 29. окт. брзојављају, да је зацело окружни капетан Франц премештен. Капетан Ђурковић отишао је већ у округе усташа са предлозима помирења, ради исте цели, градоначелник Херцегновски Војновић долази овамо. Данас око поноћи премештен је главни стан у Котор. Подкрепљења војске овамо су стигла. Збачени градоначелник Рисански Јовановић предан је редовном суду. Нападај на Кривошије спремљен је.

- Саопштавамо овде из 'Заточника' писмо једног усташа у Боки:
Коловођо живио!
У здравље твојих здравица има у нас усташа напити и опити. Ми смо госте лјепо причекали, изпратили дивно с чашом у руци, те их написмо и описмо, нека спомену кад вукови крстно име славе. Нјесмо сами, около има и ближе браће, ал дат ће Бог и више. Чујемо справе велике. Кад нјеси овамо кумисмо те Богом, нејди, нећеш до нас допријети а сва ова трговина што си послао, продала се добром цјеном, купише ју, ко разумише, из које фабрике приозилази. Него наш сиви соколе, ако има игђе наше браће, викни, махни, нека славе крстно име, да нисмо сами, који госте примамо. Губало их материнје млијеко, да неробују црне кукавице; ево нас на кланце, које знаш. Има снјега доста, хране и џебане има још, али на чудо, без ракије. Сви смо добро и весело! Усташа.

Н о в и ј е. Број 257. 'Цукунфута' бечког узаптила је бечка полиција на сат пошто је лист изишао из штампе; но лист је већ био разаслан, и у редакцији се нашло само неколико бројева. Узрок узапћењу је чланак под насловом: 'Гласови из војене крајине', у ком се вели: да је граница до сад сљедовала гласу царевом, а од сад ће – кад се безусловно Мађарима на милост и не милост предаје – следовати гласу историје и мигу будућности.
Из Котора јављају да је једна патрола која је ишла из Космаћа у Браић 30. окт. била нападнута од усташа, и да је вођа патроле погинуо. Даље се јавља да има изгледа, да ће становници Херцегновске Убле положити оружије и да већ преговоре воде. Кривошије пак мора ће се силом покорити, јер нема изгледа мирним путем!
Вође усташке Вук Калуђеровић и Радановић утекли су у Црну Гору (? У.).
'Тр. Н. ' јављају да су 26. окт. обешена три усташа у Котору, и то два брата од 20 година, зову се Жупчевићи. Умреше тако равнодушно, да им се смрт може назвати јуначком, вели исти лист.
Из Котора брзојављају под 1. нов. 'Пешт. Лојду', да Сафет паша долази у Требиње и Спљет, откуда ће на аустр. ратној лађи у Дубровник. – Бојеви једнако трају у мањим оделењима. – Племе Паштровића које се није побунило, нуди се да помогне царској војсци у угушивању устанка. (Што неверујемо да ће бити истина. У.)
'Н. Сл. Л.' доноси брзојав из Беча: брзојавна заповест царева препоручује штедњу према усташима. – Војновић је као први услов преговорима искао општу амнестију. Уговор овај послан је цару, и до 9. новемб. стићи ће одговор.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1030 on: July 08, 2018, 12:03:22 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Karte des Kriegsschauplatyes in den Bocche di Cattaro.jpg (1511.86 KB, 1644x2496 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1031 on: July 09, 2018, 12:57:00 pm »

'Застава', у Новоме Саду, у петак  7. новембра 1869. Број 132.

О Боци Которској пуне су новине вести. Ми на другом месту саопштавамо догађаје онако, како их доносе друге новине, јер се приватни извештаји вро тешко могу добити из узрока, који и 'Ендеп. Белж.' свету износи. Он вели: да је аустријска влада издала налог свима телеграфским станицама, да не примају на одправљање вести са бојног поља бококоторског, док их политичним властима на преглед не донесу. Иста судбина постигла је и писма, и у њих најпре да завири бодро око полиције аустријске и тек ако не говори о устанку, онда може ићи на своје определење. Да је овај поступак повреда устава, то сваки види, али бечкој влади ништа није свето.
Још један доказ да је бирокрација у Далмацији силом овај устанак изазвала и да још ни сад не мисли на утишање истог стављамо овде по 'Вандер'. Комисија једна у Задру састављена од владини чиновника, која је одређена да из броја поротника одреди оне, који ће судити, избрисала је против закона све поротнике који по политичним начелима припадају народној странци. То је с тога, што ће се судити уреднику 'Национала' и 'Народни Листа' кои је добио шест парница. Да би га дакле осудили, речена комисија избрисала је све оне поротнике о којима се мисли да неби хтели изрећи: није крив!
Овај поступак, јако је огорчио народ, што према околностима које сад тамо владају може имати грђи последица него се помислити може. Да се мете круна безобразлуку владини органа у Далмацији, још је и сарадин 'Ил Национала' Јос. Тончић кои је сбог једног чланка осуђен на четири месеца затвора – затворен међу најгоре зликовце.

Колико је забасао ф. м. л. Вагнер и другови у Боци Которској, и да је прекорачио меру, коју може једна држава у изванредним околностима учинити, види се отуда, што је цар-краљ принуђен био телеграфским путем са истока заповедити да се блажије поступа са усташима. Ово је жалостан знак човечанске свести у људма који данас рукују цислајтанском, а још жалоснији појав у уставној образованој држави, да се владаоц лично мора умешати да одклони срамоту од своје државе пред страним светом, и крв која име државе жигоше колико толико обустави.
Бечко министарство по појму уставности, треба да одмах одступи, кад није кадро да ради, а да се не мора владаоц лично истицати. У осталом владаоц нек сам увиди, да се с тима људма неможе испунити његово обећање које је народима дао, и да би, ићи овим правцем у унутрашњој и спољашњој политици и даље значило исто, што и на -Садову.
Што се самог стања устанка тиче, гласови који одонуд стижу, врло су несигурни. Но ма колико да су званични извештаји улепшани, из опет провирује то: да устанак нигде није савладан, па ни у самој Жупи. По томе нема ни близу изгледа, да ће војска моћи савладати северни крај Боке Которске, који је по својој врлетној природи млого тежи за војничке операције, и да влади бечкој по томе ништа не остаје, него да, или одмах пође путем преговора на умирење – што је давно требало учинити, или да и даље сатире своју снагу овде, а све у заман. У Боци Которској може лако понићи клица смрти за Аустрију, ако и даље усхте ратовати против ње.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1032 on: July 09, 2018, 01:01:31 pm »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Вести са бојног поља о догађајима у Боки Которској, као што нам је последња пошта донела, слабијег су садржаја. Већином се односе на догађаје из прошлих дана, које смо ми већ јавили, но које овде у нечем допуњујемо. Покушај новог вандализма аустријске војске у Далмацији, као што дописници разни новина из дотични крајева јављају, није постигао своју цељ. Намесник Вагнер мислио је и надао се да ће са вешалама бокељске усташе застрашити, предаји и полагању оружја приморати. Али као што се јавља, то није угушењу устанка ништа помогло, јер пример она три Рисњана – Жупчевића, два брата и стриц, који су обешени, показао је, да су они равнодушно и шта више јуначки срамну смрт претрпели и издржали, и да је тиме веће огорчење, гнушање и узбуђеност проузроковано.
Дописник 'Политике' 26. октобра јавља: да је Вагнер својим пријатељима у Задру јавио, да ће настојати и гледати, да његов заменик у Боки неузмогне устанак мирним путем и преговорима утишати. Те вести јављају и одкривају нам једно ново својство нашег Вагнера. Почем се положаја дочепао, и усташе расуо или покорио, те је онда почео палити и разоравати читава села. Дабоме, вели Вагнер, да је он то само ради 'казни' наредио. Штета само, што је такова казн земљу и људе ове монархије постигла. Зашто није Вагнер, кад је већ морао своју ћуд показати, год. 1866. као нов голијат против Пруса ишао? Можда би се од њега уплашили? Дописнике и извештаче новина гони, да неби нико његова јуначка дела обелоданио и на свет издао, натерује људе, који за мир моле, да лажно говоре и сведоче о стварима, које против њи сами употребљује; тако је затворио два свештеника и запретио им, да ако за 24 сата важне тајне неодкрију, о којима ови јадници ништа не знају, да ће ји дати обесити. Како ће се Пруси и Руси поплашити, кад чују, да ми тако страшне ђенерале имамо! Сирота, сирота Далмацијо, да ти за оруђе служити мораш! И такав човек може се осмелити да далматински народ у Бечу као сасвим нелојалан оптужује? И зар нема никаквог суда, пред којим би повучен бити могао човек, који је целу земљу у очајање дотерао?
Његови пријатељи раде дан и ноћ на томе, да целу Далмацију у пожар општег устанка сурвају. Чујте какве се овде подле вести разносе. Наједанпут разнесе се овде лаж, да је сво становништво далматинско на ноге скочило, и кренуло се против Задра, да га нападне и уништи. И по земљи тумарају нечисти дуси и лажни агенти италијанисима од места до места, од колебе до колебе, лажне вести распростирући, да сваки, који оружје носити може на ноге устаје, и против усташа у Котор маршира. То им је најбољи начин, с којим мисле ти људи општи устанак у Далмацији произвести. Да се такови нереди произведу, приправља наше представништво светковине с којима ће нашег јунака Вагнера, који се овамо враћа, дочекати.
Управа трупа у Манастиру од 28. окт. јавља, да се ништа знатније није догодило, него да су само са Козмаћа на 40 усташа, који су се приближили, четир топа избачена. Кантинера код места Браића запаљена је.
У Рисну је и Херцег Новом разрешена и распуштена општина; и окружни комесаријат напустио је своју радњу и подпао под управу штацијонског управитеља и обрштара пешачке регименте надвојводе Албрехта. Осим градоначелника Јовановића из Рисња и ондашњи је општински асесор и заступник кнеза Ђорђе Ђурковић уапшен и војеном суду предан. Он је брат трговачког капетана Марка Ђурковића (за кога се прворазнео глас да је затворен), који је, као што је познато овамо ради помирења са Ауерспергом дошао, и који је у Леденице, а затим у стан усташа који су се код Црквице повукли, отишао, да се главни вођом усташа Панцићем (?) преговара. Нови ђенерал, као што 'Т. Преса' уверава, није пријатељ вешања; али усташи неверују тврђењу и обећањима владиних органа.
У 'Градачком Тагепосту', позива један официр аустријске војске, који Далмацију врло добро познаје, војсковође, да се енергично заузму, да се крв више непролива, и да се вешањем влада, војска и човечанство несрамоти и до најнижег ступња човечности непонижава. Исти о Јовановићу вели: 'Јован Јовановић, срдар и градоначелник Рисањски, који је писцу ови редака врло добро познат, необично је лепог, јуначког стаса и узраста, досад још није никад ни зашто суду туживан, 1859. и 1866. организовао је он добровољце с којима се ка поглавица и срдар против прекоморски непријатеља одушевљено за Аустрију и цара борио. Његовом примеру сљедовала је вољно и неописаним издржањем сва за обрану способна Бока. Јовановић, узор јунаштва, одважности и самосвесности поноса људског, коме је немогуће било вековима застарели обичај слободног ношења оружја – знак и символ праве и истине мужанстваности јужног Славанства и најдрагоценије насљедије своје породице – свога скупоценог оружија наједанпут се одрећи, и зар само зато мора он на вешала доћи?
Пушкарање у Боки није никаква срамна смрт; али напротив смрт на вешалима сматра се као вечан, неумилостивљив и неугасим срам, који сотим јаче и снажније посљедице за собом повлачи, што ондашњи народ себе као снажна и јуначна познаје.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Дописник из Задра прашке 'Политике' од 28.окт. вели: Данас је овамо стигао јунак жупски (Вагнер) почем је још посљедног дана своје управе четири друге своје жртве обесити дао. Почем подробније вести са бојног поља оскудевају, које би расветлиле тамношње догађаје, то се морате са појединим белешкама задовољити. Нечовечности, које бечки листови усташима подмећу да ји чине, сасвим је пресна лаж до данас кад су они свој посао са вешалима одпочели. Дотле су усташи са заробљеним војницима човечански и братски поступали – ранили и појили и својим трупама натраг без икаква вреда одпуштали. Али кад су трупе заробљене усташе џелатима издавати почеле, нису више ни усташи на њи призрења имати могли.
Тврђавица Стањевић, као што су званични листови јавили, није у зрак дигнута (шпренгована), него се и сад налази у рукама усташа. И село Побори није од војске заузето, почем је његов положај за војску неприступачан, на њега је само пуцано и затим напуштено. Усташи су га са два топа, која су из Стањевића донели, бранили. Од неког времена готово сасвим ћуте званични извештаји о претрпљеним губитцима. У Котору су пак: позориште, касина, читаоница и некоје цркве пуне рањеника. У Дубровнику су тако исто сва места с њима препуна и од данас почињу ји у Спљет доносити, дочим лако рањене у Трсту извозе.
Шта ће сад Ауерсперг запчети, то се засад незна. Официри, који су се овамо са Вагнером повратили уверавају и тврде, да ако се војене операције против усташа, разумевајући овамо и нова подкрепљења продужиле буду, да ће најмање требати још 3 месеца да се устанак угуши. Ја сам пак тог основаног уверења, да није досад ни област између Котора и Будве покорена, него да је само на неким празним и отвореним местима, која су путовима изпресецана са непестаним борбама, произведено. Дотично земљиште тек се онда за освојено сматрати може, кад се стопа по стопу освоји, што је при овдашњим околностима немогуће. Овде се у осталом и тај глас распрострео, да је она експедиција у Драгаљ сасвим упропашћена, и да та тврђавица не само да није раном снабдевена, него да је усташима пала шака. И вести о поједином подчињавању усташа неистините си. Сви који год у округу Которском оружије носити могу, и сад су непрестано под оружијем. У овом округу од неколико година нема стална мира, него се непрестано четује, то је Вагнерова манија за вешање сретно проузроковала. Задарски patres patriae одустали су од своје намере, да свечано Вагнера дочекају, почем се и међу њима један паметан нашао, који им је преставио и разјаснио, да би такови сјајан и свечан дочек можда самом г. Вагнеру неугодан могао бити. Сад је он дакле опет заузео свој намеснички положај, шта ће сад отпочети? Докле ће кормило бити у његовим рукама?
У побеђеној, подчињеној, попаљеној Жупи показује се с нова устанак. На свак начин тамо се још који од усташа налазе, који војску узнемирују и с њима борбу заподиру. Дакле Жупа још није сасвим умирена. Гласник усташа из Жупе дошао је сам окружном капетану; он је приповедио да становници сами своја сопствена села уништују, да одлазе и да се натраг повратити нећеду.
'Н. Сл. Преси' из Котора јављају 31. октобра: да је из Атине брзојавном жициом тамо стигла заповест од цара да се у усташким окрузима груба и сурова средства неупотребљују. Таки исти налози стигли су и из Беча, који наређују обуставку свију истраживања. Усљед тога обустављена су извршења смртни пресуда. Главни војени заповедник граф Ауерсперг приправио је један проглас у којем позива усташе округа Кривошије и Драгаља да се својевољно предаду. При овим прилично радосним вестима, врло немило примљена је вест, која јавља, да је окружни капетан Франц у Херцег Нови изаслан, да са усташима преговоре води, и ми се надамо да од његове радње неће ништа бити.
Непоњатно је, да тај човек из Боке још удаљен није, почем је г. Војновић отворено и верно преставио и разјаснио, да су погрешке владини органа једини узрок устанка бокељског.  Добра сљедства зацело неће изостати, усљед промене расположења министарства, и из Котора непрестано стижу вести о новим мирним подчињавањима усташа. Јучерашњи један брзојав вели: Данас је ђенерал Ауерсперг примио депутације из Мале, Перзања и Доброте.
Овдашњи (?) окружни управитељ отишао је у Херцег Нови због преговарања о подчињењу усташа. Као да се потврђује вест, да влада хоће да употреби неке личке официре ради преговора са усташима. Петорица таки прекјучер су у Котор стигла. Многе општине од Херцег Новог до Котора развиле су беле заставе. Ова се вест јучерашњим званичним брзојавом потврђује. У ком се вели: Бреговита села око Херцег Новог и Убла намеравају се подврћи и оружије својевољно положити, усљед чега се са селским старешинама преговара. У Кривошијама има мање изгледа, да ће се мирним путем што извршити моћи; но да ће се сила оружија употренити морати. То се исто и у другим извештајима потврђује, јер су у округу Рисањском заузели усташи боље и јаче положаје. За војску је место са свим непролазно, и становници Кривошије заклели су се у једној цркви да ће пре сви попадати него што ће се предати. Још су се већма озлоједили, кад су чули да су три усташа у Котору 26. октобра обешена. Ове несрећне жртве била су три Рисњанина, два дечака од 20 година; трећи 36 година стар. Сва се тројица зову Жупчевићи, двојица су браћа, а трећи њиов стриц. Они умреше с презрењем, равнодушно и јуначки.
 – Прелазећи на најновије војене појаве у Боки, то имамо прво да обележимо почетак марширања војске према северу, почем ће се сутра главни стан у Рисањ преместити. Међутим пре него што ће се са великом силом и снагом против брегова, а особито Кривошија поћи, ишчекује се нова подкреплења; регимента Хартунг бр. 47 оставља задарски гарнизон, да подкрепи војску која се око Рисња настанила. Та је регимента све своје 'урлаубере' позвала. Преко Задра долазе у Котор још неколико брежни батерија, даље, пијонерска и љекарска одељења. Непрестани придоласци трупа јасно показују тешкоће и опасности с којима ће се војска на северу Которског округа борити морати. Ове тешкоће и непоспешне непогоде времена дају повода гласовима, да ће ратно министарство војене операције до пролећа обуставити, да онда, ако се земља дотле неумири, са свим силама устанак угушити.
Један званичан брзојав од 30. окт. јавља: да су јуче патроле које су из тврђавице Козмаћа у Браић послате, од усташа нападнуте, и да је вођа патроле Пиншан јако рањен. Усташи су у брегове потиснути и оставише 4 мртва и неколико рањени у пољу.
Војени пароброд 'Крка' пуцао је ноћу на село Брошић, почем је ово место већ од војеног пароброда 'Меве' попаљено. При експедицији у Козмаћ изгубила је регимента Маројчић: 1 лајтнанта, 2 мртва, 10  јако и 4 слабо рањена, међу којима и један капетан. Једна лађа с муницијом, која је 17 дана због буре лутала, заједно са официрима и војском спашена је. Јавља се да су и неке уходе усташке позатворене, које су одкриле да су главне вође усташа поп Радовановић и Калуђеровић, који су у Жупи непрестано на устанак подстрекивали. Ова су двојица заједно са млогим усташким вођама у Црну Гору прибегла, где су ји Црногорци наговарали да издрже што су започели и да се неповраћају у своја места, дочим се с друге стране црногорска неутралност похваљује и потврђује, да нису Црногорци за време тродневног боја у Жупи ниједног бегунца бокешког у своју област пуштали, шта више да су на оне који су границу прећи хтели пуцали и тако повратку принудили. Што се тиче држања и понашања Русије и Турске, то се руска влада, у ноти једној која је овамо (у Беч) стигла, тужила на подметања званичне 'Пресе', која Далматински устанак са руском пропагандом у свезу доводи. Усљед тога су званични извештачи добили налог да се у својој ревности умере. Да руски народ има симпатија и саучешћа у Далматинском устанку потврђује сљедећа вест. У Кијеву се образовао један одбор од први и најбогатији трговаца, за подпомагање Бокеља; дотични гувернер забранио је то, и тако они шиљу своје прилоге потајно. У Петрограду постоји један такав одбор под руководством Вацлика и државног саветника Скомнрохова и Микишина (познатог дрворезца), у ком госпе купе прилоге. Капелник Ладл (Немац) давао је на исту цељ концерт. Тако бар јављају пољске новине.


* сердар Јован Јовановић.jpg (86.3 KB, 518x798 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1033 on: July 10, 2018, 09:36:05 am »

Новије. Из Котора брзојављају 'Политици' од 31. октобра: да је са свим извесно, да су се усташи бреговити села око Херцег Нова и Убле подчинили и оружије својевољно положили. Преговори су усљед тога са старешинама исти села учињени. Кривошије морају се силом оружија на то приморати.
Гувернер босански Сафет-паша, као што јављају од 1. новембра из Котора 'Политици', кренуо је из Требиња у Спљет, где ће га један аустријски војени пароброд дочекати, за даљи пут у Дубровник. Непрестано се налазе омања чаркања усташа са патролама. Становници Паштровића, који су верни остали, понудили су се да заједно са царским трупама гоне усташе.
Од 1. нов. јављају из Котора 'Преси': да су тај дан ноћу усташи снажно напали предње страже код Рисња, две новоподигнуте батерије просуше јаку ватру на њи. Усташи су потиснути. Ђенерал Ауерсперг, жени-обрштар  Мредер, ђенералног штаба мајор Пако и Кодолић и артиљерије шеф отишли су јутрос у Рисањ да прегледе нове гвоздене тврђавице и стражарнице, које су овамо стигле, и које ће се више Рисња поставити. Из Жупе стигоше опет терачи мазга, који ће се за експедицију на север Боке употребити. Један артиљеријски официр са 15 ловаца код Козмаћа нападнут је, и притом је један Паштровић убијен, који је мазгу гонио. Због тога су се Паштровићи тако огорчили, да њи 800 својевољно хоће против усташа да се боре. Овдашњи окружни капетан који је отишао да са усташима преговоре о помирењу води још се није повратио. Због тога што су се нашли компромитујући папири код Лојдовог капетана Ђурковића, уапшен је и предан редовном суду задарском. Главни је стан још овде у Котору. Операције на северу Боке почеће се што скорије. Граф Ауерсперг вољан је мирним путем ствар свршити. Одпушта многе заробљенике. Предстраже код Сутваре нападнуте су камењем.
'Политици' из Трста од 1. нов. брзојављају: да је јучерашњи број 'Ћитадина' узапћен, због чланка који је описивао пљачкање војске у Далмацији. Тако исто из Лавова јавља 'Тагепост' да су тамо млоги листови узапћени, због чланака о Далмацији.
'Н. сл. Лојд' доноси вест из Беча, по којој се обистињава глас о учињеном уговору међу Аустријом и Турском у смотрењу заједничке војене операције противу Бокеза. Да би се од стране Русије у томе осигурали, спољно министарство бечко јавило је за тај корак руском кабинету и 1. нов. дошла је депеша кнеза Горчакова, да Русија против тога нема ништа. (И ми велимо са ур. тога листа, да је та вест не истинита. У.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1034 on: July 11, 2018, 10:43:57 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу  9. новембра 1869. Број 133.

Догађаји у Боци Которској почели су занимати чак и енглеску штампу. 'Дели Њу.' који је пре негде саветовао бечку владу, да Далмацију уступи Угарској, доноси сад један чланак у коме одсудно одбија уступлење Далмације Угарској. Тај чланак може се узети као израз мишљења бечких политичара у том питању. 'Пел Мел Газета' говорећи о гледишту које стране силе могу узети у питању бококоторског устанка вели, да ту није могло бити никаквих преговора, почем је то унутрашња ствар Аустрије, и према томе неможе бити говора о мешању које стране силе у ту ствар. Све што је истине у томе, то је: да је Русија препоручила кнезу Николи, да се уздржава од свега, што би могло подозрење на њега навући; и кнеза Николе свечано уверавање, да ће најстрожију неутралност одржати. 'Пел Мел Газ.' завршује саветом, да се бечки кабинет придржава политике немешања на истоку, али не безусловног немешања, него по мери немешања других сила.
По једном брзојаву саопштавамо: да ће цар враћајући се са истока, стати у Котору да сам разгледа право стање ствари. (Ако му не спрече бирократе бечке имаће шта видети.)

'Србија' доноси о Боки Которској сљедећи чланак: 'За чудо је како никаквих ближих извештаја нема из приморја где се наша браћа туку да изагнају из своје средине насиље управе. Аустријски листови, владински и невладински, ограничени су на званичне извештаје који су махом удешени према оној пословици која вели: 'не каже баба како је сан снила, већ како је по њу боље.' Међу свима последњим вестима, које се бокеских догађаја тичу, највише нам је пала у очи вест једног аустријског листа по којој је аустријска влада захтевала и добила дозволење од Турске да њена војска може прелазити преко Ерцеговине и Црне горе у Далмацију. Црну гору сматрају дакле два пријатеља као санџак турски којим се може служити сваки коме то њезин господар у Стамболу дозволи.
Доиста је тешко веровати да ће дрскост државника ићи тако далеко, како се у тој вести преставља, а још теже разумети, како би се Турска смела упустити у таке уступке каквима она не може и не сме располагати. Црна гора није санџак турски, Црна гора није под сизеренством портиним. Неколико градића и путова турских на граници црногорској, нису ваљда подчинили јуначки народ црногорски азијатском господарству, коме се је он вековима опирао и коме ће се опирати докле тече једног Црногорца. А баш и да је прст великог падише доспео да се умеша и у владавину наших соколова, зар сизеренска смелост сме бити толика да обиђе узајамно споразумљење у тако замашном питању као што је то: хоће ли страна војска ући у вазалску земљу да одатле напада на рођену браћу народа вазалског. И неби ли такав покушај био ужасна нагрда достојанству целог српског народа. Не би ли у сраму огрезло најсветије осећање данашњег Српства кад би војска прегазила бедеме српских Шпартанаца, тиморе српске народне слободе, да што брже и грозније сатире српску браћу Приморце који процвилише под игом силеџија. Зар да се соколско гњездо понизи дотле да уместо помоћи далматинској браћи својој, послужи ћупријом непријатељима њеним?
Ми опет велимо да не можемо да верујемо томе кобноме гласу. Аустријски политичари ваљда су толико мудри да неће испољити своје тежње на истоку у толикој мери, да неће дати тако неизгладив печат гласовима о њеним шпекулацијама на балканском полуострву, које она још непрестано потварањем назива. А турским политичарима ваљда није смркло пред очима, ваљда им се није досадило варати потлачене народе, ваљда им није догрдио агалук на шиљету рајином крвљу обојеном. Јер нека знају те стамболске бадавџије, да би то грдно понижење Црне горе, које јој полузваничне вести спремају потресло и најтупљу жицу српског поноса – ускипило и најхладнију крв српску, - а чије би димлије тада букнуле, то ће Стамболије лако погодити. Најпосле, ако је доиста неком тајанственом силом електрисано турско самопоуздање да тако чудновате куражи опет им као њихове комшије саветујемо да опипају расположење Игњатијева у Цариграду пре него што би се остварило поменуто обећање аустријској влади.
Logged
Pages:  1 ... 57 58 59 60 61 62 63 64 65 66 67 68 [69] 70 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.057 seconds with 23 queries.