PALUBA
March 29, 2024, 03:28:02 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 [72] 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722366 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1065 on: July 28, 2018, 09:43:58 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Као што смо у прошлом броју нашег листа јавили, да је главни заповедник гроф Ауерсперг, пре него што ће се у одсудну борбу оротив Кривошијана упустити, на чудо свију, изаслао је оног истог окружног капетана Франца међу усташе, који је преким путем без икаква саслушања Бокеља, на заповест свога принципала – Вагнера – обрамбени закон у Боки увести хтео, и тиме омржњена личност у целој јужној Далмацији постао, да се с њима преговара. Чим се тај глас разнео, одма су разне независне новине писале, да од тог преговарања са усташима никаква успеха неће бити, и у ствари, као што смо већ укратко јавили, није било ништа свршено. Зашто је Ауерсперг Франца, ког је требао по налогу Беча, чим стигне у Боку да га збаци и из ње удали, усташима ради преговора послао, о томе један наш дописник из Котора уверава, да је баш морао то учинити, јер је Франц био једина личност, која је стање ствари, становништво и бокељске одношаје познавао, а његово 'грофовско благородије', није се хтело понизити, као и његов предшественик витез Вагнер, да ондашње мирне и код народа обљубљене грађане к себи призове и с њима целу ствар мирним путем изравнати покуша. Јалов посао, па јалов и успех.
Као што дакле један дописник из Задра прашкој 'Политици' о целом преговору Франца са усташима пише, овако се одприлике збило:
'30. октобра приспе окружни капетан Франц у Херцег Нови и одма позове представништво општинско, да би се с њиме посаветовао, шта би најбоље ваљало отпочети, да би са општинским представницима усташки села о умирењу радити могао. Сложе се дакле, да формалан позив на сваког општинског представника са варошким печатом и подписом окружна капетана пошљу. Ова позивница буде наскоро готова и изабран Клаудије Буровић, да је сутра дан на опредељено место однесе. Али почем исти изасланик неразумеваше ћирилска слова, то се на леђи сваког позива напише име онога на кога је позивница управљена била са латиницом. И у ствари крене се Буровић изјутра 31. у усташка села. Усташи га одма запиташе: 'Шта оћеш ти с нама?' Он одговори: 'Варошка општина и окружни капетан Франц позивају ове људе у Херцег Нови, да би с њима о миру преговарао.' Запиташе усташи: 'А где су ти позиви? Јесмо ли тамо сигурни? Јели вјера?' Буровић на то рече, да осим они позивница никакво друго писмено није донео. То не беше усташима по вољи, али напоследку обећаше да ће опет у Игало (по сата од вароши) доћи, но у саму варош нехтедоше, јер рекоше: 'Ко ће ђаво у таком траљавом времену неопредељеним позивницама веровати.'
О Игалу није хтео Франц са своје стране ништа да чује, те због тога пошље он једну депутацију Херцегновљана, да би усташе приволели, да у варош дођу.
Ова депутација у Игалу састане се са вођом усташким и после обичног поздрава упита: 'А што ви мужеви и соколови горски, нећете у варош? Чега се имате бојати, где вам се за сигурност јамчи?' 'Каква сигурност', упиташе усташи, 'је ли нам подарена, ми о том ништа незнамо.' 'Зар ви нисте позивницу од вароши и Франца добили?' 'Бог би дао', одговорише усташи, 'ни једног редка недобисмо, али сад ипак знамо, што је зец амо дотрчао, ви хоћете да измеђ нас кост баците, није ли истина, господо Херцегновска?' Изасланици гледаше да их умире и шиљаше двапут по Франца, да би им он позивницу послати могао, иначе их врло лако главе стати може. Једва напослетку пошље им ове Франц, почем се дуго премишљао, и у исто време по овима усташима јави: да у Игало доћи неможе, али да ће им до Топле на сусрет изићи. Тамо код цркве да га причекају. И тако се тамо он с њима састане. Чим је усташе спазио, засветлише му се образи и повика им: 'Помози Бог мужеви и соколови горски!' 'Бог ти помогао и свети Трифун господару капетане!' прихватише усташи. На то он опет: Шта дакле мислите ви сад чинити, ви мужеви и соколови горски?'  'Све што ти хоћеш', одговорише соколови.
Затим им дуго придиковаше Франц о опасности и хрђавим посљедицама даљег устанка и рече им, да се само покоре закону, јер то и сви остали народи царевине учинише.
На то упиташе га усташи: 'Дакле господару, шта је управо са реченим ландвером?'
Сад им он опет дуго придиковаше о потреби и асни истог, на које усташи:
'Само због тога, ако је баш тако, нисмо ми противни да се уведе.'
'Дакле', продужи Франц, 'ви се нисте против обрамбеног закона, него управо против цара подигли!'
'Ми? Боже сачувај! Да живи Њег. Величаство ћесар! Ми смо сви, колико год нас овде има, готови за њега последњу капку крви наше пролити!'
А Франц на то: 'Кад нисте дакле против цара, против чега сте се ви подигли?'
На то му један усташа рече: 'Чуј господару, ми смо се били већ сви умирили, кад нас је господар Бицаро благо ословио. Само хтедосмо још да смо сигурни. Због тога желесмо са намесником Вагнером говорити, али он нас не пусти преда се, него место себе посла неку протуву, која нас обману, као да нас је он хтео пождерати, или као ми да нисмо људи, с коима, да своје једно остарело и свето право напусте, мора се лепо и благо поступати, а не као с псима. То нас је дакле господару разгњевило. И то је повод нашој огоречености и викнусмо му: И баш због тога нећемо да будемо војници (Stratoji)! То беше због чега се оружја латисмо.'
'Дакле, сад ћете ваљда давати ваше људе у ландвер, ви мужеви и соколови горски?' упита их Франц.
'Дабоме господару, то ми оћемо, кад сви у држави служе ћесара, то ћемо му и ми служити, само ћемо нашег ћесара и господара замолити, да би нам ту службу олакшао.'
'Та вас неће приморавати, да из Боке измарширате.'
'Лепо господару, и то је све што ми захтевамо.'
'Али ви морате ваше оружје положити.'
'Пред ким?'
'Пред владом.'
На то викну Мијо Сојковић: 'Е тако ми Бога ја то учинити нећу.'
То потврдише и остали. На то Франц:
'Узмите са на ум, јер ми за то имамо довољно војника, и као што вам је већ познато, ми имамо и вешала.'
Усташи на то му одговорише: 'Можеш с мртва, али с жива нигда узети оружја!'
'Нежестите се тако, ви мужеви и соколови горски, јер није тако хрђаво мишљено', упадне Франц блажије и затим приповеди им неку подужу историју.
'Чуј', смислише напоследку усташи, 'ми у ствари нерадо сами одлучујемо. Упитаћемо на дому наше људе, буду ли ови задовољни, то ћемо и ми онда оружије положити. Дођи сутра у 10 часова око подне.' Франц им обећа то. Другог дана равно у 10 часова били су усташи на означеном месту. Али Франц је дошао тек око 3 часа после подне из Котора у Херцег Нови и тамо ручао до 5 часова. Усташи пак причекаше само дотле, док се није смркавати почело, затим се озлојеђени повратише у своја села, јер рекоше: 'Франц је добар човек, али помрчина ником не верује.'
И тако неби ништа од помирења.
Али осим тога безуспешног покушаја ради измирења са усташима, јавља даље 'Град. Тагесп.' да је Ауерсперг још један, пре нападања на Леденице и Кривошије учинио. Он је послао у брда три србска свештеника, креатуре владике Кнежевића, да под добрим условима приволу их подчињењу. Ова мисија само због тога није за руком пошла, што усташи ни под каквим условом оружије предати нехтедоше. Оружије је код њи потреба. Дете њиово од 7 година, већ добије своју пушку и муницију. Као што Црногорци и Херцеговци носе сво оружије, тако исто и Бокељи. Још из давнашњи времена, и најсиромашнији пастир у Далмацији код свога стада био је са пушком, пиштољем и ханџаром наоружан.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1066 on: July 30, 2018, 10:25:00 am »

- О новијим вестима засад из Далмације нема ништа значајније, осим што се исчекује да у Трсту буде по доласку царевом из Египта војени савет, у коме би се имало решити шта се на пролеће у Боки предузети има. Али као што доцнији брзојави веле, да у Трсту неће бити никаква договора о Далмацији, и да је цар одма сутра дан по доласку свом из Трста у Беч одпутовао, то ће се дакле цела ствар наскоро у престолници расправљати.
Док се тамо дакле не реши судба наше браће, дотле ћемо још неке податке, који се односе на прошле догађаје у Боки Которској нашој читајућој публици, доносити, да би што опширнији преглед целе ствари имала.
Тако званично из Котора 16. о. м. међу осталим јављају: да је брзојавна жица између Рисња и Комбора прекинута, али да ће се моћи опет оправити. У Жупи су 15. о. м. имале су предстраже бригаде Шенфелдове омање сукоба и окршаје; један доказ више, да је устанак у Жупи још доста значајан. Грађанским и војеним властима поново је строго забрањено да о војеном кретању, новом положају, рањеницима, и расположењу војске, ништа нејављају и да се такове вести у писму или брзојаву, претходном испиту подврћи морају.
Намесник Вагнер јавно је пофалио жандаре у Котору. Говори се да ће сва војска у Котору сасвим новом заменута бити.
О поразу у Кривошијама још никако нема подробнији извештаја, осим помањи уломака; тако 'Ванд.' из Рисња јављају: 'Ђенерал Ауерсперг са целим ђенералним штабом дојурио је без пртљага у Котор, да би се од претрпљени штрапаца опоравити могао, својом непредострожношћу у операцији против Кривошијана и Леденичана врло је млого војника жртвовао. Овим поразом врло је оперирајућа војска клонула. Официри, који су млоге своје садругове таким нерасудним поступком изгубили, тог су мнења, да се сад на оним местима, која су војском поседнута, морају подићи тврђавице, али не дрвене, које се од нападаја усташа никако бранити немогу; тако исто држе, да је до пролећа док се најмање 12 регименти за бој неспреме, свако даље војевање немогуће и безуспешно. Ја сам подпуно извештен, да је врло велики губитак у рани и као што очевидци, који су колоне са раном предводили, уверавају, око 70 мазги заједно са раном и џебаном, прекјуче је у вече у долини пред Драгаљем усташима освојено. И неколико коња ђенералног штаба допали су шака усташима. У изгубљеном пртљагу налазиле су се ђенералске, обрштарске и официрске униформе, исто тако у сандуцима била је и декорација. Сви мртви леже горе још непокопани, тако да се испарењем врло лако епидемичне болести појавити могу. Људи, који су већ толико времена на отвореном пољу настањени, где је земља преко целе ноћи мразом покривена, сасвим ће упропашћени бити. Војска је глађу и умором изнурена и малаксала, и због хрђави путова у сасвим издераној обући.
Због оскудице у води немогу се ни кошуље прати, те већ 15 дана непресвучени спавају. Официри говоре, да ако још 14 дана устраје, да ни десети део војске неће здрав остати. Тако морају дан и ноћ марширати, стражарити, и особито одељења, која су некоје висове код Кнезлаца, Црквице и Рисња посела, трпе јаку оскудицу у води.
У битци 6. о. м. код Хана заробили су усташи и обрштара регименте надвојводе Албрехта. Од три компаније остало је само 1 лајтнант и 160 војника, до 200 погинуло их је. Регимента се одма одвезла на војеном пароброду 'Вулкану' у Перзањ. Војници рекоше, да су због тога тако страшно пострадали, што на повторени војени знак, недобише никакве помоћи. Данас су овамо стигли млоги 'урлаубери' рег. надвојводе Ернста, који су се на лојдовом пароброду 'Африци' у Котор довезли. Исти сутра са зором одпутовали су у Црквицу својој регименти. У жупи је код Маине и Браића рег. грофа Вимпфена и 27. ловачки батаљон од усташа потучен.
'Н сл. Преса' приповеда, да су трупе при проласку кроз Жупу 300 кућа запалиле. Као што 'Н. Фр.' јављају до 5 о. м. било је у Дубровнику у болницама 320 болесни и рањени, а 9-тог донешено је тамо још 250 нови болесника и рањеника. Даље, из Дубровника јављају 'Дневној Преси', да ће се кланци од Загвоздка до Хана утврдити. У току месеца децембра оправљаће пијонери путове од Рисња до кланца Загвозда и Хана, и млоге ће стене око Беле горе, које су пре кријумчарима а сад усташима од велике асне биле, разорити. Тај је предлог у Беч ради саветовања стигао, и већ за 14-20 дана одпочеће се поменути посао под заштитом трупа.
-'Моргенпост' критикује јако цео поступак Ауерспергов због несрећне последње експедиције против усташа, и између осталог пита: 'А шта је с моралом? Ђулај, који није ратним судом на смрт осуђен, родио је Бенедика, ратним судом неосуђени Бенедик родио је Марије-Терезије-ордена-кандидара Ауерсперга – кога ће још Ауерсперг родити?' Тако исто и 'Преса' оштро осуђује несрећног заповедника. Само с пушком у руци није било могуће ништа извршити; требало је схватити начин војевања усташа и свима се средствима нове војене тактике снабдети. Тврђавицу Драгаљ са раном снабдети био је несрећан покушај. Да се 30 људи с раном снабду, жртвовало се 70-100 људи. Трипут је поход на Драгаљ подузет био, и трипут се још толико жртвовало војника, колико се спасти мислило. Кланац је морао са прекомерним жртвама заузет бити и кад се један пут војска дочепала равнице пред Драгаљем, није знала шта ће даље започети. Усташи су се још у виша брда повукли, а нападали на мања оделења војске, и транспорте са раном и т. д. Свеза дакле није била осигурана и заповедници су приморани били опет се натраг повући.
Из Котора 'Дневној Преси' јављају, да сваки 48 часова стижу рапорти заповедника стража из Леденица и Црквице у Рисањ. Усташи су неки места Кривошије мирни и неузнемирују становнике из Убља и Херцег Нова. Стање здравља војске поправља се. Из Антивара јављају, да се у Црниј Гори преко 170 рањени Кривошијана налазе, које лече лекари са бродова. У Херцеговини влада подпун мир. Свеза између Требиња и Суторине због хрђави путова прекинута је. – Мазге оне, које су при експедицији главног стана у Далмацији од усташа заробљене, нису биле ерарске него приватни људи, који сад потражују од владе да им штету надокнади – и ишту за то између 7 и 8000 фор. Да би се војска одржати могла, непрестано се подижу тврђавице, од којих су на путу из Рисња у Црквицу 4 и једна код тврђавице Горажда подигнуте.
Што се пак раширења устанка тиче, то доноси 'Н. сл. Лојд', да је влада тек сад дознала, да се устанак непростире само на аустријској области, него да је западни део Бугарске тако исто под оружјем и да тамо организоване чете постоје, које су са далматинским устанком у најтешњој свези. (Да се и у Кини какав устанак појави, и тај би свезнајуће бечке дипломате у свезу са бокешким устанком довеле! У.) – Као што један дописник 'Д. Пресе' из Дубровника јавља, да се и у округу Макарском једна чета усташа појавила. И у другим окрузима организују се чете усташа, и ђенерал Дормус принуђен је на све стране са највећом енержијом угушивати их. У половини месеца децембра изаслаће се један део војске, да округе Макарску и Врговац од чета усташки очисти. Ако се та вест обистини и потврди, онда се знатно раширује делокруг царски трупа у Далмацији. О дипломатској страни устанка пишу из Трста: 'Француски ђенерални конзул у Шкутари, добио је од своје владе налог, која је намерна да се тачно о стању ствари у Боки и особито о понашању Црне Горе према устанку увери, да одма у Црну Гору оде, да би ствар у самом месту испитао. Са тог пута на Цетиње, пре 6 дана повратио се конзул у Шкутаре, и одма је извештај у Париз послао, у коме с уверењем јавља, да се кнез Никола према устанку с подпуном неутралношћу понашао и да је са успехом устанак на својој међу уздржао.' Тај ће извештај зацело доћи у Француску жуту књигу.
Та се вест подпуно потврђује једним паришким брзојавом 'Пресе'. Исти вели: 'Француски конзул у Шкутарима упућен је, да се прикључи руском конзулу у Дубровнику, и да на Цетиње оде и тамо кнеза црногорског навалице саветује, да се колико је год могуће неутрално према Бокељима понаша. Конзул је по извршењу те мисије, јавио, да понашање црногорског кнеза неможе дати никаква повода тужби.'
Да је бечко ратно министарство само на неко време војене операције против усташа обуставило, и да немисли бокешку ствар мирним путем уредити, сведочи и то, што је пешачка регимента Горичка добила заповест да у Далмацију одмаршира.  А 'Дневна Преса' добила је из Дубровника сљедећи извештај: 'Успркос непрестаној киши непрестано раде пијонери на путу између Рисња и Леденица без икакве сметње од стране усташа. На том послу раде 200 пијонера и 400 раденика. Патроле обрштара Шенфелда неналазе на никакав одпор у Жупи. Усташи трпе оскудицу у рани; снег их је из гора растерао. Конзули руски и француски одпутоваће још једном на Цетиње.' А напротив тога јавља 'П. Лојд', да ће се далматински сабор само зато што скорије сазвати, да би умирења Боке олакшао. Исти је, као што је познато, успркос протесту славенске мањине, одгођен. Задатак, који би овај сабор имао да изврши, као што 'Тагблат' пише, био би пре свега у прецизирању жеља и потраживања, којих би испуњење спасоносна сљедства за решење сукоба у Далмацији са собом повукло и дело помирења, које би усвојити требало, одлакшати могло. Али поглавито је, да се мањина далматинског сабора, која опозицију у земљи преставља, с могућим призрењем на њиове жеље за владу задобије. Ф. м. л. Родић, као што смо из доставерни извора дознали, одпутоваће наскоро у Далмацију ради војено-политичне мисије. За њега, веле, да има изгледа на намесништво у Далмацији. Тиме би дакле витез Вагнер довршио своја 'славна' дела у Далмацији. Кад би дакле он и његов побра Франц – који би све народњаке тамошње заједно са 'мужевима и соколовима горским' због неизмерни симпатија према Славенима прогутали – из Далмације што скорије уклоњени, и свеснијим људма замењени били, то би један корак ближе измирењу био.
За она два писма црногорског секретара Илића и Самарчића, која смо у једном од прошлих бројева нашег листа донели, као фактум доноси 'Дн. Преса', да су их далматински талијанаши писали, који би само што већи заплет хтели да произведу, и Црну Гору што више уплету и умешају. Овде је, као што дописник из Дубровника јавља, сасвим познато, да су те прокламације подметнуте, име Илић и Самарчић на Цетињу сасвим је непознато.

Н о в и ј е. Из Беча јављају, да је ф. м. л. Вагнер позван у министарском савету, који ће скоро ради далматинских ствари састати се, участвује.
- Из Котора пишу, да намештање стражара, не испада за руком, и од намераваних 12, само су две намештене. – Повратак војске к мору скопчан је с грдним тешкоћама; последња колона пошла је од Црквице ноћу, и код Кнезлаца буде нападнута тако, да је целу ноћ морала у борби провести. Сутра дан при прегледању војске, фалило је од једног батаљона (28. стрељачког) две стотине и десет људи!
- Из Трста јављају, да је цар милостиво примио капетана Ђурковића.
- По гласовима из Беча, бечким министарством овладала је криза.
- Као што из Беча 'П. Лојду' јављају, цар је при доласку своме у Беч министра Гискру врло ладно примио. Са званичне стране јављају, да је главни заповедник у Боки сасвим незнатну власт у својим рукама имао, те да усљед тога никакве налоге из Беча добијао није.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1067 on: July 31, 2018, 09:16:08 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу 30. новембра 1869. Број 142.

Из Боке Которске нема ниша новог што би од већег значаја било. Кад би се пак поједине ситније ствари ређале, то би се само зло по царску војску морало јављати. Невоља је достигла таки ступањ, да се сами војници на стражама убијају! Таки је случајева за ово последње време било 5-6. Шта ли је влада наумила предузимати, још се до овог часа не зна, али на сваки начин, да ћемо за који дан и то знати.

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Херцеговци дају познати, да би се догађајима у Котору хтели користити. Становништво добија све више и више одважности, што се нада скором повратку свога Гарибалде, Луке Вукаловића, друго што држи да би Црна Гора у стању била у одсуднију борбу и већи рат упустити се. Ако Мирдитима за руком испадне устанак у Албанији произвести, то без сваке сумње и Херцеговци неће скрштених руку остати. Сад се тек опомињу, да је Порта дубровачке уговоре мира повредила, и пет племена, који су последњи устанак произвели, поглавара лишили. Ако би се устанак у Далмацији и на даље одржао и продужио, онда се бојати да неће шири и значајнији обим заузети. Херцеговци, Албанези и Црногорци могу се врло лако ујединити у тој ствари, а већ извесни симптоми све јасније с дана у дан на видик излазе. Ако се устанак до пролећа одржи, онда може се доживети оно, што се данас само као могућност сматра. Несрећа која је да сада аустријске операције у Боки пратила, улива надежду и ободрава те ратоборне народе.
Заједничка операција Турака са царском војском, ограничава се само на непрестани придолазак турске војске на граници. Порта је границу посела на само с пандурима и башибожуцима, него је послала тамо два батаљона ловаца, једну трећину новоуређеног кордонског оделења и знатан број народних војника. Бригадир Ахмет-паша морао се због свога здравља у Мостар повући и заменут је обрштаром Селим-Бејом. Грађански и војени гувернер Босне и Херцеговине Сафет-паша, приспео је 8. новембра у Требиње, где се настанио. 9. о. м. приспеше тамо из Мостара четир компаније пешака и трећи ловачки батаљон, који се као резерва у Столацу настанио. Та је војска опредељена да поседне границе од Корјенице до Зубаца, почем се тврди, да је 3000 Црногораца на Грахово приспело, које је на један сат од турске тврђавице Клобука удаљено.
Насупрот брзојаву из Котора, који смо у јучерашњем броју нашег листа саопштили, и који јавља да се усташи не само не држе пасивитета, него да непрестано нападају на војску, јављају 'Тагблату' из Трста 22. о. м. да је Грбље сасвим умирено и да само нешто Кривошије и Леденице одпор дају. Даље, да се Поборани, Маињани и Браићи још налазе на граници црногоској, и да ће кнез црногорски код цара измолити помиловање за оне Бокеље, који су на Цетиње добегли.
Али ново шиљање војске, журно оправљање друмова, с великим трудом скопчано подизање гвоздени тврђавица, сведоче јасно да устанак није на свршетку, него да се још снажно одржава и напредује.
Међутим ми ћемо за време овог принуђеног одмора ишчекивати вести о успеху мисије ђенерала Родића, који ће на сваки начин изаслан бити у Боку. Поверљиве вести са Цетиња стижу, да је тамо ситуација сваким даном све озбиљнија. Воља младог кнеза неуважава се и сенат се на две странке поцепао. Ратоборна странка с Радонићем на челу оће отворено и јавно подпомагање Бокељима. Председник сената и рођак кнежев Божо, заузет је за мирну политику. На Грахову утаборили су се 3500 Црногораца, да усташе који црногорску границу прекораче, обезоружају, али се они ни најмање необзиру на ту заповест, него се братиме са усташима. У погледу стања ствари у Црној Гори, примио је 'Фатерланд' сљедећи брзојав из Трста: 'Агенти са Цетиња распрострли су вест, да ће кнез црногорски у намери попустити оној већој странци сената коју предводи Радонић'. Ми од своје стране држимо, да у свему томе ни једне истините речце нема, него да су ту подлу измишљотину, у стању биле само званичне протуве и подплаћени владини агенти распрострти.
Као што из Требиња јављају послао је валија босански са умирљивим уверавањем једног официра из Клека на Цетиње, да је прикупљање и гомилање турске војске, на црногорским и јужнодалматинским границама, само предострожност, да се неби устанак, који је у Кривошијама букнуо, и у Херцеговини распростр'о. И из тог се види, да је устанак у Далмацији све значајнији. Суторина је засад добро поседнута, али остали окрузи, готово су сасвим од Турака чисти. – Да би се европски мир и даље одржати могао, то ће морати разни кабинети желети и настојати, да се далматински устанак што скорије савлада и угуши. Један дописник 'Енд. Белж.', уверава, да је и сам кнез Горчаков на то пристао, да Аустрија у случају нужде Црну Гору заузме. Постанак тог пријатељског понашања Русије према Аустрији и те тежње за миром, као што дописник бриселског листа вели, био би још јесенашњи договор између Горчакова и Клиредона.
Из Рисња 14. нов. између осталог јављају у 'Тршћ. Нов.': 'Устанак у округу которском дошао је у тако стање, које би се опсадним назвати могло, и у коме се не само усташи, но и војска налази. Надежда, да ће се устанак у Кривошијама за неколико дана угушити, сасвим је изчезла, почем је трећа и најнесрећнија експедиција, под вођством ђ. м. Ауерспергом, да из тврђавице Драгаља посаду изведе, довршена, и управо се цела ствар у таком стању налази, као што се пре два месеца налазила, само с том разликом, што су сада трупе са грдним губитцима сузбијене. Рег. Албрехта има сад од 47 официра само њи 25 за даљу службу способни; од остали 22, четир су мртва, који су у несрећној битци, код такозваног Албрехтовог брега пали, 1 је убијен још при почетку устанка, 7 лако рањени, и остатак мање или више разним болестима на дуже време за одправљање службе неспособни. Губитак војника од исте рег. у мртвима, јако и лако рањенима, оболелима, износи до данас преко 260! (А шта је код других регимената? У.) Што је још најжалосније у рату, то је, самоубиство поједини војника на стражама, сваким даном све више учестује, које доказује да напор војника, човечију снагу надмашује. Овде се догађају такове ствари, које као невероватне изгледају, и о којима би се морало сопственим очима осведочити, да би им се веровати могло. У близини Леденица н. п. подигнута је једна тврђавица за 12 људи – наравно најпростији -, и ову сад чувају под ведрим небом две компаније без икаква заклона од непогода и нападаја од стране усташа, непрестано дан и ноћ.
Дрвене тврђавице, за које је главна команда толико јамчила, да ће од врло велике користи бити, нису готово од никаве асне и вредности. Тако се траљаво чувати могу, да ће се напустити морати. Једну је пре неког времена олујина срушила. Владини листови туже се, да оне после двомесечног војевања, без икаква асне, на велику штету војске и државе још постоје.'
Као што 'Преса' јавља, далматинске ешкадре заповедник Милошевић уклоњен је и капетаном линијске лађе Штернеком заступљен. Намесник Вагнер позван је у Беч. - Што се пак утврђења трупа у Далмацији тиче, то приповеда један дописник из оних крајева, да је пре неки дан била тамо скупштина бивши мексикански својевољаца и чланова разрешене алпске-ловачке војске, где се доконало, да се тако исто, образују из својевољаца чете. Свољевољци који су на такав начин у Мексици ратовали задали су реч да ће наскоро и у Боки такове чете образовати. (Само да непрођу као што су у Мексици!? У.)
Обрстлајтнант барон Урбан усљед брзојавног позива ратног министарства, прекјуче је из Познања одпутовао у Беч, одакле је после кратког задржавања управо на бојно поље у Далмацију отишао. Позив на Урбана сљедовао је на изричну жељу и захтевање грофа Ауресперга, и њему ће се предати главна управа на бојном пољу.

Споменуто је више пута, да је црногорски кнез Никоа у очи смутња у Котору послао конзулима у Скадру и Дубровнику неку ноту. 'По Конф. Ориентале' била би та нота ова:

Господине конзуле! Тешке околности, које се пред нами збивају, такове су, да морају сваку владу позорном учинити. Како би ови догађаји могли од времена на време сигурност земље довести у опасност, мислио сам, да ми је нуждно сазвати савет на Цетиње и изванредну скупштину, да његовом расматрању предложим мере у овдашњем стању, да се сачувају интереси Црне Горе – а да останемо верни нашим дужностима према суседним државама. Да одлуке овог збора задобију тим већу важност и ауторитет, наредих, да се савет попуни са свима капетанима и заповедницима у разним нахијама Црне Горе.
У овој седници би закључено: 1. Забрањено је сваком Црногорцу, било посредно или непосредно, учествовати у устанку, који се на граници државе појављује и то под најстрожијом казни. 2. Да се чува међународно право, поставиће се страже на граници, да неби могле усташке чете прелазити на црногорско земљиште. 3. Свака чета ухваћена на црногорском земљишту, разоружаће се, а усташи интернирати у унутрашњост земље и остати овде под надзором власти.
Оваким поступањем мислим да сам мојим суседима дао довољна јемства за моје мирољубиве намере, и да сам све учинио, што ми налаже лојалност према њима.
Зато, уважавајући шта се даље може збити, а да у известној мери одговорност са моје владе скинем, морам казати, да се одјек устанка живо осетио у Црној Гори, и да је произвео узбуђеност, која се може лако појмити, кад узмемо у рачун, да је мој народ исте народности и исте вере с усташима.
Дакле поред најстрожијега надзора биће због топографског положаја земље врло тешко, ако не и немогуће, да се каково изолирано дело неби збило против сенатског закључка, особито ако би се устанак ширио и подуже трајао. Али и ти изолирани догађаји у том последњем случају неће моћи обуставити посљедице врло пробитачне, а моја ће влада све чинити, да се одржи строга неутралност.
Част ми је замолити Вас, г. конзуле, да изволите доставити разним владама европским наредбе сенатске, и мисли, изражене у овој ноти. Примите –

На Цетињу 8. октобра 1869.           Никола
                                                     кнез црногорски.


Н о в и ј е. - Из Петрограда брзојављају, да је неоснована вест, коју су неки листови донели, да је руски двор послао Аустрији једну окружницу, у којој се вели, да ће се цар сасвим пасивно понашати, ако Аустрија ради угушења устанка далматинског поседне Црну Гору.
- За заступника руског дошао је у Беч гроф Орлов, за кога, као што се из дипломатских кругова чује, веле, да је за аустријски двор persona gratissima.
- Из Париза уверавају, Аустрија има доказа, да Прусија подпомаже устанак у Боци. (?У.)
- Као што 'Преси' из Париза брзојављају, Аустрија је ступила у договор са осталим велесилама, да би ове сагласиле се, да она може на турској области против устанка далматинског оперирати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1068 on: August 01, 2018, 08:57:19 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 3. декембра 1869. Број 143.

Као што се из Беча јавља, цар се јако бави о догађајима у Боци Которској, и на ту цељ позвао је ерцег-новског градоначелника Војновића, који му је цео ток догађаја верно описао. Као симптом срећнијег умирења Бокеља честитају неке новине влади, што је за намесника далматинског изабрала ђ. м. Родића, за кога држе да ће ови дана бити наименован место Вагнера. Ми држимо да је прошао тренутак, кад је име било довољно, да умири узаврелу крв; осим тога Родић још од Суторине неће бити мило име у оним крајевима.
Како се пак слаже пут измирења тим начином са политичним прегледом 'П. Лојдa' од 28. нов. где се вели: да је ратна акција у јужној Далмацији опет одпочела, и да је војска пошла на Мајину, Побори и Браић и одатле на Стањевић – не знамо. У Бечу као да се зида Вавилонска кула! Јер не само да су се силним погрешкама, и хотимице изазвале тако грозне појаве, као што их видимо у Боци него се уз то још не тактичним понашањем бечке жутналистике, која је погрешке својих господара хтела прати подметањем нечистих намера другима, изазвала против себе пруски кабинет, који је последњих дана једном окружницом, у којој одбија учешће Пруске у устанку бококоторском, заузео доста непријатељски и изазивајући положај, што је при садањем ровитом стању државе врло штетно по Аустрију.

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Званичан свој извештај о петодневној операцији против Кривошија завршио је гроф Ауерсперг са овим речима: 'Врховни заповедајући ђенерал осведочио се у овој војни, која је трајала пет дана, да се бој против тако дивљих, шта више зверских противника, у садашње доба године и на онаком тамношњем земљишту с великим жртвама даље водити неможе, јер усташи имају увек прилику за сигуран узмак; ако би се пак усташи без икаква обзира гонили, могла би настати погибељ, да се прекорачи граница те да се тиме даде повод политичним заплетима, којих се ваља што више чувати и уклањати.
Само је особито повољан случај, да је према искуству прошлих година, време ове године још тако повољно, да се опште повеће војене операције предузимати могу. Снег до рамена или непрестана киша, која је све начињене стазе у путове бујица претвара, то је у Боки у ово доба године сасвим нешто обично. Премда је време благо, то су ипак чете усљед ладне и мразом покривене ноћи морале много трпити, а за неколико дана настаће права зима, у којој свака свеза са Кривошијама сасвим престаје. Становање, набављање ране и других потреба, које је на висовима драгаљским врло тешко, било би онда сасвим немогуће, те би покрај свега труда и напора једва било могуће, усташе тражити и достигнути у њиовима последњим, шумом обрастлима закутцима западно од долине драгаљске.
Ђенерал Ауерсперг мисли, да је за сада сасвим довољно, осигурати главну свезу подижући јаке стражарнице и док ненастане повољније време, ограничити се на обрану поморских места, ако би их може бити усташи разбојничним насртајима узнемиравали.'
После тог извештаја донео је 'Винер Цајтунг', извод из новијег извештаја заповедника Ауерсперга, како су се царске трупе повукле у приморска места, и с великим трудом и прекомерним губитцима заузете положаје напустили. Али као што му је и први извештај готово сасвим сакат и недостаточан, тако је исто и овај, који се ни најмање неслаже са приватним брзојавима и дописима, које смо ми већ у нашем листу донели, шта више неслаже се ни са самим званичним и полузваничним, који су за то време узмицања аустријске војске у приморске градове, из Далмације стизали.
Међутим ми га доносимо и сваки онај, који је пажљиво пратио догађаје у Боки Которској, у стању ће бити сам насагласност и нетачност његову увидети. Он гласи: 'Најновији извештај ђенерал-мајора грофа Ауерсперга из Котора наставља онде, где је свршио последњи, који је јавио о походу, предузетом 5. новембра, да се тврђавице Драгаљ и Црквице с раном снабду. Обе тврђавице снабдене су с раном на 90 дана, да због њиовог опстанка небуде никакве бриге, док ненастане боље време, и да се због тога немора експедиција често понављати. Посаде су добиле не само оно, што им је нужно, него и многе ствари, које им могу служити за угодност.
Већ и у пређашњем извештају наведени су разлози, који су грофа Ауерсперга склонили, да чете премести натраг на обалу, почем су се усташи повукли (? У.) у неприступачне заклоне покрај црногогорске границе, и пошто су тврђавице снабдевене. Чете су биле сједињене на главној прузи, која из Рисња преко Црквице води у Драгаљ. Колоне Фишерова и Кајфелова, које су три дана утаборене биле на равници драгаљској, и тиме највише непогоди биле изложене, узнемираване су само ноћу са неколико пушчаних хитаца. Иначе нису усташи покушали да нападну, те је добављење ране и служба гласника обављано уредно. Испрва, пошто је равитајлирање довршено, узмакоше батаљони, који су били утаборени на драгаљској равници, овима се придруже одељења, која су била посела хански кланац. Све ове чете без икаква нападаја приспеле су у Црквицу.
По првој наредби имале су оне тамо преноћити, али ђенерал Дормус, који је заповедао уместо ђенерала Ауерсперга, који је одазван био због важни званични послова, одлучи, да чете још тај исти дан наставе повратак, да неби војска још једну ноћ под ведрим небом преноћити морала. Око 24 сата падала је киша непрестано. Притом сачињавао је 8 ловачки батаљон последњу чету, која бијаше нападана усташима од Црквице, који су га са висова пратили. У кланцу наподском отвори се врло жестока ватра и исти батаљон морао је жесток бој бити, у ком су усташи млого изгубили. Од батаљона два су часника рањена, 14 ловаца погинуло и 7 рањено. Остале чете стигле су без икаква одпора на обалу, где су настањене и смештене под кров, и ако устреба, да се употребе.
На висовима рисањским, да би се војска добро учврстила, подижу се осим двеју већ готових стражарница још две. Да би се раденици заштитили, и тако исто и да се важан положај одржи, намештено је јако одељење чета са топови, који се често намењује да би се војска штедила.'
Једна приватна вест, коју смо баш сада са Цетиња добили, осим свију досадашњи приватни и јавни извештаја, у стању је да гореизложени званични извештај Ауерспергов обеснажи и оповргне. У њојзи стоји од речи до речи ово: 'У вторник 11. новембра био је опет страшан бој. Кривошијани ударили су на велику аустријску војску код Драгаља и терали је све до Рисња и сву су је сатрли, и што год је било прћија, отели су. Само што су посјекли глава Кривошије било је 500, а погинуло је по свој прилици још и више. А колико је официра опет погинуло, то ће се тек доцније дознати.'
- Даље из Далмације јављају, да је у Котор приспела једна оклопница. Далматинске ешкадре – заповедник променут је. Пре неки дан приспео је у Котор војени пароброд 'Гариано', да рањенике даље носи. – У војеним круговима говори се да ће ф. м. л. Вагнер као евентуални посљедоватељ заповедника у Хрватској, кнеза Менсдорфа заступити. – Као што смо из Трста јавили, тамо је цар примио љубазно капетана Ђурковића. Из Рисња стигла је вест да је једна оружана чета упала у његову кућу и ову сасвим опљачкала. Је ли то била усташка или солдачка чета, досад се још извесно незна, али по свој прилици, као да ће то бити чета 'цивилизоване' војске, која и црквама неостаје дужна.
У Далмацији дознали су за један проглас с изреком: 'Бог и народ', који је славенски одбор у Женеви првих дана прошлог месеца на све југославене у Турској и Аустро-Угарској држави разаслао, у коме позива, да они у пасивној опозицији до пролећа остану, јер ће до тог времена југославенско питање сасвим други вид добити. Што се тиче стања ствари у Црној Гори, пишу 'Дневној Преси', да на Цетињу постоји тајни панславистички одбор којег се свезе до Новог Пазара, старе српске престолнице, даље до Мостара, Сарајева и Бањалуке, шта више до аустријске Хрватске и у војеној Крајини распростиру.
Турски трговачки конзул у Дубровнику сприопштио је неким трговцима један чланак из листа 'Тиркије' од 10. новембра, с којим се постојање горепоменутог одбора потврђује, и вест из Беча тврди, да је исти одбор свима пододборима означени вароша јавио, да вође славенског покрета захтевају, да се сви пасивно понашају, јер ће за неколико месеци у свима, Славенима настањеним турским провинцијама револуција букнути.
Овај средоточни одбор на Цетињу принудио је кнеза Николу и Јова Раков Радонић, који има највише уплива у црногорском сенату и који је члан истог одбора, у овом тренутку фактично управља Црном Гором. Писма са острва Крфа и Шкутари помињу те гласове, док један Херцеговац, који управо са Његуша долази, о револуционарном одбору на Цетињу незна ништа, него потврђује да се строга неутралност од стране Црне Горе према Аустрији врши. Ми пак од наше стране, као што смо већ и у прошлом броју нашега листа казали, ни најмање вере непоклањамо таким гласовима, који се за добре новце од једни исти ковача кују и по свету растурују, да би и од малог бокељског устанка створити могли панславенског баука, који им се и на сну и на јави и у свакој слици и прилици привиђа.
Пришипетље 'славног' триумвирата Вагнера-Алезана-Франца, тако су у свом послу ревносне, да ниједним новинама приступа у гостионице и славенске читаонице недају, у којима би што против њиови принципала написано било. Тако на више места у Далмацији јављају, да већ од 14 дана никакви новина недобивају, и да се на јавним местима само читати може званично клепало 'Далмата', који тамњан пали поменутој тројци. – Жалосно стање при таким околностима у Далмацији, описује један дописник 'Вадер.' из Котора: Трговац Јоко Мијошковић буде уапшен и после тога доцније као невин одпуштен. Исти је, који са већим делом Црногораца тргује, почем ови несму под оружјем у варош ући, од трговаца умољен, примио да им оружје причува. Он буде подказан и уапшен. Црногорци рекоше као што је било, да су они, да би на тамношњи пазар ићи могли, њега замолили, да им оружје причува, док се они неповрате. – Трговачком спомоћнику Ристу Милићу, као и његовом господару, богаташу и трговцу Томовићу, изпреметали су жандари сву кућу, и последњем, који је подпреседник трговачке коморе за Дубровник и Котор, за два дана све су биле трговачке књиге, писма и документи однешени, и почем се у њима ништа подозриво нашло није, натраг повраћени.
Први секретар кнеза црногорског, Сундечић, који је из Одесе преко Беча и Трста 4. о. м. у Котор приспео и тамо се три дана задржавао, био је другог дана свог долазка са истрагом изненађен. Два комесара од окружног капетанства, међу овима прослављено Лапенино оруђе Адобати са четир жандара упадоше 5. о. м. у вече у његов стан, испреметаше све собе и однесоше му сав пртљаг и сва писма. После два дана повратили су му путнички пртљаг и све књиге и писма, осим преписани скупни војни извештаја ф. м. л. витеза Вагнера на бечко министарство. Сундечић је могао тек четвртог дана свога примораног задржавања Котор оставити и на Цетиње повратити се. Кнез Никола протестовао је против таког ограничења слободе једном странцу. Црногорски је народ тиме јако озлојеђен и огорчен и захтева удовлетворење. - Сви Грбаљски свештеници одбегли су у Црну Гору, где очекују, да им помиловање повратак могућим учини.
- Као што смо јавили, на заповест цареву ради поднашања извештаја и оправдања брзојавним путем позван је намесник Вагнер у Беч. 'Цукунфт' из поузданог извора дознаје, да ће Вагнер покушати, да сву кривицу у бокељским догађајима на далматинског 'ландверског' заповедника мајора Бицару баци, међутим то му неће за руком испасти. Говори се, да ће обљубљени мајор Бицара и народни посланик Ђ. Војновић, царском комесару у Боки, ф. м. л. Родићу, као adlatus-и (спомоћници) придодати бити.
- 'Дневна Преса' добила је сљедећи брзојав из Трста: 'Најновије вести из Будве јављају, да у равној Жупи, Грбљу до Вали Аца на путу који у Котор води, стоју две утаборене војене колоне у приправности да у брда марширају, да би усташе из Побора и Мајне потисли, и те знатне положаје опет заузели. Даље војевање одпочеће ови дана. (? У.)И тврђавица Стањевић посешће се. (? У.)
'П. Лојду' брзојављају: 'Вести да ће Ауерсперг са бојног поља одступити сасвим су неосноване. Некоја места у Грбљу покорила су се; предстоје са свију страна умирљиве вести (? У.): Смештање и подизање тврђавица при наступајућем повољном времену врло напредује.Војска, која чува и од нападаја брани подизање тврђавица, настањена је под шаторима.
- Најважнија новост, која се непосредно тиче Далмације јесте та, да је ф. м. л. барон Гавра Родић наименован за намесника у Далмацији. Неки су славенски листови с радошћу примили ту вест, надајући се, да при познатој заутетости и сталном карактеру барона Родића, лепши дани у Далмацији наступити, и да ће том променом намесника и многи званичници у Далмацији позбацивани бити, који су заклети непријатељи Славена и који су управо сво зло проузроковали. И тако би обр-дервиш Лапена своје сјајне дане пашовања довршио! За другу радосну вест јавља даље 'Цукунфт' да је 27. о. м. народни посланик и градоначелник херцег-новски, Ђорђе Војновић био код цара на аудијенцији. По гласовима који се о тој аудијенцији разносе, изјаснио се цар, да је врло добро извештен о узроцима устанка, исто тако уопште и о одношајима земље, и одговорио је на приметбе г. Ђ. Војновића о разним злоупотребама с обећањем, да ће томе припомоћи да се све у ред доведе. Љубазан дочек, с којим је, као што се говори г. Војновић примљен, показао је јасно, да цар далматинску ствар сматра као врло озбиљну, и да је на њега врло дубок утисак учинила.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1069 on: August 02, 2018, 07:52:44 am »

'Застава', у Новоме Саду, у петак 5. декембра 1869. Број 144.

О далматинским приликама, незнамо ништа извесног. Ђенерал Вагнер поднео је оставку на намесништво, која је и уважена. Место његово још није попуњено, али је сва прилика да ће доћи ђ. Родић. Дакле опет солдат! С тим се неби млого побољшало стање провинције, јер се народи невладају по војничком 'регламану'! Против Бокеља дакле ће се опет рат наставити. У Бечу су тако ослепили од беса, да немаре жртвовати све, само да 'искорене славенске варваре'. Види се дакле да бечкој влади није стало до умирења Бокеља, но до нечег другог. Ал ако тако потраје и даље, ваљда ће се наћи начина да се стане на пут тој касапници, или бар ако се мора крв лити, она ће се лити у великој мери, пак – 'биће боља која не потоне'!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. У последње време врло слабо стижу вести са бојног поља из јужне Далмације. Узрок ће томе бити, што се тамношње околности изменом главни личности на врховној управи јако променуле. Постављањем ђ. Родића за намесника далматинског место досадашњег Вагнера, веле разни листови, да престаје господовање, жарење и палење незнатне мањине талијанаша, који су досад увек били заклети непријатељи и угњетачи огромне већине тамношњи Славена. Ми би се заиста радовали да се испуне предсказивања исти листова и да наша далматинска браћа виде већ једанпут оживотворена и у дело приведена уставна права, која су досад на папиру – као и остали аустријски Славени – имали. Но то ће наскоро сами догађаји потврдити.
Међутим као да се у Бечу и самом том променом и наименовањем, немисли озбиљно мирним путем и изравнањем ствар бокељска уредити. Ако је последњим брзојавима из Далмације веровати, то се војска опет кренула из округа которског и рисањског против усташа. Мајине, Побора па и самог Стањевића, који није као што су неки листови јавили од усташа разорен и уништен, него који је данас у њиовим рукама. Намера би, као што исти брзојави веле, војске била, да се опет дочепа ти главни положаја, како би доцније војене операције – које ће се наскоро продужити – олакшане биле. Тако из Задра 'Днев. Преси' брзојављају, да је Вагнер пре поласка свог у Беч, понудио Жупљанима, којих је све имање војска уништила, као предходну накнаду 20.000 фор. Даље, да је на жељу херцегновске општине са свима поглаварима места из целог округа протоколарно уведено, да они изричу своју верност. Цео округ херцегновски умирен је. 29. новембра пошле су војене трупе из Будве против Побора, Маине и Стањевића. За поменуто умирење доноси 'Вин. Цајт' по званичном листу 'Далмати', да је окружном капетану (којем? У.) испало за руком позване к себи поглаваре из села Мокрине, Мојдеша и св. Стевана, који су нарочити непријатељски положај према влади заузели, на покорење покренути. Ови пак кад су се повратили у своја села, знали су на то приволети народ, и у српској цркви у Топли изразили су у протоколу подпуну лојалност према цару и подчињење аустријским законима. Прота Лумбардић, који је ту целу ствар руководио, одслужио је после тога службу и благословио владу и народ, који је цару трипут са бурним 'живео' одазвао. И тиме се може цео округ херцегновски као сасвим умирен сматрати. Али почем је ту вест Лапенина 'Далмата' донела а 'Вин. Цајт.' одма с радошћу прихватио, то се врло слабо можемо у њу поуздати, но једино просто саопштавајући је, исчекујемо потврде из чистијих извора.
Из Котора јављају 'Цукун.' са поуздане стране, да се међу усташима Кривошија налазе 70 Херцеговца, који млого доприносе томе, што се устанак јуначки држи. Шеф ђенералног штаба, мајор Пакер, врло је оболео и предао је своју управу. (Мора да је озебао у кланцу Ханском. У.) Неколико допуњујући транспорта војске приспели су у Котор. Две пијонирске компаније и једно лекарско одељење стигли су у суботу.
И из Трста стигла је једна вест о својевољном подчињењу, која вели да су се из црногорске нахије Куча повратили више Жупљана у село св. Петра и Павла, Побори, Маине и Браић, и да су послали српског свештеника Аврамовића у Будву, ради преговора са властима.
'Н. Фремдбл.' пишу, да се Црна Гора јако оружа, и да је толико вежбање војске, да већ од 14 дана Црногорци несилазе у Котор на недељне пазаре, на сваки начин из тог узрока, што неће да извозе рану из Црне Горе, но је за потребу своје војске прикупљају. Из ти и други околности закључују у Котору, да ће кнез Никола формалан рат објавити, те усљед тога неки листови веле да ће Турској, а други пак самој Аустрији. Но као да ће далматински дописник 'Ванд.' понајбоље о узроку оружања и вежбања извештен бити, јер у своме допису између осталог вели: 'Даља једна вест, која ће можда разјаснити узрок брзе радње, та је, да се Црногорци јако спремају за рат. Снабдевају се млогом раном и као да им се тренутак чини удесан, да своју стару жељу, да се од Турака једно пристаниште освоје, испуне!' С друге пак стране јављају, да је држање Црне Горе сасвим мирно и да се строга неутралност према Аустрији подржава. Бечки министар спољни послова подруги је пут изразио припознање усљед лојалног држања кнеза Николе. И пред шуром кнежевим, који се сад у Бечу бави, као што 'Цукунфт' јавља, пофалио је државни канцелар гроф Бајст лојално понашање кнеза Николе прама устанку бокељском, и изразио се да влада ни мало несумња у његову неутралност, која му је млого оштетила његов положај у Црној Гори. Онда неможемо при таким изјавама да схватимо и поњамо понашање званичне пресе према Црној Гори у последње време, која је читав рат против ње подигла.
У Турској пак јављају, да ова неможе никако да се умири. На вест да је 3000 Црногораца на Грахову утаборено, подкрепио је Сафет-паша турску посаду у Никшићу, Грабу и Крушевици са једним батаљоном. Обрштар Ахмет заповедник је над војском у Крушевици.
Међу осталим јављају из Боке дописнику 'Заточника', да су много припомогли усташима при одбијању нападаја топови војске, које се у први мах чини невероватно, али је опет ствар природна. Војсци код прелаза каква кланца и код тако звани серпентина прети највећа погибија од усташа из брда, која обично с највећом одважношћу бране. Да би отерати могли усташе из они неприступачни положаја и олакшали предњој војсци пролаз, бију непрестано из топова, који ударају у стене, ове одваљују и с танадима на војску падају. То готово више задаје јада војсци нежели усташке шаре, прекоморке пушке и ханџари.
Кривошијани су досад толико заробили аљина, пртљага, ране, џебане и оружија, да тамношњи људи приповедају, да сви усташи носе војничке кабанице, од којих су и чакшире покроили, да би се од јаке ладноће сачували. Такође им је велика множина острагуша руку допала, али незнају да их употребе.
Војска сада мало пролази овуда у Боку; ради попуњавања регимената са сваким паробродом одлази по неколико стотина. Но једва ће је моћи попунити. Болнице су у целој Далмацији препуне болесника и рањеника тако, да се може узети једна трећина неспособних за даље војевање.
Исти дописник из Трста у другом свом писму вели, да је окружни капетан Франц, да би себе пред владом бар нешто опрати могао, ужурбао и од бокељски становника купи подписе, ради свога оправдања. На ову изјаву подписују се само талијанаши  - којима је одзвонило – и прост поплашен народ из села покрај мора, али независни и разборити људи неће ни да чују што о њој. Али му и та сведоџба неће бити од никакве користи. Он је кукавац изиграо своју нечисту улогу, барем се тако изразио мајор Кодолић побочник грофа Ауерсперга, који је овамо стигао усљед налога заповедника Ауерсперга, и који је оњему и целој владавини далматинској веома неповољно и којешта приповедао.
- Више разни листова приповедају о заробљеним ловцима и војницима. Тако један дописник из Котора 'П. Лојда' између осталог приповеда како су усташи једног ловца заробили и с том поруком одпустили: 'Кажи твојима, ако цар и за 22 године војнике против нас узшиље, ми се опет нећемо предати и опет ћемо се у нашим горама и кланцима држати!' Један млад Жупљанин, који је на Цетиње побегао, сад се, као што 'Н. сл. Преса' јавља, заједно са остали до 60 Жупљана из Црне Горе кући повратио. Њега је и његове земљаке кнез наговорио, да се усвоју отачбину поврете, и сваком је од њи поклонио на пут 3 до 4 фор. Он им је обећао, да ће се на Њег. Величаство обратити, да би до нове године сви помиловани били.
Један на слободу пуштени ловац као што 'П. Лојд' приповеда, донео је са собом писмо од усташа. У истом јављају Кривошијани, да само због тога по које 'недело' учине и зајам враћају из освете, што су војници 13. октобра код Црквице једну трудну приморкињу распарали, после зато, што војници усташке куће пале и пљачкају, цркве скрвне, у исте коње и мазге утерују, иконе безчасте и т. д. без сваке штедње и зазора.
Париски дописник 'Мос. Вједом.' јавио је, да је настојавањем грофа Бајста у Цариграду углављен између Аустрије и Турске уговор, којим се аустријској војсци допушта слободан прелаз на турско земљиште у рату против Бокеља и којим се Турска обвезује, да ће оружаном силом са своје стране припомоћи да се тамношњи устанак угуши. То би канда и рабрило владу да ће устанак оружјем за кратко време савладати, јер иначе по досадањим успесима и на онаком земљишту неби шњиме на дуже време и при значајнијим напорима и губитцима готова била. Млоги, који тамношње оклности и стање ствари врло добро познају, тврде, да ће без војске од 40.000 и прекорачења турски граница сав труд узалудан остати.
И као што дописник 'Ванд.' јавља, после повратка мајора Кодолића из Беча, који је тамо ради Боке отишао, да даље налоге заповеднику Ауерспергу донесе, продужиће се војене операције против усташа.

Новије. Из Беча јављају, да је уважена оставка ратног министра Куна. На његово место засад означују: ф. м. л. Рингелсхајма, Меринга намесника у Трсту, Рашинга, Габленца, Ленка или обрштара Бека.


* војвода Радонић.jpg (111.89 KB, 400x600 - viewed 38 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1070 on: August 03, 2018, 09:04:24 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 7. декембра 1869. Број 145.
Ђ. м. Родић није се примио сана далматинског намесника, него је на то место постављен неки Флук дворски саветник у пензији, за ког веле, да је са околностима у Далмацији познат. Родић пак наименован је за заповедника војске у Далмацији, и то са особеним пуномоћствима. Ђенерал Ауерсперг остаје још за неко време заповедник операционе трупе у Боци, но докле – не зна се.Шта се збива у Боци Которској није извесно; то само стоји, да владини органи сваки час доносе вести о умирењу овог или оног среза, о покорењу овог или оног места, а у ствари је сасвим другчије, што показују приватне вести које се испод бодрог ока полиције подкраду, и које јављају о сукобима усташа са царском војском на самом обалама морским. По предузетим мерама бечке владе у овој ствари судећи, неће бити лако доћи до умирења, јер је онде најмање расположења за мир, где се крв лије.

     (Сабору земаља уг. круне)
     Предлог за одлуку
     У ствари Боко- Которској.

     Узевши у разсмотрење, г. министар заменик министра-председника на интерпелацију од 25. новембра о. г. због тога, што је у инсургираној Боци Которској на само милитарна, него и политична и ванредна судска власт на заједничког ратног министра и на командирајуће и оперирајуће војене заповеднике у Боци Которској некомпетентно и неуставно пренешена, није правце одговорио, али које се из обилазења правог одговора, које из одговора на другу интерпелацију због угарске војне у Боци Которској закључити даје, да је угарска влада имала саучешћа при опредељењу мера, које су на стишање или угушење устанка употребљене, дакле да је са њеним знањем и одобрењем такође гореречена пуновласт заједничком ратном министру, и посредно војеним заповедницима у Боци Которској дата;
   узевши даље у разсматрење, да је тако овлашћење војени и војујући органа у обште противно уставној системи и владавини, где и у ванредном стању ванредна политична и судска власт грађанским органима влада поверава, и да је тако овлашћење заједничког ратног министарста противно такође и XII.чланку закона од 1867. где власт заједнички министра омеђашена, и ван сфере унутрашње управе стављена;
   узевши у разсуђење, да што је уг. влада противу духа, смисла и слова XII.чланка закона од  год. 1867. према једној сада фактично угарској круни на подлежућој земљи начелно одобрила, то други пут од Угарске а разлогом одклонити неможе;
   узевши напоследку у разсуђивање, да одобрења и статуирања таког уставности и самосталности Угарске прејудициозног прецеденса од стране уг. владе ништа друго незначи, него санкцијонисање начела, да у ванредним временима милитарна власт може á la Хајнау газдовати, и да се под тим скрива тенденција министра, да са себе одговорност у оним опасним временима скину, кад је одговорност по устав и народ од најпретежније вредности –
   да изволи сабор донети
     Одлуку:
     1.Сабор земаља угарске круне сматра у том поступку, што је не само милитарна, него и ванредна грађанска, како политична тако и судска власт у инсургованој Боци Которској на заједничког ратног министра и посредно на командујуће и оперирајуће војене органе подпуно пренешена, повреду уставности у обште, тако и XII.чл. закона од  год. 1867. и улаже противу таког за уставност у обште, и самосталност земаља уг. круне особено прејудициозног прецеденса свој протест.
     2.Сабор неодобрава поступак уг. владе, да се противи таки мера није оградила, него је очевидно исте одобрила.
У Пешти 2. (14.) дек. 1869.         Др. Свет. Милетић
                                               новосадски посланик.


     Интерпелација
     на г. министра трговине.
     Због одбачења телеграма.

Пошто је телеграфско званије у Пешти узкратило телеграфисање телеграма од 27. нов. о. г. бр. 1658, политичном листу 'Застави' у Новом Саду адресованог, кои гласи: 'Десно крило аустријско такође сузбијено, мало што не ухваћен хауптквартир, бегство војске приморју' кои је телеграм оно 27. нов. примило, а dto. 30. нов. int. 6. дец. писмено адресанта известило, да га не налазе за способна за промовирање државним телегрфом;
   то са обзира на то: да ратно стање није у земљама влади угарске круне фактично подлежећима: да у Угарској још није ванредно, или ратно стање;
   да телеграм ништа друго није садржавао, но што је у Пешти тај дан из јавни листова, и то не телеграфски, него из дописа познато били; стављам на г. министра трговине сљедећу
     Интерпелацију:
     1-во. Је ли њему познато, да је и по чијем налогу телеграфско званије у Пешти одбацило, телеграм овог садржаја: 'Десно крило аустријско такође сузбијено, мало што не ухваћен хауптквартир, бегство војске приморју'?
     2-го. По ком се закону или на ком основу ускраћује телеграфисање приватни телеграма у обште, и онаки, као што је горњи, и у уставном времену слободе?
Пешта 2. (14.) дек. 1869.         Др. Свет. Милетић
                                            новосадски посланик.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1071 on: August 03, 2018, 09:26:29 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. По последњим вестима из јужне Далмације траљаво стање војске у нечем се поправило, али и то само с тога, што на бојном пољу влада још мир. Међу војском, која је прекомерне штрапаце издржати морала и притом врло слабо рањена, хрђаво одевена и настањена била, појавио се тифус, који млого жртава стаје. У болницама которским већ више стотина војника од исте болести болују и сваки лојдов пароброд, који у Дубровник одлази, односи са собом млоге болеснике. У осталом догод окружни капетан Франц у Котору пашује, нетреба се ничем бољем надати. Он се само о томе стара како ће истините дописнике из свог пашалука прогонити и узаптити. Тако је исто и дописник 'Ванд.' принуђен био Котор оставити, да неби само због своји верни извештаја о тамношњим догађајима допао буваре, која му је већ намењена била ако и даље онако извештавао буде. Да би дакле испод домашаја Францове власти уклонио се, морао је што пре у Дубровник отићи. По досадашњим званичним рапортима, који наравно ни упола нису истинити, цео губитак царске војске за време бокељског устанка износио би преко 2000 момака. Овај број би био врло мален према досадашњим приватним брзојавима и дописима, по којима би досад сав губитак војске одприлике четир пута онолико износио. Као што даље јављају, највише војска оскудици трпи у рани при транспортима на лојдовим паробродима. Тако један дописник 'Вер-Цајт' јавља, да за то време трупе мало или шта више ништа неједу. На лојд. пароброду 'Јунио', који је у суботу 15. нов. из Трста одпутовао, било је 130 војника, који су у уторак требали стићи у Котор и који су само за та четир дана примили плату и рану. 'Јунио' буде на путу жестоко нападнут од јужног ветра и тек је петог дана у Дубровник приспео, где војници неимадоше ни плате ни ране.
И влада бечка поред свију толики покора, несреће, патње и значајни губитака војске, још никако да укроти своју разуздану ћуд и да престане једанпут невину грађанску крв проливати и с трудом стечену имовину њиову харчити и тлачити. Зар су њојзи претежнија два три самовоље, који су све данашње зло у Боки произвели и државу до тог шкрипца и срамоте довели 400.000 далматинских Славена и Бокеља? Зна ли у Бечу 'пурђерско министарство' само за једини случај, у коме су тамношњи Славени, а особито Бокељи круни и држави аустријској неверни били и против интереса исте радили? Заиста то ни оно, ни сама историја – тај неумитни судија – потврдити неможе. Али напротив према такој верности, заузетости и прекомерној оданости и пожртвовању свију аустријски Славена у опште, а далматински напосе, држава је од вајкада с њима горе него маћијски поступала, неблагодарношћу и потирањем њиови најсветији, вековима освештани и крвљу стечени права одазивала се. И онда јели какво чудо, што због незадовољства већине становника аустријски, све ствари наопачке иду, и догод самовоља и необуздана ћуд неколицине државом управљала буде а не равноправно за једног и за све, и у будуће наопачке ићи мора. Кад би људи несвесни, слепа оруђа и машина у рукама самовољна господара били, наравно да би се и даље шњима по вољи газдовати могло. Али се времена променуше, па и људи у њима, па је сваком сад слобода и живот милији и дражи, него што је то у пређашња времена било. Пре је требало млого краће време, да се једна држава освоји и покори, а данас ни четир месеца непрестане борбе није довољно да се шака усташа савлада и покори.
На жалост влада као да немисли поред свију досадашњи убитачни посљедица се повући и своје несмотрене поступке загладити. То сведочи што главни заповедник војске Ауерсперг и даље остаје у Котору, што се војска непрестано у пристаништу тршћанском укрцава за јужну Далмацију и што се непрекидно под надзором војени трупа журно граде друмови и на знатнијим положајима између тврђавица Драгаљ и Црквице подижу дрвене и гвоздене стражарнице. Према томе готово је и оно место престолне беседе Њег. Величанства о догађајима у јужној Далмацији безснажно, где вели да ће свом силом настојати да се поремећени мир што пре поврати. Једино што је досад ради поболшања далматинске ствари учиењено јесте, што је намесник Вагнер збачен и што се сада очекује од владе да ће тамо послати човека, који неће партичношћу заслепљен бити, него који ће једино интересе и напредак тамношње земље пред очима имати. Али као да ћемо се и у томе изненадити. Као што 'Цукуфт' јавља, за привременог заступника намесништва у Далмацији наименован је пенсијоновани дворски саветник Флук Лајденкрон, избор такови, за кога се они који Флука из пређашњи времена добро познају, немогу да се начуде! Флук принадлежи несрећној странци Лапена-Алезаниној, који је служио у Далмацији, и 1848. године због своји дела код тамношњег народа јако омрзнут, утећи и сакрити се морао. И баш се у данашње време при оваким околностима предаје и поверава управа Далмације таковим рукама и таком човеку, који ни искре поверења код ондашњег становништва неужива! И тако би се по вечерњу познавао светац!
Што се пак узапћења црногорске муниције тиче, због тога је црногорски сенатор Пламенац у име своје владе уложио протест, што су у Трсту узапћени и задржани сандуци из из Ерфурта за Цетиње преко аустријског земљишта експедирани. Ово је наручено са дозволом аустријске владе код фабриканта у Бечу Драјза, али овај због кратког  времена није био у стању сам набавити, него се обратио на стовариште своје у Ерфурту. Због истог узапћења муниције црногорске зацело је и изишла наредба ратног министра, коју је 'Винер Цајт.' обнародовао и у којој се забрањује сваки извоз џебане, муниције и остали ратни потрба из јадрански пристаништа за стране државе, догод трају немири у Далмацији.
Дописник 'Заточника' из Трста у свом допису између осталога вели: 'Из Боке немам вам шта писати, осим да војска опет непрестано врви и то у великом броју. Кривошијани су се својим кућама повратили, код ватре се грију и чекају на боља времена. Приповедају људи да млоги у официрским и војничким униформама ходају, искићени свакојаком орденима и да се у употреблењу острагуша вежбају, јер су у последњим бојевима задобили множину фишека за њи.' А у доцнијем једном свом допису јавља: 'Мислило се у опште да ће војска после последњег пораза у Кривошијама мирно у приморским местима одпочинути и зимовати. Али није тако. Ауерсперг се почео озбиљно старати око подизања дрвено-гвоздених стражарница из Рисња према Драгаљу, да би се могле у своје време тим сигурније и поспешније започети наново прекинуте операције против усташа. Да би се те стражарнице подићи могле употребљују се војници, који неизмерно млого страдају осим други невоља и због зиме и ладноће, тако да су пре неколико дана једну таку стражарницу исекли, која је скоро готова била, да би се само огрејати могли. Но и том злу могли би доскочити, кад их неби усташи једнако узнемиравали. Особито их ноћу и то обично кад грми, сева, киша и снег пада највише нападају.
Прошлог понедељника т. ј. 17. нов. упутило се из Рисња на оближњи вис, где се једна така стражарница градила, 269 разним градивом и војеном опремом натоварени мазга под заповедништвом прилично великог одељења војске. Усташи – ваљда о тој експедицији као обично добро извештени – на згодном месту тако жестоко нападну да им све мазге осим 39 комади одузеше, војску бегству принудише и тако изгрдише, да су једва голи и боси живи у Рисањ побећи могли. Том приликом осим други ствари понеше усташи са собом 5000 фор., мноштво ракетла, неколицину брдских топова, гвожђа и т.д., а највише се обрадоваше даскама, с којима сада покривају своје погореле куће. Тако ме уверавају људи који отуд долазе и који су јуче овамо стигли.
Исто ме тако са својим поштењем уверавају да усташи у овим крвавим биткама у Кривошијама нису више изгубили од три мртва и два брата Радуловића рањена. Откуда дакле бечким новинама 170 рањеника у Црној Гори, које тобоже лече лекари марине? Зар има Црна Гора какво поморство, да може своје љекаре употребљавати за лечење усташа бокељских, или може бити да има какав медицински факултет на Цетињу, за који осим бечки листова незна остали свет? Кад лажу, небисмо марили, али само да паметно своје лажи у свет пуштају, јер овако им се свет мора смејати.
Мој известитељ пише ми даље, да тврђавица Драгаљ заиста није више у рукама царске војске – што ја и сада неверујем – па се том неизвесношћу користе и усташи и влада. И то зато што први при експедицијама узимају војсци толико ране, да се сами прерањивати и издржавати могу, а други срамоту своју покривају. Напоследку ми вели, да су усташи из брда грофу Ауерспергу који је бегао викали: 'Не бежи, од нас ти неће ништа бити, само да те покажемо другим владарима, нека виде какве ђенерале има наш цар.'
Строгост у Котору и по другим местима прелази сваку границу. Сваки становник мора имати од дотичног војеног заповедника прописану некакву цедуљу, па ако који жели ићи н. п. у Рисањ на пијацу да купи рибе, напише му се на њој коликоћа и каквоћа предмета.
У ово време на челу је усташа Милан Радојчић и Јуро Радуловић. Обадвојица су из Кривошија и позната у целој Боци са њихова неизмерна јунаштва, храбрости и одважности, који се знају бити као лавови. Неумири се Бока лепо и мирним начином, то ће војска имати страшне противнике. Народ у правом смислу речи свуда и на сваком месту за њима слепо иде, и спреман је уз њих сав нагнути. Још морате знати да због тероризма који у оним странама влада, сав за оружје способан народ код усташа се налази.' Даље исти дописник вели: 'Прорицао сам којешта, и доцније обистинило се, - у овај пак пар желим бити слаб пророк, али се бојим да се тамо лудо и неупутно с народом игра.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1072 on: August 04, 2018, 08:16:09 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 10. декембра 1869. Број 146.

Догађаји у Боки Которској. Као што смо у прошлом броју нашег листа јавили, да је 'Вандереров' дописник и известилац због свог дописа у Боки, Котор оставити морао, да неби, као што му је већ од Франца и Ауерсперга наговештено било, затвора допао. Он је што пре Котор оставио и у Дубровник отишао, одакле је опет своје извештаје продужио, па између осталог од 25. новембра пише: 'На лојдовом пароброду 'Аустралија' приспели су овамо из турског војеног стана на Суторини преко Херцег Нова 15 официра и два батаљонска заповедника, да би у Требиње друге турске трупе за обсервацију одвели. Бимбаша управља једним батаљоном од 800 војника, а обрштар Селим-беј са пет батаљона. На Суторини подижу они тврђавице и шаторе и средством лојд. пароброда добивају из Трста рану. Ја сам имао прилике да са овим турским штабским официрима за време путовања на србском језику с њима се разговарати и уверио сам се, да наш простак има више знања од официра наши саговорника.
Овдашње је становништво врло лојално и сажаљева што су због устанка у Боки сваки обрт и трговина сасвим застали. Ландверски батаљон организован је и с њима управља популарни мајор витез Бицара, који у целом овдашњем округу велики уплив има. Овде су сви тога мнења, да се усташи само преговорима савладати могу.
Црногорски народ, ако кнез Никола и допусти аустријским трупама да преко његове области прећи могу, неће тај корак одобрити, него ће једну са ратним потребама снабдевену војску од 3000 људи на супрот ставити. Само лудоглав могао би световати, да наша сирота војска тај корак учини. Господа извештачи званични новина који су се 15 дана у Котору бавили, и са ратног пароброда 'Луције' нападај и бомбардовање стана за једно по дана гледали, немају ни поњатија о црногорском начину ратовања. Лако је при чаши вина у Рисњу о пустошењу предиковати, али само два корака да се у црногорску област уђе, требало би од 100.000 људи. Уништавањем њиовог целог имања, неће се устанак никад код једног осветољубивог народа, као што су Жупљани, Маињани, Браићи, Поборани и Кривошијани, савладати.
Наши ђенерали мисле да су на 'параденплацу'; муштру по бреговима нису они никад покушали, а најмање против рату вичног и очврслог непријатеља. Походи у колонама неасне сасвим ништа против Кривошијана и Леденичана, тако исто и тврђавице уздуж друма до Драгаља, који ће се подићи. Крв, новац и време пропада, без да се икаква цељ постигла и војници све више и више малаксавају.
Ђ. м. гроф Ауерсперг осведочио се, да ако оће да код Которана стече популаритета, нетраба нити намсесника Вагнера, а још мање окружног капетана Франца да слуша. Министарство унутрашњи послова требало би да исте из Далмације удали и да Славене недржи више као робове једне бирократске клике. Полицајско газдовање у Далмацији шкоди самој држави. Нами је овде горе него под апсолутном владом Метерниха и Баха, почем се, успркос децембарском уставу, ниједан човек усудити несме, своје мнење јавно изразити. Са изузетком политични званичника нема овде ниједног, који се неби на самовољу потужити могао. И овде се отварају писма, које је закону противно, сви листови и новине, пре него што се раздаду, подлеже цензури. Тако злоупотребљење наравно да неможе никакво добро расположење произвести.'
'Преса' у своме прегледном чланку од 4. децембра између осталог о уздрманом положају и неприликама кнеза црногорског Николе, као што јој један дописник из Београда, коме су ствари добро познате, пише, вели: 'Неприлике у којима се налази кнез Никола, због свога неутралног држања према устанку бокељском, све су с дана у дан горе и траљавије. Срдари и капетани јављају готово сагласно, да су се људи свуда, и у самим од усташког земљишта најудаљенијим нахијама, одважоли, да у борби учествују. Кнез није том изјавом ни најмање изненађен; већ у првој својој ноти од 8. октобра на стране конзуле у Дубровнику и Шкутарима изјаснио се он, да ће дуже трајање рата проузроковати такову повреду црногорске неутралности; још у оно време дао је кнез таковом страховању доста јасног израза. Почем се дакле устанак у истини продужио, то се кнез није имао ничем другом надати и очекивати, него да ће Црногорци у истом у великој мери учествовати. Може ли владаоц ово учествовање мирно дозволити? Можда би он то и могао учинити, али израз сила тако је одлучан, да га нетреба никако хрђаво разумети, а још се млого мање сме без призрења напустити. У једној скорашњој на кнеза управљеној ноти приметио је вођа вањске политике Француске, да, чим би се на Цетињу међународна права повредила, да би тиљерски кабинет сву одговорност, за сљедства која би и за саму Црну Гору опасна била, на црногорску политику бацио. Узмемо ли пак и то на ум, да је четврти турско војени кор у Албанији усредсређен, да су у Шкутарима најодличнији турски ђенерали, познати Дервиш-паша главни је заповедник, да се артиљеријски ђенерал Блум-паша (берлинско дете и ђак Молткин) са подизањем опкопа на црногорским границама бави, да ће се до 3-ћег јануара у Херцеговини једно војено тело од 10.000 људи поставити, - узмемо ли то све у призрење и притом незаборавимо, да се од стране Србије (? У.) ни на какав нападај сад рачунати неможе, то можемо предпоставити, да ће се кнез Никола колико је год могуће неутрално понашати.'
Што се новије вести о стању ствари у Боки Которској тиче, ту се опет неможе ништа поуздано рећи, јер као год што су се пре извештаји укрштавали и један другог побијали, то је исто и сада. Јер догод у јужној  Далмацији постојало буде изузетно и опсадно стање и догод се само званичним извештачима допушта да о тамношњим стварима по налогу своји господара и предпостављени јављати могу, а свака се слободнија и истинитија реч ускраћује и гони, дотле наравно да се таким званичним и наплаћеним вестима неможе веровати, јер не само због тога што престављају ствари онако, како би по владу и њене органе боље било, него и због тога, што саме више пута једна другу побија и оповргава.
Тако дакле с једне стране се јавља, да ток ствари у Боки почиње бољи вид добијати; да је ђенерал Родић са ванредним пуномоћијима одпутовао у Котор, и да може тамо неодвисно по својој вољи ради мирног изравњања са усташима преговоре водити, њиова прва три захтева и уопште штогод му се за измирење целискодно свиди, одобрити и испунити; и да се он само због тога није никако хтео примити намесништва у Далмацији, што се нада, што ће као владин изасланик целу ствар бокешку наскоро мирним начином изравнати и уредити моћи; да је даље, и кнез Никола видећи да ће се цела ствар мирно доконати, позвао натраг своји 3000 Црногораца, који су на Грахову утаборени били; да су се као што најновији званични извештаји веле, усташи из Браића изјаснили, да ће 7. о. м. у Козмаћу оружије положити и закону се подврћи, а тако исто и Кривошијани намеравају учинити, и да су због тога изаслали свога попа Аврамовића, да са властима преговоре води. Дакле све се то тако с једне стране јавља, које би као предходни знаци скорашњег умирања јужне Далмације били, и којима би се свако искрен патријота зарадовати могао, дотле се с друге стране и из ти исти извора јавља: да влавда никако није намерна мирним начином, него оружаном силом ствар бокешку довршити; да се тврђавице и друмови на све стране с успехом подижу и праве; да се војска непрестано у већој мери у Трсту за Далмацију укрцава; да ће се млоге промене што се тиче одела, оружја к самог начина војевања по бреговима у војсци учинити; и да ће напоследку и сам ратни министар Кун на пролеће у Боку одпутовати, да даље војене припреме за продужење операција против Кривошијана и Леденичана сам лично надгледа. Да је гроф Ауерсперг и подруги пут послао ноту на Цетиње, у којој опомиње цетињску владу, да боље пази на своје становнике, који фанатично учествују у устанку, и да на основу међународног права иште, да му се издаду вође усташа Радојчић и Радуловић, који су у Црну Гору одбегли, и који отуда намеравају узнемиравати војску у приморским местима.
Кад се то једно с другим сравни, онда се зацело увидити може разноликост и велика противност у извештајима, тако да се право стање ствари сасвим дознати неможе. Но као што нека приватна извешћа, која испод руке до нас допру, јављају, влада ће на сваки начин ратовање с већом снагом и бољим опремама против усташа на пролеће продужити. Оће ли јој то боље за руком испасти, или ће то бити узрок већим и значајнијим заплетима, то ће што скорија будућност и дела потврдити и засведочити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1073 on: August 04, 2018, 08:18:06 am »

А у с т р и ј а. Бечко министарство поднело је у седници државног већа 3. о. м. извештај о учињеним изузетним мерама у Которском огругу. Ми ћемо саопштити у изводу тај извештај, у ком се вели: да је звог унутарњи немира у Боци Которској на основу закона од 5. маја 1869. год. бр. 66. држ. зак. л. проглашено ванредно стање, и на основу §.14. осн. зак. о државном заступништву 21. децембра 1867. год. основне наредбе учињене. Влада се пожурила по препису §.11. споменутог закона, да своју дужност изврши, с тога је одмах како се државно веће састало поднела рачун о мерама које је учинила, као би држ. веће могло што пре своје закључке донети.
'Немири – веле даље – у округу боко-которском, који су на жалост брзо донили вид јавног оружаног устанка, и отпора према влади, а против увођења пуноважног закона државног, могу се по својим поводима свести на припреме око увођења закона о земаљској обрани.
По једном извештају срезког капетана приметила се у Котору међу образованом класом грађан. нека узбуђеност одмах чим је прва вест стигла о новом закону за војску. Општина которска поиште и добије од других општина писмена дата, изабере један одбор, који ће једну споменицу саставити, у којој да се разложи, да увршћење Боке под силу тога није могуће. Али даљи корака тај одбор чинио није (? У.) и међу тим тај санкционисани закон ступи у живот и за Далмацију.
Закон је у своје доба био обзнањен у оба земаљска језика и у новинама репродукован, и владини органи учинили су све, да приволу становништво на пристајање на законску обвезу.
Кораци владини органа чињени у корист увађања закона о зем. обрани, починише врло велику узрујаност особито међу сељанима, јер они сматраху тај закон као повреду њихове досадање слободе од таких дужности.
Више скупштина (зборова) које је на ту цељ држао с њима срезки капетан, месеца септембра где су участвовали не само општинске старешине него и остало за оружје способно становништво осташе безуспешне и свршаваху се гунгулом и са претњом: 'пре но што ћемо се подврћи томе закону, сва ће наша села букнути у пламен, и последњи Бокељ погинуће.'
Бадава су чињена сва обавештења; један познат Бокељ који се заузимао за закон, мало није погинуо с тога. Усиљавање срезког капетана потпомагао је штабални официр који је био одређен за то, који је у земљи рођен и зна језика њиховог.
Септембра 12. ов. г. и намесник је због тога лично у Котор ишао, где је већи део становништва тим поводом скупио се. Но сва поучавања осташе безуспешна. Жупљани искаше гаранције да неће се њихова војска нигда употребити ван земље, да задрже своје народно одело, и да се за време учења војених дужности, не одазивљу из својих места. Они искаше, да се њихова депутација, коју би у тој ствари слали, пред Њ. Вел. изведе, и припреме за увођење закона, да се обуставе.
Земаљски намесник давао им је уверење, да неће никад наступити случај, да ће Бокељи бити употребљени као војници, ван своје земље, што се одела тиче приметио им је да је нужна нека једнообразност одеће, а за време учења, изјавио је, да ће се домаће околности становника и сви могући обзир у призрење узети.
Шиљању делегације, није намесник стављао на пут никакве препоне, али није обуставио припреме за увођење обрамбеног закона пошто би фактично предстајање новака тек свршетком септембра наступило, а дотле је мислио да има доста времена, да депутација оде у Беч и натраг; но она није ни ишла.
На ту изјаву већина се умирила, и само неколицина није никако своје неповерење одбацити.
Овде се мора приметити, да су неки Бокељи ишли кнезу црногорском те га питали дал би им он помогао, кад би се они оружаном руком противили увођењу реченог закона. Он их је одбио, а уједно понудио од своје стране посредовање преко своја два сенатора, што је влада опет са захвалношћу одбила.
Ма да су тако ствари стојале, опет је намесник мислио да су се духови ублажили, - као што у извештају свом од 14. септембра јавља – и да увођењу закона обранб. неће никакве препоне на пут стати. Још у том извештају с погледом на карактер тога народа, препоручује он строго поступање, јер би се свако попуштање могло узети као слабост.
Но одма иза тог извештаја, истог дана стигне телеграфска вест, да немити трају једнако, скупови се образују у чете, и да је намесник, као заповедник војни принуђен био у општине Кривошије, Жупу и Паштровиће послати једну батерију и полак батаљона војске.
Даљи извештаји телеграфски јављају, да народ насилно закраћује свештеницима издавање крштених протокола, да су од неких исте одузели, да је пуцано на патроле жандарске, и да је једно општинско претставништво обуставило свој рад, јер је у опасности живота,
7. октобра код Леденица буде сукоба, где погине један официр, а једанајест буду рањени.
Пошто је намесник употребио што је у његовом делокругу могуће било, а никаква успеха не беше, а отпор против реда и закона све већи мах узимаше, то влада за време укине за Боку Которску определењи чл. 8. 9. 12. и 13. устава од 21. дек. 1867.
Даљи ток ствари познат је из званичних извештаја и булетина, који су обнародовани путем штампе.
Влада се услед устанка тога нашла побуђена даље, на основу §. 14. у уставу од 21. дек. 1867. издати царску наредбу од 25. октобра 1869. да би утицању јавне моћи нужно јединство и што већу важност дала.
Због млоги околности, као што је удаљеност усташких места, сретства за посредовање и обрт и други, било је нужно дати неограничену пуновласт војеном заповеднику у томе округу, јер је само тако могуће било, при постојећим околностима, једноставно у свим правцима делати на умирење.
Влада по томе мисли да се може надати, да ће државно веће
а) поднети извештај о издатој наредби целокупно министарство од 9. окт. 1869. год. на знање узети, и
б) на основу §. 14. осн. држ. зак. од 21. дек. 1869. издане царске наредбе од 25. окт. 1869. год. нужно одобрење дати.

У Бечу 1. дек. 1869.                   Тафе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1074 on: August 04, 2018, 08:37:36 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Грбљанин и Грбаљка.jpg (183.72 KB, 700x700 - viewed 71 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1075 on: August 06, 2018, 08:00:30 am »

Н о в и ј е. Из Котора јављају, да још од крстоносни похода сад су се опет први пут појавили на јадранском мору калуђери малтеског реда. Поглавица истог реда гроф Лихновски и Кевенхилер донели су на пароброду 'Јуно' богате дарове за рањенике.
– Изгледи за мирно изравнање мложе се. Црна Гора најстроже чува границу.
- Као што из Цариграда од 3. о. м. јављају, Порта је наредила, да се источне границе са војеним трупама јаче поседну. Кнез црногорски одбио је сваку одговорност ради држања и понашања Црногораца. Изет-паша одпутовао је у Париз, да француску владу о ситуацији југославенског покрета извести.
- Упоследње време појавили су се на јадранском мору гусари, тако да је једна француска трговачка лађа од исти код Занте нападнута и опљачкана. Заповедник флоте у Леванти наредио је да ратни пароброд 'Форбијан' гусаре гони. Тако исто и код обала далматински опљачкан је један пароброд, који је у Котор са раном и другим потребама пловио.
- Из Беча пишу 'П. Лојду' да је Француска препоручила кнезу црногорском најстрожију неутралност у далматинским догађајима. Кнез је, веле, наново упитао у Паризу, шта би било, ако он небуде у стању активно учешће свога народа спречити, на што му је одмах одговорено, да би свако оружано учешће Црногораца, француској у дужност ставило, да допусти да се међународно основана интервенција изведе у њеној досљедности.
- 'Н. сл. Л.' јављају из Беча, да је мањина бечког 'пурђерског' министарства (Тафе, Потоцки, Бергер) поднела оставку и да више не учествује у министарским конференцијама.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1076 on: August 06, 2018, 08:02:12 am »

'Застава', у Новоме Саду, у петак 12. декембра 1869. Број 147.

Б о к е ш к а  с т в а р. Ми смо саобштили извештај, кои је министар Тафе аустријском 'рајхсрату' у Бечу ради Боке-Которске поднео, и у ком иште, да 'рајсхрат' одобри мере, које је влада употребила.
Овај званични извештај потврђује, да немир и устанак у Боци није производ никакви, руски, црногорски, или јужно–славенски агитација, него чисто последица с једне стране неправичног закона о 'домобранству', с друге стране пак невештог, насилног, и управо рећи провокаторног, изазивајућег и подбуњујућег понашања земаљских власти при изведењу тога закона. Извештај навађа, како су Жупљани искали јемства: да се њиов 'ландвер' неће изван земље употребљавати, да му остане народно одело, и да војничко вежбање бива у њиовим селима; да су искали даље, да се на ту цел депутација из њиове средине приведе цару, и да припреме за стављање у 'ландвер' обустављене буду. Министар каже истина, да намесништво није на пут стајало, да се депутација пошље, но да није ни припреме обуставилио зато, што би рекрутовање тек с крајем октобра било, докле би депутација могла у Беч и натраг доћи. Но кад министар о томе говори, како је намесник Вагнер 10. (22.) септ. сам у Котор ради умирења људи дошао, зашто не спомену и то, да се Вагнер није на суво искрцао, још мање да је међу људе у скупштину дошао, него је остао на броду, а са људима обштио преко други, па и преко омраженога окружног капетана Франца; и да су и Вагнер и Франц људима рекли: 'ви сте бунтовници, које треба скршити'. И за л' се није са припремама причекати могло? У другој адреско-одборској седници од 5. дек. где су и министри Гискра, Хербст, Брестл, Бергер, Хазнер били, питао је Рехбауер владу: зашто се итило у Далмцији са изведењем домобранског закона, док се код њи (у Аустрији) још ништа учинило није; зашто се депутацији није прилика дала, да изиђе пред Њ. Величаство? напоследку зашто се узео обзир на Тиролску?
Гискра одговори: да изведење закона домобранског у Далмацији не спада у његов делогруг, и замоли, да се одговор на то затражи дотичном министру (Тафе), но додао је ипак, да је од почетка припреме до рекрутовања било месец дана времена, за које је време могла депутација отићи цару и вратити се, коме путу нико није на пут стајао – али иза тога још незнамо, зашто се са припремама итило, и зашто се ове нису обуставиле? И куда зна депутација ићи, кад је царски намесник с прага одбије са претњом: 'ви сте бунтовници, велеиздајице – ја ћу вас тако и тако.'
Радознали смо, шта ће Тафе одговорити, и хоће ли ко у рајсхрату владу на одговор повући, што је противу закона радила, предавши не само милитарну, него и политичну власт војничким заповедницима. Да је то противу закона, ево навести ћемо, шта 'Н. сл. Преса', која је у неку руку орган Гискрин, у бр. 1858 под 17. (29.) окт. о. г. пише: '§. 14. државног основног закона о државном заступништву, кои влади даје право, да у одсуству рајхсрата употреби мере од преке нужде, и ове накнадно рајхсрату на одобрење поднесе, тај је §. први пут употребљен поводом пражког немира. Онда је издала влада закон, коим се изузетно стање завело, и применила је поједина определења закона на Праг и околину. Сасвим други карактер има изузетна уредба коју данашњи званични лист на основу §. 14. објављује. Ова је сасвим нова наредба, са садржајем, за кои се законодавним путем није састарало, и кои нема ништа од онога, што се у постојећем закону прописује'…
Најновија изузетна наредба подлаже политичне органе свагдањем команданту и даје овоме у обсегу Боке-которске власт земаљског шефа. Сва милитарна, политична, и полицајна власт концентрисана је у руци војничког команданта – ко би на лако узео значај таки изузетни мера, које превазилазе суспендовање основни закона, и проглас преког суда, и ни каквом закону, но самој одговорности министра оснивају се.
Овако сама 'Н. сл. Преса' – и ми смо радознали, хоће ли министре за 'Хајнацизам' на одговор позвати, и како ће се ови правдати. Да ће се оправдати, у том сумње нема, јер се тиче Славена, или још горе – Срба.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1077 on: August 07, 2018, 10:38:10 am »

Д о п и с и. Из Задра 20. новембра. Данашњи 'Ил Национале' доноси вијест, да је наш намјесник витез Вагнер у сриједу у вече својевољно захвалио на части и повјерењу намјесништва далматинског. Може бити да му се презиру холује, па хоће да сам предвари својевољно исте, да покаже тобоже свијету колико му је стало до далматинског намјесништва и далматинаца, јер другојачије нам се чини невјероватан такав појав код онакових људи онаковог срца, а сувише, да се лиши масне плате и на незнатну малу да се поврати са многобројном фамилијом. Еле како било да било уклања се из Далмације онај човјек који ју је кроз своје кратко управљање, а особито неку њену чест, у бездан сурвао; уклања се из ње онај човјек, којега све либералне и поштене новине са турским Осман-Омер-Мидат-пашом сравнише за његово понашање при бокешким призорима; уклања се онај човјек, који у Далмацији сасвим обустави ток обучавања нашега милог језика, давши у руке непријатељима народне просвјете сву просвјетну и наставну управу, а уклањајући врле Клајиће и друге родољубе; уклања се онај човјек, који по наговору народних непријатеља изгони из средњих школа српски језик остављајући га ученицима на милост и немилост необавезним предметом; уклања се онај човјек из наше Далмације, који изгони из истих средњих школа ћирилска писмена узпркос равноправности и уставности толико разглашеној; уклања се онај човјек , који се ухватио у коло с народним непријатељима и о глави му ради; уклања се онај човјек који лажи труби по бијелом свијету, опадајући све Словене и називајући панславистичким узроцима устанак у Боки кога је он сам проузроковао; уклања се онај човјек који је својим поступањем упропастио Боку, Боку тај алем камен српства на нашем српском приморју, која ће се тешко опоравити моћи и после додатни мука, а да и не сањамо о онима што ће сљедовати ако се не предаду, и ако јим непопуште и неопросте; уклања се онај човјек, који (ох да небуде га срећом никада наше приморје виђело, јер ме гроза попада кад споменем) сав Грбаљ и многа друга мјеста и сеоца бокешка у пепео учини; и најпосље уклања се из наше миле Далмације (премда нијесам избројао све) онај човјек, који подиже на срјед бијелога Котора грозна и нечовјечна вјешала, на која се сво људство грози, да на њима људе, нашу премилу браћу, вјеша. Тај човјек иде од нас!
Много се сада код нас говори о овој оставци, а још више о насљедству његовом. Једни говоре да ће доћи у Далмацију Родић, Србин; други опет некакви Њемци, груби милитари с некаквим чудноватим именима Ергера-гегера. Но идемо да видимо, ко ће узети крмило далматинског намјесништва. Али, ко узме да узме, ако остану око њега ова иста лица, која су окружавала и садањег намјесника, мало ће се или нимало ствари променути, јер сва зграда нашег намјесништва попуњена је с непријатељима народа славенскога, и с туђинцима; и ако у Бечу мисле поправити стање наших ствари, ваља да без икакве изнимке све ове очисте, и поставе свјесне људе који познају наш несретни народ и његове потрјебе.
Наши непоштени аутономаши, рекао би да су се препали, и премда жале губитак и своју велику подпору и десну руку Вагнера, који је с њима заједно у један рог свирао: 'гонимо славјане, и недајмо им повластице бар док можемо'. А да се увјерите, колико им је жао тога губитка, ево вам саопћавам неке ставе једног телеграма, кога је управила овдашња опћина, пука и претерано аутономашка, на Његово Величаство цара, кад је чула за оставку, из кога телеграма можете судити какво поштено и људско осјећање и поштење имају наши аутономаши, прама славјанима и људству тужећи се и опадајући суграђане своје. Ево тог телеграма:
'Врли наш намјесник Вагнер захвали се сасвим на своје мјесто. Муниципијум превјерног града Задра прежалостан је, и у таковом стању ствари дужан је уздигнути Вашему Величаству умилну прошњу да небуде избор његовог заменика таков, који би охрабрио бунтовну (esaltato) странку, etce…'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1078 on: August 07, 2018, 11:21:39 am »

Д о г а ђ а ј и  у  Б о к и  К о т о р с к о ј. Данашње бирократско газдовање у Далмацији као да се сад већ и бечким владиним круговима више не допада. Тако читамо у званичној 'Дневној Преси' један извештај, који би иначе само опозицијонални листови донети могли. Исти извештај, који је из Задра 30. новембра стигао, гласи: 'На вест да је намесник далматински ф. м. л. Вагнер, умолио цара да га са досадашње позиције уклони, и да је то потраживање наименовањем ф. м. л. барона Родића за главног заповедника свију у Далмацији налазећи се војени трупа и постављањем пенсијонованог министарског саветника витеза Флука за привременог намесника примљено и усвојено, управило је општинско талијанско представништво у Задру сљедећу адресу на цара: 'Наш добри намесник зафалио је на досадашњем свом положају. Муниципијум највернијег града Задра тим је кораком врло ожалошћен , и у погледу извесни одношаја умољава најпонизније Ваше Величаство, да избор његовог посљедоватеља не падне на такову личност, која би наклоњена била, захтеве бунтовничке странке подпомагати и семе раздора међу становништвом ове несрећне провинције сејати'.
Ову ће адресу, која још већма подпаљује Славене, као што се држи, сва општинска остали далматински вароша и градова, који су талијанским и бирократским духом заданути, подпомоћи и још придодати, да свим заплетима у Далмацији, особито у Котору, није млого крив Вагнер, него друге личности, за које јавно мњење жели и захтева да се са своји положаја уклоне.'
Дакле се јасно опажа, како су г. талијанисими са променом намесника далматинског изненађени и утучени. Њиов 'добри' Вагнер наравно да је за њи понајбољи био, поред кога су они по својој ћуди жарили и палили по целој Далмацији, господовали и кињили тамношњу огромну већину Славена, које не само да су из свију званични кругова искључили, него су напоследку и до тог безпримерног безобразлука дошли, да им и матерњи језик – то најдрагоценије благо човека – из њиови сопствени њиовим новцем издржавани основни школа истисну и свој им силом наметну и увуку. Два три човека из те талијанашке клике, у стању су били толико времена бечку владу варати и за нос вући, јер сваки душевни покрет Славена, јадање на неправедно с њима поступање и ма каква праведна потраживања и захтевања њиови права, знали су они увек код владе као бунтовничке и панславистичне тежње преставити и тиме сваки праведан захтев осујетити. Али као да је и њима већ једанпут куцнуо час господовања, јер мора да их јако боле, кад толико за 'добрим' Вагнером кукају и наричу.
Даље исти дописник вели, да су се сви извештачи разни новина из Котора разбећи и у Дубровник и Шибеник побећи морали. Уважени управитељ српске реалне гимназије Перичић, само је због исти талијанаша уклонити се морао. На основу једног декрета, који је намесништво издало, непримају се славенски ђаци у дољну гимназију у Котору и Шибенику. Таким поступцима наравно да се Славени никако умирити и задовољити неће и не могу, него ће се још већма у обрану своји права и ради своје сопствене будућности и напредка подићи се.
Из Задра 'Тршћ. Новинама' пишу: данас је овамо на лојд. пароброду 'Стамбул' из Котора приспео под стражом српски поп Филип Тановић, који је од тамношњег суда овдашњем земаљском суду предан. Њега између осталог оптужују, да је у његовом присуству из његове куће на војнике пуцано. Тановић је још пре неколико година због политични узрока уапшен био. А 'Дн. Преса' добила је пре три дана из Трста сљедећи брзојав: 'Јуче с вечера одпутовао је један лојдов пароброд с раном, зимњим оделом, две гвоздене тврђавице и 600 пијонера управо у Котор. Из Рисња јавља се, да 70 Кривошијана о своме подчињењу преговоре воде. Једна ће комисија из Херцег Нова тамо отићи.' Брат бившег градоначелника рисањског, уапшеног Јовановића, приспео је у Беч са млогобројним молбеницама, и ови ће дана замолити да може пред цара лично изићи.
У 'Град Тагеспосту' изишло је једно писмо од једног официра, у коме подобно разлаже непрактичност дрвени и гвоздени тврђавица, које се журно на знатнијим положајима у Боки подижу. Досад је такови шест подигнуто. Једна код Будве, једна код Горажде, два код Гребена и две код Лепеница. Подизање и чување исти, с врло је великим и скоро непоњатним трудом и трошком скопчано. И на њи је влада, без икакве асне а на велику штету своју и тамношње војске, знатна суме нештедице издала.
По званичним извештајима из Котора јављају, да се у ово време у болницама Будве, Котора, Дубровника, Спљета и Задра налазе 811 болесни официра и војника, међу овима 111 рањеника и 28 који леже у тифусу; остали 672 болесника поглавито због прекомерни штрапаца и јаког назеба болују, међу којима се велики број у рукама и ногама осакаћен налази.
Порта је строго наложила, да се херцеговачке границе јако поседну и чувају. Свака свеза са Далмацијом сасвим је ограничена.
Као што из Задра јављају, приспео је тамо подмаршал барон Родић са капетаном Темелом из војене писарнице Њег. Величаства, за ког веле, да Далмацију добро познаје, јер је тамо више година у служби био. Тако исто и обрстлајтнант Штернек, начелник ђенералног штаба под заповедништвом дивизијони чета у Иншпруку, одпутовао је 2. о. м. у Котор, да замени мајора Покора, досадањег начелника главног стана у Далмацији, који је јако оболео.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1079 on: August 08, 2018, 10:37:29 am »

'Застава', у Новоме Саду, у недељу 14. декембра 1869. Број 148.

Ђенерал Ауерсперг опет је пренаглио са радосним вестима, кад је јавио у Беч, да су становници Мајине и Браића понудили да се покоре. Брзојав 'Н. сл. Пр.' јавља да се нису предали, јер им се захтеви  нису уважили. Поред толико горка  и скупа и крвава искуства, још се органи бечке владе нису научили памети. Ствар је узела већ ток мирног таложења, а ђ. Ауерсперг, место да оберучке прихвати ту околност, да дође једном до мира, не уважава захтеве становника. Ми још не знамо шта захтевају, но судећи по околностима, које тамо владају, унапред смо уверени, да се могу уважити, и да треба да се уваже. Ако ђ. Ауерсперг мисли да ће отезањем ствар побољшати, може се лако преварити. Нисмо ради сумњати о његовој 'дипломатској' способности, али лако се може десити, да за њега и на том пољу ниче иста лаворика, која и на стратегијском. Или се ваљда стиди, показати се као 'попустљив'?!

Поводом устанка боко-которског званична и полузванична штампа као слепо оруђе владино, до тог је безобразлука и несвести дошла, да је не саму усташе, него и тамношње становништво, па чак и Србе у европској Турској на балканском полуотоку, непрестано и без икакве штедње у највећуој разузданости називала: 'канибалима', 'варварима', 'панславенсим изметом' и другим погрдним и нечовечним именима, која, као што жива и нелажна на тамношњем земљишту од стране њезиних органа почињена дела или управо недела јасно сведоче и вичу, њојзи и њеним креатурама више приличе и доликују, нежели мирним и разборитом далматинском становништву и осталим Србима, који толико столећа на правди Бога и за ћуд поједини потоком крв своју проливаше. Па то им је наплата и награда, да их владине новине, на срамоту човечавства и деветнајстог века, онаким погрдама и поругама часте и обасипљу, и то баш оне владе, коју су исти Срби толико пута од неизбежне пропасти спасли и њен аукторитет неокаљан сачували. Тако понашање према Србима узбудило је и подпалило свако свесно и поштено срце славенско, било оно под 'мундиром' ил' 'капутом' или напоследку под простачким 'гуњцем', и осим млоги и други изјава и протеста од стране славенских листова, против таког изазивања, у последње време управише значајну молбеницу на државног ратног министра Куна млоги официри словенске народности, који у повреди части српског народа, као једнокрвне своје браће и своју повређену и окаљану част налазе. Ради интереса службе царске, ради мира и задовољства официрског тела и напоследку ради животног интереса целокупне армаде аустријске, замолише га, да дотичним путем опомене и упути оне, који у онаком духу по новинама пишу.
Ради важности исте молбенице, саопштавамо је овде по 'Цукунфту' у свој целости нашем читалачком свету, који ће се сваки уверити моћи, да у официрима словенске народности исто братско срце у прсима бије и у њиховим жилама иста славенска и сродна крв тече. Она гласи:

Ваша Преузвишеност! Највећа озбиљност положаја и наш лојални патриотизам гоне нас навалице, да сљедећу молбу на Вашу Преузвишеност управимо.
Као државни министар, као највиши предпостављени целокупне царске и краљевске армаде, зацело ће се Ваша Преузвишеност, хтети узвисити над свима странкама и свима грађанима државе без разлике вере и народности једнако поштовање, једнако опхођење, и једнаку правду и правичност указати. Већ и у самом духу превишњег издатог ратног налога лежи, да се у редовима јединствене царске војске свака народна и религијозна распра избегава и предупређује и оно определење ратног налога у свој опширности одржи, којим би се свако изазивање, увреда, подстрекивање или ружење политичне природе у војсци царској произвело. Нисмо противни, што се један 'војени извештач' у једном овдашњем (працентралистичком) листу труди, да због бокешког устанка предузете мере понешто поправи и критикује; нити смо вољни о вредности његове 'стручности' суд наш изрицати. Али против увредљивог, простачког и управо суровог начина морамо живи протест подићи, којим се исти извештач, који можда са Ваш. Преузвиш. под једним и истим кровом свој биро има, усуђује, о народима аустријске монархије дрско и смело пресуђивати, међу које ми с поносом припадамо и с којима нас најсветија свеза сродства веже. Тај 'војени извештач' назвао је н. п. пре два дана све становнике бокешке уједно и без икакве разлике 'канибалима', премда су они тако исто аустријски грађани, као што је и он, и ружио је све ришћанске становнике на Балканском полуотоку, назвавши их 'панславенским изметом'. Са овим 'панславенским изметом' 16 милијона аустро-угарски грађана у крвном су сродству и ако нису политично, то с опет осећају да су с њима хисторично, литерарно и духовно сједињени, као што је исти господин са својом 'немачком браћом' у Баварској, Бранибуру и Пруској. Ко Србе у европској Турској 'изметом' назива, тај баца љагу и погрду на све аустријске Славене, дакле и на нас царске и краљевске официре војске, јер смо и ми од крви славенске. Врло нас се слабо тиче, што добри 'немачки муж' у својој слепој мржњи против нашег племена, и млогим јуначким и женијалним официрима мисли и осећа, који некад као млади соколови из гњезда незаборављеног Хрватског бана излетише, данас у свим региментама царевине значајну улогу имају и од 1848. у свим победама, својим оружјем највише допринеше. Али таке поруге против свију нас писати, као 'војени стручњак' трубити, то неможемо мирно гледати, него се морамо најодсудније против таквог колеге оградити. Ми му шта више изричито велимо, да и ми, официри ц. и кр. аустријске војске славенске народности, са нашом осталом браћом, која са одушевљењем вишој просвети и изображењу теже, подпуно симпатишемо, и да поред наше безусловне војничке дужности коју смо још и у последњим месецима са ојађеним срцем али у најстрожијој оданости испунили и управо ради интереса највише услуге желисмо да наступи време, у коме ће благослови наше уставне слободе и равноправности свима аустријским народима, Славенима као и Немцима, Мађарима као и Романима у део пасти. Не гаје само те топле жеље на све стране растрзане земље и народа државе, него и јединствена, једним духом одушевљена, једном командом управљана војска, која у томе свој животни интерес увађа, да се једанпут тај мир народа поврати.
Јер заиста већа половина велике војске нашег цара славенска је, и што се више на такав начин подлим клеветама, поругама и подстрекивању места даде, тиме се подижу гласови и узбуђују народна осећања у редовима наших момака, тим је млого већа опасност, да се и последње прибежиште државног јединства Аустрије, армада у њеном моралном саставу непотресе и неуздрма. Овај са свију страна претећи распад ускоровати, где се он још ни показао није, изазивати га, грдном, клетвом и поругом, - то заиста није задатак човека, који златно обиљежје цара на својој сабљи носи.
И зато управљамо на Вашу Преузвишеност, као на нашег главног поглавара, ову као што журну тако и понизну молбу: да В. Преузвишеност ради интереса службе Њег. Величаства цара, ради интереса мира и задовољства официрског и ради животног интереса целокупне армаде сходним службеним путем свима сарадницима на новинама из војени кругова најозбиљније и најосудније наложи, да се такове за официра сасвим недостојне суровости и простог народног подстрекивања као војници – брижљиво чувају – и да се особито према Славенима, који у војсци најважнији елеменат сачињавају, мудро понашају. Ваша Преузвишеност врло добро зна, да су Славенске регименте зацело најмање заслужиле, да буду ногама погажене, опомињући се тога, да је 1848. год. кад је монархија сасвим из основа уздрмана и распаду се клонити почела ни једна није заклетву погазила и част своју окаљала, међу којима се ни 'немачки гренадири' ни 'мађарски хусари' не налазише.

У Бечу 5. (17.) декембра 1869.     
                                   Више официра славенске народности.

Logged
Pages:  1 ... 60 61 62 63 64 65 66 67 68 69 70 71 [72] 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.062 seconds with 23 queries.