PALUBA
March 28, 2024, 06:45:22 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 [76] 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721981 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1125 on: September 08, 2018, 08:52:33 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 6. маја 1870. Број 52.

Д о п и с и. П. К. Из Боке Которске у априлу. Снимите образину и покажите се у свом природном облику ви надриродољуби, и немојте нас заглужавати с вашим чаврљањем, јербо смо ситани вашијех хвастања. – Ви не изустите ријечи, не покрените корака, не запишете циглог слова ако најприје неучините свој рачун и, кад вам стоји добро, ви би сте и душу, некмоли своју браћу и своје отачаство, ђаволу продали! Да говорим истину то сведоче ваша дјела, ваша писма, захвалнице и дописи препунани подлости…. Па са свијем тијем нестидите се називати љубитељи народа и отачбине, покривајући своја подла дјела копреном лицемјерства, или како ви кажете умјерености!
Онда кад вам је џелат с нечувеном неправдом на вешала подавио браћу, ви сте се посмјехивали! кад су их из топова нишанили ви сте руку о руку трљали у знак задовољства! а кад су им арали плодне винограде, куће палили и покућства пљачкали о! онда вам је и кроз очи радост извирала! па сад скромним образом и претворним сузама као да их оплакивате!... исто тако ради и кукудрило над својим жртвама.
Ми смо народњаци, ми смо Хрвати, ми смо Славјани (само не Србљи!) на пуна се уста дерете, а кад стигне згодна прилика потуљите се те ни са примјером ни са ријечима нити са ћесом непотврђујете то ваше урликање. Да неспомињемо остало, колико вас видимо уписате у именику приложника за облакшицу пострадалој браћи? … дочим сте се на стотине уписали на они којим се сабирало рањеним војницима…
Било је што је било, а нека вам ваша совјест буде судија, само вас богорадимо да нам на путу немећете запреке, и да се манете празнословија, јер већ сада нећете преварити никога – познавамо се! Ако вама добро стоји бити туђе придворице, нама је по ћуди слобода. Ми имамо нашу ђедовину и нашу будућност, а ви можете донекле зауставити да се наше жеље неиспуне, но забранити нипошто. Ми ћемо бити Власи, Моралци и проче што ви у вашем складном ријечнику находите, али нијесмо оно што сте ви и што би туђинац хотио да смо…
Као што су некада кривовјерци (!) изчекивали сибилинске оракуле, тако и ми очекивамо да чујемо шта ће бити од ландвера и остали тачака кнезлачког мира и условија. Ко зна да се не вреба прилика или да се некушају средства да нас обману и преваре, премда то неби право ни уљудно било; али сам слушао да државознанство више пута гази правицу негледајући друго осим користи. Идемо да видимо. – Турци су нам у сусједству ушанчени и одморени, а ту неки дан донесе им пароброд пушака острагуша, те сад жељно очекивају вријеме да их пробају на Црногорце који додијаше цару од Стамбола и његовом сајузнику. Богме Црна-Гора је тврд залогај, чича Мујо и Алио! она је наше уфање и наша чезња, па ће вас доста јада убити прије него испуните оно што бјесте намислили и основали.
Поговара се да ће се у конавлима утаборити једна регимента солдати с немјером да се неби мир нарушио кад се буде увести међу конављане домобранство. Било би смјешно виђети да се и конављани противе овом закону пошто су пјевајући трчали у помоћ солдатима кад се оно бјеху у 'Бокама власи побунили!' È tardi mici Signori! – А могло би бити да се притворно ради и да се они солдати неће метнути за друго него да и с оне стране чувају турске солдате у Суторини, и право је.
По свршетку вриједно је знати сљедеће: сваки главар паштровски и бокешки који није у устанку учествовао добио је, не бих знао од кога, по једну женску бритву а поп Нико Берберовић бритву у рожини. То значи колико женску опрегачу коме припасати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1126 on: September 08, 2018, 08:56:58 am »

'Застава', у Новоме Саду, у среду 5. jула 1870. Број 77.

П. К. – Из Боке Которске у јунију. Лијепо вам је сада на нашем кршном приморју, све је бујно, зелено и весело. Небијаше тако о трагу неколико мјесеци кад се оно …. кроз сокаке у Котору спокојни џелат шетукаше и танана вјешала своје жертве очекиваху!
Гора је зелена, вријеме пријатно, а у Котору и Новоме војничке гласбе периодично свирају да се њежна господа и госпође шестукају и наслађују. Шкрипотање чизмица и шушкање свилени хаљина покривају лелекање мученика, а травица зелена сакрива гробове падших за слободу ….! па свакако ово нијесу предмети да се у обзиру имају, - нама је довољно да се веселимо. Веселимо се дакле врла браћо и сестрице; натјецајмо се ко ће себе помодније ођети и обути, а ко ће туђинце складније предусретати и провеселити. Пуштајмо нека простаци на бранику стоје и нека они слушају слијепца кад пјева храбра дјела нашијех јунака, а ми се наслађујемо са разкошнијим пјесмицама 'Травијате' и прочима. –
Као кроз цијелу Далмацију, тако и овде велико је сада комешање о изборима посланика на далматинском сабору. Сва је прилика, да ће и овога пута испунити већина настражњака; јер Лапенаши неуморно раде, употребљавајући и најподлија средства, клеветајући све честито; особито нападају на православне Далматинце, називајући их људождерима и велеиздајницима и сами вам Бог знао што друго! Срећно им било.
У Котору је наименовано ново управитељство обћинско и на челу истога госп. Спиридон Бјеладиновић, родољуб колико икоји други, те се уздати, да ће под његовом управом оживјети у Котору малаксави народни живаљ. У Новоме је опет начелник госп. Ђорђе Војновић, познати Србин, само је жалити да уз њега присједају неки страшивци што се и од своје сјени страшу и којима је да са сваким у миру и сагласију живе, па кад и кад по тањирић каквог воћа својим пријатељима пошљу, премда су народу непријатељи …. али ваља знати живјети!
Сјутра ће кренути из Котора свјетла кнегиња црногорска пут равне Италије: Боже је пропути и сачувај. У Новоме доходи госп. Сундечић на купалишта да опорави своје драгоцјено здравље. Живио!
Кад је ријеч о Новоме, немогу да неречем коју о школи у Србина, и зато се окрећем њеним надзорницима молећи их да би се мало боље заузели о њезином напредку зашто, како ми кажују, са свијем иде траљаво, особито што се тиче науке морепловства гдје неучествује него цигло једно дијете!! Нека промисле да се благо троши – благо народно. Пријатељство и милосрђа треба да изчезну изпред напредка свога отачества, иначе нека се прођу надзорства, и људе способније пуштају да управљају. Avviso a etri toeca!
Још нам неби Родића из Беча, па скапасмо очекивајући да чујемо шта ће бити и како. Турци су у Суторини, и ту ономадне прославише дан рођења цара над царевима, брата сунчева, стрица мјесечева и пријатеља …… нашега!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1127 on: September 08, 2018, 08:59:52 am »

Са поштовањем се клањам јунаштву једног јегера,
Али сам и према браниоцима мојега оташтва и народа србског препун осећајима,
Јер ма да беху немачке битке страховите и силне,
Ипак беху бојеви устаника Бокешки, и Кривошијски браниоца у овима маленкостима,
страшнији, силнији.



Литература:
Лазо М. Костић, Кривошијски устанак 1869. године.
Србске Новине, септембар 1869 – јануар 1870.
Застава, септембар 1869 – јули 1870.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1128 on: September 20, 2018, 09:39:46 am »

(45) Горачићка буна 1893.


Хвала богу од сад довијека
још је било чуда и покора,
још је било јада изненада,
још је било мртвих и рањених,
још је било плача и лелека,
лило крви а лило и суза,
али шта се с Горачићем збило,
српско небо није утувило…

Год. 1893. фебруара 12. гласало се у селу Зеокама, а по тражењу већине грађана општине тијањске, о неповерењу општинској управи, у којој је био председник Ранко Тајсић из села Пухова. Већина изгласа неповерење старој –Ранковој- управи, али са непредвиђеним крајем. На један мах око подне бану пред судницу једна гомила сељака, њих преко стотине, пијаних, и махом бесправних грађана. Предводио их је општински писар тзв. 'Ранкове управе', којој је изгласано неповерење. За народом је на саоницама вучено и буре с ракијом, ради одушевљења. Кад су дошли пред судницу поравнају се по војнички и предводник упита присутног среског начелника Николу Јовановића: шта он то ради, и да ли зна, да народ неће то трпети? Кад их је капетан позвао да се разиђу, а ко је правни гласач нека гласа слободно, за или против, предводник викне: радикалци напред! и за тренут ока начини се у судници и око суднице русвај. Бирачки одбор би нападнут, бијен и разјурен, гласачка акта поцепана, гласачи прсли куд који, у колико нису и они испребијани, тако да су неки доцније и помрли од повреда. Среског начелника опколе и попрете му злоставом, тако да се он и присутни срески писар Љуб. Нешковић једва склоне у неки ћумез, заједно с пандурима. Ту их затворе, а кад су се чиновници склањали испред насиља, избачен је и један метак за њима, а траг од куршума остао је на вратима. Тако затвореном и опкољеном среском начелнику стави се ултиматум: или да одмах ту изда писмено да сва досадашња изборна радња не вреди, а нарочито да противу нападача неће ништа предузимати, или нек зна, да је народ решио да се хапсана запали, у којој ће сви погорети. Срески начелник им кроз затворена врата објасни да је то што раде опасно, противзаконо и позвао их да се разиђу и њега пусте са осталима на слободу. Одговор руље на тај позив био је: доношење неколико бремена сламе, да се хапсана упали, док су други почели откривати хапсану, е да би се жива капетана дочепали. Један метак из хапсане у правцу крова уплаши и једне и друге те стукну, али опсаду не дигну, нити капетана, писара и пандуре пусте. У тим разговорима и преговорима провело се до 3 часа по подне.
Међу тим док се цео тај окршај вршио, један од сељака, либерал, дочепа коња, ако не баш капетанова, и у трку слети у Чачак и јави окружном начелнику шта се збива у Зеокама у општини тијањској, и да су тамо чиновници опкољени и у опасности да изгину. То је тај сељак учинио по својој здравој увиђавности и томе се много има захвалити за то, што је овај отворен бунт прекинут. Убрзаним маршем крене се војска у Драгачево. Кад је изашла на Јелицу и упутила се Зеокама, војска је хитала, а труба је свирала. Чувши звуке трубе, сви ови освајачи суднице отрезне се и брзо схвате ситуацију и нагну у бегство са предводником заједно. Чета војника, под командом поручника Живка Ђорђевића, чим стигне судници ослободи позатваране представнике власти. Узастопце је стигао и окружни начелник и ту нађу сву убојну спрему нападача, и како је који могао бити ухваћен, стављени су у притвор, над којима је нарочити судија, Илија Филиповић, отпочео редовно ислеђење.
Исход нереда у Зеокама могао је радикале чему научити, и ако их, као што ћемо већ видети, није могао уразумити. То ће показати други, по злу чувени случај, који се десио осам дана доцније, 20. фебруара у селу Горачићу, у Драгачеву.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1129 on: September 22, 2018, 10:40:17 am »

То је, дакле, била узбуна из општине тијањске, која је била и симптом да је стање у Драгачеву опасно и сведочила, колико је право имао први Намесник (Јован Ристић), кад је с. р. депешу послао да се дигну руке од Драгачева.
Једно због карактера нереда од 12. фебруара, а друго због целокупног ровитог стања у Драгачеву, окружни начелник и командант нареде да војска, која је већ била у Драгачеву (једна чета) сиђе у Гучу, среско место драгачевско, и да ту, до даље наредбе остане. Она је остала и даље ту, и ако је срески начелник президијално поверљиво 17. фебруара, чинио предлог да се војска дигне из Драгачева. У тој општини била је раније, као на много других места дотадашња општинска управа редовним путем смењена и новом замењена. Уједно се и нова општинска управа из дотадашње зграде, код школе, сместила у другу зграду, код механе. Тамо је нова управа, која је законитим путем била изабрана, радила и вршила дужност, и ако се опет стара – не фермајући нове изборе – сматрала за пуноважну, нарочито кад је Држ. Савет поништио смену старе управе.
У Горачићу, а код старе суднице, код школе, био је народни логор, у чијој је средини и стара општинска управа, чији председник и остали, не хтедну никако доћи у Гучу, на позив власти, која је нашла узрока да над њима поведе истрагу за разне злоупотребе. Кад су питани, зашто чувају напуштену судницу код школе, радикали су одговорили, да то чине због тога, што стару судницу и стару управу сматрају за закониту, и што се боје да им се не 'намести' извесна личност за кмета итд.
Створено је двогубо стање, једно које је подржавао 'народ', друго које је подржавала 'власт'. Да је ова друга умела боље да своје поступке саобрази закону нема сумње. А и једна и друга страна гледала је да одржи своје главне битке, која ће бити 25. фебруара, на дан избора посланика. Било да се постигне тога дана успех једне или осујети успех друге стране, све једно; у збиру гласова то ће, било у корист једне, било на штету друге стране, имати свога дејства. Ту се, противно назорима првог Намесника, изјашњеним у депеши, рачунало на ситно, на општину, на село, на засеок. Каква је упутства у погледу Драгачева у опште, могао имати срески начелник од Министарства унутрашњих дела лично, кад је овај те зиме ишао на један збор у Пожегу, није познато; али се види да су у Горачићу, већ била створена два стања, супротна једно другоме. Тражбом својом од 17. фебруара, да се дигне војска из Драгачева, срески начелник, види се, није желео да своју изборну акцију подупре силом. Место усвајања овога предлога, сутра дан, 18. фебруара, на против, стигла је наредба, од начелника и команданта из Чачка, да срески начелник и командир чете, са неколико војника оду у Горачић, и да гледају да мирним путем и начином склоне сељаке да иду кућама, а власти да предаду окривљене часнике своје управе на законски поступак, с тим: да им 'судницу' нико неће дирати, нити за то има потребе. О резултату да се поднесе извештај у Чачак. Но тамо их је дочекао отпор и подсмев: 'Уа! уа! Сливничари!' и да срески начелник и командир чете 'могу ићи од куда су и дошли!' Од овог тренутка представник војне власти узео је на себе иницијативу да цени меру опасности која лежи око суднице у Горачићу. Последица тога била је: да је командир чете Живко Ђорђевић јавио о стању у Чачак и тражио подпору. На тај захтев дошла је сутрадан још једна чета војника под командом капетана Милана Јовина. И ово, што даље долази није потицало од полиц. власти.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1130 on: September 22, 2018, 10:47:51 am »

Савременици су запамтили, а Драгоје Тодоровић доцније забележио шта се даље збивало:
'Тог јутра дан се споро одвајао од ноћи. Време је било мутно и тмурно, а и снега је било доста, јер је неколико дана пре тога стално падао. Тек што се било мало разданило, а са 'Градског брда' више Драшкове механе, разлегао се звук војничке трубе. Горанчанцима беше јасно да је војска стигла у њихово село.
Знајући да ће опет доћи судници, кмет Милоје Ружичић, Благоје и Раде Плазина похитају да што више сељака прикупе око општинске зграде. Према њиховом наређењу, пандур је сазивао сељаке да одмах дођу пред судницу, да понесу рогуље, виле, секире – већ шта ко има. Уколико се неко не одазове позиву општинске власти – поручивао је пандур – биће по закону кажњен.
И сељаци су одлазили да бране судницу, своју управу. Сакупљени, осећајући се јачи и безбрижнији, они су причали о новостима, правили разне претпоставке. Али, ни један од њих није био свестан озбиљности настале ситуације, нити опасности у којој се налази.
Многи су из радозналости пошли општини. Слегао се народ са свију страна, нарочито радикала, од којих је највише било из Губереваца, да виде шта ће војска радити, с уверењем да неће пуцати.
Капетан Јовин стигао је око осам сати пред Драшкову механу, где је била приспела чета из Гуче. Ту су војници остали до подне. Пошто су се одморили и ручали, добили су наређење да крену судници. Уз војнике пошло је двадесетак напредњака и либерала из Горачића, наоружаних и снабдевених конопцима за везивање. Та је група представљала највећу опасност, јер је била крвно завађена са месним политичким противницима – радикалима и била спремна да сваког момента изазове крвопролиће. Са овом колоном ишао је и срески капетан Никола Јовановић.
Војска се споро кретала по лошем и снегом покривеном путу. Тек око пола два по подне стигла је пред стару општинску зграду. Кад се појавила, међу окупљеним сељацима – којих је било око три стотине – настало је комешање и извиривање. Свако је хтео да види војнике. Неко је гласно изражавао своје опаске, док су други одмах почели да добацују увреде.
Војска се постројила према 'бунтовницима'. Пред њу је изашао срески начелник Јовановић и позвао сељаке да се покоре наредбама власти, да предају судницу, кључеве и печате, па да се разиђу кућама. На ове његове, већ познате захтеве, сељаци су одговорили оштрим протестом, претећи опет начелнику и засипајући га погрдним речима. Начелников нетактичан наступ и овог пута озлоједио је сељаке, уместо да их смири.
После неуспеха полицијске власти да утиче на 'бунтовнике', војска је преузела на себе улогу извршиоца овог задатка. Капетан Јовин наређује да се трећа чета у смакнутом поретку крене ка судници, а четврта у правцу суднице. Кад су обе чете дошле на одређено место, Јовин је командовао да се зауставе. Војска је сад стајала према сељацима, на растојању од педесет метара. Између њих налазила се мала препрека – ограда од прошћа, којом је био ограђен простор око општине. Примакавши се побуњеним сељацима, Јовин их је упитао шта ће ту, зашто не слушају наредбе власти, па их је позвао да се покоре и разиђу кућама.
Тада се из масе сељака издвојио горачићки кмет Милић Ружичић и рекао капетану да су сељаци дошли да чувају своју закониту општинску управу, а да су у праву, види се из решења сталног окружног одбора. Када је то рекао, Ружичић је извадио решење и прочитао официру: 'По разматрању жалбе суда општине горичићке – подрхтавале су речи узбуђеног кмета – стални окружни одбор нашао је да у овој општини постоје законити изабрани кметови, који нису законом па ни насилним, хвала Богу и свести народној, разрешени до сада. Према томе – закључио је кмет – ми нисмо бунтовници ни издајници нити друга вера и други народ, да нас заробите. И ми смо Срби и заклети војници'.
Када је Јовин, после говора овог разборитог кмета, одбацио његове разлоге, маса је почела да псује војнике, и да виче: - Уа, уа, Сливничари! Кукавице! Положаре! Кокошари!
Капетан Јовин, озлојеђен, није хтео више да разговара. Протекао је већ читав сат како је војска стигла, а никакав резултат није постигнут. Видећи да су сељаци одлучни, и осећајући се несигурним због приближавања ноћи, решио је да брзо рашчисти ситуацију. Оштро и категорички позвао је сељаке да се разиђу. Позив је поновио три пута. На његову оштрину, они су одговорили претњом – да ће убити свакога ко им се приближи.
Тада Јовин нареди војницима да развале ограду, која је представљала извесну заштиту сељацима, а препреку војницима. Војска је одмах почела да ломи поплет и да вади прошће. С друге стране – сељаци су појурили да то спрече. Настало је гурање, вика, отимање око ограде, ударање моткама. Под заштитом бајонета, војска је успела да направи 'брешу', проваливши тридесетак метара ограде. Сад сељаци још жешће нагрну на војнике. У једном моменту капетану се учинило да ће војници нестати у маси. Видевши опасност, наредио је онима код ограде да се повуку, па командовао:
     - Пали!
Груну плутон! Други! Трећи! Заглушна пушчана паљба и стравичан фијук танади имали су поразно дејство. Као снопље попадаше сељаци. Чим се зачула команда о прекиду паљбе, све што је остало читаво 'наже у бегство'.
Капетан Јовин нареди војницима да јуришају на бегунце. Зачу се довикивање, ломљење плотова и позиви на предају. Продорно и тужно јаукали су рањеници. Малени простор око општине за трен ока постаде разбојиште. Тридесетак црних силуета лежало је непомично у снегу. Јауци и запомагања, који су се повремено чули, били су знак да има и живих. Нико међутим, сада није имао времена за њих.
Војска, уз помоћ двадесетак наоружаних напредњака и либерала, доводила је у групама везане сељаке…
Срески начелник је, у међу времену, ушао у општинску зграду, наредио да се обије каса, узео печат и кључеве и тако радикалској управи одузео обележја општинске власти. Онда је наредио сељацима да мртве унесу у апсану, а тешко рањене у школу.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1131 on: September 22, 2018, 10:49:47 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Горачић 20. фебруара 1893. г.jpg (669.34 KB, 1061x807 - viewed 34 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1132 on: September 23, 2018, 07:47:24 am »

Први је погинуо кмет Милић Ружичић из Горачића, који је замењивао ухапшеног општинског председника Тиосава Јаковљевића. Ружичића је убио лично капетан Милан Јовин. Осим њега, погинули су: Јанко Стевановић, Живко Јевремац, Радисав Јевремац и Панто Цогољевић из Горачића, Миљко Николић, Максим Цогољевић (тешко рањен, па преминуо), Виктор Ћендић, Марко Ћендић, Милован Ћендић, Чедомир Богетић, Антоније Стојић, Миленко Клисарић, Аврам Басарић, Јеврем Басарић и Ранко Вујиновић из Губереваца, Ранко Милутиновић и Миљко Јоровић из Живице.
'Кмет Милић Ружичић смртно је погођен у чело из пушке капетана Јовина, српског официра, за чије је издржавање порез сакупљао. Лежао је непомично пред својом судницом кмет горачићки. Борећи се за начело да општина сама одлучује о својим пословима и тражећи да воља бирача постане закон, бранећи право од узурпације и слободу од насиља – пао је са својих седамнаест другова. И док су га мртвог уносили у апсану, у његовој руци налазило се чврсто стегнуто окрвављено решење о законитости његове управе.'

Више сељака рањено је. Неки тешко. Ранко Јечменица остао је без леве руке. Бајо Лончаревић без ока. Милану Ракићевићу сломљена је кичма. За рад је онеспособљен и Филип Пајовић.
Некима су ране брзо залечене: Петронију Мишовићу, Тимотију Микановићу, Јеврему Матовићу, Добросаву Матовићу и Обраду Ружичићу из Живице, Симеуну Кнежевићу, Алексију Суруџићу, Милоју Јевремцу и Максиму Василићу из Горачића, Витору Ђенадићу, Драгићу Плазини, Радојку Ђурђићу, Живку Ђенадићу, Падичу Плазнићу, Сави Басарићу, Алексију Плазнићу, Ранку Ђенадићу, Миљку Ракићевићу… из Губереваца.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1133 on: September 24, 2018, 07:17:22 am »

Коментар: После абдикације краља Милана Обреновића 1889. године, Краљевином Србијом, уместо малолетног Александра, владало је намесништво од три члана. Сачињавали су га политичар и дипломата Јован Ристић и генерали Коста Протић и Јован Белимарковић. На изборима за Скупштину Краљевине Србије убедљиву победу однела је Радикална странка, чији је програм био скоро потпуно опречан политици коју је спроводило намесништво. То је довело до бројних политичких трзавица и неслагања, не само између изабране радикалске владе и намесника, већ и по унутрашњости Србије.
А када је у јуну 1892. године умро члан намесништва, генерал Коста Протић, сви су очекивали да за трећег намесника буде изабран радикалски вођа Никола Пашић. Али, први намесник Јован Ристић, иначе стари и непомирљиви Пашићев противник, оштро се томе супроставио и искористивши свој углед и утицај успео је да тај избор онемогући. Радикалска влада зато подноси оставку, а Ристић нови мандат поверава либералима Јована Авакумовића.
Основни циљ нове владе је био да на новим општинским и скупштинским изборима, користећи свој полицијски апарат и војску, онемогући да популарни радикали освоје већину и тако поново дођу на власт. Србија тако постаје земља безакоња, самовоље окружних и среских начелника, спремних да униште своје политичке противнике, чак и физички. Типични примери такве бирократије били су руднички (чачански) начелник Љубомир Каменчић и начелник драгачевског среза Никола Јовановић. Они нису презали да уз помоћ полиције и војске одузму радикалима управу над општинама у Чачку и драгачевским селима.
Народ у Драгачеву није волео режим либерала, а посебно полицијску и окружну власт, од које је раније трпео само неправде, казне и притиске. То је био један од разлога популарности радикала и њихових првака у Драгачеву. Предвођени Ранком Тајсићем, Тодором Стојановићем, Радом Плазином, Петром Шолајићем и Миљком Протићем, Драгачевци су одлучно бранили законито изабране управе сеоских општина. Политички сукоб у Тијању и Горачићима се толико заоштрио да је по одобрењу највиших власти употребљена војска. Код суднице у Горачићима дошло је до сукоба између сељака и војног одреда на челу са капетаном Миланом Јовином. Без оружја, далеко слабији у односу на војнике, сељаци из Горачића, Губереваца и Живице претрпели су потпун пораз. Погинуло је осамнаест и било рањено више десетина људи.
Државним ударом 1. априла 1893. године, Александар Обреновић је прекинуо рад либералске владе и нови мандат поверио радикалима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ранко Тајсић.jpg (70.98 KB, 359x581 - viewed 26 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1134 on: September 25, 2018, 08:09:29 am »

Нар. Скупштина, 6. јула 1893. у Београду.
Извод из говора Ранка Тајсића.

'Покушао је г. Рибарац да оправда што је употребио војску у Горачићу и другим местима, но то му за руком није ни из далека испало. Горачић, то је тај несрећни камен спотицања за њега и његову странку. Ја ћу вам ту испричати тај заиста важан моменат, па да видите, колико има истине у ономе, што је Рибарац причао за Горачић, за што је пало онолико жртава тамо. Он каже да је општина Горачићка била опкољена, и одвојена од државне власти. У Горачићу има на 400 правних гласача, а он каже да је око 300 било опколило судницу општинску те чувало да се законитој старој управи не преда неповерење, које се у то време баш потписивало општинској управи; и он сам признаје, да је на 300 било опколило општину, и чувало, да се неповерење не изда општинској управи, онда можете видети , колико има истине, и како се радило, кад Рибарац сам признаје да је 300 људи чувало општину од неповерења, да се не изда њеној управи, а око 400 свега је правни гласача. Дакле, ко је могао, и који број гласача, да изда старој управи неповерење према 300 гласача, који општину чувају; то је прави апсурдум. Људи ти нити су мислили, да ће војска изаћи, нити су они изазивали кога, а нити су мислили, да ће војска ту да решава ко ће бити на општинској управи.
Кад није могао ништа друго учинити, онда онај његов капетан, на насилни начин, на један начин као што је својствен њима, решењем је поставио регенте, али не у судници, где је суд, школа и црква, и где се до сад радило од памтивека, од кад је постављена, од 34 године, него је поставио у механи Драгића Драшковића, на путу. Ту у механи регенти су почели да раде, донели један акт, и почели нумерисати: 'један'. Дакле, почели су да раде свој посао али нико није долазио. Општина је стара скупљала порезу и бележила у књиге порезне, па ту порезу и среској власти предавала, а председника праве општинске и законите власти Тијосава Јаковљевића једнако су целу зиму држали у затвору, а председник је за то време био Милић Ружичић. Полиција је и даље једнако тражила да их истера, но није могла.
У току тог времена на жалбу Милића председника, дошла су решења и од сталног одбора и од Државног Савета да се рад полиције у погледу регената поништава. Тако једног, дана капетан је упутио и саме регенте да отму суднпцу, али нико није дао, и ту никако не може бити одметање од власти као што Рибарац вели. — То је тако текло, и нису смели регенти више насртати, на општину до Рибаревог пролаза кроз Чачак.
Кад је пре Божића Рибарац дошао у Чачак да саопшти усмено наредбе полицијским властима, он је скупио све старешине полициске из целог округа рудничког и ужичког, и свима издао усмено наредбе за избор нар. посланика, фебруара месеца и рекао да не важе и престају важити решења Државног Одбора и Државног Савета; да се све општине морају узети и дати регентима општина, па макар то било и са проливањем крви скопчано. Одатле је отишао у Горњи Милановац и ту издао наредбу да се мора узети општина у Такову, па макар морали убијати и пљачкати, јер треба до истребљења гонити и терати радикале. Полицијске власти, чим су добиле овакву усмену наредбу, одмах су почеле отимати суднице. После неког времена су покушали да отму Горачићску општину, али је нису могли да отму, већ су се одатле вратили у општину Тијањску, па у Зеокама сазвали збор, на коме су били капетан Никола и сви чиновници, пандури и потајници, и преко 400 грађана, и после дуже препирке капетан на збору направи неред, па се са истог са својима извуче, и одмах јави Чачку да му пoшаљу војску. Дошла му чета војника, заузме школу и механу, од школе направи касарну за становање; истог дана, целе ноћи, полиција је уз помоћ војске претресала куће у тој јадној општини, претресала је на најбруталнији начин и мушко и женско, остављало голо и босо, и ти људи који су то радили по наредби министра имају образа да бране своје поступке. Пола грађана Тијањске општине провело је три дана и три ноћи на снегу без хлеба и одеће.
Кад су то учинили, они су узели судницу, озидану од тврда материјала, сву су је скрхали, разбили, па онда однели све; у судници су оставили само касу Вертхајмову, јер се није могла однети, а све остало изнели и сместили у једној кући; — похватали 72 човека, повезали у један ланац... па онда тако са тим робљем победници су отишли, певајући, у Гучу.
Дошли су батеристи из Чачка, и спремао се напад на Горачић. После дужег преписа са Чачком и Гучом, нападнут је Горачић, а ево како: 19. фебруара отишао је капетан драгачевски у Горачић, и покушао отети судницу и растерати закониту управу, но то није могао. После подуже ларме и нападања он је био одбијен, вратио се не у Гучу, већ у Горачић у механу, где су му и рeгенти судили. Те је ноћи расписао у Чачак и Гучу за војску и исте ноћи 19. фебруара до сванућа дошла је чета војске из Чачка и чета војске из Гуче. У Горачић, дошао је капетан Милан Јовин и војска је попила четири чабра вина, слабо лањско, и после вина два чабра препечене комовице ракије, која је имала најмање 20 гради, и најмање 40-100 ока ракије, то им је дао Драгић, механџија на шта је благодарност од дивизије за овако племенит рад дата Драгићу. Па, пошто се војска тако напојила, оде у тај крсташки рат на Горачић. Иако Горачићани нису имали нигде код суднице пушке, Јовин им ипак рече: пукла је пушка из суднице! Срам га било! Људи су без икаквог оружја били пред судницом, искали бирачке карте за 25. фебруар за избор посланика. Сем тога официри су лажно извештени од полициске власти да има шанчева, а војска кад је дошла, уверила се да нема шанчева, да нема људи под оружјем, него има људи који траже бирачке карте. И кад су дошли ни пет ни девет, војска је на захтав капетана драгачевског, сместа развалила ограду око суднице, сигурно да би куршум могао да достигне у груди, па је капетан војни, Милан Јовин запитао: 'шта ради тај народ туна?' На шта је добио одговор да они ту чекају да им се даду бирачке карте за избор посланика. На питање имају ли оружја, казали су да га немају, о чему се и сам официр уверио; онда је питао кметове како кметују кад их је капетан разрешио. Кметови су му са решењем у руци одговорили да имају решење Државног Савета да је поништен капетанов; тад капетан војни затражи да му се решење прочита, и кад му је претседник почео читати то решење, капетан га је из пушке посред чела погодио, а за њим су одмах и војници по команди осули плотун у месо. Једина је срећа што нису сви војници пуцали на народ него ваљда само њих десетак а остали су пуцали преко њега у ваздух; избачено је преко 4000 убојних метака; и разуме се, народ се уз пуцњаву повукао, оставивши 40 мртвих и рањених. Војска је после зашла, па је мртве на гомилу потрпала; а капетан? Капетан, орган Рибарчев... викнуо је, да ту пашчад треба затрпати да не трује ваздух. Таква управа чиновника, и у земљи, где никаквог Устава ни Закона нема, за осуду је, а камо ли, у нашој држави, где су јасно Устав и Закон сваком грађанину одредили дужност и зајемчили грађанска права. И ту браћо мора, бити суда и његово решење биће: смрт за смрт (тако је). Побили су што су успели, а опљачкали, разграбили и обили школу чим је у Горачићу пуцањ пушака престао.
Као што видите браћо, народ је бранио своје право, и опет понављам, јер морам, да је за вас и слушаоце јасније. Кад је официр запитао, како се правда општински суд, председник Милић Ружичић читао је решење, које су добили од Државног Савета, читајући њега је капетан те чете гађао у главу, те је решење крвљу попрскано (показује), и ево ја га пред овај свети дом износим, а богме да и кривца главног изнесем пред суд, па на Карабурму. Ово је браћо оружије, (растресајући крвава решења пред Скупштином) којим су се бранили Горачићани, потомци врсних бораца за ову отаџбину, на поред овог јошт и за устав и остале законе, док су их и својом крвљу посули. Крв Рибарца и његову тевабију појела.
Молим Скупштину да ми не замери, што износим овде те ругобе, али, кад је овако могао Рибарац радити, кад је могао овде бацати срам на радикалну владу, Тома из Врање, износећи крвав јаглук једне Туркиње девојке, што и ја, разуме се осуђујем, онда ће бити далеко пре дозвољено Ранку Тајсићу, да устане да брани уставна права и закон у погледу Горачићана, који су пред својом судницом и школом изгинули бранећи своја права (живео). Ова страшна афера у Горачићу не може се опрати вековима, она ће остати прљаво дело, за једну владу, која је за неко време владала у једној уставној земљи.
Оволико о Горачићском боју на лицу места, сад да пређем даље.
По свршеној паљби, тобџије, коњица и остала војска околна све рањене и здраве хватали су и везивали док су до стотину ухватили и све два и два повезали, па тај ланац држали у месту, док су регенти са другом војском и старешинама, школу обили и данак покупили, — мртве претресали и пљачкали, где су и кмету Ружичићу 17 банки из чантре однели, па онда све мртве збацили у једну апсану и отишли у Гучу са пленом — повезаним робљем, и све затворили у апсане, како здраве тако и рањене, а нешто по ходницима, тако да су рањени осванули везани и то полу мртви, од којих су многи и помрли. Овака недела не даду се, господо, оправдати но и опет вам кажем да овде морају судови дати смрт за смрт, — то правда захтева, то увређена сиротиња тражи, то јавно мњење захтева, па тек да ствари пођу својим током (тако је). А шта мислите, шта је било са мртвим? Они су на приступу сваке животиње били три четири дана, јер народ је тражио да мртве сваког лекар прегледа и уверу да о смрти, а полиција и старешине нису дали, и тако је прошло три дана док разна животиња поотпадале удове тела од мртви, разграбила и однела није, — а народ у тој општини сав у црно увијен, кукао је по страшној цичи и снегу и молио да им се прегледају лешеви мртвих, па са уверењем лекарским даду на сарану, но све је бадава било. Затворенима у Гучи до стотину Горачићана, дошао је исљедни судија и онако готове ставио у оптужно стање и притвор, а рањенике које је затеко живе упутио је у болницу. И суд окружни ослободио је све Горачићане, да нема места да се састављају у притвор, а огласио својим решењем да је за то крива државна власт.
За све то време од 20. фебруара па до 25. истог, чиновници полицијски летели су као бесомучни по народу, па народу претили, који тражи бирачке карте са овим речима: даћемо ми вама бирачке карте и то војничке као у Горачићу и тијањској општини, па ћете ви знати шта је власт, — а г. Милан Јовин, капетан војени, он је у Чачку често фалио се при чаши пива за своје војничке победе у Горачићу…'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1135 on: September 27, 2018, 11:22:52 am »

Документи - писма


У Чачку 27 Фебруара 1893 год.

Догађај у Горачићу 20 Фебруара тек. год. изазвао је моју мисију.
Ја сам био у Драгачеву, размотрио писмене радове среске власти по свима нередовним појавама у срезу, сазнао стање ствари, и за потпунији извештај што га имам влади поднети, потребан ми је извештај господе начелника окружног и среског у томе: како је дошло до тога, да су морали употребити војну силу у Горачићу. Је ли срески начелник имао за то и какве упуте од окружног старешине, а окружни пак је ли имао у том смислу упуте више власти.
Молим их да ми изволе дати своју реч још данас.
                                                                                                                                                                                         Владин комесар,
                                                                                                                                                                                         управитељ Ниша,
                                                                                                                                                                                          Сим. Павловић с. р.
Начелство среза Драгачевског
27 Фебруара 1893 године у Чачку.

Према наредби владиног комесара од данашњег односно нереда у Драгачеву – част ми је учтиво поднети вам следећи одговор.
Кад су ме изгредници у општини тијањској напали на дан 12 oв. месеца, служитеље злостављали и мене ухапсили, јављено је са приватне стране начелству о овом догађају, војска је сутра дан дошла у село Зеоке заједно са г. начелником, са којим смо изгреднике похватали и растерали, а за тим пошто је претила опасност и од изгредника у селу Горачићу и Миросаљцима, мени је командант наредио да чета војника остане код среске канцеларије у Гучи до даље наредбе.
Одмах за тим, месни је командант наредио командиру чете, а у споразуму са г. начелником округа да са 10 коњаника, а у присуству моме изиђе у Горачић и позове изгреднике да се такође разиђу. Према овакој писменој наредби г. команданта ја сам са командиром чете и 10 коњаника изашао позвао изгреднике да се покоре и разиђу, али они то нису хтели учинити. Г. командир чете за овим известио је свог команданта о држању изгредника, а тако исто и ја сам известио г. начелника округа. То је било на дан 19 ов. месеца, али сутра дан (20 ов. месеца) дошла је још једна чета војника из Чачка са наредбом војне власти да се изгредници војном силом растерају. Г. г. командири чета и мене су позвали да са њима идем, али ја сам очекивао наредбе свог старешине. На ово су се г. г. официри наљутили и почели викати. Одмах за тим послао сам писара г. Нешковића да пита г. начелника хоће ли се и полициска власт овоме придружити, али одговора нисам добио све до 4 сахата по подне, но за то време војска је по наредби своје власти отишла и изгреднике растерала и потукла и тек око 4 сахата по по дне добијем налог од г. начелника да следујем наредбе војне власти, т. ј. да јој се придружим, што сам ја већ раније и учинио на непрестано наваљивање г.г. командира.
Дакле, као што се види војну експедицију и употребу војне силе, изазвала је сама потреба а и сама војна тактика, т. ј. сама је војна власт увидела потребу, да је се мир и напредак морао на тај начин да поврати, иначе грозила је опасност и за саму војску.
                                                                                                                                                                                     начелник срески,
                                                                                                                                                                                     Никола Јовановић с. р.

Начелство округа Рудничког
27 Фебруара 1893 године у Чачку.

По наредби г. Симе Павловића владиног комесара од 27 т. м. № 3. а по делу догађаја у Горачићу ср. Драгачевском одговарам:
Вазда сам давао среском начелнику савете да мирно и законито расправља сва спорна питања, а нарочито она што се тичу надзора над општинама, и он се у том погледу добро држао, док сами гласачи на збору у Зеокама нису направили неред и он са писарем лишен слободе, а мало није и погинуо; а један практикант са служитељима испребијан, па и после тога и ако је са војском повраћао ред, није ништа учинио што би било противно закону и обичајима у таквим приликама; а кад се једна чета пешадије настанила у Гучи, и опет сам му препоручивао, да тугаљива питања не покреће, свуда се благо и мирно опходи, и он је то вршио, и ако је имао разлога да буде оштрији.
Али и против његове и потписатога воље, морао се десити сукоб у Горачићу, јер поред свих препорука да се оружане руље у Миросаљцима и Горачићу оставе на миру, до свршетка избора, оне нису обавезне за команданта одреда у Гучи, који је у томе назирао опасност за одред.
После његове преставке команданту у Чачку, ја сам са истим о томе конферисао и докончасмо на томе: да он издејствује одобрење за оружан корак против ових руља, пошто ја са политичких разлога нисам био да ову меру, која би влади и странци могла више удити но користити; али ако за то говоре стручни војнички разлози, да то не могу нападати.
После овог командант је добио налог, да силом растера руљу у Горачићу; наредио је одреду из Гуче да тамо иде и другом одавде; а дотле ја о томе ништа знао нисам нити је срески  начелник од мене о томе имао каква упуства, а кад га је командант одреда позвао да му сљедује и прими власт, кад се поврати ред, и он ме о томе известио и тражио упуство, одговорио сам му да се придружи одреду, ако овај има одобрење да силом поврати ред.
То је мој рад у овој ствари и таква су ми била дата упуства од више власти а то је, да подржавам мир и поредак, али да не сметам ни другим властима у раду.
                                                                                                                                                                                     
                                                                                                                                                                                           понизан
                                                                                                                                                                                           Љ. Каменчић,
                                                                                                                                                                                           начелник округа рудничког
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1136 on: September 27, 2018, 02:03:58 pm »

Господине Министре,

По овлашћењу вашем од 21 Фебруара ПБр. 2103  ја сам на лицу места у Драгачеву, испитао све, што се односи на догађај у Горачићу, где је отпор сељана савладан војном силом; а тако и остале појаве поремећених правилних односа народа са влашћу; и журим се да вам поднесем овај извештај са уверењем: да ће неумитна судска истрага утврдити факте и чињенице овога немилог догађаја.

I.

У мојем извештају о догађају од 26 Декембра у Чачку, ја сам и ако узгред напоменуо: да је у оно време била завладала општа манија код општинских часника и њихових присталица да се поштопото одржавају на власти и да не пуштају општине све до скупштинских избора. Ова политика као да је највидније усвојена у Драгачеву, а окружним одбором стално потхрањивана и храбрена.
Као и свуда, тако и у Драгачеву, свака општинска управа, затечена променом режима 9 Августа, имала је опозицију, која је желела промену управе у правцу постојећег стања у земљи. Неоспорно је да радикални елеменат стоји у Драгачеву у јачој мери но ретко где и да је опозицији у томе правцу, тешко било доћи до брзе и лаке промене. Зато је и природно било што су се људи у борби са кметовима обраћали надзорној власти за помоћ и што је власт наслоњена на прописе закона општинског, понегда морала и да пожури промену у колико је била изазвана нелојалним држањем кметова према власти с једне и непријатељским поступањем према опозицији с друге стране. Срески је пак старешина у Драгачеву Никола Јовановић, човек жустре природе, одушевљен да ревносно послужи, али није имао прилике да се научи управничком послу и такту. Писари су му слаби да га помажу а још мање допуњују. Начелник окружни није излазио у срез да собом прати и оцењује појаве, те да на време, у зачећу заплета, својим ауторитетом отклони све што смета правилним односима. Следећи верно интенцијама владе, ја сам још по Божићу у Чачку, настојавао код начелника окружног, да нареди да се у Драгачеву започето расправљање са општинским управама обустави и остави на миру. Тада ми беше познато да старе управе у Горачићу, Миросаљцима и Котражи, стоје у отпору према среској власти.

II.

1) Општина Горачићска састоји се из три села: Горачића, Живице и Губереваца. Има 700 глава пореских. Горачић броји на половину. Далеко од друма: Чачак-Ивањица, под Јелицом за 7 килом. на крају Горачића на једној коси лежи црква њихова, судница и нова зграда за школу, још не примљена. Нешто због те грађевине а нешто и што су у Горачићу напредњаци и либерали, образовала се јака опозиција општинској управи, после 9 Августа докле је управа имала јаку партију своју у Живици и Губеревцима. 27 Децембра  пр. год. предата је среском старешини неповереница општинској управи. Пошто ју општински суд није хтео примити срески старешина нареди збор за дан 14 Јануара. У очи тога дана, пошље у Горачић два писара да буду при држању збора. У вече у механи Драгића Драшковића, састану се људи из све три странке и углаве писмен споразум о избору нове Управе. Но ујутру кметови покваре тај споразум и омету држање збора. Писари се врате. Тада отпочне борба. Кметови се са својим присталицама ставе према среској власти у отпорни положај, стану стално чувати судницу да им ју не би власт изненада заузела, откажу сваку свезу службену са влашћу среском, а ова пак отвори кривичну истрагу за злоупотребе неке и одлучи разрешење кметова (акт од 14 Јануара Бр. 12916) и постави привремене вршиоце дужности општинске власти, који се приме тога и отворе судницу у згради код механе Драгићеве и са њима власт продужи саобраћај без печата и архиве. —
29 Јануара наново добије срески старешина неповереницу старој Управи са 111 потписа. Срески прешавши ћутке преко свега шта је дотле рађено, нареди да се сазове општински збор на дан 8 Фебруара у Горачићу код механе, јер се збор од узурпатора у селу није могао држати на миру. Тога дана сви грађани ове општине, који су хтели и имали права, дошли су, гласали и изгласали: неповерење старој Управи, изабрали нову, која продужи службу код механе, где је и данас, а стари кметови остану у судници у селу са гомилом присталица својих у стању одметничком, све, док их војна сила није разагнала.
Овде је место да напоменем, да је баш ово образовање нове суднице, дакле измештање, из средине села на крај општине, код Драгићеве механе, највише допринело код сељана, те су са већом огорченошћу пригнули уз своју судницу и старе кметове, који су под девизом охране суднице, гледали да себе одрже на власти. Ово је дакле и главни мотив за већину сељана, што су суревњиво чували судницу, па и сад после војне интервенције остали при убеђењу: да праведну ствар бране; јер се добро опомињем, да је пре годину две било великог спора око измештаја суднице овако исто, па је и тада било озбиљног отпора. Могла би се у министарству наћи акта о томе, Од овога дакле дана (7 Фебруара) стари кметови (тј. чланови, јер је Тиосав председник допао затвора код среске власти на 30 дана због иступа) пређу границе простога, пасивног отпора. Управо још 5 Фебруара почела су 'непријатељства', среског пандура који им је донео неке наредбе и позиве за поједине, напали су и тукли, па истог дана домаме и довуку у судницу Милоја Ћендића новог кмета, саслушавали су га што 'издаје народ и држи страну власти' па га за тим предаду неколицини, који га недалеко одвуку премлате на мртво и баце у поток, мислећи да је мртав. У неко доба премлаћени се освести, довуче се кући оближњој, где га домаћин прими, опорави и однесе у Чачак у болницу, где и сад болује од тешких озледа. —
Срески старешина дозна за то изиђе у село да учини извиђај, али га одметници спрече у послу и одагнају. За ово се води кривична истрага код иследног судије. И пре тога и после, срески је старешина више пута покушавао да обавести опсаднике да се разиђу и напусте ово држање упорно; али су га свагда исмејали и одбили.
2) У општини Миросаљској, тако исто 24 Декембра, дали су њих 29 грађана неповереницу Управи. Општински суд нареди збор, који избере нову Управу, противно жељама опозиције. Било је неправилности, те ср. начелник 9-ог Јануара № 12.720 задржи од извршења одлуку збора а наименује привремену Управу, но избрани не смедну се примити дужности. Тада стара Управа прекине везу службену са среском влашћу и стално је чувала судницу са присталицама, — од среске власти. 13 Јануара кмет Миљко Барјактаровић, тукао је Вељка Цветића, што се држи са либералима, (акт № 210). 22 Јануара Миленко Јојић нађе у башти пасквилу, којом му се прети убиством, ако се прими заступања у кметству. 5 Фебруара буде послат писар Нешковић да уведе нову Управу, али га гомила дочека непријатељски те се морао удалити да избегне зло. 16 Фебруара пандур срески донесе у село неке наредбе и позиве за поједине, али га руља предвођена кметом Вукићем нападне и он једва читав умакне. 6 Фебруара изгредници су злостављали Милована Мајсторовића. 18 Фебруара, разорене две зграде у пољу Милепку Јојићу.
3) У општини тијањској, где је председник Тајсић Ранко, 25 Јануара, предата је среској власги неповереница Ранку и двема члановима са 110 потписа, пошто ју општински суд није хтео примити. Осмог Фебруара ср. начелник под № 610. изда објаву, којом сазива збор у селу Зеокама, да реши питање о поверењу. Тражио је списак гласача, али му га општински суд није послао, за то га је саставио по пореској књизи. 12 Фебруара објављен је збор у Зеокама а не код суднице. По свршеном гласању и обзнани нове Управе, присталице старе Управе насрну на ср. старешину отму му записнике зборског рада, поцепају, ср. старешину, писаре, два пандура стерају у зграду, зарезе и загрозе им да ће зграду спалити. Практиканта Јоковића, који је оданде родом, злоставе тешко. По дугом преговору са нападачима, затворени се искупе читави, пошто срески начелник даде писмено, да избор тога дана оглашава да не вреди. Док се гомила нападача разметала савлађивањем власти, дотле је кмет Зеока и члан тијанске општине Љубомир Ђаловић (либерал) послао у Чачак окружном начелнику гласника о догађају са среском влашћу. Како је достава гласила да су срески чиновници у опасности, начелник одмах захте од месне команде војску, те са једном четом 15 Фебруара допадне у Тијане, изгреднике на четрдесет похвата и отправи с војском у Гучу а сам се врати у Чачак. — Због овог догађаја затражи се нарочити судија, који је после добио задаћу да иследи и аферу горачићску. —- Пошто су савладани изгредници, судница је премештена ближе Зеокама, али опет у Тијање (Решење среске власти од 14 Фебруара, № 1040.)
Најпре сам поменуо, да је окружни одбор главни заступник свију страних општинских управа. На изборе у Горачићу и Тијању нико се није жалио редовним путем; одбор није тражио акта од среске власти и обавештења, већ је непосредно примио жалбе од присталица збачених управа и одмах 'по расмотрењу' жалби оглашавао нове изборе за не вредеће а старе управе утврђивао са партајском занесеношћу. Да ово потврдим наводим односне наводе одборове: . . . стални окружни одбор по расмотрењу жалбе (суда општине горачићске) нашао је: 'Да у овој општини постоје законити изабрани кметови, који нису ни законим путем па ни насилним путем, хвала Богу и свести народној разрешени до сада…' Решење одбора од 18 Фебруара бр. 329 под потписом секретара Аврама Петровића. Ово решење достављено је посади суднице у Горачићу испод руке, без знања и као што рекох саслушања надзорне власти. Овако је рађено и за зеочки избор. Очевидно је, да унесени законом о самоуправним установама дуализам власти у животу управном, највише доприноси размећењу мира и правилних односа између народа и државне управне власги, и овога ће вазда и стално бити, и када су самоуправна тела солидарна са владајућим режимом, а када се деси промена, те се самоуправне власти обру у опозицију влади, тада ће вазда наступати раздор и појаве, које већ ево не престају по целој земљи нашој од 9 Августа. А тога већ не би било кад би се могло апеловати на нове изборе, као што се то чини за Нар. Скупштину.

III.

Казао сам, да је чета војникa из Тијања дошла у Гучу, столицу среза, и како је у Драгачеву ред био поремећен, то се нашло за добро да ова чета остане у Гучи, да чува похватане изгреднике и да буде гарантија реда и законитости у срезу. Но команда чете која у осталом није у потпуном њезином комплекту сазнав за стање у Миросаљцима с једне и у Горачићу с друге, за раздраженост у блиском Тијању с треће стране, осети се недовољном, да зајамчи захтеве поретка па затражи појачање. Ово јој се не дадне и тада команда чете затражи и добије одобрење да јавим отпор и посадно стање у Миросаљцима и Горачићу уклони и поврати ред. Ради извршења овога задатка, срески је начелник 19 Фебруара изишао у Горачић са командиром чете г. Живојином Ђорђевићем, да увиде стање ствари. Нашавши и тада сталну гомилу у посади суднице, саветовали су да се људи разиђу мирно кућама, иначе ће их војска силом уклонити. Поседници нису хтели чути за те савете. Они су официру показивали решење окружног одбора: како је њина управа остала у важности па неће да напусте судницу нити пуштају себи среску власт. Срескога начелника исмејали су и нагрдили. —- Тада командир јави у Чачак да се без силе не може ништа. На ово добије капетан Милан Јовин налог да са по чете своје измашира у Горачић, прими команду и над четом у Гучи и да растера, изгреднике у Горачићу. 20 Фебруара сједине се код меане оба одреда, и дођу у село к судници. Војсци се по одобрењу окружног начелника придружио срески старешина и двајестину сељана из Горачића. Пошто су војена старешине, читав сахат преговарале са светином скупљеном код суднице, која се усљед доласка војске била сакупила у огромном броју. Командант Јовин, дао је налог да се палисад (ограда испред суднице) обори и начини бреша. Томе су се опсадници опирали, потискивали војнике моткама, отимали се о коље оградно, али најзад буде ограда изваљена за двадесет — тридесет метара. Гомила је викала, протествовала, грдила, узрујаност је расла све већма и најзад кад је једна пушка из суднице избачена на војску, и затим кад је са једног брежуљка изнад суднице пукло неколико пушака, један од сељана окренут лицем војсци у леђа рањен, а танад дозујала изнад глава стојећих војника, постављених у водове, заповедник нареди те два предња вода опале по један плотун пут светине и за тим одмах прекине паљбу. Чим је осуо плотун светина је полегала на земљу и кад се уверила да војска не пуца више све је нагло у бегство. Тада се војска дала у погон, похватала кога је стигла и похватане на броју 76 спровела у Гучу, оставив на месту 12 мртвих и 8 рањених сељана. —- Војска се одмах оданде удалила и среска власт с њоме. — Чим је ово било у Горачићу, Миросавчани се уразумили и напустили посаду суднице. Чета и сад кантонује у Гучи и потребна је онамо све, док иследни судија буде онде радио са масом притворених Горачићана, Тијањца и Миросавчана, и док не буде знатан број прихапшених одвојио те их као просте непослушнике предао судској власти, а коловође судској истрази оставио, ради чега сам учинио представку судији.
Сад је у Драгачеву ред. Избори су 25 Фебруара свуда на миру прошли, али ја находим да треба одмах уклонити све управно особље и заменути људима способним и разборитим, који ће умети да ублаже страсти и поврате поверење и штовање народа према власти, у колико то у Драгачеву може бити. Са овим сам изложио целокупно стање ствари и прилике, које су од утицаја биле, што је се најзад морало прибећи употреби војне силе у Тијању, а затим и у Горачићу. Власт која је позвана да цени правилност свега што су власти у Драгачеву чиниле, моћи ће из свега изложеног да пресуди: колико је било основа и потребе за учињено и колика је била невоља постојећем реду законитом, од заведеног народа у поменутим општинама. Моје није да пресуђујем, али сам као син ове земље и слуга државни дужан, да отворено изјавим моје субјективно мишљење: да се у погледу егзекуције у Горачићу нема шта да замери војсци. Она је дошав онамо, покушала и сувише болећивим начином, да обавести сакупљену гомилу, да се логоровањем око суднице и одбијањем законите власти не заступа и не одржава никако право и да се разиђе, и кад нису помогле и читав сат молбе и савети, морало се прићи сили. Процедура пак овог извршења, спада у стручну оцену више војне надлежности, али ја находим, да је у свему држање војске било коректно и у интересу јавног реда и грађанске дисциплине. Пошто је услед новог Устава, свима установама новијим учињено до крајних граница све, што зајемчава слободу личну и политичну, — ред је да се упоредно штују власти и јавни поредак и да се свака повреда мира и реда јавног одмах у зачећу енергично сузбија и казни; е да би се могдо само тако ићи путем постојанога напретка и цивилизације и само тако ова напаћена земља очувала свој углед пред светом. Иначе наопако сваћење слободе неминовно ће довести саме себе у кризу и све добромислеће родољубе ма и невољно нагонити, не да размишљају, већ да се што пре одлучују: или за слободе на рачун снаге и достојања земље и будућности, или за истинско строго једно стање које ујемчава ауторитет закона и јавне власти а са тим и поредак друштвени.
Ја сам готов. Учтиво прилажем односне записе у 7 комада са овлашћењем.

                                                                                                                                                                     Ваш, Господине Министре,
                                                                                                                                                                             понизни слуга
                                                                                                                                                               Сима А. Павловић, управитељ Ниша.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1137 on: September 28, 2018, 09:06:31 am »

Шифра из Чачка
Команданту Дивизије.
Крагујевац

У свези депеше Пов. Бр. 31. учтиво достављам сљедеће: Капетан г. Јовин послао ми је сљедећи рапорт:
Команданту места Чачак.
Према наређењу команданта места, са четом стигао сам овде у Горачић у 8 сахати из јутра овде сам нашао и III чету, коју сам ставио под командом.
У селу Горачићу остао сам са обадве чете до 11 сахата. Овде су војници ручали.
У 11 ½ сахата кренуо сам се са одредом ка судници Горачићске, у којој су били сакупљени изгредници у 1 ½ сахат стигао сам са одредом ка месту, где се изгредници сакупили. Чим сам на место стигао, полиција је изгреднике позвала да се покоре законима, но изгредници нису позиву полиције сљедовали по овом сам наредио да се III чета у смакнутом поретку крене десно ка судници а IV чета у правцу суднице, кад сам се ближе до на 50 корака изгредницима, приближио позвао сам их три пута да се покоре, но изгредници нису хтели сљедовати моме позиву већ су почели претити да ће сваког, који им се приближи убити. Ја сам тада одмах наредио да се ограда око суднице разруши војници учине чим сам једну страну ограде разрушио из
суднице и споредне зграде у авлији почне пуцати револвер и једна руља од 200 људи са сикирама моткама и кољем полетеше на јуриш, кад сам видео да прети опасност војсци наредим одмах употребу ватре.
Повреде било је код изгредника: 12 мртви и 7 рањених, изгредници су ударили редова артиљеристу а коња су гађали сикиром. При рушењу ограде изгредници су напали моткама на командира III чете и потписатог.
Сви изгредници похватани су и ред је у овој општини повраћен.
III чета отпутовала је и отерала изгреднике у Гучу.
Ја сам са мојом четом заноћио овде у Горачићу и сутра долазим, молим да се за војнике спреми ручак.
Поштом шаљем опширнији извештај.

Пов. Бр. 32.
21 Фебруара 1893 год.                                     местни командант
Чачак.                                                      капетан, Павле К. Јанковић
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1138 on: October 01, 2018, 11:03:46 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ти(ј)осав Јаковљевић, председ. општине горачићке. У време војне интервенције био је у затвору у Гучи.


* Тиосав Јаковљевић.jpg (842.02 KB, 1596x1952 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1139 on: October 02, 2018, 10:21:33 am »

Шифра из Г. Милановца
Команданту дивизије
Крагујевац

Исљедни судија за срез драгачевски актом Бр. 1456 тражи да се капетани Милан Јовин, Живојин Ђорђевић и поручик Јован Петровић саслушају о догађају у Горачићу пошто су поменути официри о раду и догађају поверљивим путем подносили подробан извештај држим да их не би требало саслушавати, па за то молим за наређење.

Г Бр. 10                                      врши дуж. гарнизонара
22|III 1892 год.                          мајор Мих. Барјактаревић.
Г. Милановац
Logged
Pages:  1 ... 64 65 66 67 68 69 70 71 72 73 74 75 [76] 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.049 seconds with 23 queries.