PALUBA
March 28, 2024, 06:59:22 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 [83] 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721988 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1230 on: December 13, 2018, 08:43:27 am »

(23) Маџарска буна 1848/49.
       у Србским Новинама

Савременици су догађаје у Војводини 1848 – 1849. године називали Буна, каснија историографија их је називала Српски народни покрет, па чак и револуција. У сваком случају, ти догађаји представљају буђење српског народа у тадашњој Угарској, што је за резултат имало одлуке Мајске скупштине у Карловцима од 1. до 3. маја 1848. године (по ст. календару). Тада је проглашена Српска Војводовина са својом територијом, митрополит Рајачић узвишен у звање патријарха, а пуковник Стеван Шупљикац изабран за војводу. Бечки двор и мађарска револуционарна влада одлуке Мајске скупштине сматрали су нелегитимним, што је на крају довело до крвавог рата између Срба и Мађара.
Рат је почео нападом мађарске војске на Карловце 12. јуна 1848. године. Нападу су претходили неупели преговори две стране, након чега је револуционарна влада у Угарској наредила генералу Бели Храбовском, који се налазио у Петроварадинској тврђави, да нападне Карловце, растури народни одбор и умири 'рацку побуну'. У то време српска војска је била састављена готово искључиво из редова граничара и шајкаша, приступали су јој и војници из градова и села ван Границе, али они нису били ни опремљени ни обучени за борбу. Политика Беча је у првом тренутку била да се поштује постојећи поредак, па су царске војне снаге, током лета 1848. године, углавном подржавале угарску владу.
Помоћ је стигла из Србије у виду добровољачких чета под командом војводе Стевана Книћанина. Најжешћи сукоби у Банату су се одигравали око Беле Цркве, Бечкерека и Вршца који Срби нису успели да освоје, код Перлеза, Томашевца, Страже и Алибунара, док су у Бачкој борбе вођене дуж Шајкашке области и на Сентомашу, касније названом Србобран.
У сред ових ратних збивања, долази и до сукоба на релацији патријарх Рајачић – Ђорђе Стратимировић. Патријарх је био предводник конзервативаца у српском табору, који су се у ослонцу према Бечу залагали за одржавање постојећег друштвеног поретка. Са друге стране се налазио Стратимировић, кога су војници назвали вождом, главним војним заповедником и који је представљао либералну струју у покрету.
Патријарх је, уз помоћ аустријског конзула у Београду Мајерхофера, успео да Стратимировића одгурне у други план. Основана је својеврсна војвођанска влада – Правитељство, која је имала задатак да управља ослобођеним крајевима Војводине. У јесен 1848. године, Беч почиње да мења своју политику према мађарској револуционарној влади. Смењен је цар Фердинанд и на његово место долази млади, енергични владар Франц Јозеф. Царска војска се окреће против Мађара, а за њеног команданта је изабран хрватски бан Јосип Јелачић, рођен у Петроварадину. Српској војсци која се налазила у незавидном положају придружила се нова група добровољаца из Србије. Најзад се и војвода Шупљикац вратио са италијанског ратишта и преузео команду над војском, али је убрзо умро. У деликатном тренутку битке за Панчево, почетком јануара 1849. године, команду је преузео војвода Книћанин и однео победу која је значила прекретницу у рату.
У сарадњи са царским трупама, српска војска током јануара и фебруара заузима Бачку до Суботице и Банат до реке Мориш. И поред великих заслуга Срба у рату против Мађара, приликом доношења Октроисаног устава из марта 1849. године, Беч није признао Србима закључке са Мајске скупштине, него је Војводина постала једна од седам округа Угарске, са Мајерхофером на челу и одузета јој је Војна граница. Искористивши затишје на ратишту, као и потиштеност Срба када су сазнали да је читав њихов покрет био узалудан, једна мађарска армија под командом генерала Мор Перцела је у пролеће поново заузела све територије које су изгубили у фебруару.
У Банату је српски генерал Кузман Тодоровић скоро без борбе повлачио војску и на крају је у целости пребацио у Срем. Последњи територија која је остала под српском контролом у Бачкој био је Тителски брег. Ђорђе Стратимировић је поново преузео команду над преосталим деловима војске и утврдио положаје код Мошорина и Вилова, где је успео да заустави мађарску офанзиву. За то време је из Срема напредовала Јелачићева армија, која је из Срема прешла Дунав и кренула према Новом Саду.
Из страха да Јелачић не заузме град и мостобран на бачкој страни, мађарски командант Петроварадинске тврђаве, генерал Пал Киш је 12. јуна 1849. наредио бомбардовање Новог Сада. Бомбардовање је било снажно и готово у потпуности је уништило град. Мађарска револуција је окончана интервенцијом Руске царевине и револуционари су положили оружје 13. августа 1849. након битке код Вилагоша. Престанком ратних сукоба, бечком Двору више нису биле потребне српске војне снаге и заборављена су сва обећања.
Патентом од 18. новембра 1849. године, цар Франц Јосиф је створио једну територијално – политичку јединицу под називом Војводство Србија и Тамишки Банат, са центром у Темишвару и немачким језиком као службеним. У састав Војводства нису ушле граничарске области, као и западни део Сремске жупаније. Цар је сам узео титулу српског војводе, а на чело Војводства је ставио Мајерхофера. То је по правилу тако, револуције и ратови траже велике жртве, а резултати најчешће нису у одговарајућој сразмери. Ипак, остало је име и идеја Војводине као политичког решења за Србе у Угарској, али и остале словенске народе на овој територији. А Српска православна црква у Хабсбуршкој монархији остала је у рангу Патријаршије све до 1912. године.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1231 on: December 14, 2018, 10:32:42 am »

Србске Новине, бр.1. од 2. јануара 1848.
У почетку Нове Године. Бацимо ли само лаки поглед на садашње политичко стање Европе, то морамо признати, да препирке кабинета бивају само у међусобнима снадпискама, да дворови своје више интересе гледају у миру, да народи имају мир и покој, своју срећу находе у уживању онога, што јим је Богом дано, њиов дух налази рану у напредовању уметности и наука, у распрострањавању трговачки интереса, у облагорођавању вкуса, - ако се по негди и догодише мале борбе, ако се на другој страни врења и преврати кувају; јер праве - борбе - сасвим су већ окончане, а последњи – преврати и врења – у истом ће се заметку своме удушити. Северна велика сила, Француска и Англија употребљавају своја оружија, да савладају сурове чете глупи и непросвештени народа, да задобивену земљу плодоносном учине, на њој крст подигну и лучу Христијанске просвете запале и тако светску образованост разшире и узвисе. Остале државе више или мање заузете су своим унутрашњим уређењем, увиђајући, да се само у народном изображењу оснива истинита снага и собствено одржање.
При овако благодатном изгледу света шта ми Срби, у нашем благоугодном стању, друго себи желити можемо, него да би и нас Бог свевишњи благословио, да и ми, под силним окриљем свемоћнога мира и заштитом добротворни закона, ону чезњу за знањем и наукама, која нам је мило почела срце загревати, брижно подрањујемо, да утврдимо, побољшамо, и распространимо основе свога благостања, а то су: свенародно изображење, процветање земљоделија, напредовање заната и распрострањивање трговине? Нека се благослов неба на нас излије, да не клонемо у љубави к драгоме отечеству, светој цркви и вери својој, коју су већ други народи себи за образац узели; да нас неодолима верност к светлом владаоцу и постојана послушност к властима не раскидно свеже; па тако с успехом напредујемо на благородном путу обштенародне просвете и земаљског благостања, које ће нас само к пожеланој цели привести!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1232 on: December 14, 2018, 10:37:48 am »

Србске Новине, број 3. од 9. јануара 1848.
Царство Аустријско. Унгарија. На сабору у 18 зас. ст. вл. предузео се поднешени из окружнога заседанија закон о Мађарском језику и народности. Кошут се с овим законом није задовољио, но желио га је већма распространити, и зато је предложио, да се исти јошт једанпут претресе у окружним заседанијама. Ово његово предложење после дугог препирања, где су Хрватска и Славонија јако страдале, било је најпосле примљено.
Предложење закона о Мађарском језику, које се у 29 окр. зас. вл. примило, јест следујуће:
'§.1. Државни су властели милостиву брижљивост В. Вел. – по којој чланови узвишенога владалскога дома уче се на Мађарском језику – с благодарним признањем искусили, и хоће то за будуће јемство у закон да уведу. §.2. Како законодавствени и државноуправитељни, тако и иначе званични језик у напредак ће се јединствено и искључително бити Мађарски, - свако по проглашењу овога закона у другом језику сачињено писмо и акт нема важности; - и само у таковима случајевима допуштено је други језик употребити, где следујући 4, 6, 7 и 8 §§, овог закона или изузетак или какову особиту наредбу праве. §.3. И језик јавнога наставленија има искључиво Мађарски бити. §.4. Пожешка, Веровитичка и Сремска жупанија и исто тако и Унгарско приморје, оставиће се јошт за 6 година по свршетку садашњега сабора и употребљавању досада обичајнога Латинскога или Италијанскога језика, али само у њиној области и при њиним унутрашњим пословима. §.5. Сви Унгарски државни новци имају се ковати с Мађарским знацима и надписима и при свима грађанскима и војенима заведенијама, благајници, као и при Унгарским морским пристаништама, бродовима Унгарски трговаца и другим Унгарским бродовима има се на заставама само државниј грб и народне боје употребљавати. – Најпосле на свима званичним печатима има Мађарскиј надпис бити. §.6. У 2.§. Изражено обште употребљавање Мађарског језика распростреће се на крајеве само у толико, у колико крајеви, њини судови и власти са са законодавством, правителством, појединим надлажателствима употребљајеми званични језик дописке, изузимајући додатке, бити јединствено Мађарски. – Међутим што се тиче јавни и приватни послова, у колико се одправљају у крајевима и надлежателствима крајева, исто тако и што се тиче саветовања ови надлежателства и власти оставља се употребљавање Латинскога језика. §.7. Званичници у крајевима налазећи се власти, кад под својим именом у строго званичнима пословима са званичницима Унгарски власти дописивају, могу се служити Латинским језиком, напротив кад по налогу своје власти са званичницима Унгарски власти уразумевају, дужни су Мађарским језиком дописивати. Исто тако и сви у крајевима налазећи се званичници као: бан, дијецезални епископи, жупанички заповедници, кад са Унгарским званичницима или надлежателствима саобраштавају, дужни су Мађарски језик употребљавати. §.8. У обзиру јавнога настављенија §.3. неће се обратити на крајеве. Ал' опет Мађарски језик има се у свима јавним училиштима крајева предавати.'
Представљање за краља о овом закону сачињено је у 30 окр. 3 стр. вл. примљено и закључено је, да се у поруци оправи столу великаша.
Кад се на сабору претресало питање о Мађарском језику, посланик Пожунске жупаније изјавио је жељу своји повешиљатеља, да би се све црквене књиге народа православне вероисповеди у Унгарији на Мађарски преведе и о државном трошку штампале. Но како се из вишестављенога закона види, то предложење није било примљено.
« Last Edit: December 14, 2018, 10:45:57 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1233 on: December 14, 2018, 10:52:15 am »

Србске Новине, број 4. од 13. јануара 1848.
Унгарија. У 31 окр. зас. ст. вл. на сабору преузео се из 18 држ. зас. повраћени закон о мађарском језику и народности, и претресао се у том и следујућем 32 заседанију. Повод овога вторичног претресанија били су: Хрватска, Славонија, Река и Срби. Мађари неће да признају Славонију, да је са Хрватском саједињена и да Речко пристаниште сачињава саставни дел Хрватске; но веле, да ти крајеви непосредствено Унгарији принадлеже, и зато захтевају, да се ту мађарски језик у свему пространству и што пре заведе, тј. не како закон опредељује, после 6, но таки после 3 године. Хрватска се томе противи, и ни пошто не да. А што се Срба тиче, наваљују Мађари, да се у закон уведе, да се све њиове црквене књиге имају на мађарски превести, па тако у србским црквама да буде мађарско богослуженије. Кад се о овом последњем предмету саветовало, Духновић, каноник кантола Еперешкога, рече, да је ласно превести црквене књиге гр. н. с. вероисповедатеља, ал да ће тешко бити са унијатима, јер они тога ради морају се папи обраћати. Жалост је велика, да се нико није нашао, кои би Србе и њиову цркву, коју сами закони називају народном, па тако и Србе народом називају, том приликом бранио, ако и има на сабору Срба, кои се радо родољубцима називају! После дугога и  жестокога разговора, где опет од стране Мађара нико није признати хотео, да у Унгарији има друге које народности, осим мађарске, најпосле је решено, да се остане при прво предложеном закону.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* А. В. Духнович.jpg (51.13 KB, 346x528 - viewed 22 times.)
« Last Edit: December 14, 2018, 10:57:56 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1234 on: December 15, 2018, 08:55:03 am »

Србске Новине, број 7. од 23. јануара 1848.
Унгарија. 'Србске Народне Новине' почеле су ове године озбиљно претресати стање и потребе народа србскога у Унгарији и уобште показивати неку тежњу к саједињењу између тамошњи Срба и Хрвата. У једном подобном чланку опиру се наваљивању Мађара, кои хоће да и у србске основне школе уведу свој језик, бранећи права народности србске, која су на царским привилегијама основана. На крају овога важнога чланка читамо следујуће знамените речи: 'Господарство једнога народа над другим, кои није овога роб, него је слободан народ, тешко је и у највећој љубави сносити, а камо ли кад се презире и гази, као што то Мађари нарочито са Славенима чине оснивајући благостање земаљско на јединој народности својој, а угњетавајући друге све, које њиовој не само ни мало у преимућству не попуштају, но шта више јошт као првобитне и домаће у тој земљи могу се и претежније показати!' 

Србске Новине, број 10. од 3. фебруара  1848.
Дописи. Из Новог Сада. Овом приликом ваљда неће безместно бити (истина мало доцније), ако вам кажем: да је св. Сава код нас, ове године првиј пут, народно-србски прослављен. У очи поменутог празника држао је наш родољубивиј г. прота, јошт с други 6 свештеника и два ђакона бденије; - а лицем на св. Саву после божествене службе говорио је г. Др. Петар Јовановић гимназиалној дворани велеважно, класички израђено слово, које је многом, како слабомоћном старцу, тако и срчаном младићу, топлу сузицу из ока истерало. Тог истог дана у вече држан је србскиј бал. Истина да је бал овај отворен србском народном игром 'колом', али ме је жао и срце ме боли, што су се многе наше Србкње, на србском балу, устручавале миловидно своје коло повести, а туђе, душевне и телесне силе ослабљавајуће игре и најслабија толико је играла, да је свака, узевши праву линију, трајућем игрању толико простора претрчала, да ни Краљевића Марка шарац више претрчати не би могао. – Истинић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1235 on: December 15, 2018, 08:57:32 am »

Србске Новине, број 12. од 10. фебруара  1848.
Дописи. Из Пожуна. У броју четвртом Србски Новина ов. год. између осталога читамо, да су посланици Срби на држаном унгарском сабору, приликом кад се је реч о преводу црквени књига наши на мађарски језик повела, дужност своју србску пренебрегли; на које саобштитељу те вести одговорити морам, да не познаје саборни начин, коим се дела овде одправљају, јер не редко догоди се, да посланици небројена предложенија учине, но од исти мало које у претресање узето буде: - тако се и са наведеним предлогом збило.
Један посланик донео је ствар пред сабор и унијатскиј каноник изјави своје мненије, а будући да нико даље ништа говорио није, морала је ствар ова само као предлог остати, од куда следује, да би свака опирања и противсловија од стране наши посланика сујетна била, да паче при данашњима околностима може бити би позорност наши непријатеља побудила, и тим би можда довели ствар онамо, куда желили нисмо.
Што се даље приликом овом нашим посланицима неко неродољубије пребацује, не основано бити, види се из наведеног; но ни то не треба заборавити, да је сваки овдешњи посланик орудије наставленија свог, да сваки само у најпространијем смислу овде србство представља и да има такови наши посланици, кои иноверце представљају. При свему томе уверен сам, да када би таково штогод родило се, које би у народност нашу и права наша дирало, ни један урођену своју дужност пренебрегао не би.
Ово, господине уредниче, за оправдање овдешњи Срба посланика имајте љубав у Србске Новине ставити. – Један Србин из Славоније.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1236 on: December 16, 2018, 09:14:00 am »

Србске Новине, број 16. од 24. фебруара  1848.
Царство Аустријско. Унгарија. Пештанска србска обштина писала је краљу и молила, да не одобри закон о превођењу словенски књига православне цркве на мађарски језик, ако би му се са сабора унгарскога предложио, будући се тим вређају права цркве православне и упропашћује народност србска, која је краљевским привилегијама утврђена.

Србске Новине, број. 19. од 5. марта 1848.
Царство Аустријско. Унгарија. Србске Нар. Новине јављају, да поводом разни неспокојни гласова нико у Пешти и Пожуну, у трговачком саобраштају, за неколико дана није хотео банкноте примати; но како је изишло известије о стању бечке банке, почеле су се опет примати. Војени савет аустријски (по гласу преднаведени новина) учинио је погодбу са дунавским паробродским друштвом, да војску из дољњи крајева до Пожуна и Беча довози. Какво је определење ове војске, ништа се не зна; но по свој прилици једна ће част ићи на Рајну, а друга на пољску границу. Младеж србска у Пешти прославила је 20. н. Ф. спомен покојнога Симе Милутиновића. Исте напред наведене новине доносе из Беча глас, да је тамо дошао пруски краљ, и да се и руски цар сваки час очекује; па веле, да ћемо до који дан чути из Беча важне вести за Европу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1237 on: December 16, 2018, 09:18:17 am »

Србске Новине, број. 20. од 9. марта 1848.
Царство Аустријско. Аустрија. Пештанске немачке новине пишу следујуће: Путници који с паробродима из Беча дођоше, донели су вест, да се тамо 13. р. М. народ при отвору долњо-аустријскога властелинскога сабора побунио. Грдна множина људи била се скупила пред саборски дом, ученици у свечаном походу донеше властелима једно прошеније, a једном само од ови буде допуштено унутра ући и прошеније предати, па и овај, будући да је таки одговор захтевао, бијаше задржан. На то је народ хотео у дворану продрети, војска изиђе и крв се пролије. Капије се од вароши затворе, бедеми војском заузму, грађани наоружају. У вече у 11 сати мир се опет поврати, и као што казују цар је одобрио многе и важне реформе.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Оволико пештанске новине; ми овде у Београду имамо новине из Беча од 13-га р. Марта из јутра, но у њима ништа не налазимо о овом догађају. Напротив приватна писма потврђују изложене вести и много којешта неспокојно говоре. Од 14-га р. М. нисмо до данас (8. н. Марта) по подне никакву пошту с новинама из Беча добили, а имале би биле две доћи. Курир, кои је у Суботу 6-га т. м. у Београд дошао из Беча, није нам такођер донео никакве новине. Ово даје повода мислити, да су се у Бечу озбиљни догађаји морали појавити.
Синоћ смо добили бечку пошту од 14. и 15. р. М. Аустријски позорник (Der Österreichische Zuschauer) не доноси никаква подробна известија о догодившим се немирима у Бечу, ал' се ипак види да је немира било. У листу од 15-га доноси само следујуће обзнане, које су 14-га у Бечу биле обнародоване: '1. Садашњи догађаји тичу се исто блага државе као и вароши Беча, они требају смислено да се развију, и зато је у интересу свију и поједини од највеће важности, да се чува покој, ред и сигурност. То захтева опште благо, то захтева чест храбри и патријтични житеља Беча. Ове цели ради већ је њ. ц. величество милостиво допустило, да се ученици наоружају, и очекивање изразити је благоизволило, да се сви грађани ступајући у грађанске корпусе ове подкрепити и сложно садејствовати, да се поредак обдржи. Ал' ове наредбе, ова спасителна напрезања ученика и грађанства морају и од свију остали житеља бечки крепко подпоможена бити. Зато се све кућевне старешине, сви имаоци фабрика и радионица позивају, да своје привржене и подчињене, у колико не принадлеже к уредном наоружаном житељству, код куће задрже, да се не би људство на улицама умножавало, чим би се пожелани конац дела препречити, или пак закосити могао. Власт и честно житељство Беча, неће никаквог труда штедети, они се уздају у општеполезно садејствовање свију. – 2. Њ. в. цар је покрет јучерашњи уталожио испуњењем некои њему поднешени молба, у тврдој надежди и поуздању на дане му од властела, грађанства и академичнога сената уверења, да ће тим покој и ред без даљег употребљавања наоружане силе повратити. Данас се подносе опет молбе и иста уверавања повторавају, ако су се ствари и јошт немирније показале него јуче. Сталност престола би се потресла, кад би се и њ. величество сујетним надеждама опет одавало. Времену сходна устројења, о коима њ. величество управо сада размишљава, не могу се у време стања раздражености претрести, много мање у живот провести, у интересу дакле исти молитеља почива, да се мирно владају и тим време могућега испуњења ускоре. Тврдо одважан, достоинства свога престола не изложити погибели, њ. величество предало је њег. светлости фелдмаршалу-летнанту кнезу Алфреду Виндишгрeцу, да поврати и одржи покој и поредак, и њему је све грађанске и војничке власти подчинило, предавши му у исто доба сва за ту цел нуждна пуномоћија. Њ. величество очекује од увек показане верности и привржености свега грађанства, да ће ово, саједињено са његовом храбром војском, свима своима средствима помоћи, да се јавни покој поврати. – 3. Њ. величество благоизволело је допустити, да се оснује народна гарда за одржање закона, покоја и поредка у престолној вароши и за заштиту лица и имања и то под јемчењем које подаје како притјажаније тако и интелигенција разумности државе, и изгледа од верности и привржености своји поданика, да ће одговорити указаном јим поверењу. Скупа је њ. величество свога врховног јегермајстера и фелдмаршал-летанта грофа Хојоса наименовало повелитељем Hародне гарде. – 4. Њ. величество благоизволило је премилостиво решити, да се укине цензура и таки изда закон о штампи.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
После ови обзнана ставио је Аустрискиј позорник следујућу приметбу: 'Покретом у духовима житеља бечки произведена је промена у управљању ове земље, која се чини да лежи у природном течају европски земаља. Цензура је уклоњена; штампа ослобођена. Од нас сами сада зависи, хоће ли овај напредак бити на срећу ил' на штету Аустрије. Је ли данас наша дужност, да настојимо подпомоћи, да се мирно, добро размотрено уклоне толике слабости и неправде, то нам не мање пристои, да себи и свима савременицима велику истину одкријемо: како Аустрија своје европско положење и своју чест у историји заступати има, да у исто доба и свет и особито Немачка не могу се лишавати велике, сложне и у времену сходно уређене Аустрије. Ми себе сретнима ценимо, да иностранству објавити можемо, да је ово расположење за оба сад протекла дана у свима редовима друштва било безусловно превлађујуће, и да дубока, искрена приврженост к староме царском дому, кои би благо и крв за одржање ове монархије против свакога спољашњега непријатеља жртвовао, ни за један часак није смућена била.'
Бечке Новине под своим званичним разделком јављају: 'Тајниј домаћиј дворскиј и државниј канцелар кнез Меттерних предао је званије своје у руке њ. в. цару.'
Колинске новине пишу, да из Ломбардије стижу страшне вести. Једне недеље више од 20 хусарски официра ноћу је убијено. Сви, кои сроднике у Италии имају, живе у највећој туги, и проклињу догађаје за које морају своје миле да жртвују. Мађари добро мисле о Италии и врче, што се њини земљаци против ње узимају. Хоће да иј натраг зову. Али по праву то не могу. Но неће више ни једном солдату да допусте, да иде преко границе угарске, да се крви у туђој земљи без цељи и воље.


* Zerſtörung der Mariahilfer Linie in Wien am 13. März..jpg (411.21 KB, 1140x750 - viewed 27 times.)

* Patrouille der wiener Nationalgarde am 14. März.jpg (364.7 KB, 1140x750 - viewed 27 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1238 on: December 17, 2018, 01:26:04 pm »

Унгарија. Пешти Хирлан од 16. р. М. садржи следујуће: 'Европскиј покрет није се зауставио на бреговима Рајне, његови удари до Дунава су се распрострли. О неочекиваним догађајима добили смо гласе из Беча. У оваком необичном времену мора и законодавство необичну политику пазити, и најглавније је, да се несме нипошто доцнити или одлагати. Наш стол великаша наравно другче мудрује и оставио је адрессу властела о томе: шта треба на овом сабору чинити, да преко седмице чека на претресање. Но сада су ваљда већ друго уверење добили великаши из Беча. Али ни властелскиј стол несме од сада време губити, њему не треба да чека на одговор, кои ће одозго на речену адрессу стићи; него треба да одма предузме делати и израдити оне предмете, кои су у адресси изложени, а израђивање сада неће тако ваљати, као што су гг. властели варошкиј предмет обделавали, него на тај начин, како смо ми 10. р. М. препоручивали, и кога уместност најбоље су доказали бечки догађаји.
То се на значају садашњег времена оснива, да не можемо само при опредељавању начела остати, но ни на потанко донашање закона не можемо се упустати, ако хоћемо да употребимо опомену садашњи обстојателства на благо нашега отечества, то се задовољимо за сада тим, да главне черте питања узаконимо.
Ово смо ми казали јошт 10-га Марта, а то повторавамо и сада опет, јер на овај начин могу се не само они у адресси наведени предмети, него и друга решење очекивајућа питања на чисто довести, а израђење подобни закона о томе биће задатак будућег сабора. Препоручујемо дакле властелима: гласовање вароша, предмет данка, као што смо га ми одма с почетка предлагали заједно с тим да племство участвује у војеном и домаћем данку, и у основати се имајућој државној благајници; препоручујемо представничтво народно са опредељеним за то потребним својствима у обзиру вароша; препоручујемо, да се урбарска одношенија уреде; но преко свега да се за осигурање сваки будући реформа слобода штампе узакони, али пре свега ради утишања државе препоручујемо, да се време штеди, јер ко доцне даје, ништа не даје.'
Даље саопштава из Пеште и Будима следујуће важне вести: 'Наш главниј град не изгледа као свакиј дан. Дух покрета, кои је на целом западу своју заставу развио, почиње се и овде појављивати. Оно оклевање, које је великашкога стола небрижљивост у предмету адрессе властелске о томе: шта треба чинити, произвело, дало је и овде прошенијама повод. 15-га р. М. у јутру у ½ 10 сатиј сложила се варошка младеж университета свију факултета, коима се придружише многи други свакога реда и возраста грађани, и дошавши пред штампарију Ландерер Хекнастову, захтеваху, да се одма штампају 12 точкиј прошенија и једна песма Петефи Шандора; властници штампарије послушали су захтевање, а сакупљена множина у пркос јако падајућој киши са примерним стрпљењем дочекала је, док је прва без цензуре штампана мађарска ствар била готова, које се тек у ½ 12 учинило. Из призренија на оне саграђане, кои мађарски не знају, буде исто и немачки штампано; с радосћу јављамо, да није ово до 12 ½ сатиј трајавше колебање ни најмањиј неред или смутњу причинило.'
Најпосле у особитом додатку доноси следујуће најновије вести из Пеште: '15. р.М. по подне у 3 сата. Дође велика гомила људиј пред варошку кућу и позове сенат и изабране грађане, да следујуће прошеније подупиру:
1.Захтевамо слободу штампе и укинуће цензуре. 2. Одговорно министарство у Буда-Пешти. 3. Сваке године сабор у Пешти. 4. Једнакост пред законом у грађанскоми вероисповедном обзиру. 5. Народну гарду. 6. Обште ношење свију терета. 7. Укинуће урбарски одношенија (тј. да се допусти сељацима, да од спахија могу одкупити). 8. Пороту или заклетничке судове, представничтво народа на основу једнакости. 9. Народну банку. 10. Да се војска на устав закуне, да се унгарски војници у стране земље не шиљу, а страни војници да се од нас удаље. 11. Да се политични државни заробљеници слободни одпусте. 12. Унију (тј. да се сједине све под унгарском круном стојеће, ил' некад стајавше земље).'
У варошкој кући, у заседанију, које се јавно држало, буде једногласно закључено, да се ово прошеније подупире, и послаће се одбор краљу, који ће ово прошеније закони представника пештанске вароши њему предложити. Заједно буде другиј одбор наименован, кои је и прошеније ово наместничтву однео и затвореног Михаила Станчића ослободити имао. Наместничество после краткога саветовања такођер је примило прошеније, и одма учинило наредбу.
Осим предложенога речениј додатак садржи јошт следујуће: '15. р. М. у 7 сатиј у вече. Управо у овом часу примили смо радостну вест, да су великаши једногласно и без сваке промене примили адрессу властелинскога стола о томе, шта треба садашњиј сабор да ради. Надамо се, да ће ова радостна вест утишати духове и да ће повратити према законодавству оно поверење, које кад би престало, на свакиј начин врло би задржало решење наши заплетени питања мирним путем. Поверење према законодавству; ово је наша молба на све оне, кои отечество љубе.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1239 on: December 17, 2018, 01:35:15 pm »

Најновије. Данас пред подне добили смо Бечке Новине од 15-га р. Марта. Оне овако описују догађај тамношњиј:
'Већ од пре неколико дана живо је био духове заузео случај што су чланови долњо-аустријскога сабора намерали 13. т. м. састати се, да би се, као што кажу, посаветовали о неком прошенију, које су мислили престолу поднети, за времену сходне реформе, а имено за укинуће цензуре и поведење законога стања у штампи. Једна с хиљаду подписа, нарочито од грађана снабдевена адресса, у којој изражаваху жеље смисленога и патриотичнога дела житељства Беча, буде јошт 11-га саборском одбору предана, и од овога пријатељски примљена.
12-га у јутру скупи се сва учећа младеж, узевши собом и ученике политехничког заведенија, на университетском дворишту, и такођер једно писмо сачини у ком је своје жеље предложила, од прилике у оном истом смислу као оне грађанства. Академичким старешинама пође за руком раздражену младеж утишати, почем се један одбор између њи дао умолити, да лично предложену молбу преда у руке њ. величеству, које и буде тај дан у вече у 6 сатиј.
13-га у јутру скупе се ученици опет у дворишту университетском. Отуда пођу у највећем поредку, али при нагомилавању силнога људства, у дом саборскиј, где један одбор младежи буде пуштен предсакупљене чланове сабора, да овоме своје жеље изложи. Међутим двориште саборског дома напуни се сво многобројним људством; и на господској улици, на франунгу, у двору, на бал-плацу сакупи се такођер многиј народ, где поједини беседници устану, кои позиваху на тврдо и искрено привржење к љубезноме царском дому, али скупа навестише и промене оне, које да се у прављенију уведу, а данашње време захтева. Да би се раздражено људство утишало, одваже се чланови сабора, да отиду к њ. величеству, и престолу поднесу жеље народа. За ово време догоди се, да се једним несретним неспоразумљењем на дворишту сакупљениј народ побуни, разбије нека врата, уђе у собе и неке ствари разлупа. Међутим од стране правителства издаду се озбиљне војене наредбе, врата вароши затворе, на бедемима и многим другим местима топови напере, а такођер и многа места и улице војском заузму. Особито она сила људства, која је око саборскога дома тумарала, владала се сасвим мирно и умерено. Но на несрећу на неким местима по подне било је тужног сукоба, кои је многе људе живота стао, ако се и на чест војске приметити мора, да се она јединствено само онде оружија лаћала, где је на то управо напасћу позвана била.
У 5 сатиј  университетско двориште напуни се опет ученицима, и ови нови одбор нареде, да под предводитељством ректора магнификуса иде у двор, да представи погибелно стање престолнога града, и даље крволиптије предупреди.
Пред вече најпосле обзнани се, да цар допушта ученицима наоружати се, грађанима њиове корпусе подкрепити, и да је одбор један саставио, кои ће размислити о томе шта је времену сходно, и да су у овај одбор узети не само властели но и грађани, а мало затим распространи се глас, да је кнез Метерних званије своје оставио.
Увече буде варош као неким волшебством осветљена. И ноћу унутра у вароши доста на миру прође. Многе патроле од грађанске гарде, подкрепљене брзо наоружаним и у ред стављеним ученицима, обилазише улице и свуда бише радостним вијењем марама и безконачним кликом поздрављене. Но на жалост у предградијама и изван линија догодили су се тужни преступци, о коима јошт ништа известно јавити неможемо.
14-га у јутру јошт прошасто вече допуштено оборужање учеће младежи и грађана предузело се, да би се заштитио мир још све једнако ускипљене вароши. Као једногласне жеље житељства казују се да су ове: укинуће цензуре, уведење времену сходног државнога и обштинскога устава, уведење јавности при судоводству и управљању, и устројеније народне гарде, заступничтво грађана и сељака у властелским саборима, сазивање државни властела из свију провинција монархије, изузимајући Унгарију и њој принадлежеће земље. Овим се надају, да ће Аустрија добити ону јединост и јачину, коју нужно потребује, да би према иностранству могла заузети место, које одговара споменутим изворима овога царства. Изпуњењем ови жеља непорушима верност, којом је Аустријанац своме старом владалском дому привржен, само ће се јошт већма утврдити.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1240 on: December 18, 2018, 10:33:40 am »

Србске Новине, број. 21. од 12. марта 1848.
Царство Аустријско. Унгарија. Пешти Хирлан од 18-ог Марта пише: Његово Величество поставило је мађарскога палатина представником свога краљевског лица. За овим саобштава писмо, коим овај по налогу краљевском препоручује грофу Лајошу Баћану, да независно одговорно унгарско министерство под своим председатељством састави, и чланове овога краљу на потврђење донесе.
У Пешти устројава се грађанско војинство, и сваком је на вољу остављено хоће ли ступити у чету хусарску, драгонску, мађарски пешака, ловаца или гранатира. Свакиј поштен човек прима се. Оружије се бадава раздаје. Чете саме изабирају себи официре. Учећа је младеж такође под оружјем и сама избира официре. Ако ова и сачињава особиту чету, то опет стои под обштим полковником. 18. Матра у јутру отишла је из Пеште депутација за Пожун и Беч, која већ споменуто прошеније горе носи. Словослов је њен Павле Хајник. Иста ова депутација носи собом и прошенија које је бодра младеж университетска и тело профессора управљајућем одбору предало. Чини се да је време злоупотребљења већ прошло. Угњетено слово разбија на све стране свој затвор. Благо теби света слободо печатње! (Прошенија университета саобштићемо у следујућем листу.)
18. марта држала је депутација јавно заседаније, у ком је Павле Њари, који је јуче једну депутацију к местозаступном савету у Будим предвидио, о успеху свога дела дао известије. Он је јавио, да је по налогу том, да издејствује, како да се све беззаконо уведена расположења, која би сад лако духове раздражити могла, укину – пре свега захтевао удаљење двоглави орлова и аустријски боја са свију јавни зданија и уведење место њи мађарски боја и грба, које је и следовало, и већ се на ђумруку и на соларама приљежно молује, а где су ови знаци од камена или узидани, ту су народном заставом покривени и застрти. Друго је захтевање било, да краљевска комора мађарскиј језик уместо латинског уведе, које је већ 14. Марта учињено. Треће да се све краљевске продавнице дувана укину. Такођер и краљевска дувана фабрика у Темишвару, које ће се испунити. Најпосле да се лутрија укине; и то ће бити. Грађанско војинство није хтело Чивуте у своје друштво примити, зато је устројена шеста чета, у коју ови ступати. Напротив учећа је младеж драговољно примила и честне Израилћане у свој круг. И о калфама мајсторским било је питање и закључено је, да се само примају, кои су из Унгарије родом, и за које један у обштем уважењу стојећиј грађанин добар стои.

Хрватска. Данашњим околностима побуђени грађани Загребачки оправили су краљу један одбор, кои ће му предати прошеније, где се Хрвати опиру новим захтевањима Мађара, која грозе да народност славенску у Хрватској и Славинии сатру, тражећи: да се муниципална права и народност троједне краљевине од сваке навале Мађара обезбеде, чега ради да се има неодложно хрватскиј сабор сазвати; и најпосле да се Далмација са Хрватском саједини.

Аустрија. Бечке и Берлинске новине доносе званично известије, коим се јавља, да су се правителства Аустрије и Пруске изјаснила: шта мисле о променама у Француској, које се у томе састои, да се она неће мешати у тамошње послове, ал' ће свако повређен постојећи трактата сложним силама да одбију. Па за безбедност Немачке обратила су се на сва немачка правителства и ова позвала, да своје одборнике 25. р. М. у Дрездену пошаљу, где ће се саветовати о томе: шта је од потребе чинити при садашњим околностима.
14-га р. Марта обнародован је у Бечу овај царскиј проглас: 'Сматрајући садашња политична обстојателства, закључили смо властеле наши немачки с славенски држава, као и средоточнога сабора наше ломбардо-млетачке краљевине чрез одборнике с том намером око нашега престола сакупити, да се с њима посаветујемо о законодавственим и правителственим питањима. На овај конац већ издајемо нуждне наредбе, да се ова скупштина држи, ако не пре, 3-га Јулија т. г.'
После овога изишао је опет следујући проглас: 'Ми Фердинанд I. итд. учинилисмо сада такову наредбу, какову смо за нужно нашли, да се испуни жеља наши верни народа. Слобода штампе моим изјасњењем, коим се цензура укида, такова је дата, какова је по свима државама, где постои. Народна гарда на основима имаоства и разумности подигнута, одправља већ са успехом дужности своје. Наредбе су већ учињене, да се властели свију провинција и средоточни сабора ломбардо-млетачке краљевине, у колико је могуће за кратко време, са умноженим бројем заступника реда грађанскога сазову и сачине устав, кои смо ми за отечество увести наумили, узимајући при томе у обзир постојеће провинцијалне уредбе' итд. Бечке новине, које ове прогласе саобштавају под 15. (3.) Марта пишу, да је престолна варош Беч за прошаста три дана у великом комешању била, и како је патент обезбеђавајућиј слободе народне изишао, да је све весељем ускипило: кад је тај дан Њ. В. цар са своим братом Францом Каролом и синовцем се по Бечу на коли возио, да иј је народ са неисказаном радошћу примио и предусрео; тај истиј дан у 4 сата после подне изишао је цар са више чланова своје породице на доксат придворне библиотеке на пијаци Јосифовој, на којој је силниј народ и гарда сакупљена била, благодарећи најживље њ. величеству, што је своје народе, под његовом владом стојеће, благотворним уставом обрадовао. Мађистрат и одбор грађанскиј бечке вароши поднео је такође благодарно писмо цару у коме изјављује, да ће народи аустријски живот свој радо и весело жертвовати за свога великодушног цара и за своју слободу, и да ће противустати свима ударцима покретног садашњег времена. На последку да ће исти народи показати свету, да су они, слободом сада уставом обдарени, исте вредни и достојни.
Бечке новине од 17. (5.) Марта дају краткиј преглед шта се у Бечу 14. и 15. ис. мес. догодило. 14. пом. месеца још се међу народом задовољство повратило није, што је кнез Метерних оставку дао; истом у два сата после подне пукне по вароши глас, да је слобода печатње допуштена и да се гарда народна под управом обште уваженог грофа Хојоса саставити и устројити може. Како се за ово дозна, одма се највеће весеље по читавој вароши покаже, Заставе се с надписом: 'слобода печатње' по улицама носити стану; сви се наките белим пантљикама и кокардама (ружицама) мира. Но ово обште весеље око 4 сата после подне престане, будући да до реченог часа неизиђе од правителства никакав званичниј акт поменуте слобоштине утврђујућиј. Истом пред ноћ, пошто народ сасвим ускипи, изда се проглас, коим се цензура укида и обећава закон за печатњу. Ал' како и овај проглас није имао у себи уверења о оном, што се даје, то је незадовољство опет се на ново поновило; и тако су морали разумни и учени људи саветовати народ и устмено и изданим писменима, по свим улицама прилепљеним опоменама, да се народ стиша и ублажи.
14-га Марта у вече изиђе наредба, како се кнез Алфред Виндшигрец поставља за управитеља војеног и грађанског у Бечу и како се властелски сабори из немачки, славенски и италијански областиј царства установљавају. Ово се све објави 15. у јутру. Ал' се народ и с овим не задовољи; јер се у установљеним саборима изречно не каза, да ће се народ у њима као што треба заступити, рок за држање скупштина не определи се и никакав указ не изиђе, кои би устав за темељ прогласио. Међутим брзо устројавање гарде народне, позив одличнии грађана у властелинско саветовање и састављен грађанскиј одбор из најзнаменитии људиј ублажи опет духове. Ал' највише задовољи народ, што цар без сваке пратње, ослањајући се само на љубав своји поданика, међу скупљене гомиле дође, поверење ово народ с највећом радошћу прими.
15-га пре подне дође у Беч надвојвода Стефан; народ га тако радо прими, да из кола његови коње испрегне и довуче га радосно подвикујући у двор царскиј. После подне дође од унгарског сабора посланиј одбор пред ким је предњачио Кошут, у Беч, и таки буде о неколико одсека гарде народне с виком élyen (живио) по више улица праћен. Баш кад се ово свршавало, изиђе указ коим се уставом народи аустријски обезбеђавају. Сад се стану Бечлије руковати и грлити. Братство између народа свију у аустријском царству с највећим жаром са појави и утврди.
16-ог Марта поредак се у вароши поврати, дућани отворе и послови обичним током пођу. После овога изиђе указ, коим се саставља одговорно министерство за све провинције аустријске. Чланови овога још нису наименовани. Унгарскиј дворскиј канцелар гроф Апоњи, и президент полицајскога надлежателства у Бечу гроф Седлницки дали су оставку.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1241 on: December 18, 2018, 10:52:22 am »

Дописи. Београд. Кад је глас о последњој револуцији француској по свету се разнео, сви политици слутише, да ће она силно Европу протрести. И заиста дође време страшне озбиљности. Облаци скупљају се над Европом. То је време искушења за државе и народе. Дух просвете свуда прождире; народи, за слободу сазревши, ову траже! Шта се у Француској збило, а шта у Немачкој раде: то нам новине наше ласно описују. Ал' овај  протест, као што је око вештога државника и познаватеља народа прозрети могло, није се задржао на Рајни, ни на Дунаву; он је допро чак и до Тисе и Саве, па и Драве и Купе, и тако трагови његови показаше се у оближњим нама крајевима ц. кр. аустријски држава. Кад читамо, шта се по далеком свету ради: мислим, да тим више треба нам знати, шта се у нашем суседству чини, зашто тамо има народа кои су по крви и вери наши рођаци и браћа. Многи, често и противсловни гласови стижу нам одонуд. Колико из новина и писама дознасмо, цела се ствар у овом састои:
Кад је у Пешту стигао глас о побуни бечкој, она и овде одзива нађе. Како се то догодило, читалисмо у прошастом листу ови новина. У следствоу ове побуне саставио се од стране Мађара у Пешти један одбор, да жеље народне расматра и надлежном месту доставља, да би се испуниле. У ово време био је баш вашар пештанскиј, те тако се тамо нађе доста и Срба. Ови, верни позиву народности своје и побуђени околностима времена, двапут се скупе њи 3-400 у дому Текелиног заведенија, где се посаветују о томе: шта Србима данас чинити ваља? У оваком саветовању њином дође један одбор од стране Мађара и заиште од Срба руку помоћи, на које, пошто јим Мађари сва њина потраживања одобре, завештају јим љубав и братску слогу, и неколико њи буду изабрани, кои ће у Пешти остати као представници народа србског при мађарском одбору. Ови представници србски оправе свима србским обштинама, шта они при данашњим околностима од Мађара траже, и позову иј да права и слободе народа србског бране. Та траженија њиова, како иј на једном печатаном листу читамо, јесу следећа:
 1. Срби признају мађарску народност и дипломатичко достоинство мађарског језика у Унгарији; али захтевају, да се и њина народност призна, и слободно употребљавање језика њиног у свим њиним делима и саветовањама законном утврди.
 2. Независност, слободу, и узајамну једнакост вероисповеданија са другим христијанским вероисповеданијама отечества; слободно устројење, и управљање цркве; и обезбеђење црквеног језика.
 3. Да се бачка епархија таки и пре нашег народног сабора подпуни, а у будуће ни једна епархија преко каноническог времена упразњана да остави несме.
 4. Да се наши монастири са своим притражанијама у закону уведу, а одузета притражанија да им се врате.
 5. Да се при нашим конзисторијама, а апеллаторијуму пристави соразмерно число лица мирског стања са правом гласа у свима делима.
 6. Да се восточно вероисповеданије против сваког исповедателног нападања, а највише против уније обезбеди; а цркве, које сад у вопросу стоје, таки народу восточног вероисповеданија поврате.
 7. Слободно и независно устројавање и управљање школа наши и воспитанија народног.
 8. Право народниј наш собор сваке године периодически држати.
 9. Да се наш народниј собор, кои је већ решен, незакосно сазове, и да се на овај од стране мирске сто, од стране клира деведесет и пет, а од стране граничара педесет лица соберу, и то од ових последњих двадесет војничког, а тридесет грађанског реда да буду.
10. Да заседанија у нашем народном собору јавна буду.
11. Право из нашег народног собора свако захтевање народа Њином Величеству поднети.
12. Право у сoбору нашем народном верховног надзиратеља школа наших, и ассистенте како тако названог народног, тако и школски фондова избирати, и слободно устројеније, управљање и располагање народног фонда, и свију свои фунданција у монархии аустријској.
13. Да се нашем Архи-Епископу и Епископима на државном унг. Собору место и глас достоинству сходно по реду старешинства чина међу римским Архи-Епископима даде.
14. Да се член закона 10: 1792. обистини, и Срби како при највишим и вишим управљајућим надлежателствима, тако и при судилиштима приставе.
15. Да се Кикиндском и Потиском диштрикту право даде посланике у таблу станова и чинова са правом гласа шиљати.
16. Уређење границе војене у смотренију црквеном, школском, војничком и политичком на основу слободе и своје народности.
17. Да се Срби восточног вероисповеданија у смислу закона државних и своих привилегија ослободе од давања десетка римском свештенству. Краљу верност! Отечеству сваку жертву! Мађарима братску љубов!

Ил' народ србскиј није сасвим задовољен са овима точкама, па јошт више по привилегијама своима права и слободе жели имати; ил' се покретом данашњим и он узмутио, те се, како нам гласови из Бачке, Баната и Срема стижу, на многим местима побунио, бивше власти низвргао, и нове привремене поставио; грађани су се наоружали и полицајску службу сами одправљају. У овом смутном случају многи чиновници, побојавши се зар народне јарости, разбегали су се којекуда. Као што чујемо ал' поуздано казати не можемо: ово се ономадне догодило у Панчеву, Новом Саду, Кикинди и Тителу а прексиноћ у Земуну. Народ србскиј шаље сад цару прошенија, тражећи, да му се стање олакша, заслужена слобода и права дарују, реформе у свакој струци прављенија уведу, и устав земаљскиј изда; Срби пак по војничкој граници, као што смо известије добили, траже следујуће: '1.) да се уведу србски мађистрати по граници у смислу обећања Леополда I. у декрету 20. Авг. 1691. изданог, следователно и србскиј језик (нечитко) јавне; 2.) да се укину милитарске власти, и народ оборужа као и под Георгијем Бранковићем II., а народ да бира своје чиновнике сам и из своје средине; 3.) да се и за границу устав сачини, и сва феудална одношенија укину; 4.) да се уведе нов човечији криминалниј законик, да се поправи правосудије уведењем јавности и устмености са заклетим приседатељима (поротницима) и формом обтуженија; 5.) да буде савршена слобода печатње, науке и учења; 6.) да се укину контумаци на граници; 7.) да се слобода народни скупштина дозволи, и да у следству тога држање народног сабора сваке треће године о народном трошку, где ће се народне ствари решавати; 8.) да се обезведи слобода преласка у кои му драго закон, но обратно и у наш; а међутим да се православна црква од прозелитизма крепко и законо брани, и за то тврђе јемство даде; 9.)  да се Срби у већа званија постављају; у окружијама своима пак да поглаваре своје сами из свог рода бирају; 10.) да се обштине устроје на основу савршене слободе народног живота свог; 11.) граничари да не буду дужни изван Унгарије војевати; 12.) да се допусти савршена слобода заната и трговине.
Осим ови најпречи политични точкиј, да се јошт митрополит у Новиј-Сад премести, као једино згодно место централизације, народу србском у Аустрии нужне. Па овде да се установи србска семинарија, лицеум, препарандија, школска депутација, матица, и сва на средоточност србске односећа се заведенија.'
Но како је о уставу већ претечно царско решеније изишло, поуздана је надежда, да ће се духови успокојити, мир и поредак повратити. Правиј пријатељ човечества једном народу не може више желити, него слогу и законитост. У слоги и законим путем могу се све жеље испунити и народ прославити. А где је неслога и беззаконије, ту је очевидна погибељ и пропаст. Зато и ми од наше стране, сваком народу, па и Србима оностранским желимо и препоручујемо слогу и законитост. Слога народе подиже, законитост обдржава!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1242 on: December 19, 2018, 10:10:22 am »

Србске Новине, број. 22. од 16. марта 1848.
Русија. Из Петрограда под 8. р. Марта пишу: 'Јуче на последњиј дан месојеђа био је бал у зимњој палати, коме је и цар присуствовао. Баш се мазурка играла, кад ађутант цару донесе неке артије. То је била вест о француској револуцији, која је баш чрез телеграф дошла. Кад је цар прочитао, ступи у средину они, кои су играли. Игра престане, музика ућути, а цар прослови: 'У Паризу је република проглашена; много се крви пролило; тиљерије и краљев двор изгорео; краљ и краљева породица у бегству. Моја господо! спремајте се на коње скакати.'

Царство Аустрјско. Унгарија. Прошеније учеће се младежи кр. университета унгарског у Пешти: - 1) захтевамо, да се мађарскиј университет ослободи од старателства бечког правителства и университета и да се законом у томе обезбеди; 2) да се управљање университета по слободним начелима на ново устрои и да има на сабору земаљском своје представнике; - 3) да се добра университета ослободе испод начина досадашњег колегијалног руковања и да се одсад под јавним одговором рукују; - 4) да се заведе савршена слобода настављенија и учења, тј. да буде слободно ученицима за опредељено число година науку и наставника по вољи изабрати; исто тако да могу лица, науком и способностима отлична, слободно предавати, и да могу исто тако достоверна свидетелства издавати, као профессори, које држава плаћа; - 5) уредна и изванредна професорска места као и помоћничка да се попуњавају средством конкурса по заслузи, а не по милости, и без сваког призренија на вероисповед, исто тако да се умноже профессуре према потреби разни верозакона и потреби садашњег стања наука; - 6) да се установе гимнастичка заведенија и друштва; - 7) да се у пензију ставе и уклоне остарели или у науци заоставши профессори; - 8.) да се укину годишњи испити и да се место њи уведу јавни, строги и исцрпителни, бесплатни испити при свршетку наука, за које да се профессори од државе (а не од испитани) награђује; - 9) да се подигну већа садашњем захтевању науке одговарајућа и народа достојна училишта и друга спомогателна заведенија. – Будући да је телу профессорском до знања дошло духу времена саответно прошеније бодре младежи унгарског университета, то оно с радошћу пружа руку и прима горе изложене точке и целу ову свету ствар за своју припознаје.

Хрватска. Грађанска гарда у Загребу се журно уређује. Велико огорчење влада против Мађара. Хрвати траже, да се сасвим одцепе од Унгарије, ал' да се Славонија и Хрватској присајузи не само Далмација,него и војничка граница, Крајнска, Штајерска и Петрија, и границе старе Хрватске до Уне и Бихаћа у данашњој Босни, па да све ове земље имају свој особитиј устав и одговорно министерство, независеће од унгарскога.

Аустрија. Бечке новине доносе непрестано многа известија, како је с великом радошћу по разним провинцијама царства аустријскога примљен глас о даном уставу и слободи штампе. Народна гарда свуда се брзо и лепо уређује, свакиј драговољно долази, те се уписује. У Прагу, Брину, Љубљани, Трсту све је било у највећем поредку; куће се у вече, кад је глас о учињеној промени стигао, осветлиле, народ без разлике реда и чина, пола и возраста, ходао је по вароши, узвикивајући у славу добродушнога цара, кои није крив што је досада рђаве советнике имао; хиљаде буктиња трептише у рукама народа, свакоме је срце од радости играло; свакиј је разним начинима снешио, да своје благодарно чувство изрази. Тако бива, кад владаоц слуша глас народа! Свуда је све на миру прошло само у Градцу било је метежа; ал' и овај се родио пре него што је тамо дошао био глас о дарованом уставу и слободи. Ученици тамошњи, чувши како су Бечлије дали цару прошеније, закључе, да и они исто ово даду, па уз њи пристану и грађани. 15-га Марта отвори се тамо земаљскиј сабор, те и он закључи молити цара за реформе. У то стигне из Беча глас да се тамо буна родила и народ се узруја.Ученици се први побуне, те ударе на језуитски намастир, кои поруше и језуите растерају. Војска није излазила против народа. Управитељ местниј изда заповест да се ученици и грађани наоружају и у вароши ред обдржавају. Међутим стигне из Беча глас да је цар даровао устав и слободу штампе, и да ће народна скупштина из свију провинција сазвана бити, као што је то народ желио. На ово се сад смутња и огорчење преобрати у радост и весеље. Те тако сада и тамо влада мир и поредак.

Њ. В. цар наименовао је грофа Франца Коловрата президентом министерства, грофа Фиклмона министром спољашњи дела, барона Пилерсдорфа министром унутрашњи дела, грофа Тафе министром правосудија, барона Кибека министром финансије, - све привременима. Министри војени дела и просвештенија још нису наименовани. Правителство је закључило, да се на ползу сиромашније класе умали ил' сасвим укине порез на јествине. Састављен је и у Бечу један одбор од лица из разни редова, која ће предстојећега сабора устав израдити и правителству разна предложенија чинити о реформама.
У Бечу је сада подпуниј мир, свакиј иде своим послом, и сва варош као обично изгледа, само још се радост о полученој слободи очитава на сваком лицу. 19-га у јутру држало се у саборној цркви благодареније Богу за повраћениј мир. Многиј је народ овоме присуствовао; а народна гарда парадирала пред црквом.
Бечки листови, како се штампа ослободила, претресају све унутрашње државне послове, и Бечке Новине, које су досада више се с Хином, него собственом земљом занимале, доносе сада врло честите чланке о многим важним предметима, као: о данку, о уставу, о слободној штампи, о потребама царства аустријскога итд., и опорочавају досадашњу сустему кнеза Метерниха, говорећи, да је она управа к пропасти водила монархију аустроугарску. Оне сада, да би више о домаћим стварима говорити могле, излазе двапут на дан, у јутру и увече. Нећемо ни мало погрешити ако рекнемо, да бечки листови заузимају сада скоро прва места у немачкој журналистики. Ово је знак, да у Аустрији има ваљани духова, само што су се до сада окивале вериге цензуре. Само јошт што Беобагхер тера свој стариј шлендриан; ал' и зато се против њега сад једногласно вика у свима журналима подигла. Сада излазе у Бечу и многи нови журнали: међу тима напомињемо само два, која обричу врло важна бити, а та су: 'Уставне подунавске новине' и 'Уставовац'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1243 on: December 19, 2018, 10:40:06 am »

Дописи. У Бечу, 7. наш. Марта. (Ако ће и мало доцније бити, опет се надам, да ћемо читатељима нашим угодно учинити, ако ставимо ово описање бечкога догађаја, које нам је од једног очевидца и саучастника, а нашега Србина дошло, јер и тако што смо год о овом догађају писали, било је само у одломцима, па доста и неразумително.)
Што се пре неколике недеље дана догодило у Паризу, дарнуло је у све готово народе по Европи. Французи нису слали никога никуда нити су где кога подбадали да буну диже. Оне мисли, са коима су се они дигли, нису остале само у њима, него полетеше од срца до срца, и каква где срца нађоше овако се за њи ухватише. То су најпоуздании бунтовници, кои се никога не боје, нити јим може ко што, јер су од Бога; то је време или дух времена. Ти јунаци, што се ни очима не виде, а свако зло са света затиру, дођоше и овамо у Беч, и Беч се усколеба. На измак прошлога месеца договорише се сви ђаци овдашњи, те написаше писмо на цара, и молиша га, да укине што је зло у његовом царству, а што је добро па га у њему још нема, да постави: молише га да укине цензуру, - да да устав према данашњем времену, - да министри дају народу рачун за своја дела, - да се држе земаљске скупштине, па да и простиј народ има на њима своје људе, а не само велика господа да се сакупљају, па још ни они да не смију говорити и радити за народ како би требало и како би хтели, - да је свакоме слободно ући у судницу кад се коме суди, да види хоће ли судије право судити, - једном речи, искаше слободу.Исто тако писмо спремиле су неколике хиљаде мештана и цару предале. То је било до уочи понедељника (1. Марта), а у понедељник је ваљало да се скупе господа на земаљску скупштину. Кад буде у понедељник и скупштинари се скупе у земаљску кућу, скупе се и ђаци пред њу, а за њима се згрне и друга светина сваког реда тако да су унаоколо све улице притиснули. Док су скупштинари у кући вијeћали, стану ђаци на пољу казивати народу како су писали цару и шта су у њега искали, и како треба сви то да ишту. Најпосле проговори један од њи гласовито да би сви чули, а тек што проговори, повиче народ одострага да га дижу на рамена кои су ближе њега, да би га и ови видели и боље разумели што говори. Ови кад га дигну, а то момак од 22 године, па почне од прилике овако: 'Ја сам родом Пољак, али нећу говорити у име Пољака, него у име свију, коима је слобода мила'; па онда стане казивати да то према данашњем времену ништа не ваља како се у њи још народом влада, и да је свему томе крив министер Метерник; најпосле рече: 'Да Бог поживи нашег ћесара, кои је добар и све ће нам дати што иштемо, али најпре да се збаци и протера Метерник'. Док је овај Славенин овако говорио, народ му је свакиј час прекидао говор вичући: 'право! право!', и рукама пљескајући, а кад сврши, на све стране заори се 'право!', па га понесу даље; и тако су га носили од улице до улице, и он говорио народу да тражи себи права према данашњем веку, као што и остали многи народи већ имају. Најпосле дођу тако руљом пред кућу где Метерник живи, и онда онај Пољак стане викати на Метерника и ружити га, између осталога рукама показујући на прозоре његове рече: 'Овога, што народ убија и прождире, ваља збацити и протерати!' Народ је и ту пљескајући рукама викао: право!
Оданде врате се опет пред земаљску кућу. Скупштинари да би народ умирили, даду јим доле да се прочита како су и сами цару предложили што они желе, и како је цар обећао да ће учинити законим путем, него они нека се умире и иду свак својој кући. Али ђаци то писмо, кад виде шта у њему пише, подеру на комаде вичући: 'Нема одлагања! Доста је варања! Сад хоћемо да се да!' Тако је буна расла све једнако, и дућани се сви позатварају. Од како је Беча, није у њему оваке вреве било. У томе на заповест поврви на све капије у град сва војска што је овде, и до ½ 2 сата по подне извуку се топови на бедеме и на сва главнија места и улице, и све капије на граду позатварају се; на пољу је из града могао ићи које хтео, али и то смо на капиџик један по један, а унутра нису пуштали никога.
Сад царев братучед Алберт, млад човек од свои 30 година, као војнички управитељ у Бечу, изиђе с гранатирима на оне, што су били пред земаљском кућом да ји растера. Како се приближи, заповеди војницима те стану пунити пушке танетима, онако пред народом. Но то у један пут Алберту око главе полете цепанице од различити дасака, особито од они које су с надписима изнад дућана стојале. Он се разљути па повиче на војнике да пуцају у народ, који је пред њима стајао на један корак. Ови оборе из пушака, али срећа те нису хтели сви у народ, него изнад њега у ветар, и тако само четворица које од ђака које од осталога народа падну на место мртви а ране иј се више. Ђаци истина овде отму од солдата неколике пушке, али ји солдати распрсну и узбију, па отиду даље. До сад нико од ђака ни од народа није ни мислио о боју, него су само мислили речима да траже правицу своју. Сад пак пошто се крв пролије, стане се на све стране викати: 'Шта ћемо сад? Без оружја нема ништа. Камо оружје?' Онда неколико ђака потрче ка грађанској оружници; кад тамо, али топови пред њом намештени и царска је војска чврсто обколила. Они ударе онако с голим рукама, али јим војници и онде убију неколико друга а неколико ране. Онда они да би још већма раздражили народ, узму све своје мртаваце и рањенике, па иј понесу кроз народ показујући ји народу, и позивајући га на освету. У томе наиђе на њи један царскиј капетан на коњу, а ђаци како га опазе, скоче те га свуку с коња, и на његово место посаде једнога свог друга, па га на коњу онако крвава поведу даље по улицама, које су све биле пуне народа. Народ не имајући оружја стане викати: 'Камо грађанска војска? Амо нек' иде!' Мало за тим стану грађани по гдекои излазити с оружјем и у своим војничким хаљинама. Како би се гдекои показао, народ јим је са свију страна пљескајући рукама викао: 'Право! Да живе грађани!' И тако се стану оружани грађани све више и више скупљати. Велике чете царски војника све су једна за другом пролазиле кроз сав град, а народ гдешто звиждао како би иј опазио. Тај дан до мрака царска је војска на више места ударала на народ, и осим остали и неколико грађанина убила, и једну госпођу посекла, која се онде нашла. На то све народ се већма бунио и све већма викао, што се тако с њима неоружанима ради, особито су ружили и псовали ерцхерцога Алберта, називајући га балавцем, крвником и нитковом.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У томе дођу гласови да се и прост народ по подграђима и около њи побунио, и да све царске ђумуркаме на ђумручкој врсти запаљује и разваљује. Народ је у граду како вичући по улицама, тако и преко свои посланика искао од цара да војска царска изиђе из града, а да се да оружје грађанима да они ред држе и чувају. Цар видећи како је народ узаврео, заповеди, да се војска умири и повуче на главне страже, и да се отвори грађанска оружница и да се оружје даје ђацима и грађанима. Поред тога да би се народ још већма ублажио, објави се да је Метерних збачен с министерства, и место Алберта за војничкога управитеља да је постављен Виндишгрец. Тако се народ мало ослободио и ублажио, али од онога, што је управо искао, још није било ништа. Кад се стане сутон хватати, на некаквој кући упале се свеће на прозорима, ђаци опазивши то, обрадују се врло и повичу улицом: 'Свеће на прозоре!' и у један пут се запалише свеће на свим прозорима по целом граду; а где није било свећа, они се прозори одоздо с улица сви полупаше; тако буду полупани прозори на свима царским кућама, где су били различни судови и писарнице, као на полиции, на градској судници, на пошти (пред којом су стајала на неколико корака два топа), на дворској војничкој вијећници (с две стране, а с треће, спреда, није се могло приступити, јер је стојао читав логор коњаника; овде су и сама дрвета с прозора покидана), и на самоме царевом двору с једне стране, од куда се могло приступити. Само у библиотеку нико није дирао. И тако је целу ноћ по свим улицама врвио народ, оружан и ненаоружан вичући : 'да живи слобода! да живи устав! да живи слобода штампе!'
У уторник освану капије на граду једнако позатваране, и на њима и по свим главним местима војска царева и топови, као и јуче, а по ћошковима исприлепљивани прогласи: један од цара где писмено јавља за Метрерниха и Алберта, што се синоћ прогласило, и где допушта ђацима да се оружају и да с грађанима настоје да се мир поврати; а другиј од новога градскога војничког управитеља Виндиш-греца, у ком оштро опомиње народ да се умири, и да не чекају да ји војска мири. Цар је још мислио да ће буну силом угасити, за то је и поставио Виндиш-греца на Албертово место, јер га је знао да је зао човек. Али га је и народ знао (а да га и није знао, познао би га по овом прогласу), те оне прогласе где је год кои дочепао, све на комаде искида. Сад се народ на ново узбуни и још већма поплаши да Метернихов начин владања не остане, ако и јест Метерних пао, па поврви и мало и велико к оружници по оружје; ту је било адвоката, лекара, новинара, трговаца, занатлија, калфиј и слугу; богаташа и сиромаха, без разлике језика и постојбине (и једног Арапина видио сам у чети), све да се подаве гурајући се ко ће пре доћи до оружја. До 3 сата по подне била је сва грађанска оружница испражњена. Кажу да је било људиј које под пушком које под сабљама до 10.000 (Берлинске новине кажу, да иј је било 70.000); сами ђака било је око 1.000. Истина је да барута и олова није имао нико а гдеко ни кремена, али су пушке имале све панганете, и да је дошло до невоље, опет би и с њима боље било него с голим рукама. Како би 50-100 глава уграбило оружје, неколико иј грађанска војника повело кроз град, па из града у које подграђе, и онуда би иј водили кроз све улице као на патролу. Свакиј је од њи имао око леве руке више лакта белу пантљику. Како то народ опази, за један час није било нигде једне мушке главе без тога знака. Пред сваком четом ишао је бел барјак, и куда би год прошли, свет би пљескајући рукама из гласа подвикивао: 'право! да живе!’ а госпође би с прозора бацале венце на њи, махале белим марамама, или би направиле праве барјаке беле, па њима махале доле, а гдекоима, кои нису имали бела барјака, и бацале. Када се види како се народ оружа, икако је сав град узаврео, пред подне изиђе заповест те војска изиђе из града с топовима заједно, па се улогори између града и подграђа (близу двора); само на капијама остану велике страже: свак је могао и унутра улазити и напоље излазити, само кола нису пропуштали. Око подне пукне глас, да је цар допустио народну војску  (националну гарду) и слободну штампу, а кад се око 4 сата прилепе по улицама прогласи само да је допуштена народна војска, а од слободе штампе ни спомена, онда загрми по свему граду: 'Превара! не даду нам ништа!' и многи почну викати: 'јуриш на двор!' Кад цар то види, онда у вече пред саму ноћ, изда нов проглас од неколике врсте, да се укида цензура, и да ће место ње изићи закони за штампу. Али то народ готово више раздражи него умири: једни су говорили да тим, што се укида цензура, не даје права слободна штампа; а други су говорили, да нови закони за штампу могу бити гори од дојакошње цензуре, трећи су говорили, да цар не мисли дати ништа, него, ил' само заварава док му не стигне војска ( и заиста се била почела прикупљати из оближњи места, јер је у Бечу било највише 15.000 момака), и сви су се у томе слагали, да се што пре тражи правиј устав, кои ће онда све дати. У вече буду опет по свему граду и по подграђима на свима прозорима свеће запаљене; и то још и онде, где су пре прозори полупани. И тако ноћ прође опет у викању и ходању по граду као и пређашња.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
У среду испред подне изиђе цар у отвореним колима са својим братом и наследником Францом Карлом и његовим најстаријим сином Јосифом кроз све главне улице до университета. Многиј га је народ пратио вичући: 'да живи цар и устав!' Тако су га дочекали и ђаци код университета, онде он рекавши ијм да буду мирни а да ће се све испунити, врати се оданде натраг у двор. После тога по подне изиђе управо под царевим именом уредба, у којој цар каже: 1) да он у оним речима: 'да се укине цензура' разуме: да се да слободна штампа, и то онако слободна како је у свима земљама где је штампа слободна; 2) да се народна војска састави и за свагда остане; 3) да је наумио дати свему царству устав, и за то да је уредио да се 'што је могуће пре' скупе посланици из свију аустријски земаља. Ако и јест још питање какав ће бити устав, опет се на ову уредбу умире, видећи да је заиста дата слобода штампе, те паметни људи могу питати шта треба у уставу да се народу да, и видећи да је народу дато оружје, да носи, те ово, што му треба, ако му се лепо не да, може опет силом тражити. У вече сав град и сва подграђа била су опет осветљена. Народ је готово целу ноћ у радости врвио по свему граду.
На по сата пошто је проглашен устав, дошли су из Пожуна посланици од земаљског сабора и донели цару молбу, да би Угаској дао министре, кои ће за свашта одговарати, а да би дао устав свим народима царства свога. На ову молбу добила је и Угарска министре као што је тражила, а устав је цар дао и без ње.
У четвртак су све капије на граду биле отворене и на њима обичне страже, осим капије дворске, која је једнако остала затворена, и око двора једнако велика стража да нико не може унутра. Овај дан се уписивао народ у народну војску и гомилама у радости ходао по улицама с оружјем и без оружја. Дућани су готово сви били отворени, и кола су већ ишла по граду. У вече су опет и по граду и по подграђима гореле свеће на прозорима, и нова народна војска сва је ишла с барјацима и бандом по свима великим улицама; хтела је да прође и кроз двор да је и цар види, али јој он лепо захвали изговарајући се да је слаб те не може устати да иј гледа.
У петак све се више мир повраћао и утврђивао. Народна се војска једнако састављала и утврђивала. После подне сарањени су они, кои су бу буни погинули. На осморим колима ношено је 15 мртваца са највећом жалости. Сва нова народна војска и силно људство отпратило иј је до гробља, где су иј све у један гроб саранили. У вече нису паљене свеће на прозорима, јер је изишла молба од варошког суда, да се то неби чинило, еда би се што пре правиј мир и ред увео, и свак се на свој посао повратио.
У суботу кроз двор још се није могло пролазити, и војска је овај дан још у логору иза града била. Беле пантљике већ почињу скидати сви, кои нису записани у народну војску. Данас, у недељу, отворили су капију и на двору царском, па се сад може и на њу пролазити. Сад се види, да је двор био пун натучен војника; и сада још једнако леже војници као у логору. Војска није више иза града у логору; данас се разишла у своје касарне. Сутра, у понедељник почеће ђаци опет ићи у школу.
Да је коме каква штета или неправда учињена за све ово време у оволикој светини и онако узбуђеној, не би никакво чудо било; али је заиста велико чудо, како је без полицаја (ни један се није смео показати) и без сваке опомене такиј ред био, и тако свак је пазио један на другога, да боље бити не може. Ово је знак, да осим полиције још нешто има, што може мир чувати. – По гдекоим подграђима и около њи народ је прост доста штете починио, и још ни данас није од тога сасвим престао; али то је сасвим била за себе друга буна.
За Метерниха се управо не зна где је; једни веле да је побегао из Беча, а други кажу да је овде, па се сакрио.
Од овога часа како се цензура укинула, штампа се когод шта хоће, и пред књижарницама стоје објављене на продају књиге и новине, које су досад забрањене биле.
Из Беча нам приватна писма јављају, да је тамо 22-га р. Марта проглашена обшта амнестија за све политичне преступнике. Обширније надамо се, да ћемо читатеље известити у следујућем листу.


* Kaiser Josephsplatz zu Wien am 15. März.jpg (421.01 KB, 1140x756 - viewed 24 times.)

* Ausfahrt des Kaisers Ferdinand in Wien am 16. März.jpg (365.15 KB, 1140x750 - viewed 23 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1244 on: December 20, 2018, 10:42:30 am »

Земун, 14. Марта. Као што сте у последњем листу нашем за Земун напоменули, онако се заиста и збило. Народ овдешњиј у силној множини скупио се 10. т. м. у вече пред варошку кућу и ту викао, тражећи слободу и олакшицу стања свога. Како је ова смутња била све опаснија, па да би се само народ стишао, буде му по вољи учињено што је год тражио. Тако су сви чиновници нашега мађистрата поодпуштани, изузимајући једнога само градоначелника капетана Штајгера, кои је још за време остао градоначелником. Затим је народ изабрао г. К. Шпирту за подградоначелника; за полицаја г. А. (нечитко) и тако редом и све остале чиновнике своје средине, у које он поверење има. Осим тога још је проглашено, да се свака аренда с места укида; тако је калдма, увоз и извоз од свакога плаћања ослобођен; мађистратска касапница имаће се разрушити, и сваком је допуштено, да може говеда клати и где год хоће месо продавати. Кои куда путује, не треба му сада милитарскиј пасош, но само грађанскиј од варошке власти. Ово је све којекако без великог немира прошло. Ал' простота обезуздавши се навали сада на паробродство, хотевши пароброде силом уничтожити. С том несмисленом цељи скупи се 12-га т. м. у вече силно људство на овдашње истовариште, где пароброди стају, развали и расече мостове, и најпосле удари на магазе, где трговаца наши еспап стоји, да иј запали. Но разумнији грађани умешају се, и преклињући народ стану га молити, да то не чини, на које се оваj једва с великом виком разиђе, претећи да ће се осветити. Овде је почињено штете близу 1000 фр. ср. За сво време овога метежа војске се није ни видити дала, а и сада наоружани грађани извршују полицајску службу. Јуче је дошло мађистрату нашем званично известије, да је цар благоволио устав дати за државе своје, на које је синоћ, поред обштега весеља, сва варош наша била величествено осветљена. – Данас чујемо, да се из Варадина шиље нова војска у Земун. Простота је овде јако раздражена, па не само код нас, него и у околним селима. Дај Боже, да само све на миру прође.
П. П. Сада чујемо, да је ови дана било и у Вуковару немира. У следству ови вармеђа је закључила, да се сви званични послови србским језиком воде. Но о томе ћете ваљда добити обстојателствено известије.

Панчево, 8. Марта. Овдашњи житељи одушевљени духом једва дочекане слободе, која читаву Европу потресе, сложили су се, да предложе надлежној власти тегобу у обзиру узвишеног данка, кои се по данас објављеном прогласу од Панчеваца плаћати мора, и кои је велико огорчење породио. Данак овај састоји се у плаћању 4 фор. ср. место 2 ф. ср. од човека, и 1 ф, 20 кр. ср. од теглеће марве место 20 кр. ср., и убиточан је особито за нижу и средњу классу, а знаци времена такви су, да се сад пре на умаљавање а не узвишење данка мислити мора, ако се жели мир одржати. Народне кокарде добићемо ови дана у већем броју, будући се јавно носе и здраво траже.

Из Панчева, 11. Марта. И ми Панчевци пођосмо обштим покретом. Јуче бијаше и овде буна, ако се и није намеравала. Грађани су хотели само неке точке молително предложити, чега ради је њи 200 одређено било. Доцније пак скупило се до 600 људиј, кои огорчени због узвишеног данка наскоро успале се, и сав мађистрат од градоначелника до писара, изузимајући синдикусе, преображавати почну. Два су чиновника једва живoт спасли, но били су довољно испребијани. На њиово место постављени су грађани једнодушним избором народа. Међутим јуриле су жене блатом, обрамицама, и метлама војничког комисара Лангалера, кои је највише крив што се данак повисио. У вече била је сва варош осветљена, а данас влада свуда мир и тишина. Панчево је закључило 13 точкиј, које ће од грађана лично управо цару однети, и за потврђење молити га, међу коима је најзнаменитије, што се проглашује независно од војничког правленија, узимајући унгарскиј устав, и желећи с Унгаријом сајединити се, слобода говора и печатње, устменост и јавност суда итд. Оволико вам у кратко и у хитости јављам, избегавајући потанко описивање хотимице, јер знам да требате простора за остале важне догађаје, које вам сад као киша падају.
Logged
Pages:  1 ... 71 72 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 [83] 84 85 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.056 seconds with 23 queries.