PALUBA
March 29, 2024, 04:56:25 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Donirajte Palubu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 [85] 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 723032 times)
 
0 Members and 5 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1260 on: January 04, 2019, 10:42:02 am »

Панчево, 27. Марта. Јуче у јутро приспео је овамо један батаљон немачко-банаске регименте, састављен из сви 12 компанија, да у Италију одлази. У следству тога постали су многи младићи официрма, а кои су официри били, узвишени су на већи степен. Нажалост показала се и у само ово озбиљно доба неправда, пакошћу произведена, по којој је дичниј један обрлајтнант С., још одпре гоњен, од три, а способниј и ревностниј Србин летант Н., кои је такође многу немилост од безчовечног и далеко злочувеног полковника Сузана искусио, од 10 другова прескочен, и тако су од полаза на војну заостали. Ми ову неправду из уста толики официра, војника и грађана свуда чујући, не пропуштамо овде забележити, осећајући позив слободне штампе сада и сваког дописника, као и досад, да се у будуће барем већој неправди противстане, а наведениј случај да се испита и праведно пресуди. Налог к полазу у Панчево је дошао ноћу тако хитно, да су официри гдекои једва сат времена за приправљање за пут имали. У јутру држао се је на вежбању посмотрај војника, где су и заклетву верности положили. Г. подполковник држао је у немачком језику сходно једно и красно слово, које је исто судејскиј капетан г. А. Рајачић србски изговорио, за коим је громовито цару 'живио' следовало. Око подне дошавши војници у варош, устане се на великом плацу, онде где су мало пре по рђавом представљању и опису против своје једнородне браће стојали, али хвала Богу и мирном народу одма се и весело разишли били. Ту су јадни граничари готово до само вече на највећој врућини и прашини, без ручка стојали, сложивши пушке у пирамиде. Узрок кажу био је тај, што Панчевци њима обиталишта дали нису; но то је само измишљење, коим се, као што многи потврђују, хтела граница с Панчевом (нечитко), да неби и она захтевала саједињење са Унгариом, или с Хрватском и Славониом. Да су се обиталишта мађистрата искала, доиста би иј браћа граничари одма и получили, као што се је то у вече и случило, где су иј грађани братски почастили.
Данас око ½ 5 сатиј у јутру зовну добоши и свирајућа банда војнике на скуп, имена ови буду прочитана, и компанија за компанијом пође редом у одмереним часовима к Тамишу, где је пароброд 'Карл' са две товарне лађе на њи чекао. Док су се једни од своје родбине праштали, грлили и љубили се, заоставши на плацу војници подвикивали су радостно, и играли коло, које ијм војници у гајде свирали, док најпосле и они у лађу не уђоше. Сад се око ½ 9 сатиј отисне од обале, а банда на њему засвира, по савету родољубивога нашег песника г. Андрића, кои ће нас, мимогред да речем, скоро оставити, намеравајући у Земуну се станити, народниј марш: 'Радо иде Србин у војнике', а громко 'с Богом' разлегало се по ваздуху, мешајући се са јауком и вриском заоставшег света, од кога се је 5-6000 скупило било. По одласку лађе владала је у обште свечана тишина, свакиј је ишао замишљен кући, као да је хтео рећи:зашто иду браћа против браће, а мени је зујао у ушима непрестано изрек једног војника, 'да полази као марва на касапницу'. Срећан вам пут браћо, покажите стару верност и храброст ваши прадедова и отаца, славе вас венци чекају на пољу чести, а код куће устав и слобода, слобода, која ће ратове уништити, ове нечовечне но за одржање мира за сад нужне борбе, коима ће обштиј мир света следовати!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1261 on: January 05, 2019, 10:01:51 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Брод, 28. Марта. Код нас је хвала Богу до сада све мирно, ми овде устрпљиво чекамо, што ће с нама бити, а около нас је буне доста, не налазимо за добро, да и ми к великом нереду, кои посвуда бесни, допринесемо. Мир је најбољи, кому га је Бог дао.
Наш је добри цар више дао, него би морао, пак незахвална светина хоће још више, тако је по старој пословици: пружи му прст, искаће сву руку. Мађари своима захтевањима прекарарују, Хрвати су мало бољи – а сва ми се захтевања чине – како да мир не желе. Ми се овде највише босански потурица боимо – сви се оружају, а наоружани сe сабирају на хрпе од 2-10.000 глава, нуз то свеједнако пропиткују: када ће наши други батаљон одлазити? – То није по нас добро, ми знамо, да ови далеко неће доћи, ама ијм на част све, кад нас овде обезвојничене покољу, побију, подаве, попале и поробе, кои смо ијм овде на узелцу и ударцу. – Oвде сам од наши људи чуо, да се је синоћ на небу неко знамење од 9 – 10 сатиј у вечер видело, прости веле, да је приличило србском слову Ж, други кажу да је аустријски грб двоглавиј орао; то како се мени чини све једно је, јер Ж двоглавом орлу много наличи.

Панчево, 31. Марта. Новине нам се, браћо, србске умножавају. Зато је нужно, да и разлику међу њима правимо. Јербо сваке новине имају своју особиту тежњу. Ја милујем новине у ово реформовито време оне, које највише на то иду, да народ наш србскиј политично освесте. Овој цељи одговарају за сад по мојему мњенију најбоље Новине Београдске. Јербо оне праве леп извод из свију најслободнии новина немачки, француски, италијански, и англијски тако, да ко је Новине Београдске прилежно читао од најновије револуције француске, тако је могао поњатије добити о духу времена данашњега, и политичкој тежњи Европе на човечност, како год да је све поменуте европске новине читао.

Из Ковина. У нас се чује, да депутација Панчевачка није у Бечу ни пуштена пред цара, или кога заступника царева, но само у неку канцеларију, где јој је речено, да иде кући, а наредба да ће доћи. Зато наши људи посвуда говоре, да и неће слати више депутација у Беч, не да ће ићи одсад другим путем, коим заповеда Бог и здрав разум људма у невољи, као што чине и други људи.

Из Новог-Сада. Из поузданога извора чули смо ови дана, како су нови унгарски министри позвали г. Павла Трифунца к себи ad dandas rationes, као да он србскиј народ буни против Мађара, говорећи му, да то не чини, јер може главу изгубити. Но чујте Срби, како ијм врлиј родољубац одговори: 'Знајте, господо, да ће моју једну главу ваши сто хиљада заменити; пак радите сада са мном што хоћете!' Е таки нам с' хиљадили Срби!

У Срему на Благовести. Политичке промене које су се код нас догодиле, познате су вам. Ко је у стању пророковати, каква ће следства из њи за нас Србе проистећи? Хрвати захтевају за себе министеријум, и у готову што се не захтева коначно одцепљење од Угарске. Младеж славенска у Бечу поздравила иј са добродошлицом, и код нас има ко за то агитира, истина све или људи за политику не дозрели, или онакви, кои то захтевајући мисле на реакцију политичну. Многима, кои су досад безуздано и произвољно и са чести, и са имањем људским свои подложени располагали, многима је сад тесно то ново стање. Сељаци, и житељи већи места, кои су до сада под дахијама живили, оживили су као трава кад је кишица ороси. Ако се сепаратизам појави, може зла следства имати. Ви знате како ја о народности и нашем народу мислим, како сам за та блага народна по сили мојој делао, и осећао – ја би из свега срца сад желио мир. Људевит Баћањи, кога младеж горе спомењена нападатељем народности наше готово изриком нариче, он је и до сад штедио народност нашу, а сад и мора не само штедити, већ и подпомагати; зато би требало пустити, да се ова слобода утврди и у живот ступи, пак, кад смо ми као робови знали и могли нашу народност бранити, сада ћемо као слободни још лакше и умети и моћи не само бранити – већ је и у политичне јавне послове увести.
(Поштовани дописатељ наш, као што видимо, нема бистро поњатије о слободи, коју Мађари у Унгарии заводе. Та Мађари хоће слободу само за себе. Није ли потурица-Кошут ономадне у сабору рекао, да све оне, кои народу говоре о другој којој, а не мађарској народности, треба позатварати? Каква је то слобода? није ли то сатира слободе? И шта ће онда бити, ако Мађари на сабору, као што је слутити, издаду закон, да је свакиј онај, кои другу коју народност у Унгарии проповеда, издајица отечества и преступник, па Славенина, Влаха и Немца, кои неће Мађар да буде, као државнога преступника, подвргну казни! Хоће ли онда Срби моћи народност своју бранити, и сачувати? Никада ништа ако са сада не избаве! пр. У.)
Томе је сремска жупанија већ делом поступила, и у великој скупштини 12- т. м. држаној, наш језик у јавне послове увела. У Срему нема ни атома од мађаризма, па тако и у оне друге две славонске жупаније; откуд дакле страх да се не помађаримо, него или се то разглашује из незнања, или из тајнога плана, желећи како тако реакцију постићи. У Вуковару и околним селима дометнута је на барјак к народним бојама и зелена, али само на првиј позив братинске уставне љубави према Мађарима, а не као знак мађаризма – то је једно; а друго, требало би питати како је то учињено, пак ћете чути не саветовањем и плачом, него тренутном жељом младежи, која је ватрену жељу братинства међу Србима и Мађарима у Пешти видила, па за знак те љубави уставној браћи, која јој је слободу навестила – на част тако делала. Хоћемо л' за боју рат водити? Кад смо ми у тами прошли векова нашу народност сачували – ко ће се малодушно у слободи бојати народност изгубити. Ко се тога бои, тај је о родној снаги слабо уверен.
Ја се надам да ће министериум угарскиј имати по један одел за наше земље. Жупаније ће у послове своје народниј језик увести, и већ су га увеле. Заклети судови мораће, и не могу другчије него у народном језику већати, пак куда ћемо даље? Хоћемо ли сада место слоге, раздор? Ко га жели, тај има тајниј план реакције политичне, томе није срећа људска, него његов или туђ интерес на срцу. Читалисте како су Немци депутацији хрватској викали: Einigkeit! Einigkeit! Тако би ја, као пријатељ мога народа, кога мислим нисам последњи син, викао нашој браћи по Срему, по Славонији и по Хрватској: јединство међу нама, и јединство уставно са Мађарима. Ко тежи нас уставно цепати, тај ради за непријатеља, кои ће нас раздвојене прогутати.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1262 on: January 05, 2019, 10:14:01 am »

Браћо Србљи, кои у аустријском царству живите!
Делајте докле свет имате, рекао је сам Христос Спаситељ. Сви су се народи Европе пробудили и народну самосталност своју утемељавају и укрепљују. Немци, Талијани, Пољаци, кои под различним правленијама живе, теже за саједињенијем народности своје. Мађари већ и народниј министериум свој добише. То исто траже и Хрвати, Чеси и Галицијани. Нико не спава.
Јели прилика браћо! јели достојно, да ми с прекрштеним рукама стоимо, кад свет имамо? Јели достојно, да ми дремамо сад, кад је цео свет будан? Није ли штета, да се ми Србљи не споразумемо, и то баш сад не споразумемо, кад у споразуменију све оно задобити можемо, што нам је од векова неправедно одречено било. Једни бигермајстера и писара, други кнеза и потароша, трећи школскога надзиратеља збацујемо, једни попа и проте намештамо, а други ђерме кваримо. Једни и непознавајући Мађаре и њиово тежење, таки су готови без свакога задржаја њима присединити се, други веле, да је боље Хрвата држати се. Пештанци једно, Новосађани друго, Вуковарци треће, Румљани четврто а Граничари пето и свакиј особито нешто захтевају. То је браћо жалост и несрећа, да ми коловође, да ми средоточија и споразуменија немамо.
Оставимо се за сад местни интереса наши, оставимо се ситница. И то су истина тегобе и потребе наше; али за те и доцније времена имамо, па кад ми обштенародну самосталност нашу утврдимо, лако ћемо се ми код куће наше уређивати. Али немојмо снагу нашу, која нам је сва скупа сада нужна, у ситницама и особитостима да исцрпљавамо.
Дакле, чујте браћо! народна самосталност наша под круном Унгарије!
Ми смо браћо! земље те у Унгарии, у коима по већој части живимо, крвљу нашом задобили; пак јели право, да се баш у тим земљама народност наша угњетава и искорењује?
Ми смо Србљи из седишта прадедова наши у аустријско царство чрез краљеве и цареве писмено позвани били. Као слободан народ смо ми погађали се о условијама прелазка нашега у те земље. Краљеви унгарски су нам датим привилегијама веру нашу и народност осигурали; обећали су нам земље оне, које од непријатеља освоимо, за наше обиталиште дати, да у тима ми под нашим собственим магистратима и под војводом, кога ми сами из средине наше слободно изаберемо, живимо.
Ми смо те земље не само од непријатеља освоили, него још 150 година чували, многу драгоцену крв нашу за ту земљу и после проливали, а и данас велика част браће наше граничара исту земљу с оружијем у руци чува.
Пак како стоимо сад у тим земљама? Јесу ли се привилегије наше испуниле? Мађари су, заборавивши толике услуге, које смо ијм у дане нужде и невоље њиове учинили, заборавивши Бранковиће, Бакиће,Јуришиће, кнеза Павла, и многе друге јунаке наше, кои су за слободу Унгарије крв проливали, и не обзирући се на дану нам од краљева њиови реч, народност нашу угушили и савим искоренити наумили. Они су у црквеним и обштинским протоколима нашим језик свој место прекрасног нашег матерњег језика србског увести заповедили, они у школама нашим језик свој намећу, они су предлагали, да се црквене књиге на мађарски преведу. Они народност нашу непризнају, а о магистратима нашим и војводи ни спомена нема.
Пак јесмо ли ми браћо! изрод какав а не народ, што нас Мађари за таковиј не признају? Не; ми имамо наш језик мужествен и умиљат, ми имамо своје обичаје, које смо од старине верно задржали, ми имамо нашу повестницу пуну славе и чести, ми имамо споменике наше у народним песмама нашим, какве ни један народ нема, и по томе смо ми народ, хоће ли се Мађарима или неће. А кад могу у Ческој, кад могу у Ердељу више народности једна поред друге мирно и сретно живити, зар је то у Унгарии немогуће?
Но само браћо! да се споразумемо, - само да обштенародној тежњи нашој известан и цели сходан обштиј правац дамо.
Шта дакле да чинимо? Сад је слободно скупштине држати, и тима у миру и реду о обштим интересима договарати се. Скупимо се и ми Србљи из свију градова, вароша, и села по један по два без сваког позива на једни известно време и место, пак ту саветујмо се, како да народност нашу по привилегијама нашим утемељимо и укрепимо. Језгра пак свију тежња наши нек је та, да се земље оне, које смо ми освоили и сачували, а то је Срем, Бачка и Банат, као од старине наше, и сад за наш териториум признаду, да у тим сваке године наш народниј сабор држати, у том сва наша дела одправљати, да наше магистрате и војводу из своје средине сами изабрати можемо, и да ту србскиј језик, језик деловодства буде. Тако је правда, а правда је Божија - правда  во вјеки вјеков!
А поред тога да изјаснимо, да се ми од круне Унгарије цепати не мислимо, и да ћемо пресветломе цару и краљу нашем, и његовој династији до последње капи крви верни и послушни поданици, као и досад, тако и одсад, остати.
Још имам и на вас неколико речи мили наши Граничари! Знајте, да од вас Мађари највише решпекта имају. Но баш зато највише се брину, да вас у своју мрежу улове. Они ће вас, као што ми је ивестно познато, својом конштитуциом нудити, своју слободу, једнакост, братинство и Бог зна још какве лепе ствари подносити, пак ће још и то додати, да се ви код ваше куће, у соби вашој, при огњишту вашем слободно и србски разговарати можете; - а за све ово знате, колико ће од вас захтевати? ништа више него само да се ви не зовете србским народом, већ мађарским, да се у свим јавним делима њиовим мађарским језиком служите, да вам они мађарски пишу, а и ви њима тако; да кад вам се син или ћерка роди, пак ијм ви лепа имена 'Стева' и 'Јеца' дате, да се у протокол црквениј 'Пишта' и 'Ержа' упишу.
Браћо! ви сте јунаци, кои не само правду на вашој страни, но и оружије у рукама имате. Ви слободу и једнакост не морате народношћу вашом плаћати. Ви конштитуцију од Мађара не морате ни за новчића, а камоли тако скупо куповати. Ви, кои крв вашу у овом тренућу за целост монархије у Италии проливате, кои сте и ово дана децу вашу, браћу вашу на бојно поље за цара послали, ви ћете све то и без Мађара сами с нама заједно од цара и краља нашег добити, и то на основу наше србске народности. Ви нећете ту срамоту поднети, да из милости Мађара можемо само код куће србски разговарати се. Сложите се с нама, с браћом вашом, кои се нећемо мађарити ни за царство небесно, - пак иштимо од монарха нашег скупа оно, што сам горе навео, и верујте да ћемо све получити, зато, јербо је тако право, јербо то смо са оружијем заслужили, и у томе захтевању пратиће одбор наш к престолу царском симпатија свију правдиљубиви поданика његови.
Само дакле споразумленије. Општенародне тежење. Делајмо докле света имамо. Свакиј час, кои пропустимо, је не накнадимиј губитак; јербо Бог зна, шта ће сутрашњиј дан донети! Да живи и процвета народност Србска. - Србљин из Бачке.

Најновије. При закљученију данашњег листа добили смо приватно известије, да је Њ. В. Цар Аустријски тројној краљевини: Хрватској, Славонии и Далмации дао народно министерство, па поред тога определио, да буде и један вице-бан ови краљевина, кои ће увек морати бити Србин.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1263 on: January 06, 2019, 11:33:39 am »

Србске Новине, број. 28. од 6. априла 1848.
Београд, 6-га априла. У претпоследњем листу ови новина речено је било, да дух садашњега времена на то иде: да народи народе не подјармљивају, да држава државу не напада, но да се сваком своје даје, да свакиј у своме кругу живи и цвета. Ово је света наука; и просвештени народи тако се владају. Ал' на жалост ево имамо доказа, да овај дух још није продро у све народе Европске! Тако читамо у мађарским новинама, да Земунци намеравају на Београд навалити и овде мађарску заставу развити! Ко би то веровао? Земунски Срби удариће на Београд, и овај Мађарима издати!? Ја судим, да је то само шала, или је произишло из ковачнице мађарско-пештански новостиј, и зато нам се томе само смејати ваља. Ал' је црње и горе, што један Мађар пише из Пожуна под 26. р. Марта у бреславским новинама. Он ово вели: 'Из Србије и Бугарске дошла су амо (у Пожун) многостручна известија, која говоре о свеобштим симпатијама за повратак под угарску круну. Ове земље, као што је познато, припадале су пређе Угарској, и краљ се и сада још при крунисању заклиње, да ће иј опет преотети. Почем овде никакве велике нужде нема, да ће још дуго трајати аустријска влада у ломбардо-млетачкој краљевини, то се тим јаче упиру очи на подунавске кнежевине, почем би оне поред накнаде за италијанске покраине и добитак за Угарску биле.'
У овим редовима, као што видимо, дописатељ говори о симпатијама Срба и Бугара за Мађаре, и о накнади Аустрије за изгубљену Ломбардију и Млетачку. Кад расмотримо с једне стране неизвестно садашње стање аустријске монархије у обзиру предречени италијански покраина, а с друге стране дрзљиво поступање Мађара: ово нам може не мале бриге задати; јер кад се јавно у новинама разглашава, да треба подунавске кнежевине за накнаду италијански покраина узети, то је знак, да се то има тајно у намери, особито кад Мађари све једнако нишане на Србију, које сведочи и заклетва њинога краља. Нек нам је дакле слободно о томе неколико речи прословити.
Најпре благодаримо дописатељу што нас је напред известио о тајној намери Мађара, те бар сада знамо какви су нам они пријатељи, и каква посла имамо са своим суседима. Ал' ми је чудо, како истиј дописатељ незна ни свога народа историју; па кад то незна, како се усуђује тако охоло и нападателно писати? Он каже, да је и Бугарска припадала некад Мађарима! Ко му се на то насмејати неће? Ја би га молио, да ми покаже оно време, кад су Мађари у Бугарској господарили? - Ал' и Србија је, вели, припадала Угарској. Љуто се вара! Кад се каже: припадала, то ће рећи: као да Угарској принадлежи, или другим речма: да је њена. Но ми из историје знамо, да отечество наше никада није Угарској припадало; но је судбином несрећни ратова, тек по коначној пропасти Срба, само Београд за неко кратко време подпао био под Угарску, кога су после опет Срби, пошто су главу мало подигли, као њима принадлежећиј, присвоили. Велика је разлика између припадати и подпадати. Што мени припада, то је по природи моје; а што ми подпада, то сам преотео или подјармио. И како би Србија Угарској припадала? Има ли што природно, које ју с Угарском веже? Нигде ништа! Но напротив природно је, да многе садашње угарске земље припадају Србији, као Срем, Бачка, Банат, Барања, Славонија, Хрватска и Далмација. Осим што ове земље са Србијом веже народност и језик, још су и многе сачињавале саставниј дел некадашњега царства србскога; по томе дакле и по истории принадлеже Србии. То сведоче многи и данас налазећи се остаци старе србске славе, као многи порушени градови, нарочито пак намастири србски по Фрушкој Гори, Банату и другим поменутим пределима.
По овоме дакле у Србии нит' има, нит' може бити симпатије за Мађаре. Нека то слободно свак себи из главе избије. Шта ли би нас могло примамљивати Мађарима, осим ако не, да нам они нашу скупо плаћену самосталност, наш драгоцениј устав, коме подобнога у свој Европи нема, затру? да нам нашу живу слободу са њиовом мртвом замене? да нам наш језик угуше и свој варварскиј наметну? да нам у цркви мађарски свето еванђелије читају? да нам нашу веру и народност униште? да нам своју деспотичко- аристократичку владу наметну? једном речи: да нас одроде, помађаре, упропасте и тако србско име са лица земље сбришу?
Ми очима нашим гледамо, како пропеваше тамо браћа наша, која су на позив краљева угарски себи друго отечество у Угарској основала. Ми видимо, како се обећања и уговори, под коима су они стариј завичај свој оставили, за коим и данас уздишу, испуњавају. Ми видимо, како се њиова вера, њиов језик и народност, ова најдрагоценија блага свакога народа, њиова крвљу придобивена права газе и затиру. Овако насилно истребљавање народа славенског пред очима имајући, ко може и помислити, да Срби, ова јуначка грана племенитога народа славенскога, кои су толико стотина година крв за слободу своју проливали, сада желе наједанпут Мађарима се предати, да иј заробе? То само човек без мозга, и кои карактер Србина не познаје, мислити и говорити може. Ја свакога уверавам, да ће пре и последњег Србина нестати са света, него што ће Мађари ову своју злоковарну намеру постићи.
Ал' Аустрија, веле, не може да одржи Ломбардију и Млетачку, па зато јој ваља Србију у име накнаде узети. Лепа посла! Србија ли је некиј пустош, без господара и властника, па да је може заузети кад год ко хоће? и коим то правом? и какав ли је разум у онога, кои би зато хотео туђу кућу узети, што му је његова, собственим небреженијем, изгорела? Смешне политике, и то још у деветнаестом столећу. - Ал' неће то тако бити! Србија принадлеже народу србском, и народ србскиј, кои је слободу и самосталност ове земље знао крвљу одкупити, знао је за времена њу и обезбедити од сваке напасти. Исти они, кои прете Србију преузети, ваљда знају, колико важи јуначка србска мишица, особито кад са за отечество бори. То су и Мађари добро искусили, кад су више пута од Срба сајуза тражили и с њима заједно ратовали... А к томе још Србију чува њен цар; Србију брани силниј покровитељ, од кога ово продрзљиви нападачи стрепе, и стрепити имају; а и друге велике силе, које су у стању, желе Србии добра; па и оне саме, које се сада реформују, ваљда ће се држати оне благотворне системе: да не треба туђе отимати!
Ми туђе нећемо; своје пак недамо. Ми ћемо по природи да се владамо, и свои да будемо. И зато нит' хоћемо под Аустрију; а много мање под Угарску. А и браћа наша оностранска хоће, и знатиће и своју народну самосталност утврдити. Десет милиона Славена је л' праведно, је л' могуће, да од једне шаке Азијата, кои у Европи ни рода ни племена немају, заробити даду? Десет милона Славена, под заштитом свога правдољубивога монарха, избавиће испод јарма мађарства Славонију, Хрватску, Далмацију, Срем, Бачку, Банат, Барању, Карпатске горе и многе друге угарске крајеве, као њиове собствене, у коима су они од прастари, преисторијски времена обитавали, под Римљанима славни и чувени били, па и пре доласка Мађара под своима краљевима и владаоцима благовали! Они ће своје отечество, своју народност спасти; ал' ће и праведни бити. Они ће и Мађарима њиов, у колико ијм по броју њиова народа припада, предел оставити: нека овде они своје министре, своје азијатско-мађарско господарење задрже, али само за Мађаре. Славени ће се држати свога добра, свога завичаја, а Мађари нека своје азијатске ћуди оним задовоље, што ијм победоносни Славени уступе: ови ће с њима поступати по европском праву. – Кад је морао пасти Метернихов језуитизам, како да се одржи Кошутов мађаризам?!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1264 on: January 07, 2019, 10:05:40 am »

Дописи. Из Слакамена, 31. Матра. У овом је месту силниј Змај Вук Огњени крила своја ширио, из овог је места излетао, те Србима и Мађарима помагао, а непријатеља Србства гњавио и таманио; у том вам месту сада Србин пише и говори, да су нам сада они највећи непријатељи, кои Змају Деспоту, Павлу кнезу и Дмитру Јакшићу за свој живот највише благодарити морају, и ти су жестоки наши непријатељи Мађари, кои нам земљу, веру и језик отети прете. Сада треба својски радити, да нам Банат, Срем и Бачка свога Деспота добију, да србске канцеларије по Банату, Срему и Бачкој добијемо, једном речи, да стара наша права освоимо, за која смо толико крви око Сланкамена, Шабца, Темишвара, Смедерева, Сигета, Беча, Пожаревца, Београда и многи други места пролили. Сабор народа србског у Новом Саду држати треба најдаље до две недеље, и у томе сабору нека буде из најмање обштине један Србин, а из веће обштине нека буду на томе сабору и двоица, троица. Сабор овај до две недеље држите Срби браћо, био одобрен или не, нико нека се не бои! Кад час ова, час она обштина скупштине држати, и посланике цару шиљати сме, сме то исто, за цело, и с много већим правом цео србскиј род у Аустрии чинити. Не бојте се браћо, нема страха; народна је победа. Само сложно, не жалите труда, ни новца, ни крви своје; јер ако сад прилику пропустимо: остаћемо сињи робови, поклаће нас наскоро наши непријатељи, и утаманиће род наш. Срби браћо! где сте? помагајте! -Родољуб Правдић.

Из Пеште, 28. Марта. Преврати западно-европски пробудише на посао и дела и народе угарске. Међу овима најсилније усташе Мађари, намеравајући у садашње смутно време докучити подпуну независност од владе аустријске, давно жељено мађарско царство основати и покорити себи и затрти народе јужне. Али без основа надежде падају.
Друге, сасвим друге су користи немађарски народа у Угарској, него користи Мађара. Речи: слобода, једнакост и братство бише изушћене, али у духу мађарском смишљене, тако да би Срби и Словаци угарски, а и Хрвати имали остати јединствено користима мађарским подвржени; зато Мађари не могоше получити подпуну симпатију у словенски земљака свои. И Славенин хоће и мора постићи једнакост и слободу вере и језика. Најпре Срби и Хрвати изјавише смело своје свете тужбе и жеље, а потом и Словаци у Липтови показаше, да у њиовим прсима бије срце славенско и слободу љубеће, почем у жупанијској скушпштини на место мађарскога језика увели су словенскиј; но то се Мађарима не допада, јер за такова дела спремају се на одпор. Време ће показати, колико ће они још хотети и смети живаљ и живот славенскиј угашавати и затирати. Но највећу ијм сметњу причинише захтевања Хрвата. Издавши прво на Хрвате прокламацију, да се не цепају од Угарске, послали су ови дана одбор један у Загреб, да придобије пријатељство Хрвата. Прошасте недеље били су овде посланици универзитета бечкога а синоћ дођоше три Пољака као приватни путници: они су извешћавали Мађаре у јавној народној скупштини пред музеумом о симпатији бечки ђака, ови пак народа пољскога. Примљени су били с великим одушевљењем.
Сутра се очекују из Пожуна да дођу палатин и министериум. Варош ће бити сва осветљена. – Још чујемо, да су у хонћанској жупанији хотели неки млади људи народ узбунити, но буду с многима сељацима похватани и затворени. – Из Пожуна дошао је нов глас, да ће се кости Мартиновића, Лацковића, Хајноцига, Жигарија и остали, кои, хотећи још пре неколико година револуцију или реформу произвести, били су у Будиму на главном тржишту погубљени, ископати, па славно и свечано погребсти. – Врло се многи у нас боје долаза Руса, и за то на њи Мађари жестоко вичу. – Прексутра ће наместниј савет држати своје последње заседаније и онда ће престати дејствовати.

Из Загреба, 30. Марта. Хрватскиј бан, барон Јелачић, постао је од пуковника фелд-маршал-летнантом и заповедником свију полкова граничарски, окром два банатска. И ови ће без сумње бити подвргнути његовом управљању, а већ би и били, да су они, или банатске милитарске вароши то тражиле. Колико би за себе добиле биле, увидиће из хрватски захтевања, која ће се још већма уважити на земаљском сабору, кои ће се скоро држати у Загребу. Али што није учињено, може се учинити, и то баш приликом сабора: нека све граничарске вароши пошљу овамо своје депутирце са сходним налозима. До сада тога није било, истина; али досадашњиј ред сасвим је укинут, краљ, хотевши своје царство преуредити на другим основима, позвао је све народе своје, да му њине жеље изразе; ове му дакле мирним начином ваља изјавити, какве год оне биле, и ма како биле противне досадашњему обичају; то је сам краљевскиј позив. А кад нам је тако слободно поље отворено, које ће се србско и хрватско племе осрамотити, показујући свету, да воли под странца пасти, него ли сајузити се са браћом својом? То би толико значило, као одрећи се славенства и рода свога. Ако области граничарски вароша не би хтеле своје депутирце послати на сабор, као што и немогу без особитог царског налога, а оно нека иј пошљу обштине. Власти су орган правителства, а обштине сачињава народ; власти дакле нити могу, нити имају право бирати и шиљати депутирце, него народ; краљ не тражи какве су жеље властиј, него које су жеље народа; како се ови буду изразили, тако ће и успети. Од родољубија Новосадске обштине и свију Бачки Срба овде се много очекује.
Овуда је већ јавниј говор о устројенију министериума, које ће имати место, кад се бан врати из Беча. Сви родољубци тога су мненија, да се министериум састави од Срба и Хрвата, колико једнога толико и другога вероисповеданија; о томе већ није ни сумњати. Тако ће се исто чинити и са осталим званијама. – Стигла су Гају слова ћирилска; и као што чујемо, Новине Хрватске (Novine Horvatzke) од сада ће печатити дописе оним словима, коима написани дођу. Свако, људи и жене, учи ћирилска слова. Какав ће плод тога бити, лако је увидити. Свештеници римокатолички жениће се, а у цркву ће увести народниј језик, па тако осим оно мало догмата у вери никакве разлике неће бити међу народима нашим: све ће се излечити ране наше; ми ћемо сачињавати један силниј народ. Ови благородни Хрвати жертвује све тој цељи! Слава ијм!
Нове једне новине излазе у Пешти на србском језику; но, овде су већ увидили, да се исте издају трошком Мађара. Оне кажу: 'Садашња гибања у Угарској не смерају на народност него на слободу.' Хвала ти велика господине Срб-новинаре! ти, ако ти је такова жеља, буди слободан и Мађар; ми ћемо и слободни и Срби да будемо; боље би нам било и не стећи слободу а народност задржати.

Из Вуковара, 31. Марта. Село Маркушица хтело је земље неке, које ијм је спаија отео, натраг узети. То су ијм повладили и сами неки вармеђаши, но не из тога узрока, што ијм је жеља, да сви они страдају, кои су волили држати се народности србске, него мађарске. Зато су пустили после катане на њи, и њи деветорицу повезали, у тамницу бацили, и оковали. Зато треба да народ ове људе избави, а после нека се судом реши, јесу ли ове земље њиове, или спаиске. Слободу не треба давити. И Србин Тицан је страдао, али је повода дао решенију царском, коим се доказало, да су људи право имали, што су се дигли и коим се после изјаснио, и ограничио урбар. С главе риба смрди, да неће та глава бити Житвај?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1265 on: January 07, 2019, 10:09:04 am »

Са Саве, 31. Марта. Са задовољством читали смо у броју 25-ом Београдски Новина онај чланак из Пеште од Србовића, из кога се види, да је за нас поглавито сад тражити нужно прво и прво народни сабор, где би наше жеље и потребе сајединити и потраживања склопити па отуда иј цару и краљу поднети могли. Ово дакле као поглавито предлаже г. Србовић, а на свакиј начин вели даље друго, да по правама, која имамо, захтевамо особено началоправленије, свога војводу и своје чиновнике, и треће канцеларију народну као представничество. Ја ове основе г. Србовића као најспасителније за нас поздрављам, и томе још даље моје мненије моје придодајем, позивајући сву у погибели досад стењујућу браћу да се само овога држимо.
Г. Србовић тражи народниј сабор и хоће да се уредним путем сакупимо и жеље наше да приберемо, те тако као једнодушне цару и краљу да поднесемо; но ја би на то ово рекао. Доста смо ми уредним путем молили и просили, али све узалуд; данас треба се ползовати духом времена и и поћи стазом, којом иду и други народи и тражити оно, што свакиј народ себи тражи. Је ли Аустрија скупштину правила и са скупштине предложила потраживања народна? није, него је сам Беч одсудно у име целе монархије дејствовао. Ко је опуномоћио Хрвате да депутацију у Беч са потраживањем своим пошљу? Је ли тражила Галиција и Чешка скупштину, па на скупштини да се договара шта ће тражити, па онда да шиље депутирце у Беч са своим потраживањима? Ми једини дакле, као и досад робски угњетавајући и као страшљиви зецови тражимо уредан пут и скупштину народну, као да би томе сад време било формалитета се придржавати. Новосадска обштина, као прва и најглавнија обштина нашега народа овде живећег, требало је да је позвала неколико обштина и да је тако фактически сама скупштину начинила и зрело потраживања наша прибрала, па преко депутираца иј цару и краљу поднела, а кад је то пропустила, на жалост нашу, она треба то одма да надокнади, то се од ње очекује, то се од ње изискује.
Како год што г. Србовић вели, да никоме неће данас да верује и на ничија обећавања неће да се ослони, но испуњење наши стари права захтева, тако и ја с њиме вапијем. Коме се год прилепимо, хоће нас опет преварити, па тако опет нећемо имати никакву гаранцију наши права. Само тек кад би имали нашега особенога војводу, имали би неку самосталност и неко значење, а иначе сва би се учињена обећања по обичају у прах преобратила, и ми би у стариј јарам подпали. Ево Мађари тек што су стали на кормило правленија, вичу на све стране једнакост и слободу, а овамо свет варају, нас и нашу народност угњетавају, и траже да је сбришу, и о нашим народним стварима ни писати нам не даду. И то је код њи слобода печатње, једнакост и слобода. И то је код њи правда и правица, која у свакој уставној држави треба да се набљудава. Видите, браћо, да вам пропаст грози, па што сте се смрзли те негледате да се од те пропасти избавите. Јадни граничари, зар не видите шта вам предстои: хоће Мађари да вам пошљу Мађаре за официре, да мађарским језиком ексерцирате, да вам се у судовима мађарски суди, да вам по селима деца у место србски мађарски уче; једном речи, хоће да вас помађаре. Колико вас је муке стало досад док сте научили халбрехтс, халблинкс, а сада ћете да учите јобра, балра! Не тамо, браћо ако Бога знате, крв на нас и на децу нашу, ако то учинимо! Нека Мађари срећни буду, нека се величају, али нама нека живити дају, ако хоће да се рече, да су безпристрастни. Је ли могуће, да ми сада у-један-пут татарским језиком, кои неразумемо, дела наша одправљамо? Нете тамо, браћо, но дајте сви сложно да тражимо оно, што ће за нас најбоље бити и што ће нас од пропасти сачувати.
Хрватска тражи да буде за себе независима, но под владом краља свога, па и опет Унгарии принадлежећа част, а то за то тражи, да сачува своја права и своју народност. Из исти побуђења ми треба да тражимо за себе војводу, кои ће бити над Сремом, Бачком и Банатом, и кои ће дела правителствена одправљати на народном језику. И будући ће нама најлакше бити Хрвате разумети и с њима се сложити, то наша канцеларија да буде у Загребу поред столице банске. Како год што је досад била ђенерал-команда загребачка, варадинска и темишварска, тако може бити у напредак војвода србски над Сремом, Бачком и Банатом, кои ће нама заповедати, и кога ћемо ми слушати и границу чувати као и досад, само што ћемо између нас нама официре бирати и не ћемо имати странце за заповеднике. Кад се буде држала скупштина или државниј сабор, ми ћемо свуда или код куће, или у Загребу наша дела, тичући се и нас и државе одправљати на народном језику, па ћемо живити као слободни људи, јер ћемо разумевати о чему се ради и говори, а не ћемо живити као робље. Ово исто предлажу и Аустријске Новине у 2-ом броју на страни 442, где веле, да је средство к избављењу свију народа тврда свеза о царевини. По томе веле, што се народности развијају, и што свакиј народ за себе тражи самосталност, не може другојачије бити, него да Аустрија организира од свију свои држава сајузне државе. Ово би се сајузничество састојало из немачки, чешки, пољски, мађарски и југославенски држава. Свака би од ови држава као самостално тело за себе постојала под обштим конгресом саветовања сајузног и под једним обштим поглаваром. Свака поједина од сајузни ови држава сачињавала би са оним опет државама сајуз, с коима се она по народности и језику веже! Тако је дакле за нас овај основ спасителан. Ако се прилепимо Мађарима, ми смо пропали; ако се држе скупштине или државниј сабор, држаће се на мађарском нама непознатом језику, па шта ћемо ми на том сабору радити? како ћемо потреба наше изјавити? како ли ћемо браћу нашу код куће заоставшу бранити и заступати, кад мађарски не знамо? Шта ће из тога следовати, ништа друго него робство! Ко иоле ствар мало зрело разсуди, видиће, да је ово ствар природна и да не може другојачије бити него овако. Ево да нам Мађари и сами допусте, да ми имамо нашег војводу, и да будемо самостални за себе, опет не можемо се ми с њима сложити и на њиову дијету наше депутирце шиљати, кад међу нама нема људи, у коима би поверења имали, да иј на дијету оправимо, јер не знају мађарски. Но што не знају, они ће научити, рећи ће ми кои занешеник. Али ево ја нећу да учим тај језик, ја хоћу да се служим моим матерњим језиком; јер кад сам Мађару мио био у борби противу непријатеља, кад сам му границу чувао толико столетија и кад сам ову земљу, на којој живим, крвљу задобио, морам му и сад мио бити, и мора ми заслужена моја права да уступи, или ћу иј ја бранити до умрлога часа, и само смрт може ми то отети, што је моје и што сам мојом крвљу задобио.
На страну дакле браћо сва околишења, ово морају бити основи нашега потраживања, па кад нам се ово осигура, онда ћемо на народном сабору о даљем устојству разговарати се.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]




* Мађарска дијета, март 1848.jpg (236.63 KB, 1140x750 - viewed 44 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1266 on: January 09, 2019, 11:19:01 am »

У Сланкамену, 3. Априла. Ево ме, браћо Срби, сад овде, гди вам је Деспот живио. Ја се надам, да се од Благовести до данас можемо већ и слободније разговорити на језику србском. Дух слободе иде сада на крилу ветрењу. Слободно је данас, Богу хвала, и мислити, и говорити о свем, што је истино, и праведно. Слободно је данас и тражити сваку правду законим путем. Ето ја и то мислим, и тврдо сам уверен, да ће и царство австријско, и краљевство унгарско само онда крепко стојати, ако заведе у внутрености својој систему сајузничку (systeme de confederation). По тому требало би да буде по онима крајевима краљевства унгарскога, гди највише живе Мађари, народност мађарска; гди највише живе Хрвати, народност хрватска; гди највише живе Срби, народност србска; гди највише живе Словаци, народност словачка. Ово су до данас народи, кои су се појавили, и ишту своју народност. Свију ови народа треба да буде једно средоточије у круни унгарској, свију љубав треба да се вије около круне унгарске. А и свој Унгарии треба, за већу своју самосталност, и веће уваженије у Европи, бити с Австриом у оном сојузу, у којем је досада била, и с њом сачињавати царство австријско.
Да држава може крепка бити, ако се и састoи из више народа, то је само царство австријско до сада довољно показало. Да држава може крепка бити, ако се и свакому народу да внутрење своје правленије, то нам обилно показују и слободне државе американске, и кантони швајцерски, и предузетиј сајуз гермаснскиј. А да је и најправедније, то каже и сам здрав разум, и садашње поњатије свију народа о слободи.
А будући да се јестество не управља по математики људској, и људи су се по Унгарии насељем своим тако измешали, да по онима крајевима, гди је један народ у највећој маси, има људи и од другога народа: то је најприродније, и најправедније, да се поједини људи подчине дипломатичному језику веће масе људске. И тако по оним частима краљевине, гди је највеће маса народа мађарскога, треба и Србљем, и Словаком, и Немцем и т. д. задовољавати се дипломатичним језиком мађарским, а по оним пределима, гди је највећа маса народа србскога, треба и Мађаром, и Словаком, и Немцем и т. д. служити се у дипломацији језиком србским. Што се пак тиче лица за струку судејску, административну, и војену, та наравно треба бирати вишином гласова свију људи, кои у оној околини живе но мало већом слободом избора, него што је досада бивало. Тим ће начином онде, гди на пример србство притеже, но и људи другога народа с њима живе, моћи изабран бити и Мађар, и Немац, Словак и т. д; но свагда само такав човек кои је народу познат, и кои с прочим народом све теготе државе једнако сноси, а не којекакви, и непознати људи из света, само на препоруку, или заповест чију. Зашто људма једнога народа мрзити на људе другога народа, нарочито кои сви у једном отечеству живе, било би крајња глупост, вапијућа противу духа равности, човечества, и наравности. Ово се народно слагање и досада прилично обдржавало по некима слободнима градовима, као Новом Саду, Сомбору, Осеку, Сегедину, Темишвару, и т. д.
Одовуда следује, да при средоточију краљевине треба или постављати на висока достоинства државна онака лица, која знају све језике земаљске, или ако засада неби довољно такових било, држати толмаче у потребном числу за све језике земаљске. Те ће трошкове државне народи радо, и лагко плаћати. Кад то може чинити у данашње време Цариград, како неби могла чинити Пешта, и Беч, у средини изображене Европе?
Зато не престај, драгиј мој роде, нипошто тражити оно, што си пре имао, што ти је царскима усти обећано, што си у употребленију (in usu) имао, што је на правди, и човечности основано. У томе ћеш свагда и благослов божиј имати и симпатију осталих Славјана и свију народа, кои слободно мисле. А поред ових подпора мораш место, и победу одржати, кад тад.
Рећићеш, може бити: Ако ту ствар не получимо непосредствено од краља, и цара нашега, него упућена буде на диету унгарску, како ћемо ми то онда добити кад Мађари ни писнути недаду, а они су сад отели мах! Лагко! Јербо прво народ наш у целости није ни предлагао досада овога захтевања Мађаром, па се не може ни рећи, да Мађари не даду нам у том ни писнути; друго ако би се по несрећи догодило, да нам Мађари, кои су иначе доста слободнога мишљења до сада показали, заиста не даду писнути у том, опет не треба се тога ни мало бојати, зашто Мађари су људи, као и ми, и числом и храбростју. Предводитељи су њиови људи као и наши предводитељи, и науком и разумом. Министри њиови могу пасти, као и други министри европејски; њиове системе могу пасти као и системе других министра у Европи. Пасти морају заиста, ако буду противне слободи народној. Кад је мого Метерних за то пасти, може и Кошут. Кошуту пристои чест скоро веће него што се обично даје људма, што је толике народе једним махом ослободио од работе, недостојне слободна човека. Па зато опет остаје Кошут човек, подложан страсти и погрешки. Може ли гаднија бити погрешка, него ако је истина, да он жели све славенске народе помађарити, и свим народом наметнути народност мађарску, и тим противу природним начином народ мађарскиј ширити, и силити. Мађари су доста до сада језик свој богатили језиком славенским. То сведоче речи: gerenda греда, lapat лопата, villa виле, barazda бразда, patak поток, vaskora вечера, szreda среда, tsőtőrtők четвртак, péntek петак, tiszta чисто, и многе друге стотинама, које ми наводити овде није до тога. Мађари су већ доста и силили народ свој славенским фамилијама, помађарившима се којекада и којезашто. То сведоче презимена на ић, и на иј: Кражалковић, Фестетић, Шомшић, Лоновић, Ковачиј, Вешелиниј, Баћаниј, па и Кошут и премнога друга. Сада би било време стати, и престати од даљег мађарења. Посвирати треба, па и за појас заденути свиралу. Безбожна је и бездушна жеља, све помађарити, што је јоште остало славенскога. Мудрост је знати, када треба стати. Зашто се могу птице селити, па потргати своје перје и оставити гаврана сасвим врана. У садашње нарочито време треба се тога бојати. Зашто није сада тога дипломата на свету, кои би знао, шта ће се из овог комешања по целом свету излећи. И зато нетреба ни једног народа вређати, но свакому своје дати.
Чуо сам ја, гди се и то говори: како ћемо ми то добити, кад ето Мађари обричу сада више цару дати, него што је досада имао као краљ унгарскиј; ето цар наш је искао од Унгарије 60.000 регрута, а Мађари, кои су дотле викали на множину правилнога воинства, обећаше му 100.000 новака; ето цар нам води једнако наше граничаре у Италију, и једнако гину онде; а Мађари, кои су искали, да се тај час врати сва војска из Италије, да се не губе људи и новци, сасвим сада о том муче; а то су све знаци, да Мађари долазе у веће споразумљеније сада са Австриом, па ће нам покрај Мађара бити и Австрија захтевању нашему противна. Но ја мислим, ако је и све то тако, да ће опет добити Србин оно, што по правди, и законим путем тражи, једно зато, што није мислити, да ће се праведан цар наш сложити с једним народом својега царства на зло другога народа; друго зато, што се надам, да ће и сами Мађари пристати на наше захтевање, које им досада нисмо ни предлагали, а сада једнодушно предлажемо; треће зато, што цар наш не може бити мање уверен о верности нашој, него мађарској, кад погледа на прошла сбића Унгарије; четврто, што се свакиј уговор, кои није основан на слободи народној, мора распршити, кад куцне правиј час; и најпосле што праведно захтевање наше хоће без сваке сумње и од самога Бога, као што реко, добити благослов и од свију Славјана, по Хрватској, Унгарии, и самој Австрии, шта више и од свију народа на земљи и славенских, и неславенских, кои правду љубе, и кои нећеду ни посумњати; нас, кои смо имали, и кои данас имамо, сва својства нације, нациом звати, не правећи између речи Nation и Volf разлике, но узимајући и Nationen и Volfer и Volferschaften за једно у смислу слободе, и не сматрајући што се муче Мађари истесати разлику међу речма nemzet и nép по оном старом калупу, по којему им је и Corpus Iuris изветшану разлику између populus и plebs (misera contribues plebs). У тој се идеи нису Мађари, чини ми се, још отресли од праха Вербецијева, и теготне народу аристократије. Ако не приличи Србљем име nemzet, јамачно не приличи ни Мађаром; и ако приличи Србљем само име nép, јамачно приличи и Мађаром само то. Ни за једну длаку нису бољи Мађари од Срба. А Француска, и Англија сасвим је што друго од Унгарије, моја браћо мађарска!
Она је брига међу свима јоште најоснованија, из које теку ове речи: како ћемо ми то добити на предстојећем сабору државном, кад ће Мађари, које сами собом, које преко своих апостола тако ствар удесити, да се ту стеку посланици људи највише таки, кои су или рођени Мађари, или помађареници; ту не буде слободно по свој прилици никому ништа прословити за народност нашу од около стојеће противуславенске масе. И у том призору треба Србину опет од своје стране све оно чинити, што се чинити може. А то је по мојему мненију ово: Србин треба 1) да за биратеље посланика саборни онаке људе бирају, кои су познати, да су прави родољубци, и не исчекују никакве службе од Мађара; па после да их у своима обштинама чинно-закуну, да ћеду онаке људе бирати за посланике, кои су прави наши родољубци и кои нису ни у каквом подозрењу, да исчекују какве службе, и мазде од Мађара. 2) Да свакога Србина, кои буде изабран за посланика, у својој обштини закуну, да ће народно захтевање подкрепљавати на сабору државном. 3) Да и свакога иноплеменог сажитеља својега, кои буде изабран за посланика, умоле, да захтевање наше подкрепи на сабору, на које би им мого и писмено обећање дати. 4) Кад закон захтева, да посланик зна мађарски, а наши људи, кои најбоље знају знају мађарски, најслабији су по несрећи родољубци, да Срби такога за посланика бирају, кои се само уме мало изразити мађарски, зашто Србин, ако је и Цицерон у мађарском, неће доиста много парлирати, и много створити на диети. 5) Да Срби предходно замоле Мађаре, да допусте то, да се може посланик наш, кои је из границе, и обично не зна мађарски, може изјаснити и преко другога саседавајућега посланика Србина, као толмача, које би сасвим праведно било, и које се чини, као што сам напоменуо, и у самом Цариграду, ако нам не желе Мађари очевидно одузети средства к постижењу цели, и ако не желе оно, што неможе бити, и ако не веле: ми ћемо саслушати молбу немога, само ако он буде сам за себе говорио. 6) Да Срби што пре умоле и другу своју браћу славенску без разлике, да подпомажу захтевање наше, обећавши им се да ћемо и ми подпомагати захтевање њиово.
Ово је све, што се по мојему мненију може чинити у овом предмету по праву дружбе (principe de l'association) личне и писмене.
А кроме избора посланика треба да се народ наш по истому начелу дружбе на једно место сабере, захтевање своје определи, и таково јоште пре диете у писменој молби поднесе Цару, а после у случају потребе и Вице-краљу, и надлежному министерству унгарскоме, саобштивши га свој браћи својој славенској.
Па ако поред свега вашега, рођена браћо моја, законога, и упутнога труда ништа засада не добијете, опет немојте ни мало очајавати. Шта више, једнако тражите оно, што је праведно, и што сте уживали, и што сте беззаконим начином погубили. Нико не може устати, ко се не диже. Нико не добија, ко не иште. Лагко може бити, да ће вам сам Бог за правду вашу прстом своим показати пут, коим ћете слободу своју народну добити, и којему се нигда није надао Мађар. Време је сада наишло реформовито. Реформиј може више бити, него једна. Време може доћи, да ће се Мађар горко кајати, што ти није хтео дати оно, што је и Богу драго, и људма мило. Немој мислити, кои плаче, да се неће никад насмијати; и кои се смије теби, да неће заплакати. Свака сила за време, а невоља редом иде. Ко данас хоће, да санкцију прагматичну дере, сутра може дочекати, да му се утроба пара! Кои данас кликти: круну царску у мојој руци држим, сутра може штаку просјачку у руку узети! То нам историја света сведочи. Сада ништа више; једна за стотину; него само на дело, на дело, које се клони на благо отечества, и благо народа нашега!  В. Л.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1267 on: January 10, 2019, 08:29:28 am »

Из Руме. У времену свашта бивa, то нам доноси и добро и зло, и од духа времена ништа силније, ништа крепчије нема. О светој овој pечиј истини само су се непоштена, и неваљала срца људи сумњали, и таквима слепцима није благотворниј зрак очи отворити могао, већ су чекали, док виле очима дођу, да ијм те заслепљене њине очи оторе. – Кад је ватра колебања, и ускомешања по свој Европи, незнам како брзо, распалила се, и код нас је онда тињати почела, али је други јужни, и западни народа слобода и једнакост ватру ту тако подпирила, да тек што је тињати почела, већ је најстрашнији пламен на све стране куљао, и све, што му је на пут стати хтело, опустошавао. Шта је дакле – тако рећи – по свом нашем свету било, то и нас мимоићи није могло.
Ја сам за сад за предмет обзнањивања узео само главно справиште сремске жупаније у свој обширности својој, а друго ћу вам другом приликом обзнанити. Незнам како, и одкуд? – сам дух времена задануо, и оживотворио је цео наш свет: - на све стране, слушаш, заставе се вију: - на Румском тржишту са сви страна људи и жене, мало и велико, старо и младо, пантљикама народним поносито искићено, и свако слободније дише. Ово је било с концем р. Марта, а справиште главно за 3. р. Априла предсказано. Сад све наше обштине, раде сачувати оно, што ијм је сам Бог дао, и што ијм је поганиј душман срамно отети претио, са народним заставама своим црвене, беле и плаве боје весело у Вуковар поврве, сви се пред вече пред Вуковаром исчекамо, и тако још за вида кола за коли, кои је до две стотине сад наједанпут бити могло, са развијеним пред Вуковаром заставама упутимо се у варош. Ал' да видите, драга браћо! у Вуковару, где је столица сремске жупаније, чуда невиђена, каква нико, осим ако је посве полудио и заблудио, ни у сну снити не може. На жупаније сремске, где само овејано славенство станује, и царствује, дому угледимо заставу зеленилом окаљану. Сваком од наше добромислеће браће, како су то душманско зеленило спазили, тешки јади на срце су пали, и свакиј је са највећим нестрпљењем једва чекао, да понедељник осване, - да нам осване видов дан, да видимо, ко је вера, ко ли је невера? – Зором је мало даље од дома жупанијског народна родољубиве обштине Румске развијена застава виорила се, под коју су се и друге родољубиве наше обштине са народним заставама искупиле, на коима је један напис читао се: 'Да живи краљ, народност, слобода и једнакост!' Ту је сва народна страна у највећој радости и весељу, нове слободе песме певајући, спроводе чинила, за родом гинећу своју браћу поздрављала; а напротив једна и заблуђена браћа наша стајала су на једном месту као окамењена са своим зеленим заставама, - неки су се од њи, збрисавши крвничко зеленило, нама одма придружили, а неки кои је врло мало било, незнајући у забуни тој, шта да чине, а и несмејући од они јадни крвника, кои си ијм зелену на заставу боју као јавниј издаје знак с њом и прегорке на срце јаде наметнули, остану на свом месту. – Наста час, да се справиште отвори, а противници видећи, да народне заставе троином душманске у броју превазилазе, побоје се, да народна страна у том мејдан неодржи, и зачну сад зелене заставе по Вуковару корити, те за тили час укаже се пред жупаније домом множина зелени застава, које на моткама, које на тачкама, батинама и летвама. Приспе дакле 9-иј час, и справиште отвори поджупан народним језиком. Можете мислити, какву сам радост у тај мах уживао! Срце ми је од радости заиграло, и нисам ни најмање жалио онде за највеће благо, језик, борећи се у кругу премиле браће и погинути. Макар да није од противника јавна противсловија бити смело, нит је било, опет је противна страна са подлим околишењем и обманама на средину ступала, али је народна страна увек иј вешто дочекала, и јуначки одгнала. И све ијм бадава бива: глас народа, глас сина Божија! – Народна страна, која је с тим одушевљењем у Вуковар на главно справиште дојездила, да за језик свој – светиј овај дар Божии, и најдрагоценији храбри дедова аманет – јуначку пролије крв, и да тако премило то благо крвљу својом искупи, мејдан одржи, и закључено буде, да од тога часа народниј наш језик у све послове као дипломатичкиј уведе се. На ово закључење и по дворани, и по улицама громогласно орило се: живио! живили!! – само се  гдекоим противницима неповољност на лицу читати могла. – Сад на захтевање многобројног од обе стране на улици сакупљеног народа одређен буде један одбор, кои ће истоме неке нове законе обзнанити. Чим одбор доле сиђе и дело се ово започне, наједанпут се учини буна, нит' знам како? ни откуда? ни шта је? ни како је? - ; једни вичу: ватра; други опет: ето иду катане! Свет на све стране бегати почне, и сама народна тобоже Вуковарска јадна гарда, која је код жупанског дома наређена била, да се са браћом својом, с голим шакама дошавшом, бије, пушке лукаво побаца, и забоде папке у ледину. Али на ревностне и родољубиве браће наше викање: натраг људи! Сав се народ опет на свом месту указа, и нико незна од стране наше ни шта је? ни како је? – Ко би овде сад тако луд био, да најтврђе непомисли, и најувереније не рекне: да су све то кивни наши мађарони наместили, да се буна учини, да се тако свет разгони, и да се справиште раскине, као што је и било; особито кад знамо и то, да том приликом за обдржање реда, и за сигурност никаква од стране власти жупанске средства употребљена нису. – Више се дакле ништа предузимало није, и захтевања поједини обштина наши на сл. жупанију управљена нису се у претресање ни узимала. Тако се справиште доврши, и сав се народ наш после ручка, весело певајући, разиђе. – Језик је дакле народниј само приликом главнога овог справишта у живот ступио.
Овде драга браћо! не могу одолети срцу мом, да вам искрено не исповедим, да код нас још и сад неки стабло проклете неслоге подрањују, која, ако никојем другом, то заиста србском народу треба да је најкрвније, и најстрашније адско чудовиште, на кога и саму ужасну опомену Србин треба да премре. То је адско чудовиште многу браћу циглог добра, - отечества, и срећног у њему само благовања лишило; - та нас је кужна мора од наше њом уцвилене мајке раставила, и по далеком расула свету, да се од немила до недрага потуцамо, и да тамо срећу тражимо, где нас мајка наша више пута и из очију изгубити мора. – Па недивим се оним душманима, кои крвничка имена излазе на ау, ö, ü, ó и т. д., јер њи погана крв сигурно за дивљом Азиом вуче; - али онда ми се кожа јежи, кад јавно пред целим светом исповедити морам, да су праве наше издаице на ић, које је предрага мајка наша као и другу браћу нашу неговала, и славским одоила млеком, а ти јој сад одпадници за сва та добра свирепо нож у утробу забадају. – Позната је свету нашем стара племићка Рогулића породица, и та нам је ето издаице рода на свет произвела, - издаице, кои су у Иригу, где само Србство царује, свет овај – боље да нису – угледали; - ти су простоту под зелену заставу мамили, - један је мутио по горњем, другиј по долњем Срему, на кога кући у Шатринци и сад се тробојна – бела, црвена и зелена – застава виори. Но неће им планути на чанку! – Кадар је – хвала Богу – Србин са оштрим у десници мачем у свако доба за језик и народност своју – без чега ништа на свету нисмо – на бориште изићи, и вражју силу одбити; - а нека се и саме издаице наше опомену и оне потомства проклетиње, која проклетог Вука већ толико столећа прати, и која ће га пратити, док је србског под јарким сунцем племена! Meminisse juvabit!         
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1268 on: January 10, 2019, 01:18:08 pm »

Из Потисја. Таки по мирној побуни у Пешти оправе Мађари око сто и двадесет свои племића и други знатни људи преко Галиције у руску Пољску са приличном сумом новца, да је побуне и подигну. Но то некако криво за руком изађе, јер исте посланике мађарске а уза њи и оне знатне Пољаке, кои су с њима таки пристали – похватају Руси и све иј до једнога у Варшави из пушака напреко побију и тако жељу мађарску иштете. Премда је то у Унгарии велика тајна, као и свака ствар која се омакне, но зато опет они је људи не могаху прећутити, кои су новце као у зајам на то дане, штетовали. Говори се, да је и парастос – requiem – већ био у Пешти.

Из Границе. Овде господа још све по старом поступају. Они готово и теже све једнако да тако остане, као што је било. Немци, а особито чиновници, суморни су, и у недоумењу, шта ће бити, невесели. Канда ијм је жао за господством; тако се издају, као да су сви досад владичествовали. Но чини ми се, да је и из Беча нека наоблачена надежда. И бечке новине карају се, што се чиновници кои су досад цофовски поступали, не сметну по други конштитуционални не наместе. Нешто још ладно око срца иде… Писаћу вам. – Бог ће дати, да ће добро бити. Само наш сабор, то велим милион пута.

Из Новог Сада. Жалост браћо, жалост неоплалкана, какве добивамо вести из Сомбора! Никаква ту није чуства родољубија. Сомбор се праћака, да је прва обштина србска у царству аустријском; јест прва по множини народа, али у зао час последња досад по духу рода. Прота ијм неће ни да се прими, да иде у Пожун радити за народ, и не стиди се од седе своје браде, саветовати и другим свештеницима, да се тога не примају. Вицефишкал ијм парадира с мађарским празним орацијама. Капетан ијм се неда ни чути, да што говори за народност. Професор реалне школе неда нипошто, да се иште народност србска, и говори, да не може бити народ у народу. Шупља главо! та бар то треба да знаш, да су стари глупаци нам једнако говорили, да не може бити држава у држави, а ти опет говориш, да не може бити народ у народу. Та ваљда може бити народ покрај народа. Давнашњи плеткаши Атанацковић и Мороквашић само гледе, како ће владика Платон Атанацковић доћи у Новиј Сад. Па онда је све готово, што треба народу нашем. Срамота вечита! Има ли вас, браћо, кога још жива у Сомбору, који мисле другојачије о народу, и народности нашој? Ако нема, дакле Сомбор није више варош србска! Дакле нема у Сомбору 13.000 Срба, но 13.000 нула!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Срема. Овамо су стигли тужни гласови из Италије, да је тамо од аустријске војске највише Сремаца изгинуло. Јуначке мајке највише плачу. Срби су и досад у аустријској војсци предњачили, а ко у битки предњачи, тај мора највише и гинути. Само после добивене победе добивали су Срби заповести, да иду натраг, a напред су пуштани Немци, тако названи Чарапари, да беру плодове победе, и да се тиме богате. Србске мајке у Срему не плачу толико, што су ијм синови изгинули, јер су једанпут кад тад умрети морали; него највише жале, што су узалуд погинули.


* Платон Атанацковић (1788-1867).jpg (75.99 KB, 360x512 - viewed 39 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1269 on: January 11, 2019, 09:59:03 am »

Из Петроварадинске регименте, 4. Априла. Расписом једним позване су овдашње обштине, да изложе своја захтевања, која су оне и предложиле. Нарочито моле: 1) да се укине сасвим садашњиј војничкиј устав и све феудална одношења, јербо убијају трговину, занате, индустрију, вештину и знаности. 2) Да се заведе народна гарда са слободним избором официра из своје средине и да се уведе србскиј језик за заповедајући. 3) Садашњи официри, ако се неузмогу при новом земаљском управљању употребити, или ако постану прекобројни, нека се преместе у стање мира но са целом платом. 4) Нека се сједини Петроварадинска регимента са Славониом, и њен устав нека се прими, но са призренијем на ова захтевања. 5) Србскиј језик нека се уведе у јавне послове, но с ћирилицом, као што је било у оно време, кад је Срем србске владатеље имао. 6) Слободан, у дипломи од 21. Августа г. 1690. дозвољен, но немилошћу времена пренебрегнут избор србског војводе над србском војском, као што је било пре устројења граничарски регимента. Употребљавање србског грба и србски барјака. 7) Србски мађистрати дипломом цара Леополда I од 20. Августа 1691. г. торжествено обећани, но неиспуњени, нека се уведу свуда, где Срби живе. 8.) Жупаниски чиновници, кои ће по уставу одсад на место региментски заповедника бирати се, да буду искључиво Срби. 9) Нека се укину контумаци крај мокре границе, јербо сметњу трговини и саобраштају, а небране нас од куге. 10) савршену слободу трговине, заната, науке, говора и печатње, и слободу, да смеду у загранична свеучилишта децу своју шиљати. 11) Устменост и јавност судова и бољиј кривични законик. 12) Устројење обштина на основу слободе и народног живота. 13) Да се укину магацини, јербо су од великог терета за народ, а рана лежи без теченија. 14) Да се укине царска робија, а обштинска нека остане, и то само за сеоску потребу. 15) Православна вера нека се спореди са прочим вероисповеденијама; нека се цркве наше праве а свештеници плаћају из правитељствене касе. 16) Нижа и виша сpбска училишта нека правителство подиже и учитеље плаћа. 17) Србскиј сабор нека се нашим трошком барем сваке треће године држати дозволи. 18) Трску и рогоз са наши обштински земаља нека буде слободно возити, исто тако риболов и лов нека буде слободан. 19) Нека се на ново прецени сва земља и порција умали. 20) Главарина нека се у граници укине, јербо ми бранимо себе сами, и бранићемо; нека се изравна и умали порција за трговину, занате и индустрију. 21) Забрани, које смо и тако ми садили, нека се саједине са обштином, нека управљају с њима шумари, које ће село бирати, и нека буде жировница слободна. 22) Чивути да се несмеду ни одсад у граници, до згоднии за њи времена, насељавати. 23. Аренде за вино и ракију нека се укину; у место тога да плаћамо већу порцију, но свакиј да точи и месо продаје ко хоће, наравно пазећи полицајне уредбе. 24) Полицајне у уредбе пасоша да се олакшају. 25) Слободно располагање са црквеним и обштинским новцима без вишег дозвољења и мешања ичијега. 26) Србски директори, мирјани, нека се на нуждним местима поставе. 27) Монопол Будимског свеучилишта нека се укине, и печата и продаје србске школске и црквене књиге ко хоће од типографа, па где буду јефтиније, онде да купујемо. 28) Наши војници да небуду дужни осим завичај, нарочито Унгарије војевати, зато нека се Петроварадинскиј баталион одма из Италије натраг дозове. 29) Школски фондови, у овој регименти постојећи, нека се са црквеном касом саједине. 30) Hека се умали цена соли.
Ова захтевања предало је нарочито Добановце, село близу Земуна, а по њему и друга нека села, и мислим, да су тако важна, да иј и вароши наше предложити могу. Нарочито славно Панчево могло би од овог незнатног сеоца учити, како се за род дела, и шта је ваљало захтевати; но кад људи с никим неће да се договарају, а сами савршено не познају потребе народа, они нека сад бране себе пред своим саграђанима, пред народом србским и потомством, које ће иј за њиову мађароманију, као што онај дописник из Руме скоро рече, као издаице рода проклињати. З- - ћ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1270 on: January 11, 2019, 10:44:26 am »

Из Срема. Рад би вас о свему известити што се у нашем до сада мирном Срему догађа, но све се је тако узкомешало, да је врло тешко разабрати, што се хоће и о чему се ради, колико људи толико и ћудиј.  – Најважнии за наш Срем бијаше дан 22. Марта. Тај дан се је најглавније питање о народности нашој срећно решило, јер у држаној вармеђској скупштини закључено је, да се народниј језик одма и без сваког одлагања у јавне послове уведе, и одма почело претресање званични предмета у народном језику. Било је истина господе а на жалост и Срба, кои не хтедоше тому опрети, но множтво народа особито из долњег Срема одржало је победу.
Том приликом је народ такође извештен, да робота и десетак за свагда престају, ово је народ радостно примио, но будући да му је прст пружен, сад хоће и читаву руку. По неким селима народ се сасвим узбунио, и хоће да освои све земље и пустаре, а спаијама да ништа неостане, јер веле, да су ови доста дуго све то уживали, па сад нека буду задовољни са своим кућама, у коима могу удобно и без бриге живети. Тому није толико ни народ крив, колико поједини људи, кои народ буне и по мутном лове. Наредбе о укинућу десетка и роботе дошле су народу изненада и неочекиване. Шта ће свега тога следство бити, незна се, нити се може предвидити. Но да се ми овде анархије и комунизма бојати имамо, то је сад очевидно. Хоће ли се тко појавити, и хоће ли тко у стању бити, да томе на пут стане, то ће само будућност показати. У сремској жупанији већ су се два села побунила и хоће да све себи присвоје. Власт је наредила, да се војничком силом покоре, а какав ће бити успех, шта ће следовати, хоће ли се и друга села с њима сложити, сад се још незна. Овај непоредак није амо код нас у Срему, него и у жупанији Веровитичкој. Тамо подложници спаилука Даљског, кои нашем митрополиту припада, одрекли су сваку покорност, и мало по мало освајају све, тако да би митрополит морао од милости живити. И у Даљу ће се од стране власти оружана сила употребити.
О нашем митрополиту незнамо ништа известно. Он ће се без сумње по закљученију пожунског сабора кући вратити. Хоће ли и шта овде радити, то ћемо тек видити. О нашим сремским Србима може се казати, да немају још правог тежења, а то је зато, што немају главе нити одважни људиј, кои би се на чело поставили. Прост народ незна о чему се ради, нити је кадар поњати, којег правца треба му се држати. Но надати се је, да ће се и он освестити, док се само мало од неочекивани случајева разабере и стане сам мислити. Изображени пак и учени Србаља има сваке руке. Много има такови, кои би у свему са Мађарима пристали, само ако ијм се народност и народниј језик осигура. Таковима је речено, да се у то неуздају, јер се неда помислити да ће Мађари, кои су, неимајући подпуне власти у рукама, Србе свагда гонили, сада имајући сву власт код себе, од свои пријашњи потраживања одустати, а најгоре је то, што су до сада Срби у краља одбрану тражили, а од сада ни краљ неће бити у стању од Мађара иј заштитити. – Има и такови Срба, кои би се и на мађарскиј језик склонили, но о том сад већ у Срему несмију ни говорити. Слушао сам једног одличног Србина, кои вели, да би волио и са мађарским попечитељством дописивати, него да му Хрват буде попечитељ. Овог човека по несрећи слуша читав Вуковар, и многа села сремске жупаније. Но при свем том може се готово поуздано казати, да истиј господин са својим мненијем неће продрети, јер има много људи, кои му сад већ о глави раде. Он је такође свештенство и једне и дрге цркве јавно нагрдио, и са простим народом тако омразио, да овај у свештенству никаква поверења нема. То бива све по плану Мађара, да само наш народ остане без свои учитеља, кои би га на добро наше упућивали; а то је за наш народ и за наш успех велико зло. – Она страна изображени Сремаца, кои се у свему са Хрватима слажу, може бити да је мања, али је одважнија већ због тога, што је о законитости и правичности свога тежења више уверена. Овим тежењем одликују се знатне у Срему обштине Рума и Шид, и ове су у стању сав долњиј Срем за собом повући, и макар на конац терати. То ће се најбоље показати приликом прве главне скупштине у Вуковару, и овде ће наравно сви противници морати замукнути, јер је влада благородника и самовлашће вармеђски званичника и овде сад престала, а народ сам решава а сам себи суди. Да се ово тим сигурније постигне, настојавало се је око они домаћи људи, кои су у стању нешто учинити. Они су обећали, да ће се свакојако трудити, и ми се сви надамо, да ће они народ обавестити, и да ће сила народа праведну ствар осигурати, и противнике победити.
Највеће је зло код нас, што немамо никакве свезе са Хрватском, и тако нити ми знамо, шта и коим начином се у Хрватској ради, нити они наше право стање познају. Требало би, да људи из Срема иду у Хрватску, да својим очима све виде, а Хрвати опет да к нама долазе, и да нас у својем намерењу упућују. Но тога свега нема, а узрок тому није ништа друго, него недостатак новца, и ако нама ствар рђавим путем пође, то ће заиста само због тога зло проћи. При свем том ми се најбољем успеху надамо, јер мислимо, да нисмо још ни при правом почетку, а духови се обштим потресом и тамо побуђују, где је до сад био највећи мир и тишина.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1271 on: January 12, 2019, 09:36:06 am »

Обзор. - У Унгарии сабор је свршен. У једном од последњи заседанија издан је закон о православном вероисповеданију, где се овај подпуно успоређује са осталим вероисповеданијама државе. Но приметити је овде, да се у овом закону говори само о Мађарима грчко-несаједињене вере, а о народу србском нема ни спомена, као ни о томе, дал' ће се црквени протоколи водити мађарски или србски. Да ли ће Срби то трпити, или допустити, да се њиово славно име уништи, и да ијм се деца крсте: Пиштама, Иштванима, Јаношима? Не дaјте се браћо, тако вам имена Божија! – Мађари издају прокламацију на Италијане, где ијм изјављују, да нису они узрок томе, што су угарски солдати на угњетење италијанске слободе злоупотребљени; па затим од свога министерства траже, да издејствује повратак њиови војника из Италије. Ово је све глас у ветар, и да се осталоме свету само очи заслепе, кад гледамо дела, која противно показују. Не одлази ли непрестано све нова војска у Италију, па то све само Славени, да лудо изгину? Мађари, тешко вама, што оне на губилиште издајете, кои су вас од зла и невоље бранили! Иде час, и вама ће се вратити мило за драго. – У Хрватској је за сада, барем по видимому, мир; али је велико огорчење противу Мађара; народна гарда свуда се устројава, и већ се издају војничке песме, које народ побуђују на бој противу Мађара.

Најновије. Свеобште аустријске новине донеле су данас у подне поуздану вест: да је цар аустријскиј предао управљање војничке угарске границе мађарскоме министерству. (Ето вам мили граничари сад новог јарма! До сада стењасте под немштином, а сада ће вас гњечити мађарштина! Да ли ће то ваше јуначко срце дозволити? да ли ћете трпити, да вам азијатски изроди заповедају? Тешко вама, ако допустите, да се сатре србско име, коим су се отцеви ваши поносили, и само под њим славни и јунаци били!)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1272 on: January 12, 2019, 09:47:05 am »

Србске Новине, број. 29. од 9. априла 1848.
Београд, 9-га Априла. Мађари лагала терају даље. Не чудимо се толико њима, но дивно нам је, како Немци то за готов новац примају, па се још надлагују, желећи зар тим Мађарима се у милост препоручити? Јадници. Пре писаше о великој симпатији Срба и Бугара за Мађаре, а сад већ из Пожуна у свеобштим аустријским новинама јављају, да су амо дошле депутације Бугара и Бошњака, које ће Бугарску и Босну Мађарима да предаду. Ко би то веровао? И мисле ли ти људи, да је то тако ласно учинити, као написати? Но о овоме ћемо другиј пут реч повести.
Из Париза нам пишу, да се тамо саставило 'једно друштво за ослобођење славенски народа'. Пољски, руски, чешки и југо-славенски (под овима последњима разумевају се Срби, Илири и Бугари) демократи сложише се, да сваким могућим средствима дејствују против они, кои су досад славенским народима одрицали слободу, као и против они, кои су хотели Славене једном скиптру подврћи, па ма били ти и сами владаоци, које ће, ако би то чинили, или Славенима не би њиова народна права дали, ићи с престола да сбаце. Друштво ће издавати једне новине на руском и француском језику. Ову вест потврђују и бечке новине.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Дописи. Из Србије. Врачу! исцели се сам. Овако свагда ја мислим у себи, коликогод пута у руке узмем допис онај из Пеште, у Павловићевим новинама, коим се ми позивамо, да устанемо сада на Турке. Ја не могу другчије мислити, кадгод погледим, шта се онде узима за основ позива. Позив је онај сиреч основан на страданијама, која Христијани трпе од Турака. Ја се уверавам, да је дописатељу оном познато, да ми у Србии никаква сада зла не трпимо од Турака; но да ми одавна уживамо слободу, и сва блага народна, у пуној мери, разве ако је дописатељу једину независимост изузети. А што се тиче зала, која Христијани по другим пределима царства турскога тегле, о тима можемо се мало поразговорити. Зло је зло, ако ће човек од кога му драго трпити, то је истина. Но ја поред свега тога опет мислим, да Христијанину не може поне тако жао бити, ако зло какво трпи од Турчина, као кад трпи од Христијанина. А то је, господине дописатељу, код вас случај. Ви сва зла, која вас тиште, подносите од Христијана. Ви то добро знате. Ви знате, да Турчин, ако какво зло чини Христијанину, негреши противу своје вере, и својега вероучитеља. А ви знате, да Христијани, кад вам ту какво зло чине, газе науку христијанску, и не слушају својега Христа Спаситеља, кои божествено учи, да треба љубити свакога човека на свету без разлике. Какви су то јади? Могу ли се ти јади сравнити с јадима поданика турски?
Друго. Ако Христијанин трпи какву гонидбу у Турској, он ју трпи од свога спаије, или другог бесног Турчина, кои не слуша заповести царске, с једном речију од човека, којега ви варварином зовете. Но ваша зла, брате сладкиј! под коима ви стењете сто, и више лета, долазе вам од људи, кои у изображеној Европи живе, кои толике школе уче, коима су непрестано на језику: Бог, религија, моралитет, цивилизација. И по томе су ваша зла, ако не већа, јамачно жалоснија!
Треће. Ако Христијанин подноси неправду какву у Турској, он ју подноси од свога, као што ви велите, непријатеља. Но неправде, које се вама гомилом наносе, вашој вери, и вашим црквама, наносе се од браће ваше, и другова ваши; јербо сте ви одавде позвани у Унгарију, да браћа будете, и другови Мађаром – и наносе вам се од суграђана ваши; јербо сте ви законом Унгарије право суграђанства добили. И тим су неправде ваше несносније од други неправди!
Четврто. Ако се насиља каква чине Христијаном у Турској, она се чине од људи поједини, и приватни; а сви фермани царски јамачно на то иду, да сва насиља престану. А вама насиља чине највише власти ваше. Колико је поштени људи, и одабрани страдало у вас по селима, и по варошима, од спаије, солгабирова, и вармеђе, коим нема суда; од капетана, компаније и регименте, које не можеш сапрети; од владика унијатски и римски, с коима се не можеш борити; од конзилиума, канцеларије, и хофкригсрата, преко кои немаш куда даље тужити се? Може ли од тога зла црње и горе бити?
Пето. Ја те уверавам, да ја турско царство поодавна познајем, да ми ни један ферман царскиј није досад познат, кои би на то ишао, да се народу христијанском у Турској може слободно чинити обида или личности његовој, или приватном имању, или вери, језику и народности. Но ако би се по несрећи таково што и догодило, опет немој сметати с ума, но добро се опомињи да је Турчин Србину победитељ, да га је у рату задобио, и оружјем покорио. О вашем пак народу ти добро знаш, да нас Мађар није покорио, но да вас је звао, и молио, у невољи, да му дођете у помоћ; и да сте њему дошли као народ слободан, и као прави његови сајузници, а не поданици. Истина је, да треба цар и према својим поданицима да буде праведан, и милостив; но само друго је сајузник, и уговорник, а друго је поданик, и покорен човек. Нити може поданик захтевати од цара, да га онако сматра, као сајузника свога. А сајузнику мора срце пуцати од жалости, кад види, да га је сајузник од сајузника мало по мало учинио подаником, па мало по мало и горим подаником, него што су му други поданици. Ти видиш бедниј мој брате, да се и данас праве закони на диети о теби, и у присуству твои владика, па тебе нигде не пишу Србином, а твоју цркву не пишу источном, но и народ твој и цркву твоју уједно овако мећу: приврженици греконесоједињеног исповеданија. У тим речима нема, учениј мој брате, ни националитета твога, ни религије. По тим речима неће тебе ни јединоверниј Грк, ни Рус, а ни сам Србин познати. Жалост је то, брате, која превасходи сваку жалост! Није то éljen! него oda van!
Кроме свега тога промисли се роде мој, промисли се крви моја! Какав би од тебе народ био данас, да те нису судбе постигле, које сам ти очитао; него да си остао био на свом месту, и да ниси преко Турака тражио Мађаре; или кад си већ тамо отишао, да си умео славу своју, с којом си отишао, јуначки одржати, да си умео, и да си некако мого! Једна ти је унија у Унгарии више покора починила, него што би ти сто хиљада ханџара у Турској починили. Колико ти је хиљада фамилија од уније побегло у Русију, и навек се од тебе одцепило? Колико ти је хиљада фамилија, нарочито по Банату, и Далмацији на силу, и превару отишло у унијате, у те трице, и од два брашна мекиње? Колико су ти хиљада фамилија прогутала велика уста саборне римске цркве, и то фамилија одабрани, и племенити, и пшенице тако чисте, као да ју је голуб зрно по зрно бирао, као што су фамилије Пејачевића, Парчетића, Јанковића, Марковића, Драшковића, Рудића, Латиновића, Војнића, Видаковића, Стрилића, Кнезија, и т. д. коима су дедови понајвише по црквама, и манастирима србским великолепно посарањивани? Колико су ти хиљада фамилија ратови прождрли, за благо Немаца, и Мађара вођени, у коима су Срби по крвничкој наредби војеној свагда предњачити морали? Шта мислиш, брате, до какве би ти славе данас могао доћи дичниј твој народ, да је у својој целости до данас остао, и под слободном својом владом, коју је имао, и у Унгарију пренео, и за неко време уживао? Зато ти опет морам потворити оно, што сам у почетку рекао, и беседу моју оним запечатити, чим сам је отворио! Врачу, исцели се сам!
Време је дошло, да ти за себе сада радиш, а нас у Србии остави на миру, уверен будући, и безбрижан, да ми знамо задобити слободу и сачувати, и да прилично знамо судити о часу политике, и начину слободе.


* Србске Новине.jpg (861.45 KB, 2392x1832 - viewed 31 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1273 on: January 13, 2019, 09:26:47 am »

У Врачевом Гају. Две туге имам вам саобштити: једна је, што се неки од народа свог и браће своје одвајају, и за мађаризмом теже; а друга је, што је наша Белоцркванска покраина, која се прва обавестила, и пре 40 година под предводитељством капетана: Маријана и Жуманке, обeрлајтнанта Шкрипете и родољубиви свештеника, реформу тражили, и жертве за слободу принела, данас, кад сви народи слободу траже, и кад се и сама наша браћа Србљи по свим крајевима државе угарске за народност пробудила, данас, кад Мађари гроб нашој народности копају, Белоцркванска покраина дрема, и с прекрштеним рукама жалосну судбу своју чека. Панчевачка је покраина издејствовала, да скупштину држи, а Панчево је већ и одбор наредило, и тај за народност ради. Хоћемо ли ми браћо небрежљиви остати, и клетву од потомства чекати? Ми, кои у средини својој људе, кои боље од многи други мислити и радити уму, кои врстнога проту Ивачковића имамо, и кои се више од 50.000 душа броимо, ми браћо! пробудимо се; време нас зове, сдружимо се са осталима Србљима и радимо данас за слободу и народност, кад и други раде; сложимо се у искању, и иштимо као народ сви једно, па ћемо лакше и известније добити; освестимо и нашу браћу Влахе, нека и они за себе и своју народност раде и штогод нареде, како ће и они своју народност од мађарског потопа сачувати; јер у колико нас је више, толико је непријатељ слабии, а победа известнија. – У осталом  не могу пропустити, да вам не јавим, да су ваше новине врло важне постале, и да се свакиј радује, кад му у дел падну, да иј прочита; и свакиј би иј радо набавио, но проклета оскудица; а у касу црквену и обштинску, где ми новце улажемо, недаду Немци дирати!

Из Вршца. Човек, кои слободу уважавати зна, тај је само слободан; а онај, кои другоме ланце кује, сам је роб. Ово треба свакиј данашњиј либералиста пред очима да има, и желећи свој род на врху слободе видити, не треба туђу народност у срамне окове забвења баца. – Нова наша (тобоже) браћа Мађари, желећи да ијм се народност распростре, хоће, да сви прочи у Унгарии живећи народи забораве на своје име, и да се сви зовемо Мађарима. Они у песмама своим свуд мађарског спомињу Бога (Magyar Isten). Oни и најневинија захтевања народа србског толкују на зло, јербо сами зли и тако браћи нашој у Пешти грозе, да ће иј поклати, ако подобна прошенија усудила се буду искати. Ови људи, кои у зору неизвестног дана такова дела чине, шта ће радити, кад ијм подне независимости и слободе огране? Ови либерални људи, желећи свима народима слободу, дијетално закључују са 100 хиљада људи у Италију прећи, да за слободом тежећиј народ италијанскиј у јарам упрегнути помогну. Егоизам је њиов претерао сваку границу човечности; и ми са овима зар да се сајузимо? Не! до воље Божије не! Та једа ли је можно то, да човек онај, кои је живац срца мог убио, кои је језик, - ово велико благо земно, с коим тек народ великиј бити може онда, ако овај узљуби и негује, - кои је цркву, светињу нашу, скврним своим језиком обесвестити хотео, да ли је можно, да таковиј човек своје отровно срце тако брзо ублажи, и да нас безопасно у наручја братска прегрли, да нам не би тим отровним своим грлењем душу истресао? Не! обећања њиова њиови су интереси. Слобода њиова, наша је пропаст. – Даље с таковим исчадијама пакла. Нас лепша очекује будућност:
     Порра! Порра! и вамъ Славяне!
     О воли волнойј рѣчь начать!
Време је, да се познамо. Време је, да сузе уцвилене мајке наше Свеславије утремо! Време је, да глас обште матере наше чујемо. Она нас зове. Она своје руке шири, да нас, децу своју Славене, у топла наручје пригрли. Дајмо дакле један другом руку. Скочимо мајци нашој Свеславии на сусрет, - од Урала до Карпатски гора, од Адрије до Црнога мора, од Прага пак до Петрова града, од Камчатке тамо до Јапана, пригрлимо се, браћо свеславенска; то је област наша сваколика.
     Проч'! съ чуждними! они насъ двојать
     Выной нѣизлечимыихъ ранъ,
     Проч' съ чуждими и вѣчна память
     Врагамъ и недругамъ Славянъ!
     А намъ Славянамъ, дѣтемъ свѣта,
     И дѣтамъ однаго отца,
     Да будетъ, многа многа лѣта
     Одъ ньине вѣчно до конца!


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1274 on: January 13, 2019, 12:05:24 pm »

Из Земуна, 4. Априла. Новине се ваше овде не читају но гутају, и пита се од свију страна, може л' се испословати што предлажете. – Од много страна убавешћују нас овамо, да би за нас најбоље било, да деспотство србско заведемо. Гдикои су већ и лице за деспота изабрали. А што се тиче деспотовине саме, ту су ти мненија подељена. Једни кажу, да не треба, други веле да би добро било. Г. В. Л. врло смишљено изјаснење слабо се одобрава. Деспотство србско није никакво постојано господарство било. Оно је више на личности деспота, овамо с народом дошавши, основало се, које владатељи овоземаљски чести и имена стеченог нису хтели оставити, но при уживању том до смрти иј њиове оставили. Самог деспота Ђорђа Бранковића последњег достоинство са персоном умрло је; нит' је икада на овој земљи дејствија свога имало. Но то нас, што деспотства захтевати ни добити не можемо, ни мало не треба да нас у оклевање доведе, правице наше у привилегијама дароване, и вероломно одузете натраг искати, и макар и поправљене по духу новога времена. Најпробитачније ће се моћи на обштем сабору нашем ова ствар решити. Но не могу једно примечаније моје не изрећи. Пропаст наша србска, а и свију Славена у страшном разцепљењу и одељивању састои се. Још је Доситеј питао: 'Како ће србскиј род себе на овом свету одржати, кад Србљи хоће свог деспота, Бошњаци краља, а Ерцеговци Ерцога и т. д. да имају? Сад је у користи једног владаоца, да другиј слабии падне, пак се сами сатиру, или пушћају да их другиј сатре и тим народ пропада'. Тако ће бити у овим земљама са нама и Хрватима. Они ће имати бана, а ми деспота, па тако ћемо бити обои слаби, и свакиј ће краљић моћи нас у џеп метнути, само кад му се узхте. Но паметније ће бити свакојако за нас, да се придружимо Хрватима, да с њима и Далматинима једно тело од 4 милиона створимо, да гледамо за тим како да бачке и банатске Србе, па после Крањце и Штајерце придружимо, и тако једно тело чврсто, једну снагу србско-словенску сачинимо, која ће моћи у сајузу аустријски краљевина једно отмено положење имати и заузимати. Ако се тако што не испослује, тешко ћемо што добро из ове борбе изделати, тешко ћемо светлим лицем изићи, и тврду постојану срећу будућности основети. Но пребациће, ко може, овом личном мненију, ако ступимо с Хрватима у сајуз, да ћемо бити њима подвргнути, и да ће нас ова наша браћа угњетавати. О браћо драга, ако морам бити подвргнут боље своме него туђину; ал' о томе ни спомена нема. Ако се будемо дали, и допустили, да нас угњетавају, то смо сами криви. Досад је другачије било, Аустријска бирократија (цофовско правителство), и мађарске дијете, што год су до сад о нама закључавали и наређивали, то је све било без нашег питања, силом њиове воље. Но сад кад с Хрватима побратимимо се, ујединимо, и изједначимо, насиљу и таквим пакленим изродима више речи бити не може. То би били мои разлози против деспотства србског.
Из Италије досад нисмо ништа поуздано разумели; Радецков рапорт, у ком вели да је победио Миланце и опет морао из Милана уклонитисе, читалисте. Ово се смешно слаже са победом!
Сремска је вармеђа србскиј језик у сва деловања своја увела, и већ од овог кратког времена долазе званична од судова местни, на пограничне власти, србски писана писма. Сви су, каже се, печати званични добили србске надписе. Ликуј днес Сионе!
Земунски су депутирци прошавшег понедељника у путовању свом у Беч свратили се и представили се варадинском командирендеру, прошенија своја предали, врло милостиво примљени, с пуним уважавањем, да ће он к надлежном месту и највишој власти прошенија њиова на најбољи начин препоручити и спровести. И тако су исти депутирци даље одпутовали. Но хрђаве вести долазе за депутирце Панчевачке. Ови у Бечу код цара ни примљени нису. Зашто? незнам. Говори се и то, да се ови депутирци нису држали дани ијм упуствија, но су о својој глави радили, па су ијм други сад из Панчева послани.
Ови дана бившиј овде сељак из турског Бечеја изјавио је, да код њи више никакви данодавања спаиски нема. Великиј судац П…ч и друга лица ишла су по сели радостан глас разносећи, да су сада сви људи једнаки пред правицом и у давању, да нема грофова, барона, благородни, но да су сви благородни, но само је нужно једно – да буду Мађари. На које су сељаци одговорили, да је све добро, и на све пристају, но да они зато опет остају Србљи, као што су били, и као што су и данас и они сами, и друга браћа њиова по Срему, Бачкој и Банату, гди иј има живи били! Ово куповање и продавање, или нагртање на народности туђе сасвим је налик на Петра Шлемила, или човека без сенке, кои је најпре продао своју сенку за драге новце, па после престао на свету живити, но морао све крити се по помрчини; тако канда га није ни било. То је жалостно за једнога човека, а камо л' за народ, кад прода своје биће другом, па овај има два и можда три и четири, а други скрсте руке, па седе у чами и помрчини, и кукају своје дане, па чекају Петрова лета. То је пакостна судбина, кои је у њу пао. Зато:
     Србине, милый сыне,
     Недай снагу твою врагу,
                    Да се ньоме дичу,
                    Кой на тебе вичу! 

Из Беле Цркве, 5. Април. Мени се гдекои новинари србски данас овако чине: Надувао човек гајде, па свира србско коло. Залети се Мађар, па фис из једно уво, па уз друго: свирај, дудо, теремтете, мађарски! Кроз плач свира Србин Ракоцијеву ноту. Тако треба, виче Мађар, пљескајући свирца по рамену. Кад ти тако умеш удешавати гајде, ти ћеш бити првиј капелмајстер у Мађарорсагу. Пусти дулац из уста свирац, поклони се и каже: köszönöm uram!
Logged
Pages:  1 ... 73 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 [85] 86 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.06 seconds with 23 queries.