PALUBA
March 28, 2024, 10:01:12 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 [86] 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721427 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1275 on: January 14, 2019, 10:47:59 am »

Митровица, 6. Април. 'Вестник' нам доноси из Пеште глас, да је депутација србска из Новог Сада добила уверење од сабора унгарскога, да ће се Србљем 1) повратити сва загубљена права, 2) даровати нова; само једно једино треба, да мађарскиј језик све народе у Унгарии веже. Кад је тако, онда ја мислим, да Срби не добивају ни погубљена своја права, ни нова каква. О новима нећу ни да говорим, али стара јамачно не добивамо: јербо су Србљи по старим своим правима имали главу својега народа, имали деспота, имали патријарха својега, имали судије и магистрате своје, и у њима наравно и језик свој. Ја у оба ова обећања видим чисто погубљење стари србски права, каква јоште до данас нисмо видили, ни дочекали. Имејај уши слишати, да слишит!

Јавниј одговор на приватно писмо једнога Србљина из Суботице. Милиј мој рођаче! На писмо твоје од 10-г т. м. по рим. у краткости одговарам ти ево ово. Колико ми је за чудо, да лукавство Мађара још нисте познали, толико се дивим, да се ви, чланови националног одбора обштества суботичког, крепко држите онога начела: 'ко тебе каменом, ти онога хлебом'. Ја нећу да поведем парницу противу овога начела, Боже сачувај! него само чини ми се, да би – барем сад у овој околнисти – боље било држати се онога: 'ко тебе каменом, ти њега сикиром'. Та тај ваш архитиран – Кошут – нити је о Србљима источног исповеданија кадгод лепо и поштено мислио, нити и сад о њима поштено мисли; него је притерала орла зла година, па се мало припитомио. Пишеш ми, да је Кошут хтео саставити некиј закон за грчконесаједињене – Србље, но архијереј србскиј није се пожурио, да се тај у дејство приведе. Ја те уверевам, да то није истина; него су Мађари ради, да том измишљотином код Србаља симпатију добију, док себе у својој мрској намери не утврде; а у исти мах ради су, да архијереја код свога народа – Србаља – омразе, и међу Србљима раздор учине, како би иј већма ослабили. Но то је лукавство касно употребљено: залуд псу мука. Дошло је време, да дивљи расад азијатскиј мора изчезнути у Европи. Залуд Мађари сва могућна средства измишљавају, да народниј живот још коју годину продуже. Да су они у поступцима са своим саотечественицима – Србљима – поштеније владали се, не би сада на толике препоне наилазили; ал' хвала ијм на њиовом безбожију. Безбожију велим, јер су свака тиранства превазишла онда, кад су у вармеђама закључили, да се читав један од неколико милиона састојећи се славенскиј народ у Унгарии помађари, дакле да се с лица земље обрише! Ово су тиранства, која нам историје доиста немого показати.
Мађари – наравно сад у теснацу – зову вас, да се с њима саједините, како би вас лакше победити могли, и обећавају вам све, само не оно што је најважније, а то је народност. Лепог сајуза! Касателно овог саједињенија само ћу ти у мало речиј приметити: опомени се заједно са твоима сучлановима хваљеног одбора, да су то они исти Мађари, кои вас у сајуз зову, што су најпосле усудили се, да вам и оно, што је свакому Христијанину свето и неприкосновено, униште, или боље рећи оскверне, а то је безбожно њиово захтевање, да се у србској цркви богослуженије на мађарском језику одправља, да се црквени протоколи на мађарском језику воде, да се по србским школама мађарскиј језик учити мора и пр. и пр., које ће рећи: да престанете бити Србљи. Џингхан, Бату, Тамерлан и други овима подобни људождери у свом свирепију нису толико абсолутни били, као што су Мађари спрама многочисленог народа србског у Унгарии. И при свему том ви се с Мађарима братимите. Да големог чуда од учени људиј! На гореизложене изразе побудило ме је – као Србљина и Славјанина – дубоко чувствовање о  грдним безчовечним поступцима Мађара спрама Србаља; а то тим више, што сам ја – као што ти је познато – пуни 20 година с Мађарима у приватним тако и у званичним пословима разни (само не у коњокрађи) сношенија имао, и у том дугом времену доста сам иј искусио. Но по души да кажем, ја овде неразумем личност, него онај варварскиј дух мађаризма, по којем само је онај прави Мађар, кои сваког другог, а понајвише Славјанина добро изсмејати, испердашити, наругати му се и какво име пришити му зна; као на пр. Словаку: Тót nem ember (Словак је нечовек), Србљину источне вере: Vad Rátz (дивљи Србин), Русу: ó Rosz (стари зликовац), Бугарину: Bogár (буба) итд.; а поједини Мађара, као и у сваком другом народу, има поштени и у сваком смотренију ваљани људиј.
Моја, па и свију Србаља, кои више способности имају у будућност завирити него егоизмом опојениј Мађар, жеља била би та, да се ви, у сајузу са једнокрвном, једноплеменом браћом нашом – тако названим – Буњевцима латите славенског кола, и у њему своју народну срећу потражите, где ћете је доиста и наћи. Само у колу Славјанина остајете ви Србљи, а у мађарству губите се за свагда. Братити се дакле с Мађарима, било би: нов план, стариј непријатељ.
Истина да Србљин и код свога једноплеменог брата Буњевца, наилази на нешто, које га – бар идеално – обезпокојава; но та неудобност изчезнуће скоро као да никад није ни била; јер доста је, да је глава западне цркве сасвим друга начела предузела, па да уведе слогу и љубав међу христијанством у Европи. – У место што позивате Србље у Пешту, да се договарања ради скупе, боље би било да сте иј позвали у Нови Сад, где је средоточије Србства, а Пешта је крај нашег народа, а близу трзајући зверова; но о том ћете се ту боље уверити.
Још једаред реко: држите се славенства, па ћете бити синови најсилнијег рода, коима велика будућност предстои, а мађарства као гнусног, азијатског изрода, треба да се стидите. Здравствујте сви! – У Београду 3. Апр. 1848.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1276 on: January 15, 2019, 11:47:21 am »

У Осеку, 31. Марта. Познато ће вам бити из новина пештански, да је пештанскиј тако названи 'одбор сигурности' (Sicherheits Comite) одредио депутацију једну да иде у Хрватску и да браћи хрватској изјави, да код њи нико и не мисли на удручење наше народности. Та је депутација дошла прекјуче пре подне амо у Осек. Осим грофа Непомука Пејачевића, кои је предводи, има још 4 члана, дакле свега 5 чланова. Они су донели ону прокламацију са собом, што је у немачким Пештанским Новинама од 7. р. Априла (ако се добро опомињем) т. г. штампана. У истој прокламацији нема натписа на кога је управљена, ни од кога, тако да се ми Славонци праведно сумњамо, да пештанскиј 'одбор сигурности' није о Славонии оног истог мненија кога је и угарска дијета, која је у раздељавању вота, - где је она славонским јурисдикцијама сама вота разделила а Хрватској давши 18 вотума, оставила да ти 18 вотума генерална конгрегација ови земаља определи, колико ће свака хрватска јурисдикција вотума добити, - јавно показала, да она via facti оће да нас од Хрваске оцепи и с Угарском стопи. То је једна, а друга је увреда, која нами Славонцима у том послу учињена та, што ми држимо, да је ово, кад пештанскиј одбор, као репрезентант јавног у Угарској владајућег мненија, у име угарског народа нашем народу шаље депутацију од 5 чланова, од кои свр тога, осим грофа Пејачевића, ни један није познатиј и популарниј човек ни у Угарској ни код нас (премда они у приватној својој сфери могу најбољи и најчеститији људи бити), пресна спрдња с нашим народом ил' бар у најбољем случају неуважавање наше народне важности. Данас, кад су све оваке депутације сјајне и млогобројне, овака депутација наличи на пашквилу. Ми узимамо овде ствари по спољашњим знацима, у толико више што из пређашњег поступања наше мађарске браће не можемо ништа бољег о њима супонирати. Ако се ми о њиној љубави спроћу нас варамо, томе су они и одпре криви а и сада. Јуче је за 9 сатиј пре подне заказана била мала скупштина, у коју су били неколико чланова сазвани, ал' је та скупштина на данас одложена и то, као што смо сад из целог тог посла увидили, било је зато, што су се ома неколико аристократа, кои су овде за коначно стопљење Славоније са Унгарском заузети, бојали, да наш елемент не превалира, па да се овој депутацији не изјави мишљење њима и Мађарима противно. Они си нам рекли, да ћемо се ми т. ј. малиј број нас сазвани скупити, а испод руке наручили су, да се 300 Немаца скупе, кои оно мненије, које би они изразили, да подупиру и тако народну страну надјачају, ил' у најгорем случају да браћа наша пештанска мисле да овде има две партаје, наша и немачка. Тај је план тако подмукао и лукаво израђен, да од нас није нико дошао до они, кои су били још за јуче позвани, а то је врло мало било, и осим ти они, кои су случајно наишли. Али смо ми на срамоту агитатора, кои су тим послом наумили нашу општу ствар умањити и раздор међу грађанима учинити, победу одржали и то у толико већу у колико је подмукло и лукавије цела ствар устројена. Ми смо њима казали, да смо ми у тврдом јединству с Хрватском и Далмациом, и да с тима државама у јединству (in unione) а с Угарском у свези (in nexu) бити желимо и тврдо намеравамо. Они нам у својој прокламации кажу, да су Пештанци нове ове реформе како за себе тако и за нас задобили. А ми смо им казали, да ми за ове нове политичке слободе и реформе највише захваљујемо духу времена, и томе, што је, у онај пар, кад се Италија почела осећати као Италија, дошао на римскиј престол човек, кои је у дух времена и глас вапијуће Италије разумео, томе, што је Лудвик Филип династичним своим интересима и угњетењем слободе у Француској револуцију произвео, томе, што се цела Немачка као Немачка осећати и потребу слободе и јединства упознати почела, томе, што је Метерних горе угњетавајући слободу нег' да би се могао тај јарам још дуже сносити, у Бечу знатне дане 12, 13 и 14 пр. м. проузроковао, и што се преко ти држава, као кроз електричног саопћитеља удар у нашој земљи саопћио – а Пештанцима само у толико у колико су они тај општиј покрет разумели! – Они су нама казали, да они нашу народну самосталност признају. Добро, казасмо ми, како дакле у вашој прокламацији можете од нас изискивати да ми мађарски корешпондирамо с угарским дикастеријама и јурисдикцијама? Не зове ли се то нашу народност подложити вашој народности; а кад се наша народност подложи вашој народности, је ли она онда самостална или је то, што је слуга спроћу свог господара, што је роб спроћу слободног човека. Наша народност као самостална има свој персоналитет, и има као така једна права с мађарском народности. Где се год у званичном одношењу ове две народности, ова два персоналитета састану, треба у један ред да стану, нити се може једна над другом узвисити. Јер се у пресуђивању сваке народности, као једног персоналитета, као једне персоне, не гледајући на већину и могућство народа, него на достојанство народног персоналитета, које је у свију самостални народа једнако; као што је и достојанство човечанске особе у сваког човека, без разлике његовог поколења и богатства и могућства, једнако. То оће данашњиј дух времена, то оће света и непромењена правда природе, то оће позив свију околностиј, кои глас нас јужне Славене јасно позивље, да упознамо време у коме живимо, да упознамо околности и определење нашег народа, да упознамо права Богом и природом сваком народу дана, која никакви земаљски трактати, никаква у нужди и невољи времена дана реч подложења укинути не може, јер је слобода право, кога се ни један народ одрећи неможе, и никакво га обвезање од тог права не раставља, јер је већ то опредељење сваког народа, као и сваког човека, да буде свој и слободан. И народ кои би се тог права тео одрећи, грешио би против достојанства свога персоналитета, против матере природе; а како се љуто мати природа неблагодарним своим синовима и неуважатељима свога природног достојанства освећује, то нам историја свију времена сведочи. – На предлог првог поджупана Ладислава Јанковића, кои је на жалост нашу за мађарство душом заузет, и кои је то овом приликом са уређењем гореназначеног плана јасно показао, премда се јавно није за мађарство изјаснио, да није нужно да се ми у поједина питања упуштамо, него само да душу оне прокламације проценимо и на њу наше мненије очитујемо, заиштемо ми, да он изрази душу те прокламације и он рекне, да је и по његовом и по мнменију пештанског одбора душа те прокламације та, да они појавившу се код њи (код Мађара?) симпатију спроћу нашег народа (кога они још пре неколико недеља нису ни припознавали) тим очитују, што нам јављају, да код њи на удручење наше народности нико и не мисли. Бојећи се ми, да се наше очитовање не би како друкче толковало, изјавимо, да ми ту симпатију са сипатиом нашом враћамо, али да се свагде, где би се наша симпатија јавно очитовала, каже, да се та симпатија тиче само оног израза пештанске прокламације, кои нам каже да они не мисле на нашу народност удручивати – а не други пунктова, с коима ми никако не можемо симпатизирати. И то је одговор, кои су наша пештанска браћа од нас, на нашу велику радост, а на жалост неколико овдашњи потурченика однели. Па та је жалост у толико већа, што су се они договором са свију страна оружали и тако за бусије засели, да су нас мислили као пилиће разбити - ал' је раја ипак надјачала! Славонци, браћо једнокрвна! Послушајте глас времена и околности, ако оћете срећу народа свога да оснујете, ако желите да вас унуци ваши благосиљају а не проклињу; час је већ куцнуо и време је ваше, недајте се од Мађара смести и од ваше браће отргнути.
    Уби ће вас Мађар изненада,
    Брез јуначког вашег огледања,
    Ваше сабље и деснице руке!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1277 on: January 15, 2019, 01:45:14 pm »

С Драве. Из Срема ваљда имате поуздании вестиј. Колико је мени познато, знам да се протоколи и остали јавни послови тамо у нашем језику воде, на жалост неколико Мађара и потурица, међу коима је првиј тобожњиј Србин Димитрије Рогулић асесор вармеђскиј, и њему подобни, кои стоје под плаћом мађарском, и кои ће имати шта Богу и народу свом одговарати, кад куцне час каштиге и награде за зла, која су међу браћом једнога народа починили. На срећу је та мађарска партаја од највећег дела свог до данас остављена. Наши су се либералци њој испочетка придружили, да покажу симпатију своју спроћу 12 пештански пунктова, мислећи да, ко се на позив пештански за моацију пештанску не изјави, неће добити реформу; у то име приме и четврту зелену боју. А кад виде да су коловође мађарске наумили нас управо рећи стопити с Угарском и наше краљевине славно и честито име Славонија утаманити и у гроб положити, наш језик србскиј одбацивши мађарски у послове увести, онда се наша браћа оцепе од њи и придруже се својој дољно-сремској браћи, па сви навале те језик наш у јавна дела и послове via facti уведу! Што они нису одма сви поодкидали четврту зелену боју и остали при своим народним бојама, као наша честита браћа дољни Сремци, кои ишту да се од сад конгрегација у Руми држи, тому се није чудити. Они, крај све своје жеље, нису могли то некома селима, која су већ примила била ту четврту боју, одма доказати: да они четврту ту боју оставе, коју су они баш у тај пар примили, кад је и реформа дошла а Мађари ијм једнако проповедају, ко остане код старог барјака, да ће остати и под старим правима, а ко прими ову нову боју, онај ће добити и нову слободу. Паметни се људи томе смију, али светина не зна о томе судити, а ко не би и турске боје примио да с њима и слободу добије. Сад је пак време, да они, кои то разумију, кажу народу и да га обавесте, па за знак, да они исто тако народ свој љубе, као дољни Сремци, нека скину ону проклету боју, која је толику распру међу браћом заметнула. Док год пак они то не учине, наша се браћа дољни Сремци праведно о њином родољубљу могу сумњати и мађарства од њине стране бојати, особито кад су се тако јако за ту четврту боју заузели онаки људи и одпадници народа свога и непријатељи обште слоге и мира, као што је споменутиј Димитрије Рогулић! Па таки људи, така страшила и измети народа свога усуђују се казати, да су Србљи, да иј је србска мајка родила и србско млеко одоило! Нисте Србљи, не срамотите србског имена, Србин не може на свог брата мрзити, кога му драго од закона био, јер србска пословица вели: 'Брат је мио, које вере био', кад братски мисли и поступа. А ви издаице и душмани народа свога оћете да нас раставите и раскомадате, да нас ослабите како би нас лакше, погане и плаћене душе, непријатељу нашем продали! Мајка србска је вас родила, млеком сте се србским одоили и над вама је србска мајка у детињству бдила, да и ви над вашом децом тако бдијете и србским млеком доите, и њу остарилу у старости њеној негујете, а ви сте се као неблагородни њени синови отпадили, децу вашу не доите србским него мађарским млеком и љубав матере своје с поругом и презиром плаћате! О ладни и камени, о гадни и подли срца! Неразумна животиња боље матер своју поштује него ви издаице! 'У зверки би срце препукнуло, а камо ли у живу јунаку'. – Ваша невина деца, коју ви од колевке помађарујете, ваша деца неће бити издаице, они не могу друго бити него што иј ви начините; али ви, ви, које вас је србско млеко одоило, ви вашу кривицу у себи носите, на вас пада греј и ваше деце, јер ви сте њи од народа свога отргли и тиме себе задужили пред Богом и народом. И кад дође дан плаћања, дан свима вернима и праведним синовима матере своје велик и радостан а свима отпадницима страшан и несносан, - онда ће се разделити праведни од грешника, и праведници уживаће радост вељу, а грешници ће пасти у муку вечну и ту ће бити плач и шкргут зуба! Бог је спор али је достижан! – Један Осечанин.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1278 on: January 15, 2019, 01:46:41 pm »

Из Баранде. Код нас је све забринуто и свако је живи туга обузела, једно зато, што нам деца од куће иду, а друго, што се гласови разносе, да нас је цар Мађарима уступио, па Мађари оће да нас помађаре. Приповедао ми је кум Обрад из Великог Гаја, да се код њи у цркви већ мађарски пише, и да се он с попом свадио, што је кумчету његовом друго име прешио, и од Јована Јаноша направио, па вели, да му је нотарош казао, да ће скоро све, па и свето јеванђелије мађарским језиком по црквама нашим читати; каза ми и то, да је у Темишвару морао један Србин име своје да промени, да га за мајстора приме; и Иштван из Дороша ми каза, да се код њи све живо оружа, да се и самим старцима, шта и онда чинио није, кад је Француз у Бечу био, пушке дају. Једни опет приповедају, да је царева војске у Талијанској до ноге потучена, и тако ти све црне и жалосне новине слушамо, а никога нема, да нас извести, и да се с нама посаветује, како ћемо се зла спасти. Господа наша чувају своје господство, и неће с народом; па што му је званије веће, то је мање народниј. Надали смо се на г. обрслајтнанта Поповића, а он је занешениј милитарац и оће да командира, и да народ у стеги држи, да се обавестио неби, - а прота нам је плашљив и за влашћом занесен, као да ће му то помоћи, кад до невоље дође и народ сам себи помоћи тражио буде. Ја сам прост, али сам толико искусио, да ни један није добро прошао, кои се с туђинцима дружио и против свои ишао, и ја би свакога саветовао, да се с народом држи, јер ком народна љубав оскудева, том ни градови ни топови помоћи неће.
Дозвољено нам је, да свакиј у Црепају по једног или два човека пошљемо и скупштину држимо, и заповеђено нам је, да се само о црквеним делима разговарамо а о ничем другом; а тако је и у Панчеву наређено било; но фала Богу, те се један младић нађе, и тешком силом браћу своју наговори, да одбор један саставе, кои ће се о народности саветовати. Тај одбор је јуче прво заседаније држао, и прво му било, ђенералу предложити, да оног изнађе, кои је тај глас распрострео, да су Србљи намислили, Немце на велику суботу, кад с литиом ишли буду, потући, и да таковог казни, ако се оправдао неби. А ђенерал ијм је одма казао, да је прота римскиј тај глас распрострео и на зактевање србске депутације одма од реченог проте писмено изјаснење искао. Тај римскиј прота овај је глас само зато изнео, да нашкоди Србљима. Говори се и то, да ће и другиј баталион марширати, а куда и на кога иду, ми незнамо. Гласа се, да је од Митровачког баталиона само 200 људи живи остало, а друго да је све потучено; а колико је то све истина, шта чујемо, не знамо. Зато вас браћо! кои знате како је по свету, и шта се ради, Богом заклињемо, кажите нам, на кога наши граничари марширају, с ким се бију? кажите нам, јели та Талијанска какова друга краљевина или поданици нашег цара, па известите нас, зашто су се побили, и зашто је до тога огорчења дошло, да је народ из кућа на солдате наше врео зејтин и врео катран сипао, и камењем, као на псе, напао? Једни овде причају, да су Талијанци слободу тражили, па су зато с војском нападнути, и онако душмански потучени. Ал' ја то не верујем; јер сам ја на Турчина и на Француза ишао, па војска никад није ни са стране, а камо ли на свој народ тако душмански нападала, и на освету побунила. Но ако је истина, то ће онда и нама црн петак осванути; солдати нам иду, - а ми мислимо и морамо гледати, да свој језик и своју веру одбранимо; јер као што ја волим умрети, него мађарскиј језик у канцеларији, школи и цркви слушати, тако сви мислимо; па ако то не допустимо: онда ће без сумње Мађари, кои се јако оружају, на нас устати, и код нас, као што су у Талијанској чинили, слабе жене и старце сећи, а децу из колевке вадити и ногама газити. А то лако бити може; јер наши војници иду, и нас без одбране остављају. Зато браћо Србљи, били ма ди, немојте се туђити, ако нас је време и поделило, - но кажите нам све, ди што бива, и научите нас, како ћемо се владе овог дивљег рода сачувати; кажите нам и то: мора ли граничар по закону изван своје границе ићи, и слепо на војску полазити, да незна куда, ди и зашто? – кажите нам, па ако је, да немора, онда има лека, јер ако се солдат под барјак заклео, није се могао заклињати против закона; осим тога старешина кућниј и његова дружина није се ни на што заклела: онда ћу ја са мои 6 мушки глава, и тако и други са своима пред капетана изићи, и кад нас 3 до 4.000 људиј, кои се још огледати можемо, капетану, а 40 до 50.000 људиј обрштару кажемо, да нашу децу, да ји као овце на касапницу воде, и нас неоружане Мађарима издају, недамо: онда нека покушају срећу, да силу употребе; па ћемо видити, чија је срећа лоша! А кад нам остало казивали будете, кажите нам, молим вас, је ли то истина, да смо ми један народ овде, кои се од милости трпи, као што то неки у Панчеву говоре. Немогу пропустити, да вам и то не јавим, да је панчевачка депутација из Беча дошла, но да пред царом није ни пушћена била, већ пред палатином и мађарским министериумом. Они веле, да су иј Мађари врло лепо примили, а особито, кад су разумели, да желе Мађарима придружити се; но опет веле, да иј је Кошут питао: ди је то Панчево, казавши ијм: он незна, да је Панчево варош, и шта је Панчево. А то је чудо! Панчево је на гласу, и цар зна за њега, а Кошут незна. Но као што сам чуо, светина оће ове депутирце камењем да побије, зато, што су иј они цару шиљали, а они иј Мађарима издали. – Стариј Граничар.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1279 on: January 16, 2019, 12:22:50 pm »

Сомбор, 2. Априла. Немеш-Милитићани су (овде живи сама и чиста благородно привилегирана и нашим језиком говорећа р. католичког исповеданија обштина) од стране бачке жупаније изаслатиј одбор, да ијм, по налогу министерства, нове законе прочита и на матерњиј језик протолкује, са пушкама, гвозденим вилама, сикирама, на крај места дочекали, и са речима: 'Ви идите од куда сте и дошли, нама нетребају ваши закони и ваша права, ми при нашем, скупом и неисплаћеном нами прадедова на бојном пољу извојеваном праву остајемо', дочекавши га, ни у место му ући нису дали; него вичући за одбором: 'упуј! упуј! хош!' отерали га.
Окружије Потијско-бачко у нашем народном делу још до данас на жалост никаква корака учинило није. – Суботичкиј у Темишвар посланиј одбор, да од ондашњег војеног заповеднишства из оружнице, у име грофа Људевита Баћана, пододговорног унгарског министерства председатеља, за народну тамошњу стражу оружије изиште, од заповедника следујућиј је одговор добио: 'Истина лично познајем грофа Људевита Баћана као приватног човека, али будући да од више војене власти још никакво известије у томе призренију добио нисам, реченог господина за таковог признати, и зато вашу жељу испунити немогу.' И тако се овај одбор без оружија натраг поврати.
Овде је ови дана распростртиј глас: да је наш цар Фердинанд I-виј из Беча побегао, у Коморану у Унгарии се станио, народ тако уплашио, да за живот главе једну банку од 5 фор. ниси могао разменати; у следству тога наш мађистрат у држаној својој политичној скупштини закључи: да се два мађистратуална чиновника, у Беч о варошком трошку пошље да за неколико хиљада банкноте у цванцигере промене и сребра донесу (будући је у обште и пре а особито сад велика оскудица у сребрном новцу). – Народ је наш, особито прост, за свој језик своју народност и закон одушевљен јако, и готов је за све живот свој жертвовати. Ни Немци ни Србљи неће да се у народну стражу уписују; Апатинци су се изразили: да се они изван свог атара, ма иј живота стало, макнути неће; а Обровчани, Србљи ове жупаније, као и Немеш Милитићани, отерали су и свога биљежника на мртво име истукли, и тако ножевима изболи, да неће ни Богу ни људма, више ваљати. У обште је народ незадовољан и буни се.
Читамо у новинама, да се са римо-католичким, протестантским, и наше благочестије у свему под једнакост и равност од обе табле на унгарском државном сабору примљено. Даље су обе табеле закључиле, да се у наша црквена и школска дела унгарска дијета ништа неће мешати, него да се ова, по старом и по нашим привилегијама основаном праву и обичају, и у будуће на народном нашем сабору, кои ће што пре, а најдаље до будућег унгарског државног сабора сазвати имати, са споразумљењем унгарског министерства, одправљају и уређују.
Првог нашег Априла поведе реч овдашњиј грађанин и трговац С. П. у нашој србској читаоници, како се наше Ново-Садске браће народна стража, при упражњавању у оружју нашим србским језиком служи – даље, да ће Митровчани, Земунци, Ново-Сађани, Румљани, и т. д. позивателна писма разаслати, коим ће нас опоменути, да се у слоги, и јединству с њима ми Бачвани и Банаћани од Мађара одцепимо, и Славонцима, Хрватима и Далматинцима, једним језиком говорећима, једне обичје имајућима, приљубимо, на које му Трифун Атанацковић, варошкиј капетан, нашега вероисповеданија Србљин и по несрећи обштества овдашњег и наше србске читаонице прив. председатељ, иначе пак себичниј и од свуда искључително своју корист, ма одкуда и ма на кои начин дошла, изгледајућиј, изрода рода србског, одговори: 'То су праве луде! А није л' то све једно, било упражњавање у оружију на мађарском ил на србском језику?' А за друго рече: 'То су праве будале! Ми ћемо се код највишег места извинити, и обећати се, да ми нећемо ни у каквом делу, које би на уштрб Мађара служило, участвовати, и да смо ми са нашим стањем задовољни!'
Ето види Србљине! Кад ти је глава овака, какви ће бити удови, а знаш шта нам наша пословица вели: с главе риба смрди! - Ал' не, не, још се није искра ватреног родољубља у Сомбору угасила! она живи, она суштествује у овдашњој, истина још маленога, али поузданога броја младежи србској, која је готова у свако магновеније ока за свој род и овога добро последњу кап крви пролити… Ви пак браћо Сомборци! кои сте заблудили, и у туђе јато подмуклог непријатеља залутали, особито Ге..не Л….ћу! Је..ле! П……ћу! У..ше Ш…ћу! М..о К…ћу! П.то П…..ћу! и остала браћо србска! вратите се у недра наша, ваша вас браћа, ваши вас друзи и пријатељи једнога имена, језика, обичаја, и једне исте вере, материним млеком и прадедова пепелом приклињу, и моле: тако вам шеница од руке родила, и у двору вам чедо заплакало! пружите вашу братску руку вашој једнокрвној браћи, и ступивши у наше србско коло, љубите, пазите и за светињу држите милиј род ваш србскиј, и све оно, што је његово, али не само словом, него и делом. Овде расту лаврови за нас, а с родом је скопчана слава наша, вели Мушицки. Не уздајте се у речи и празна обећања ваши ласкаво – унивајући се противника, јер они само згодну прилику изгледају, да вас на силу у своје прождрљиво, дивије, азијатско јато слију. Ово вам пред очима буди: timeo Danaos et dona ferentes. К југу ваше очи баците, и руку братства пружите! од туд ће вам се сунце утехе и подпоре, од туд ће вам се пун месец, и звезда Даница, које ће богато блистајуће своје зраке да све југославенство распрострти, родити!
Чује се, да је у Пешти Н. Хуневалде, Чивутин, са 30 породица у христијанску веру прешао.
П. П. Баш сад чујем, да су писма из Новог Сада, Митровице, Земуна и т. д. на нашу србску обштину стигла у вишеименованом предмету и у недељу се т. ј. 4. Априла т. м. у нашој обштини претресати. Шта буде свршено писаћу вам.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1280 on: January 16, 2019, 12:51:12 pm »

С Границе. Панчевачка депутација вратила се натраг и донела је Панчеву, на његове молбе и тегобе ово решеније, које је министер Баћаниј, са својим подписом на мађарском језику, издао:
'Будући да у следству закона, кои је на садашњој дијети с милостивим садејством њ. величества донесен, неће више ни милитарска граница под бечким хофкригсратом стојати, него ће подчињена бити пододговорном (унгарском) министерству; то је тим најважнија жеља проситеља испуњена.
Министерство ће се највише о том старати, да се војено устројство милитарске границе, као што то обшта безбедност захтева, неповређено одржати, и да се у исто и особито у грађанска административна одношења слободни милитарски комунитетски обштина часпре цели сходна лица поставе.
Ово нека проситељи у миру очекују, и сад нек' се проситељи мирно натраг врате, па нека с поверењем у закон и у земаљско правитељство подејствују, како би се о надлежно изследити имајућим се тегобама по правици решеније чинити могло.
У исто време одпуштен је налог тичућој се генерал-команди, да мири варош Панчево, док не дође време, да се може нужно изслеђивање предузимати. Пожун, 12. Априла 1848. Баћаниј.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ово је све јасно! Прво: Шта ко иште, оно и добије. Панчевци си искали, да не стоје више под хофкригсратом, него да потпадну под мађарско правителство: та им је 'главна' жеља сада испуњена. А шта су тим добили? Млого и пре свега оно, што досад нигда нису имали: власт нову, која ће им у напредак мађарски и на мађарском језику заповедати. Затворите, браћо Панчевци, одма те ваше немачке школе, па отворите мађарске; јер ће вам ове одсад нуждне бити! Промена је то прилична: немачкиј језик говори најизображенији народ у Европи од близу 40 милиона душа а мађарски је језик народа од 4 милиона људиј, кои масом својом на једном степену просвете са србским народом стои. Литература и просвета Немаца је прва у свету, а мађарска је – једва тек у клици, у развитку, од јуче, слабом, као што је и мађарскиј народ. Ајд те, драги Панчевци, у мађарску школу; млого ви ту нећете научити, то је наравно; али ко вам то жели? Ви треба ту да научите – упамтите то добро – мађарскиј језик, коим ће вам се одсад судити и ваше обштинске и црквене протоколе водити.
Друго: Министерство унгарско гледаће да остане организација милитарске границе такова, каква је и досад била, јер то иште обшта земље безбедност; па тако ће се гледати, да се ни устројство погранични 'слободни' комунитета не преиначи. И то је лепо: Срби треба да остану јунаци на граници, па да и у напредак чувају целу унгарску земљу, да могу Мађари у средини безбедно господарити и свима народима, па и вама, Србима, 'мађарски' заповедати. А да где је тај новиј земаљскиј устав, по ком се свима народима и крајевима и местима унгарске једнака слобода, и по овој једнако државно и грађанско устројство онако либерално обећало!? 'Чујте људи и народи: ми Мађари оћемо, као ти нови Французи, слободу, једнакост и братство: за нама овамо и с нама сви, па ће досад бити благо и нама и вама!' Јест, али министер Баћаниј вели: 'Министерство ће милитарску границу оставити, каква је досад била', дакле Срби не могу бити участници те слободе и једнакости и тога братства! За Србе је милитарска стега и батина, право робство, а за Мађаре слобода, и господарство; - ако ћеш право, тако је; ко се није вредан подићи, нека пузи! – Да! али је г. министер обећао, да ће се у границу и у пограничне вароши, као што је Панчево, одсад постављати 'цели сходни' људи за званичнике. 'Цели сходни', т. ј. они званичници, које је и досад хофкригсрат онамо постављао, и на које су се Панчевци тужили, нису више 'цели сходни', и зато ће одсад унгарско министерство шиљати у границу Мађаре и 'Мађароне' за званичнике, кои ће наравно 'цели сходни' бити. Поклоните се, браћо Панчевци, до црне земље није шала, ни ствар мала такова цели сходност. Тако се ради pro salute publica!
Треће: 'Идите кући сад', заповеда министар Панчевцима, 'па будите мирни', и чекајте, док вам 'ми' олакшицу по правици неучинимо; иначе ено генерал-команде, којој смо налог дали, да вас умири, наравно милитарски и мађарски, ако опет главе и језик помолите! Да живи слобода! Iobbra, barla, па куш! То се од вас граничара иште. – Срби и 'Рвати не цепају се и нетреба да се цепају од унгарске круне: то стои. Али Срби и 'Рвати један су и истиј народ славенскиј, од мађарског сасвим различан. Они треба и морају бити државно с Мађарима једнаки и равни у Унгарии; а не могу и не треба никако да су од Мађара гори или овима подчињени, али баш ни у чему, па ни по језику. Г. Сечењиј воли и у тавници као сужањ живити са својом народношћу, него у највећој слободи, а без своје народности; те и таке памети имају данас и Срби с рођеном браћом својом 'Рватима. Народност и слобода, обоје, или ништа! – 'Али кажу, треба да је у једној држави један језик државно-пословниј!' То није истина; то је само она 'стара система', система насилства и саможивља! У којој земљи или држави живи више различни народа, онде треба да је свију ти народа језик и говорниј и пословниј језик; јер су сви ти народи у њој једнаки, сви они имају и једнака права и једнаке дужности. Да што?! Учи дакле ти државниче и правитељствевиче све језике ти народа, коима управљаш: јер они сви за државу једнако војују, данак плаћају и за њену славу раде. 'Али је, рећи ћеш, то тежко!' Тежко истина: али је право и могуће, правије и лакше, него да цели народи свој језик забораве, а твој науче! Па најпосле ко ти је крив, што твоја држава није сложена од једног народа!! Или ти мислиш, да ћеш, по твојој Макијавелској саможивској системи, од ти твои различни народа начинити један народ, пошто им свима до онога, кои је од твоје крви, наметнеш твој господствујући језик, а њиов искорениш. Нема од тога ништа; ова времена нису више за такав нечовечан, варварскиј посао. То упамти: народност је данас што и живот и слобода!.. Па кад буде према глави, онда ће и отца по глави.
Браћо Срби, ви већ знате, шта су Мађари одпре чинили, док су од свога краља све добили, што сад имају. То исто и ви сад и одсад према њима треба да чините. Пре свега и часпре скупите се сложно из свију крајева ваши на једну велику скупштину, на један наш народниј сабор, па иштите отуд од њи, али јуначки и стално што је право и што вам припада. Особито се тако постарајте, да се учини, да новиј земаљскиј устав постане истина и за вас, да са својом браћом по крви заједно и братски живите, и да вам се мађарскиј језик не наметне за пословни у тим земљама, где ви као народ живите, него да се одсад и засвагда и у цркви, и у школи, и у обштинским, и областним надлежателствима вашим јавно служите вашим народним језиком. Верност круни и држави обште-народној у Унгарии; али така иста верност народности вашој, вашој крви, вашем имену, вашем језику и обичају!  I. C.


* чланови Баћањијеве владе.jpg (281.27 KB, 1246x834 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1281 on: January 17, 2019, 09:37:55 am »

С Дунава. Наш митрополит, г. Рајaчић, биће, кажу, за цело у Карловци за Ускрс. Говоре, да је он позвао сву ону нашу господу епископе к њему у Карловце, да на некиј важан договор дођу. Ако је то истина, тај ће се састанак наши православни архијереја морати скорим, одма по Ускрсу, учинити. Ми се овде надамо, да ће се они ту по делима и у интересу нашега народа договарати, па и што честито и важно закључити, правца ради за даље кораке, које ће и њима и народу у ово знаменито време требати чинити. Дај Боже само добро! Но ја не могу пропустити, да вам овом приликом не приметим, да би наше обштине, особито оне веће и знатније добро урадиле, кад би по којега свог родољубивог и ревностног члена у Карловце, сад, кад ће онамо и наши архијереи доћи, из своје средине послали, с налогом, да се с онима у интересима народа посаветују, и да закључе, коим ће најбољим путем и средствима наш народ поступити и порадити, да се часпре у основно његова права с његовом народности у свима оним земљама и областима Унгарије и сајужениј части, у коима као народ доиста живи и пребива, утврде и обезбеде. Сад треба радити, сад је време или никад! Србљи треба да имају једнака своја права свуда, где иј год у Унгарии има; то они искати могу по гласу и сили њини привилегија, која су од царства допуштена за сад онде живећиј србскиј народ, без разлике земље, области, краја или вармеђе. Ја, од моје стране, велим, да се одма сазове сабор, али сабор, кои ће довољно заступити цео наш народ: па ако се то не могне учинити, а оно нека сам народ начини скупштину, велику и озбиљну, и то тамо при нашем г. митрополиту у Карловци.  I. C.

Обзор. Мало не све државе у Европи данас су узмућене. Од ови најгоре стои Аустрија са њеним италијанским провинцијама. И Брешћија се већ ослободила; Аустријанци су се одвукли на леву обалу реке Мичио, одкуда сасвим одлазе у Тиролску. Пијемонтеза, кои су под краљем Карлом Албертом дошли Ломбардезима у помоћ има 50.000; код њи има 100 топова. Млоги слободњаци из свију крајева Италије уписују се у војску. Из Тоскане путују 10.000. Привремено правителство у Милану издало је проглас на Немце. Тај овако почиње: 'Поздрављамо вас браћо, о храбри о учени, о племенитодушни Алемани!' даље уверава Немачку о искреном пријатељству, изјављујући, да се Италија није подигла против аустријскога народа, но само против аустријскога правителства. Сва сила италијанска иде сада на Верону, где Радецкиј стои. И већ из Падуе од 9-ог Априла, јављају, да је Верона у рукама Италијана, војујући под Карлом Албертом, и да су Аустријанци побегли чак до Торре ди Конфине. Војска, која је код Удине и дуж Горичке границе стојала, добила је заповест, да што брже у Трст полази. Многи Далматинци, нарочито поморски официри, изневеравају Аустрију и предају се републики Млетачкој; а град Задар у Далмацији прогласио је републику. Сада против њега иду Личани. По Италији се проповеда крстоносна војска против Аустрије. Свештеници предводе војску, и свакиј на прсима носи бео крст. Министер млетачки Никола Томасео издао је на Славене у Аустрији проглас, где иј позива, да се као великиј народ подигну и ослободе. – При закљученију сабора угарскога краљ је одобрио закон коим се Ердељ са Угарском сајужава. У Ердељу се буне Саси против Мађара. А и Срби почињу устајати. У Новом-Бечеју су се с Мађарима већ покрвили. Митрополит је на дан 18-га т. мес. сазвао у Карловце архијерејскиј сабор. – Хрвати прогнаше из Загреба језуитске калуђерице. – Она вест, да је у Русии буна, не потврђује се. – Сва је немачка устала, да избави Шлесвиг-Холштин од Данске. – У Берлину се сабор Пруске распустио, и сада ће се по новом закону нов изабрати и скупити. – Картисте у Лондону, у Англии хоће да држе скупштину на подобије оног францускога банкета, кои је произвео паденије краљево. И овде је правителство, као год и француско, устало против тога и забранило, ал' они на силу оће да се скупе, и то страшна следства имати може и т. д.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1282 on: January 18, 2019, 09:23:37 am »

Србске Новине, број. 30. од 13. априла 1848.
Београд, 13-га Априла. Догађаи бечки познати су; знамо, да је у следству исти оглашено, да се цензура у свој аустријској монархији укида. На жалост ово још није истина. Из Земуна поуздано нам јављају, да се тамо новине наше и сад још пре не издају док иј г. цензор неодобри, па и то иде као на пужеви. Новине наше одавде се оправе сваке Среде и Суботе у јутру, а пренумеранти иј добивају тек после два три дана. Јел' то слобода штампе? Ми и из други крајева молимо остале пренумеранте новина наши, како старе тако и сада нове, кои смо много добили, да учредништво известе, добивају ли они уредно листове своје. Па ако какве сметње има, гледаћемо, да се уклони. Кад немачки и други страни листови пролазе и раздају се брез цензуре, правица изискује, да се тако и са србским чини. Или ће зар само србски листови још стењати  под оковима цензуре? То не може бити! Те окове и сами пренумеранти наши могу раскидати. Знају ето, кад се новине наше у Земун оправе: ако иј дакле истиј дан не добију, могу иј пуним правом тражити, па и добити.
Хрватске Hовине туже се, да још непрестано писма из Београда у Ћесарију одлазећа, у Земуну отварају. Царска је заповест изишла, да се строго чува светиња тајне писама. Па зар се ова заповест неће и на контумаце распрострети?

Дописи, из Бачке, 7. Априла. У Земуну је сад тишина, депутација је њиова под Васом Василијевићем у Бечу; грађани сами у мађистрату управљају, и грађанска гарда њиова наоружана најбољим духом дише у толико, у колико сви, и Немци, једномислено кажу, да натраг (по старом) недаду нипошто. Коловође живо раде, и дејствују и спремају се за важне следујуће догађаје. Шајкаши тамо (у Земуну) находећи се, неће против народа ништа, но пре ће с њим пристати. – Међутим, Немци официри још свакојако настојавају одржати стару систему, а особито по граници и селима, и сасвим лудо и безчовечно метерлински (као што простаци веле) с народом поступају. У Ст. Пазови духови су сасвим раздражени, и ту је код тамошњег најважнијег човека Н. Н. средоточије. Овде је уопште врло добро, а официр, лудиј Немац, још и сад рапорте од 1000 батина држи. – Ту сам чуо глас непоузданиј, да је цар Фердинанд резигнирао на престол!
Новиј-Сад је средоточије овдашњег Србства; ту су духови, особито млади у напрегнутом стању; млади људи се скупљају, но фали им М.....ћ: врло га међу собом имати желе. У Новом-Саду имају и народну стражу, која живо учи и упражњава се у оружју. Новосадска је депутација била у Пожуну: Кошут ијм је обећао, да ће се Србима све одобрити, што год праведно захтевају, но да се само до идућег сабора претрпе! Врло је то далек рок у садашње време до Новембра чекати. Далек, богме, далек! – У Новом-Саду живо се печата; баш је онда свршена прокламација карловачки Срба, која је сасвим у добром духу писана. Они ишту савршено саједињење с Хрватском и своју србску деспотовину – у следујући 16 точкиј: 1. устав за троједну краљевину на основу захтевања Хрвата, и ту ишту савршену независност унутрашњу, министерство, укинуће роботе, свуда народниј језик, поротниј суд, сабор сваке године и т. д; 2. србског војводу или деспота; 3. србска деспотовина да је: Срем, Банат, Потиски диштрикт, Бачка, Шајкаши и Барања; 4. да Срби по закону имају име источно-православниј србскиј народ; 5. војвода свагда да је Србин и подпредседатељ сабора; 6. министеријум у пола србскиј, у пола хрватскиј; 7. да се бан хрватскиј без разлике вере бира; 8. конгрес србскиј у смотренију цркве и школе да се слободно држи; 9. сад одма да се конгрес по досадањем обичају у Карловце сазове; 10. у будуће предcедатељ да је војвода, а подпредседатељ карловачкиј митрополит; 11. сабор да бира све архипастире, управитеље школа, асистента фондова; 12. да се намастири обезбеде, добра да ијм се врате; 13. круг делателности конгреса да се узакони; 14. цркве да се врате и унија да се не чини; 15. црквениј језик да се обезбеди; 16. да се у Карловцима средоточије Србства установи.
Ова се прокламација у хиљадама истисака (екземплара) шиље на све стране. Београдске Cрбске Hовине у великом числу циркулирају по Србству овдашњем. – Казују, да ће митрополит србскиј са многим свештеницима ићи на хрватскиј сабор, где ће се и бан иншталирати. – У Бачкој видим да се Мађари највише уздају у овдашње немачке колоније или Швабе; ови се оружају и њиова народна стража упражњава се живо у оружју. – Чујем, да су попа сивачког, кои је народу против Мађара говорио, у Сомбору затворили. – У Срему су се сељаци побунили против спаија, ишту све и пустаре, и тако је у неким бачким селима на Дунаву. – Из Словенске толико сам за цело разумео, да тамо мађаромански благородници и господари хватају и затварају младиће и родољубце, кои за славенство раде и говоре, као бунтовнике; већ су њи седам ухватили и позатварали, међу њима се налази и чувениј стихотворац словенскиј Јанко К. - Загреб ће сви за средоточно место примити, то већ видим, и биће слога међу Хрватима и Србима, колико сам досад приметити могао. – Један србскиј путник.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1283 on: January 18, 2019, 09:49:36 am »

Из Баната. Господине Учредниче! Ево вам шаљем пет обштина из моје околине за пренумеранте на ваше новине. Ја мислим, да до неколико дана неће једне србске обштине бити на овој страни, која неће пренумерирати на ваше новине. Јербо како је год свето писмо полезно роду човечијему за спасеније душевно, тако су Србске Новине полезне роду србскоме у Аустрии данас за спасеније своје политично. Двајест тријест људи из обштине имућни, дали су свакиј по један цванцик, те ће од сада имати цела обштина ползу, која се никоим благом исплатити не може. Бог да благослови и ваш труд и труд врстни ваши дописатеља! – Свештеник.

Из банатске краине. Изузимајући неке спаије, и официре, жалостне Србе, људе само себичне, маса народа србскога сва је оживила, видећи пропаст, којом прете Мађари вери, цркви, језику, и народности нашој. Ако се ови људи не приљубе народу, народ је наш готов, њи као непријатеље своје побити, благо њиово отети, и на средство избављења народнога употребити. Народ је и овде, а како чујем, и у Бачкој био забринут, како ће славно дело свога избављења почети, кад нема главе, која би га предводила; но одкако се са известносћу чуло, да је митрополит наш у Карловци пред три хиљаде одабрани Срба, које Новосађана која Карловчана, на сред пијаце с крстом у руци торжествено заклео се, да ће се заједно с народом до последње капи крви борити за веру, цркву, језик и народност нашу; да ће тога ради с места расписати по целом народу нашем, да свака обштина, и највећа, и најмања, по неколико људиј до њега пошље, кои ће наравно неколико хиљада бити, сви заједно онде посаветовати се, захтевања народна сачинити, и куда треба одправити; да ће после, ако би покрај свега тога Мађари наваљивали, нама језик  свој наметати, у цркве и школе наше увлачити, и тако језик наш, веру, и права народа нашег газити, да ће велим с народом нашим до последње капи крви права народа бранити. Народ је наш по свој околини овој оживио, и мало и велико, и старо и младо, и мушко и женско о том се разговара, и обштина се са обштином договара, како ће се од безбожног намерења мађарског да одбрани.

Из Пожуна. У једном заседанију унгарске дијете поведе се реч о Евреима у Унгарској живећим, против кои су многи великаши устали били. Но Кошут, садашњиј министер, бранио иј је тако, да од говора његовог нико до речи доћи није могао. Један, кои је говорити хтео, и од Кошута реда добити није ногао, извади кесу с новцима, дигне је у вис, и стане је трести – а тим поглед свију на себе обрати, - па и самог Кошута, кога то тако збуни, да је таки ућутао, и другог оставио говорити.

Из Макова. Драгиј Господин новинер! Ја сем у Бечкерек ваша новина читала, и видила, да ви млого пишете за ово Србље, ви кашете, треба да иште своје право, и да се бије, кад му неда па да узме. То неваља моја Господине! да се бије, онда оћеме и ми да пропаднеме. Ја ћу Вас научим, како да радете, па да све без бој добите. Треба да радете: таке, каке смо и ми Израилћани радиле. Да купите млого новци, и да дајете на Господина Кошут, мађарско министер, па се не боите, онда ће он да говори за Србље, а зна добро да говори, и оће све за новци да ради. Таке сме ми радиле, па фала Богу ми сме мирне. – Јаков Штајн.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Новиј Сад, 7. Априла. Мађари нипошто неће да признаду народност србску у Унгарии, и како нам кажу Кошут је на сабору новосадској депутации у том призренију рекао: да ће Срби само мачем своју народност освоити морати. Ово ће толико рећи: Ми Мађари не дамо вам да сте Срби, но морате бити Мађари; ако ли ћете Срби да будете, то ајде на поље бојно! Тако дакле Мађари нас изазваше на мејдан. Србин никада није бегао од ватре, па неће ни сада, но ћемо се јуначки огледати с онима, кои неће људски. Само Мађарима велимо, нека негубе из памети Ракоцијеву буну. Зна наш народ још како се дуван на темену крижа! Кад је Србин могао Мађара више путиј од несреће и пропасти сачувати, и од непријатеља избавити; знаће, моћиће и умеће сада себе од Мађара спасти, кои му тако безчовечно његове услуге наплаћује. Иде Видов дан! Вратићемо ијм жао за срамоту! Само сложно браћо србска, ма које вере и ма где били! нецепајмо се међу собом, но тврдо се држимо славенског кола. Само у овом стои нам спасеније. Слава нас родила; ми славни бити морамо!

Из Орловата. Ево јада новога! Заповест дошла, да и другиј баталион граничара маршира. А куда, и зашто? Бог те пита. – Чујте браћо драга! одсудниј је час куцнуо! Та ми нехтедосмо Турке трпити, кои су у том од Мађара праведнии били, што нам језик на миру остављали, и дошли смо овамо тобоже Христијанима, не глад да утолимо, не живот да избавимо, већ веру да спасемо. Но да смо у постојбини нашој остали, уживали би она благодатна права, која данас тамо имају наша заоставша браћа; и заиста мање крви, него овде пролили, и небројено више би нас данас било, него што нас  је сада; јер би се онда само са Турцима, а овде и с Турцима, Французима и др. били, па свагда као предњаци,  више, него ико другиј, гинули. Но у зао час смо ми отачбину нашу оставили, у зао час крв нашу за туђинца проливали; јер у место што би требало да нам премилостивиј цар по заслузи нашој даде права, која други његови народи добише, ето приморан би од необуздани Мађара, да нас преда њима, кои су се сада тако лудо односили, да су у закону свом на дијети установили, да се ми у напредак Мађари а не Србљи зовемо, да се црквене и школске наше књиге на мађарскиј језик преведу, и да се мађарским језиком свуда, па и у самој цркви нашој, служити морамо, та да нам деца наша у школи мађарски уче, а ми у цркви молитве и богослуженије мађарски извршујемо, и имена деци својој мађарска дајемо, једанпут кажем ти брате! да се Србства одречемо и Мађари постанемо. Па шта ћемо сада? питаће некиј с прекрштеним рукама. Дај да идемо законим путем, и да се понизно молимо, одговориће другиј на господској столици. – Мучи и један и другиј! Време је кратко, час одсудниј већ је куцнуо. Нема ту сад оклевања, нити тражити правде и човечества код оног рода, кои је истина пре неколико столећа из Азије овамо дошао, ал' опет оног свог беснила, које му је у дивљој крви усељено, није се одрекао, но шта више, и грознии од сами Турака постао; нема велим, јер чуј! шта рече Кошут, кои је данас у Мађара све и сва, митрополиту нашем на дијети: 'да мора све тако остати, и да ће на свако даље питање са сабљом одговорити'. Са сабљом, чујте браћо! Шта дакле да радимо? Да недамо нашим граничарима даље ићи и марширати, јер по закону то и не морају чинити без нашега саизвољења; но да се сви скупимо, и у једној гомили обрштару да кажемо, да ми у оваковом времену, кад нам са сабљом прете, војску из земље недамо, но да је за своју одбрану требамо; јер смо ми за веру, језик и народност готови умрети, и сваког оног, кои нам у то дира, за непријатеља сматрамо. Па нека се једанпут почне, знам напред шта ће бити, - само, ако се сложимо. А то морамо, ако нећемо, да овај дивљиј род и код нас, као у Талијанској, жене и старце сече, а децу из колевке вади, и ногама гази. А то лако бити може, ако граничарска војена сила сва измаршира. Недајмо дакле, да нас Мађари праваре и војску из земље извуку, па на нас ненаоружане нападну. Будимо одважни, па ћемо опет оно време доживити, где ћемо, као предци наши, славни и чувени били. Ми смо народ, кои смо себе и Мађаре до данас бранили, и кои смо добро извикли пушку носити и бритком сабљом махати. Па кад смо се за туђинца одликовали, и мађарску круну Немцу двапут освоили, заиста ћемо и народност нашу одбранити. Зато браћо! кои год жели, да га потомство не куне, и да буде достојан србског имена и племена, нека сад решителан буде, и солдата свог ићи не пусти. Чујте! ни један да не пушћа и опрема солдата дотле, док се наша права неосигурају, па да знамо зашто да војујемо; а обрштар нека своје чини: па ако лудо започне, луђе ће свршити. Грех на онога душу, кои ово не послуша.


* Лајош Кошут.jpg (130.29 KB, 556x792 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1284 on: January 19, 2019, 10:25:30 am »

Рума, 2. Априла. Прочитана су одлакшања народња код нас, где свако дојакошње одношење поданика са спаиом престаје. Али на жалост питање је: јесу ли те уредбе највишим местом одобрене и потврђене, или је само ветар варљиви Мађара, кои нам свако тренуће ока подрикак подмећу, како ћемо сви суноврат под тежким оковима, као сињи робови њини, у вековечну бездну пропасти? Како се може ово обнародовати, што највишим местом одобрено није, то нам је за чудо! То је дакле превара мађарска, кои мисле, само треба простака од спаиски окова за време ослободити, док цел своју не достигну, то јест, док нашу народност не покосе, а време ће језик, веру, име и најпосле мајку цркву у вечност однети, како би србскиј народ мртав постао. То су жеље Мађара, наши душмана, за тим теже они.
Неспавајмо дакле нити оклевајмо браћо Срби, душман не мисли и не ради о добру, но само о злу! У кога да се уздамо? у Хрвате? јест, у браћу Хрвате! Пак треба л' само гледати очима и изчекивати, да нам други милости и добра дају и поклањају? Та помислимо, да смо ми Срби! Зар само у сраженију да се показујемо да смо храбар народ? Шта нас уздржава од мирни скупштина? Само сви сложно на једно место, и то у Новиј Сад. Та слободно је искати, као што и други ишту и добивају, а ми можемо понајвише и то с правдом искати, зашто су нам оцеви, дедови и прадедови крвљу заслужили права, нама као највећу светињу предали, а ми зар да иј упустимо? Помислите, где су нам сад наша браћа граничари? У верности и јунашством скиптара царства аустриског у целости да одрже, за цара, отечество и за славу прадедова гину и умиру! Ил' чекамо, да нас жене и деца по улицама пљују! А потомство? Шта о њему да рекнемо, ком ћемо нехатошћу нашем вечито робство да скујемо, и које ће нас и кости наше проклињати, што смо у дремежу време провели, кад је се могло и за србство што добро и спасително израдити. Та помислимо: Срб је челик тврди, стена необорима. Чувајмо се Мађара и отровне замке њиове. Саберимо се што брже из свију страна и радимо о народности нашој, радимо за потомство наше, које душман прогутати жели. Делајмо докле свет имамо! ако нежелимо себе и децу своју у ланце робства мађарског оковати. Истина, да се много вукова налази, коима сва срећа у интересима Мађара лежи, но небојмо се: сила правде сатрће иј, само ми сложни будимо!
Данас нам је стигла депутација из Вуковара, коју смо по другиј пут слати морали, да се прошења народна, која су 22. пр. м. ношена, али због издаица, особито због изрода Димитрија Рогулића, кои је данас правиј Вук Бранковић, нису могла предати, прададу, с додатком, да се ми Сремци неможемо у Вуковар због опасности живота обраћати, но да би вармеђа, кад се што радити има, у Руму као средоточије Срема спустити имала; ал' неповољниј одговор добијемо од великог жупана, а тај је: да се архива и протоколи немогу пренашати. Ето правде! – Но депутација тим је одпуштена, да ће се првом конгрегациом депутације из свију места позвати, које ће жеље предлагати и искати. За бадава! После кише огртач на плот. Младеж је наша јако узаврела. Бог да је живи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1285 on: January 19, 2019, 10:28:39 am »

Сомбор, 7. Априла. Ови је дана у држаниј народне страже у Баји савет 100 и више ондашњи простака унишло, захтевајући, да би ијм се онај сувишак земље, кои је баискиј спаија, по њиовом доказивању, пре неколико година од њи на силу отео, а сада притјажава, од овога, било лепим начином, били на силу, повратио. На које иј народна стража к местном надлежателству упути. Овог простог народа гомила дошавши на упућено место, на писмохранитеља нападне захтевајући, да ијм отвори; али иј овај одбије, изговарајући се, да три кључа писмохранилицу отварају и да је од ови један у судије местног, а другиј у сенатора, кои су оба у Пешти, не може дакле писмохранилицу са само у њега находећим се кључем отворити. Незадовољни одговором писмохранитеља, обију на силу писмохранилицу, и у њој триста сијасете почине. У следству тога, на објаву в. судца Мате Рудића, од стране првог поджупана бачке жупаније строга се наредба изда, да тамошња народна стража на уздржање мира и поредка пази, и посредством реченог в. судца што пре коловође именоване чете пронађе, похвата, и неодложно у Сомбор под затвор у гвожђу пошаље.
Априла 5-га т. м. обдржала је сомборска србска обштина, у зданију црковном, своје народно заседаније, у ком је између остали овамо неспадајући предмета, најпосле у претрес дошло тако именовано, и целом славенском свету чувено Митровачко окружно писмо, или, будући да нам наша једнокрвна Митровачка браћа оваково, по изрику г. председатеља Трифуна Атанацковића, послала нису (о чему се ми, јербо се овај случај ни са садашњим околностима, ни са обичајем у оваковим приликама неслаже, толи мање са србским карактером, далеко већма сумњамо, него да би подмукло – ласкаво – унивајућим се речма г. председатеља веровали), боље рећи: на њиово ц. к. величество – управљена, и народним жељама преиспуњена прошња. Особито је подозреније (quasi) пробудила у г. В. М. овдашњем ет комп. она точка, по којој наша браћа Митровчани и надаље желе са Славониом и Хрватском у тесном сајузу и братској љубави остати. Речениј г. физикус, као слововодитељ своје стране, од прилике следујуће нашој обштини предложи: да би се у име целе наше обштине нашој браћи (боље небраћи) Мађарима, путем њиови повремени листова, доставило, како су у Сомбору живећи Србљи са своим садашњим положењем подпуно задовољни (па зашто сте и ви господине на то ишли, да се одбор у Пожун и т. д. са молбом пошаље, - и није ово тек само из обичаја учињено?); даље, да се овдашњи Србљи нипошто од круне угарске нежеле цепати (а мој словодитељу! желе ли ово Хрвати, желе ли Славонци, где ли има спомена томе у митровачкој молби?), најпосле рече он: ком се у Сомбору недопада, тај нека иде куд му је драго и т. д. На које му један грађанин одговори: 'Г. докторе! ми смо се у Сомбору родили, па ћемо овде и остати, а ви сте се родили у Леђену, па идите тамо, и прописујте правила и кројите законе Леђенцима, а не нама!'
Решено би: да се ова Митровачка молба на знање прима. Еј г. Физикусу ет комп., куда су вас ваше користољубиво – себичне мисли, куда ваша поремећена памет занела? Та кад нисте кадри са вашом браћом у једно сложно коло среће и радости, процветања и благополучија народног ступити, зашто да своју једнокрвну браћу пред светом каљате и црните? Ви издаице, ви вуци рода Србског! окаљан и црн вам био образ на мејдану, као што вам је данас на дивану међу вашом браћом!
Србадио добромислећа Сомборска! старо и младо, женско и мушко, на вас, вама насусрет са разширеним рукама и отвореним срцем хитећи, да вас на братско срце притиснути, и у братска наручја обгрлити позовем, како би и ви духом богојавленија, духом светим, и народољубија заданувши се, у коло народне слоге и среће једанпут за свагда ступили, моје из дубљине срца произлазеће речи управљам: Променила су се већ времена! Слобода, једнакост, љубав међусобна и реформа свуда је овладала! Зар ми у окорелом и садашњим околностима светским несходном начину несносног дремежа и трпења и надаље да останемо? Зар код нас и у будуће из два три ли члана састојећа високопарна аристокрасија да господари? Та доле с њоме, - народ данас престоле обара, - а ми нисмо кадри председатеља и једног и другог сбацити!? Почнимо већ једанпут смело и озбиљно радити за чест рода србскога и овога ползу, да нас и последњиј потомак слави и благосиља! – Неуздајте се ни у кога, а још мање у Мађаре; они вам само обећавају, као што су то и досад чинили, ал' делом нигда испунили нису, нити ће кад испунити! Та где нам је више од два милиона овде живећи Србаља, по праву грађанства, по коме сваке примљене вере приврженик, без разлике, државна званија обнашати може, на страну остављајући нашим хлебом, нашом хаљином и собственим оружјем на крвавом пољу извојеване привилегије, циглиј Србљин код придворне унгарске канцеларије, краљев. наместништва, седмоличне и краљев. табле, вишег и нижег меновног суда, краљев. коморе, где ли су нам велики и мали жупани ---? Па где су нам данас Радивојевићи, Радишевићи, Дуке, Љубобратићи, Давидовићи, Јанковићи, Прерадовићи, Гвоздановићи, храброшћу, високог чина одличјем и славом увенчани јунаци србски? где ли нам је у данашњем пододговорном унгар. министерству од два милиона овде живећи Србаља један барем? То ли је једнакост грађанска на 179°, 27 закона чланку основана? То ли данашњиј quasi egyenlöség, szabadság és barátság? Зар да се и у будуће дајемо од наши зломисленика и непријатеља обмањивати?
     
     Народ кои тихо под уздом силе
     Главу повуче, те још и дедским
     Језиком трпи, да га ухиле,
     Народ је подлиј; достојан није
     Да г' земља носи, да му с' ја сунце,
     Жићу нам нужниј воздух да пије!

Опомените се Арсенија Чарнојевића, Ђорђа Бранковића II, и са њима више од 40.000 овамо г. 1690. дошавши србски породица, а ваши прадедова, кои су сви, оставивши свој завичај, о свом хлебу, оделу и оружју за благо Унгарије војујући, на крвавом пољу јуначки изгинули; њиове сени уздишу и стењајући горко туже и вичу на нечовечниј краљев одговор: sic ratio status requiritur и 22-годишњиј великог деспота затвор!! Чујте браћо! са небеса они на нас управљају подражанија достојне речи, и овима нас приклињу: 'Потомци Душана, Милоша, Марка, и кнеза Лазара! у славу Неманића, у спомен Јелене Србкиње, краљице унгарске, и славни Србаља Уроша и Раде, унгарски палатина, за чест Змаја Вука и кнеза Павла Бранковића, св. мајке Анђелије, Јакшића, Бакића, Јуришића, Шубића и т. д. храните ваша од нас, крвавим знојем, да! и главом купљена, и на аманет предана права! браните до последње капи крви ваше славно србско име, језик, обичаје и веру! Недајте се подлим обећањима ваше назови-браће с пута правог свести. Тако вам десница рука неусала, а бритка вас сабља неиздала! Опоменимо се браћо! времена Фердинанда I и Запоље! сетимо се куруцшага, оне битке под Кечкеметом, Сегедином и Бачом! пак ћемо с места увидити, шта с нама желе и намеравају ови наши суграђани!
Тужба србског рода противу злобе, зависи и неслоге већ звезде домаша; дај браћо! пружимо један другоме руку љубави, руку пријатељства и слоге, па сви скупа к обште-народној цељи благополучија и среће тежећи, и ни у ког се не уздајући, толи мање у нашег нама давно искуства познатог непријатеља, кои ће нас јал' пре, јал' после, ако се његовом поверењу предамо, и на његово празно обећање ослонимо, него и онога, што је сваком рода члану најмилије и најдагоценије, србског имена, језика, обичаја и вере, које нас чини народом славним међу народима света, лишити и нас душевно убити, дај браћо! да се подигнемо по примеру Хрвата, Славонаца, Сремаца, да! и наше браће Панчеваца и Н-Сађана, а шта да вам кажем по примеру наше Татранске браће у Липтовској жупании, која су умела, осим свију народа света, ово промени изложено и одвећ усколебано време најудобније за корист своје народности употребити; делајмо, ако неизбежну и вечиту пропаст србског рода, ако неизгладиму клетву наши најпозднии потомака избећи желимо, ако бруку и срамоту свеколиког Славенства на нас навући не желимо! Много ти може човек, много народ кад само једној цели тежи!
Јуче т. ј. 6-га Априла осванули су сви надписи немађарски писани, на продавницама, апотекама и т. д. кречом замазани. У гомили замазатеља, како чујемо, била су и два, у народној стражи уписана Србина! Ето примера мађарске данашње слободе, једнакости и братства!
Истог смо дана обштељубљеног и нигда незаборављеног и душом и срцем Србљина Милана (Јакова) Керовића, кои се не само у своим највећим мукама (будући га је рођена сестра Марија неотице случајно у лице устрелила) за свој србскиј род изразио, него је, питајући се ласкавом надеждом, љубави прама овоме и у крајњем тренутку свога живота показао, говорећи: 'да је он свагда готов за чест и славу рода свог живот жертвовати, и да ће он чим оздрави, у Н. Сад и Срем ићи и тамо пред србском браћом барјак противу Мађара, нашег непријатеља носити', обштој мајци земљи прадали. Реци му Србине: лака ти црна земља, а вечна памет! При погребу овога родољубца употребили смо, по нашем обичају, свуда пантљике све само од народне србске боје. Ова је наша народна боја некима од мађарске стране одвећ у очи пала, тако, да су се они јавно овим речима изразити усудили: нека се Србљи Богу моле, што овде мирољубиви људи станују, а иначе би пантљике све поодкидане и изгажене биле; и када, веле, они Руску народност употребљавају, нека иду у Русију; даље говораху: 'биће крви међу нама и Србљима! овде у Унгарској има само један и то мађарскиј народ, и једна мађарска народност, које се сви држати морамо'. – Ето ти, како стоимо с Мађарима!
Некиј дан послова мои отидем у дворану наше жупаније и по ходнику ходајући за свако србско уво неповољне речи од једног ове жупаније чиновника и потурчењака (Буњевца) зачујем: bassom a Vad-Ratz Istenem, mind spion, т. ј.  Бога им вадрацког ј…., сви су шпиони. Толи је szabadság, egyenlöség, barátság, браћо моја! А шта велите о закључку последњег сабора Пештанске жупаније, по коме се умољава пододговорно министерство, да би се свима житељима у Унгарии употребљавање друге, осим мађарске народне боје, т. ј. црвено-зелено-беле, строго забранило? – Па чему се имамо браћо Сомборци, и около знана и незнана, рођена као и нерођена браћи србска, од овакови људиј надати?!?
Чује се, да ће Немци из више места у Бачкој, а особито Оџака, Филипова, Р. Милетића и т. д. један одбор управо у Беч цару оправити, да би њ. величеству у име њиово изјавио, да су они и осим промена са своим пређашњим стањем задовољни; даље, да они своме владатељу верни и послушни и у будуће остају; најпосле, да се дотле у народну стражу неће уписати, докле год од њ. величества недознаду, једали је то са његовом вољом закључено, или је он на то приморан био? – На више су места овде Мађари царске орле (грб Аустрије) поскидали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1286 on: January 20, 2019, 10:27:37 am »

Купиново, 7. Априла. Из Подунавља дођo у Посавље. Пре сунца угледа ја Купиник. Замисли се, када ми рекоше, да се сада зове Купиново. Боже мој! помисли ја у себи, веровати је, да су и том изменом имена хотели злотвори наши у заборав отиснути столицу Деспота нашега. Клекну, па и лего на црну земљу, и целива ју. Ах среће моје, највеће среће моје на свету, ако сам мого целивањем моим погодити у коју стопу, сладку стопу дичнога деспота србскога! Јуначки костију његови и тако немогу србске устне никада целивати, зашто јунак и змај србскиј, није међу браћом својом преминуо, но у даљној земљи у Чешкој Јегри, у дубокој и студеној тамници, ни крив кому што, ни дужан. За шеснаест и пуни лета сужанства његова молио је целиј народ за њега, молио је најпосле и брат његов по вери цар Петар великиј. Па шта је било? Одговорено је: никаква зла није учинио, но држави нашој треба да тако буде. Nihil mali fecit, sed ratio status ita exposcit. Ето христијанства, ето уговора нашега, ето привилегија наши, ето тврди обећања, ето сласти владе, којом су нам ласкали: ut sentiant dulcedinem imperii nostri! Tако ти је и патриарха нестало, тако су ти прошли и војводе, и кнезови и друге старешине, и магистрати. Тако ти је униом нападана и вера, те су се морале толике хиљаде фамилија изселити у Руссију, и населити онде у Славеносербиу и Нову Сербиу, равним начином већ растопљену. Тако ти је прошла канцеларија у Бечу. Тако ти је више од сто година забрањено било у школу ићи, као човеку, кои је само рођен, да туђину роб буде. Тако су ти после туђе језике у школе уводили. Тако су ти писмена славенска хотели искоренити. Тако ти и сабора народног не дадоше држати за 40 и више година. Тако ти сабор досада ограничаваше само на худиј избор митрополита. Тако ти једнако и име србско затрпавају. Тако ти и веру твоју замотавају, и другојачије називају, него што се зове у Грка, и у Руса, и у Срба по Србии, Босни, Херцеговини, и Црнојгори. Тако ти једнако народ вуку и данас у унијате, и цркве отимају. Тако ти припречише и свако аванзирање у службама грађанскима и војенима. Тако ти хоће сада и књиге црквене да преведу на мађарски, да се мађарски Богу молиш. Тако ти хоће и деци имена мађарска да понадевамо протоколима црквенима, да ти деца Мађари буду. Тако ти хоће и оно мало језика судејскога по консисторијама да затру, да му ни трага нема. Тако ти сада већ кажу, да ти ниси ни народ, но да се мораш преселити у Мађаре, и тако можеш живити на лицу земље божије!!!
То су јади, брате, које није поднео ни један, може бити, народ на земљи, и под сунцем. Зато, брате, ако осећаш, да си народ, и ако желиш остати народ, и онај исти народ, који је у Србии, Босни, Херцеговини, и Црнојгори; и ако желиш с временом и већиј народ бити, народ србскиј, и није ти воља пропасти, и у туђ се народ прелити, и стопити; а ти сада устај, сада се недај, сада је време, сада, и може бити, никад више. И ако у теби србско срце бије, и по теби србска крв тече, и ако у тебо дух србскиј живи, као у човеку, кои је достојан народа и народности; а ти остави се даљега, празнога и дангубнога разговора, и премишљања, него се стеци са браћом својом на једно место, са свију страна, и из свију села, и градова, на једно место, и то најбоље, мислим, у Н. Саду, па прибери све мисли, које су ти досада и по новинама јављане, и по варошима, и по селима слушане, у једну мисал, и то једну велику и свеобшту мисал, на јоште таку мисал, да ти твој народ има своју самосталност, и да не буде као досада само наслоњен на другиј народ; и да ти твој народ има своје једно средоточије, једну своју главу, главу једну грађанску, а једну духовну, које ће главе ступци бити и стожери, свију твои права грађански, и црквени. Па кад ту племениту мисал, праведну, и човечну, свећаш, и изречеш, а ти с места на дело, на дело извршења ове мисли, не само приступи молбено, но и скочи јуначки, духом, руком, и имањем твоим, као што народ францускиј чини, немачкиј, и мађарскиј. Иначе ниси ни достојан, да народ будеш, и народом се зовеш!  В. Л.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Ђорђе Бранковић.jpg (54.16 KB, 433x511 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1287 on: January 20, 2019, 12:34:49 pm »

Старчево, 8. Априла. У Црепаи, селу великом близу Панчева, држаће граничари Србљи скупштину, која им је због црквени дела од ђенерал-команде одобрена. Свакиј Србин од свег срца жели, да ова скупштина буде лепа зора главне србске скупштине; свакиј се Србин нада, да ће храбри граничари у овој скупштини зажелити, да од сваке своје скупштине барем једног у Новиј-Сад на велику србску скупштину послати могу, да себи деспотовину, коју су несрећом времена изгубили, задобију, да своје канцеларије на србском језику заведу, да мале и велике школе на србском језику добију у Банату, Бачкој, Барањи и Срему. И ја желим и од Бога молим, да Срби својски увиде ово срећно за њи доба, и да што пра похите у главну скупштину, од куда ће своје жеље цару поднети, а цар ће онда одобрити Србима њиова права, као што је Хрватима, Мађарима, Чесима и свима његовим народима одобрио. Слободно је молити, браћо, а сада је томе време. Свака обштина нека радо жертвује 60-70 фр. да децу своју, да мајке своје, да себе од робства избаве. Ови 70 фр. нека свака обштина даде за трошак онима, које у Новиј-Сад пошаље, а Бог ће им ове новце стогубо исплатити. Да је сабор одобрен, ови би новци из наше народне касе дали се; ни један Србин нека се због плаћања не затеже, и нека не каже: 'Е шта да ја плаћам, ено јим народне касе'. Ако ми узчекамо на народну касу, и ако узчекамо, да се скупимо, кад нам сабор одобре: онда ћемо пропевати, као наш нико, онда ћемо се помађарити и ми, и школе наше и цркве, и деца наша. Све жертвујте браћо, нештедите ни новца, ни крви, ни живота свога. Једанпут се умире. И знајте, да ћемо ми народну касу задобити моћи: чим се из свиј крајева на скупштину ново-садску скупимо, па ћемо моћи свима обштинама њиове новце натраг вратити, које су своим посланицима у нужно време дати љубав имале. Ево вам и један позив, кои се по Банату разписује:
Срби браћо! будите приправни, будите на опрезу, сада се за ваше права ради, сад свека обштина нека гледа, и нека настои, да се свима Србима помогне. Свака обштина, чим се позове у Новиј-Сад, нека тамо пошље једног или два одабрана и слободна човека на скупштину, па ћемо ту, као што Бог хоће, о србским стварима радити, а цара ћемо молити, да нам жеље наше одобри. Свака обштина нека својим људма, које у Новиј-Сад пошље, даде влас на писмено:
1. Да могу србског деспота, или војводу изабрати.
2. Да израде, да се по Банату, Срему, Бачкој и Барањи србски по канцеларијама ради.
3. Да могу све у ново-садској скупштини са другим Србима израдити, што год је Србима мило и полезно.
4. Да могу искати од цара, да Банат, Срем, Бачка и Барања буду за себе као Хрватска, ал' с овом сајужене земље, да Срби сами себи суде, и да само ратови, мир и данак царским договором се решавају.
Пошљите, браћо, људе ваше, кад се позовете, не бојте се ништа: сваком је увек, а особито сада слободно молити за свашта, а камо ли за своје правице. Та ви сте у Беч ишли и тужили се више пута, кад вам је штогод тешко, па како неби сад смели доћи у Новиј-Сад, да ту неке Србе одаберете, у Беч цару с молбом пошљете? С Богом браћо! Не бојте се! Народу је данас слободно сакупљати се, и о своим потребама договарати.   (Подписи.)

Из Карлова. Како смо се ми овде обрадовали, кад смо добили Югославенске Новине! јербо ми сад опет хоћемо, Богу хвала, да добијемо ново име у Унгарии. Доста смо дуго били Раци, Илири, Сервијани, и треба већ једаред да се поновимо. А и тако иде Ускрс. Да ноге поломимо сви трчимо на огледало, да видимо, како нам лепо стои ово ново име: Югославени с лица, а Срби с наличја. Ко се не разуме у помодном кроју, мислио би, да су то две хаљине, а нису; помодари виде тај час, да је то једна хаљина од две поле. Од радост хтедосмо дати бал, но неки рекоше пост је; неки опет викаше, ништа зато постном имену даћемо постниј бал. И тако с неслоге наше прођосмо без бала, и весеља. Неки нам земљописци опет говорише, да сва Европа лежи на северу, и плашише нас, да морамо бити Африканци, ако хоћемо да се зовемо Югославени.
Но опет хоће да радост наша исполенена буде! Чујемо да том сходно већ и Русси неће више да се зову Русси, но Северославени. Само не знам шта ће бити од Бугара. Неки су ради да се зову Востокославени, а неки мисле, да ће им име бити боље опредељено, ако се буду звали Востокоюгославени. Но опет се с тим тешимо, што видимо, да се сва ствар тамо клони, да се народи славенски деле по деоби ветрова, или по ружи ветрова. То су и желили многи учени Славени. Но опет се Чеси зову Чеси, а Пољаци Пољаци, и Словаци Словаци. Такође и Срби у Србии, Босни, Херцеговини, и Црнојгори, и остали Срби, неодричући се никада племена славенскога. Ни један народ славенскиј није тако, као србскиј у Аустрији, хитар примити оно што нам саветују учени Срби! То је знак зрелога нашега разсуђења, и осмотрења. Баш хвала нашим ученим људма. Бог им је свега доста дао а памети највише.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1288 on: January 21, 2019, 09:14:17 am »

Новиј Сад, 9. Априла. Овде, као и у осталим местима, где Срби живе, највеће незадовољство влада, особито од оно доба, од како је депутација ново-садска с дијете дошла с гласом, да је Кошут казао, да се захтевању оном, да Срби народ србскиј у Унгарии сачињавају, не може задовољити; почем је словослов депутације речене, г. Александер Костић, изјаснио се у дијети, да ће тај одговор народ с највећим негодовањем и огорчењем примити, одговори Кошут: да другачије само мач решити мора између Мађара и Срба.
(За чудо је, како новинари србски у Пешти, кои се родољубијем своим преузносе, то роду своме не јавише! То ли је оно, што 'браћа Мађари' веле, да садашња ниова гибања не тичу се народности но слободе? Тако ли они враћају  ону љубав коју ви господо срб-новинари за њи Србима проповедате! Лио, лио, сад си долијала! Ваше србско родољубије састои се у томе, да ви Србима 'мађарца' свирате по новинама вашим. Тако ваља! 'Мађарца' свирајте, на то вам се наџаком такт даје. Тако треба; тако чине сви Срби, кои своју корист у народној погибели траже, као ви господо новинари, невере народа србског! Тешко вама, кад куцне час, где ће се сваком за дела њиова заслужена плата давати!   У.)
На великиј четвртак скупштина је била овде сазвана, која се под ведрим небом у порти саборне цркве држала, где је народу прочитано известије депутираца у Пожуну бивши, зато су једногласно сви захтевали, да се протоколи крштени, венчани и умрли, на мађарском језику вођени, спале. На ово захтевање донесе прота протоколе, а народ иј зграби јаросно и на комаде искида. Но и овим незадовољан, на вику: да се спале, у један мах листови запаљени народу покажу се, а најпосле и остатак протокола, као корице и листови, што још бише неподерани, буду у ватру бачени, да ијм сада ни гласе ни трага нема. Затим је Александер Костић, човек народниј, предузео реч, да нова обстојателства и нове дужности порађају, да је закључено, да се сабор народниј држи, али није опредељено време кад ће се држати, - да на овај сабор због важности дела, предузимати имајући се, не треба да народ неприправан дође, и да је по томе његово мненије и предложење, да се одма данас у Карловце г. Митрополиту иде, и он од стране ове обштине умоли, да распоше, да се из сваке обштине србске по кои поверење обштинско заслужујући човек у Новиј Сад пошље, како би се о обштим тегобама поразговарати могли и за правиј сабор приправити. Ово предложење буде с ускликом примљено, и оног часа сви су желили митрополиту ићи, које буде до после подне одложено, с додатком, да свакиј после подне може ићи, кои жели. Овој скуштини нашој присуствовао је и капетан Бркић у хрватској сурки са још неколико народним бојама украшени Митровчана, кои су около среде договора приспели и са ускликом 'живили' примљени били.
Од два сата до четири врвио је народ кроз Новиј Сад и Варадин, а око ½ 5 сатиј до две хиљаде људи скупи се код чесме Карловачке, од које са два србска развијена барјака народ је у гомилама ишао у Карловце, певајући:

     Устај, устај Србине,
     Устај на оружје,
     Дан те чека, мрак нек' бега,
     Устај не оклевај.
     На ноге Србљи браћо, слобода зове!

     Доста беше невоље, доста би и туге
     Сад се држи, сад се крши
     Мађарино, црно име,
     Кад те Србин скучи,
     На ноге Србљи браћо, слобода зове!

     Ко се страши, кад треба,
     За род свој умрети,
     Није Србин, већ је изрод
     Тог ће земља клети
     На ноге Србљи браћо, слобода зове!

Те тако певајући дођу у Карловце и у двору митрополитовом пред прозорима његовим зауставе се. Неколико од народа оду горе к митрополиту, да му жељу народну изјаве; ал' народ нестрпљив и незадовољан овим викао је: 'да живи! да живи!', на кои узвик морао је митрополит, и не саслушавши сасвим депутацију, на прозору показати се, благосиљајући на све стране народ, кои ге је опет са непрестаним 'живио' поздрављао. Пошто се народ утиша, почне га митрополит тешити и храбрити речма, да је он и до сада за благо народно по силама своим радио, а од сада да ће још боље; да ће он за 6 недеља народниј сабор сазвати, и овим подобна. Но ове речи нису народ задовољиле; па најпосле митрополит замоли, да се народ утиша, и Костић му изјави, шта желе. Костић буде дигнут на рукама народа, и почем јасно жељу народну изјави, обеће митрополит, да ће таки расписати народну скупштину, која ће материјал приуготовити за сабор. На ово дигну једног младића из Баје, кои обећања митрополита разчлени: 'Ваше превосходителство, обећавате скупштину народну, ал' нит' кажете: када ће се сазвати, и где и на кои начин!' На ово митрополит изјави, да ће на дан 1. н. Маја у Новиј Сад од сваке обштине по једног или два одабрана родољубца сазвати. По овом изјављењу сиђе доле међу народ, стане на столицу с крстом у руци, кои онима целивати даде, кои барјаке носише, уверавајући народ, да ће га до последње капи крви бранити и с њиме погинути. На ово из средине народа зачује се питање: 'Истина, ваше превосходителство све обећавате, ал' да ли тако и у срцу осећате, као што говорите?' Сад дигне митрополит крст и овако се закуне: 'Позивам се на свезнајућег Бога, да како говорим онако и мислим; и Бог ми не помогао, ако једно мислим а друго говорим!' На то се заори глас: 'Тако ти Бог помогао!' Најпосле јави Костић, да је обштина новосадска протоколе мађарске спалила, и да народ жели, да се распише, да се у будуће нигде по црквама нашим протоколи мађарски не воде, које митрополит обећа, да ће таки расписати. Овим се разговор између митрополита и народа сврши; и овај, прошавши с барјацима по улицама, натраг у Новиј Сад после 8 сатиј у вече врати се.
При свему овоме послу то ми се само не види сада згодно, што ће се наш сабор (предварителниј) онда започети, кад је митрополит одредио, да бана хрватског у Загребу иншталира. Штета би било, ако се ово размимоиђе, што би к слоги допринело; будући Хрвати обећавају митрополиту прво место на свом сабору, и јавно су се у Бечу нашим људма изражавали, да ће га на руке носити, само ако дође тамо. Важно је при томе, да Срби на предреченом сабору своме намеравају себи деспота изабрати  и тако се фактички поставити у своје право. Ово и траба да учине; иначе никад ништа.
Данас уписују се Срби овдашњи у народну гарду, и цепају се од овдашњи Мађара и Немаца, почем они неће да се командира мађарски, а ови опет неће србски.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #1289 on: January 22, 2019, 10:47:38 am »

Земун, 13. Марта. Времена све више постају одсудна, прикљученија се од дана да дан нагомилавају, тако, да ce човек са свом памећу својом, па да је и најуметнији, највештији државник, определити неуме, на што ће сви ови догађаји изићи, какав ће конац, кад се сударе интереси старе и нове системе, бити. Ал' да ће се морати ударити, врло је вероватно. Правице погажене траже се, народи угњетени бивши, дижу се, стање бивше хоће да се задржи, а ново тежи из све снаге да се заведе, а једно поред другог не може ни у сну, а камол' на јави обстати; па ето ти сијасета, ето и погледа, из ког се обзирати и све сматрати мораш. То ти је у Бечу, у срцу монархије, то ти је у свим пределима царства, и свима народностима. Из Беча најновије вести јављају, да је тамо савршена и готова анархија т. ј. нити се зна ко заповеда ни ко слуша; а управо рећи сви заповедају. Свакиј дан излазе штампана означавања без броја по сви ћошкови, али нигде нема поглавице, ни концентрације, гарда народња стои свуда по стражама, и све живо очекује проглашење устава или конштитуције. Ако се ово још буде далеко протезало, може бити још већег немира, него што је било. Младеж (ученици) са свију страна долазе у Беч као депутације, и они готово у свему оће правац да даду. Чешки депутирци изјаснили су се, ако Аустрија ступи и немачкиј сајуз, то ће они одустати, јер рекоше, ми оћемо да војујемо за Аустрију, али не за интерес Германије. Зашто, ако се сви Немци у једно сајузе, онда ће морати и Славени за себе сајуз учинити, иначе би од Немаца пропали.
У Пешти није боље, незна ноћ шта ће дан донети и обратно. Путници приповедају, да је ово дана на Чивуте ишло се, и да су многи од ови мртви пали. Министерија је мађарска огласила, да је она у смислу закона владу преузела. Но питање је, како ће се на то Словаци а особито Србљи споразумети. Јер из њиовог поступања види се, да намеравају правицу и слободу само мађарског елемента набљудавати. Сви Славени а особито Србљи треба сада, ако икада, да бодри буду, да ијм потомци њиови љагу и хулу, због неатости и сањљивости и неразсудија ненабацају. Ал' заиста и неће; јер покрети Новог-Сада, Земуна, Панчева, Митровице и свију други обштина најбоље надежде дају, да ће се насртању неправедном, кои једнакост, слободу, братство, и сваку правду вређа, крепак отпор дати. Митрополит је пре четир дана приспео у Карловце, и таки по долазку његовом до 2000 Новосадски Србаља са народном хоругвом пешке кроз Варадин-град ишли у Карловце, пред двор стали, Митрополита свога изазвали, кои ијм је морао сићи се пред њи, на столицу попети, и заверити, да ће народниј сабор на своју руку за првиј Мај расписати; које по гласовима данас добивеним већ је од његове стране већ и  учињено. Земунци су јуче такођер у скупштини својој наредили одбор један, састојећи се из 13 лица, кои ће у истом смислу у Карловце преко-сутра, трећиј дан Ускрса, сувим, кроз Срем ићи и сабор захтевати. Карловачке пунктове читалисмо, и нашли с малом изменом преизредене, и да ћемо и ми к њима највише приступити. Но поред свега наилазимо за непромењено нуждно, као леба и соли, да се захтева неразлучност целокупност србскога народа под једним србским војводом у смислу привилегија наши. То ти је првиј и најдрагоцениј пункт наш, кои се живца и живота тиче и нашег и свију Славена. Зато би нуждно било, да се сабора будућег депутације на сва племена славенска разашљу, да иј понуде, да нас Србље у том смислу крепко подпомажу. Ја би свакога слободоумнога мужа питао, нека руку на срце метне па рекне из чисте душе своје, каква би једнакост, слобода и братство било, кад би ми под немачким, мађарским или коим му драго министеријумом били, ми Србљи, кои толико число народа, толику војску, толику подпору држави свеобштој сачињавамо? Какав би ми развитак умниј и државниј имали, а да се други о нама старају? Зар је то слобода, да други овај белиј свет у сваком смислу уживају, а ми само њиови робови, њиови радињи, њиове подлоге и слуге да будемо? Не, не; то бити неможе, то бити несме у овом веку. И крепко се надати имамо у Бога, и његову правду, коју толико векова исчекујемо, и у просвету садађњег века, да ће праведне наше жеље, и Богом дане наредбе једнакости, слободе и братства, нама у пуној мери испуњене бити. Само треба макнути рукама, чути и разумети глас, кои је свима народима куцнуо, и по њему све силе управити.
Из Хрватске за сад ништа не знамо. Бан је се вратио. Но за министерство хрватско ништа се не зна. Познатиј и чувениј Гај постао је дворскиј советник. Ми му честитамо, ал' се слабо такову напредку његовом радујемо. Ми мислимо, да су све титуле садашњег времена излишне, као звона на великиј петак, и да сада дела треба, а не обсене којекакве.
Депутирци вароши наше јављају, да су у Беч ваш велике недеље приспели, које је најнезгодније време, но да ће се ипак потрудити, ствар своју што пре свршити, и да ће, као што им се јавља, на најпожелании начин посланство своје извршити.
Чујемо, да су се Панчевци раскајали, што су зактевали под Мађарима бити, и да највећа част једну мисао и намеру, што сви Србљи, има, т. ј. сабор, па како се ту нареди. Но они ће вас о том још известити.
Може бити, да сте разумели, да су Новосађани пункт мађарскиј сатрли. Они су протоколе црквене, до сада мађарски вођене, јавно на пијаци спалили, и србске завели. Све такођер маните за Мађарима из мађистрата изагнали, и Србље наместили, народну гарду или одбрану да се србски упражњава (exercira) наредили. Ту ти је дакле једним махом finis Magyariae т. ј. конац мађарству (вечна му памет!). Обшта буди иј од свију нас захвалност, и род ће ијм знати уважити подвиге и трудове њиове. Камо срећа, да ијм и друге наше вароши (Вршац је и пређе још то израдио) у том подржавају, као Баја, Сомбор, Суботица, Темишвар, Бечкерек и друге. Више њи, већу снагу сбијају, и више важности чине. Ал' што није било, то ће скорим збити се. Јер сада прикљученија на телеграф збивају се.
Овде смо празник васкрса врло торжествено светковали; било је осветљење вароши, оне части, куд је васкрскиј спровод одио, барјаци народни по кућама вили су се, прозраци намештени, прангије пуцале; и све на највеће удовољство народа. На прозраку једном читани су стихови: Христос воскресе, слободу донесе, и т. д.
Logged
Pages:  1 ... 74 75 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 [86] 87 88 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.058 seconds with 23 queries.