PALUBA
June 02, 2020, 10:14:09 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 82 83 84 85 86 [87] 88 89 90 91 92 ... 161   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 253755 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1290 on: January 22, 2019, 10:47:38 am »

Земун, 13. Марта. Времена све више постају одсудна, прикљученија се од дана да дан нагомилавају, тако, да ce човек са свом памећу својом, па да је и најуметнији, највештији државник, определити неуме, на што ће сви ови догађаји изићи, какав ће конац, кад се сударе интереси старе и нове системе, бити. Ал' да ће се морати ударити, врло је вероватно. Правице погажене траже се, народи угњетени бивши, дижу се, стање бивше хоће да се задржи, а ново тежи из све снаге да се заведе, а једно поред другог не може ни у сну, а камол' на јави обстати; па ето ти сијасета, ето и погледа, из ког се обзирати и све сматрати мораш. То ти је у Бечу, у срцу монархије, то ти је у свим пределима царства, и свима народностима. Из Беча најновије вести јављају, да је тамо савршена и готова анархија т. ј. нити се зна ко заповеда ни ко слуша; а управо рећи сви заповедају. Свакиј дан излазе штампана означавања без броја по сви ћошкови, али нигде нема поглавице, ни концентрације, гарда народња стои свуда по стражама, и све живо очекује проглашење устава или конштитуције. Ако се ово још буде далеко протезало, може бити још већег немира, него што је било. Младеж (ученици) са свију страна долазе у Беч као депутације, и они готово у свему оће правац да даду. Чешки депутирци изјаснили су се, ако Аустрија ступи и немачкиј сајуз, то ће они одустати, јер рекоше, ми оћемо да војујемо за Аустрију, али не за интерес Германије. Зашто, ако се сви Немци у једно сајузе, онда ће морати и Славени за себе сајуз учинити, иначе би од Немаца пропали.
У Пешти није боље, незна ноћ шта ће дан донети и обратно. Путници приповедају, да је ово дана на Чивуте ишло се, и да су многи од ови мртви пали. Министерија је мађарска огласила, да је она у смислу закона владу преузела. Но питање је, како ће се на то Словаци а особито Србљи споразумети. Јер из њиовог поступања види се, да намеравају правицу и слободу само мађарског елемента набљудавати. Сви Славени а особито Србљи треба сада, ако икада, да бодри буду, да ијм потомци њиови љагу и хулу, због неатости и сањљивости и неразсудија ненабацају. Ал' заиста и неће; јер покрети Новог-Сада, Земуна, Панчева, Митровице и свију други обштина најбоље надежде дају, да ће се насртању неправедном, кои једнакост, слободу, братство, и сваку правду вређа, крепак отпор дати. Митрополит је пре четир дана приспео у Карловце, и таки по долазку његовом до 2000 Новосадски Србаља са народном хоругвом пешке кроз Варадин-град ишли у Карловце, пред двор стали, Митрополита свога изазвали, кои ијм је морао сићи се пред њи, на столицу попети, и заверити, да ће народниј сабор на своју руку за првиј Мај расписати; које по гласовима данас добивеним већ је од његове стране већ и  учињено. Земунци су јуче такођер у скупштини својој наредили одбор један, састојећи се из 13 лица, кои ће у истом смислу у Карловце преко-сутра, трећиј дан Ускрса, сувим, кроз Срем ићи и сабор захтевати. Карловачке пунктове читалисмо, и нашли с малом изменом преизредене, и да ћемо и ми к њима највише приступити. Но поред свега наилазимо за непромењено нуждно, као леба и соли, да се захтева неразлучност целокупност србскога народа под једним србским војводом у смислу привилегија наши. То ти је првиј и најдрагоцениј пункт наш, кои се живца и живота тиче и нашег и свију Славена. Зато би нуждно било, да се сабора будућег депутације на сва племена славенска разашљу, да иј понуде, да нас Србље у том смислу крепко подпомажу. Ја би свакога слободоумнога мужа питао, нека руку на срце метне па рекне из чисте душе своје, каква би једнакост, слобода и братство било, кад би ми под немачким, мађарским или коим му драго министеријумом били, ми Србљи, кои толико число народа, толику војску, толику подпору држави свеобштој сачињавамо? Какав би ми развитак умниј и државниј имали, а да се други о нама старају? Зар је то слобода, да други овај белиј свет у сваком смислу уживају, а ми само њиови робови, њиови радињи, њиове подлоге и слуге да будемо? Не, не; то бити неможе, то бити несме у овом веку. И крепко се надати имамо у Бога, и његову правду, коју толико векова исчекујемо, и у просвету садађњег века, да ће праведне наше жеље, и Богом дане наредбе једнакости, слободе и братства, нама у пуној мери испуњене бити. Само треба макнути рукама, чути и разумети глас, кои је свима народима куцнуо, и по њему све силе управити.
Из Хрватске за сад ништа не знамо. Бан је се вратио. Но за министерство хрватско ништа се не зна. Познатиј и чувениј Гај постао је дворскиј советник. Ми му честитамо, ал' се слабо такову напредку његовом радујемо. Ми мислимо, да су све титуле садашњег времена излишне, као звона на великиј петак, и да сада дела треба, а не обсене којекакве.
Депутирци вароши наше јављају, да су у Беч ваш велике недеље приспели, које је најнезгодније време, но да ће се ипак потрудити, ствар своју што пре свршити, и да ће, као што им се јавља, на најпожелании начин посланство своје извршити.
Чујемо, да су се Панчевци раскајали, што су зактевали под Мађарима бити, и да највећа част једну мисао и намеру, што сви Србљи, има, т. ј. сабор, па како се ту нареди. Но они ће вас о том још известити.
Може бити, да сте разумели, да су Новосађани пункт мађарскиј сатрли. Они су протоколе црквене, до сада мађарски вођене, јавно на пијаци спалили, и србске завели. Све такођер маните за Мађарима из мађистрата изагнали, и Србље наместили, народну гарду или одбрану да се србски упражњава (exercira) наредили. Ту ти је дакле једним махом finis Magyariae т. ј. конац мађарству (вечна му памет!). Обшта буди иј од свију нас захвалност, и род ће ијм знати уважити подвиге и трудове њиове. Камо срећа, да ијм и друге наше вароши (Вршац је и пређе још то израдио) у том подржавају, као Баја, Сомбор, Суботица, Темишвар, Бечкерек и друге. Више њи, већу снагу сбијају, и више важности чине. Ал' што није било, то ће скорим збити се. Јер сада прикљученија на телеграф збивају се.
Овде смо празник васкрса врло торжествено светковали; било је осветљење вароши, оне части, куд је васкрскиј спровод одио, барјаци народни по кућама вили су се, прозраци намештени, прангије пуцале; и све на највеће удовољство народа. На прозраку једном читани су стихови: Христос воскресе, слободу донесе, и т. д.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1291 on: January 22, 2019, 10:57:03 am »

Из Сурчина. Наши граничари су врло забринути, неби никако хтели, да другиј баталион даду. Они веле, нека нас воде на Француза, на Енглеза, на Турчина, и ког му драго напаственика; али зашто да гинемо на Талијане, кои ништа друго, но правицу траже. А и ми то тражимо, и велимо, да је правда и Богу најмилија, и људма најпробитачнија и најугоднија. Имају ли право? нека свакиј суди, ал' ја нећу ни да судим, већ таки знам.

Из Пеште, 5. Априла. Код нас се сада много говори, али мало твори. Као што се у почетку новога слободнога покрета почело било све саједињавати, тако се сада већ све распада. Неповерење свуда се почиње показивати. Особито грађани престају слагати се с тако реченом народном страном. Ова ће н. пр. еснафе да раскине, радиности слободниј узлет и Чивутима еманципацију да даде; ова пак страна хоће еснафе да задржи и Чивуте још већма да ограничи. Ал' се многи надају, да ће ново министерство то све у поредак довести,
Важни су код нас догађаји ови: 31-га пр. м. раздавао је један јурат италијанским војницима прокламацију, да би својим кућама отишли; али га један официр ухвати и затвори, но мораде сутрадан опет одпуштен бити. 2-га т. м. око 9 сатиј у вече дођу нам из Пожуна министри Баћањи, Кошут и Сечењи; народна стража чекала иј је још од 4 сата, да иј поздрави, а 24 госпође при долазу њиовом дале си ијм венце. Једне новине о том примечавају, да то није пристојно, што су такове госпође, које позоришним комедијантима венце бацају, и овим великим људма венце на главу метнуле; зашто, веле, њи ће благодарно отечество славом увемчати. Варош је била осветљена; банда је на све стране свирала; људство је по улицама на броју до 30.000 особа врвило, ако је и пљуском из облака киша падала. Палатин ће нам сутра доћи.
Кројачке калфе узбунише се, и оставивши посао држали су 5. т. м. око 4 сата по подне јавну скупштину, и своје молбе претресали, тражећи, да се време радње прекрати, плата повиси и еснафи укину. – Између 7 – 8 сатиј у вече скупе се грађани пред варошком кућом и мађистрат промене. – Говори се, да је данас народноме одбору дошао одговор из Загреба на прокламацију о сајужењу с Мађарима, у коме Хрвати објављују, да су они своја народна права, ако ће бити и бојем, готови против Мађара бранити. – Говори се још, да је у Бечу нова буна родила се.

Из Црепаје. Читамо по Новинама Београдским, како се неки људи из ове стране љуте на депутације неки вароши, што нису знале, шта треба искати за самосталност народа нашега; и што су зато и добиле незгодна уређења за народ наш. Немајте пута, браћо, љутити се, и викати, ни на једног Србина, кои се креће за обштедобро наше; ни на једну обштину, ни на једну депутацију обштинску, која се трудила за благостојаније своје, и народно. Јербо јамачно нема досада ни једнога од свију, кои су устајали, кои би навластито хтео зло штогод народу нашему. Свакиј је добро мислио, и добро желио. А што није знао, то не заслужује руге. Ми смо досада сви у тами били, и ни један од нас није управо знао, шта треба тражити. Ми смо тек од две, од три недеље дана почели зрелије мислити о потреби народа нашега, и правима народнима, т. ј. одкако смо почели друг другу саобштавати мисли своје. То нам показују и захтевања Карловачка, која су зато најбоља, што су најпознија. По оном основу имала би и свака депутација право срдити се на свакога дописатеља, кои ју пеца, и рећи њему: а зашто ми, брате, ниси раније то казао, што сад казујеш, па би и ја умео боље тражити. Но ни дописатељ није онда знао, што сада зна. Ја мислим, свакој обштини, која се досада дигла за благо народа нашега, свакој депитации,која није жалила ни труда, ни трошка, пристои чест, и благодарност од народа. Она је добро хтела, и добро желила, а што није умела, ни мало није крива, по обштем нашем досадашњем недоуменију. И ако онда није знала, знаће сада боље. Ко је пуцао, није крив, што није згодио. Ако није згодио од прва маха, згодиће другиј пут. Ако није могао подићи сам тешкога бремена, моћиће после, кад се сви прихвате. Тако без сваке пристоји чест и слава свакој обштини, и свакој депутации, која је одушевленије своје досада показала. А покварила доиста није ништа, јербо оно, што ће одсада искати сав народ наш једнодушно, наравно више важи, и пре се мора примити, него оно, што је поједина обштина искала. Сви ми један другом опет требамо. Зато сви, браћо, на ноге, и кои сте што чинили досад, и кои нисте, сви у слоги, договору, и љубави, за веру, језик, и народност!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1292 on: January 23, 2019, 10:13:18 am »

Из Кикинде. Овамо је донесен глас, да је вармеђа бачка затворила Јоанна Раића, свештеника из Сивца, што је народу говорио, да им пропаст предстои од Мађара, кои су им намерили језик, и народност погазити, и све Србе у Мађаре прелити. С овим гласом дошла је и та вест, да је у Сомбору, столици бачке вармеђе, сво житељство се скупило, и у скупштини својој закључило, многочислениј одбор послати у вармеђу, и захтевати, да се поменутиј свештеник пусти, кои је заиста један од најватрении свештеника србски; да истиј одбор изјави вармеђи, ако она то не учини, да јој Сомбор, гди је столица вармеђе, не јемствује за мир. Овој депутацији придружују се и Сивчани стотинама. Протопресвитеру су сомборском долазили и сви свештеници, и хоће депутации сомборској да се придруже. Овај поступак вармеђе довео је сву Бачку у немир, јербо тим се очевидно доказује, да Мађар хоће слободу да има само за себе, а сви други народи да буду робови, створени само за то, да порцију плаћају, и у солдате иду, а ни свом Богу да се другојачије не могу молити, но само на мађарском језику. Ово је мађарска слобода, не чувена данас у Европи! Кад је дакле тако  народ наш у Бачкој одушевљен, поуздано се надамо, да неће дати првој жертви пасти, која је на свештенству почела. Мађари су уверени, да је свештенство србско исто тако одважно, као и италијанско, пред народом своим ићи с крстом у шујици, а мачем у десници, за слободу вере, цркве, језика, и народности своје. Мађари знају, да су и Србкиње одважне, нож у руку, и пушку на раме узети, против онога, кои им хоће децу да претвори у Мађаре, као што су у Венеции жене целиј баталион саставиле противу непријатеља слободе њиове, и као што је кнегиња наполитанска Белђоизо више хиљада војника са оружјем предводила о свом трошку, да слободу народа италијанскога одбрани.
О чему је уверен Мађар, то је доиста и опет искусути, ако не одустане од безчовечне намере своје, коју му ни један данас Европејац не одобрава, као што се то и доказује одговором францускога министра Ламартина, даним депутации мађарској у Паризу, кад је реко: 'Ако би желила Унгарија, у којој има више народа, политично дизати се само у виду мађарисма, ми би јој то слабо честитали!'


Депутација Мађара у Привременој влади Француске Републике у Градској кући у Паризу.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1293 on: January 23, 2019, 10:41:40 am »

Србске Новине, бр.31. од 16. Априла 1848.
Београд, 16. Априла. Учредник 'Вестника' у бр. 7. следујуће пише о нашим новинама: 'Србске Новине у Београду излазеће, узбуђују вниманије сваког множином предмета, и јавним обштим родољубијем, које се по границама предела не савија. Види се да су у цело поњали задатак времена; не могу при свем простору довољно да се искажу, и при свој ватри још чине се ладни. Лепо је, да су се Срби познали, да су отложили ситне интересе… у обштем сви једнаки и једни, ма какви и ма гди били.' Ово је врло високопарно, па ми простога срца будући, не можемо да разумемо; зато позивамо г. учредника, да нам ове речи изјасни, а нарочито да нам каже, у чему смо ми, при свој нашој ватри, још ладни. Кад нам ово казао буде, онда ћемо се пустити у разговор.

Земун, 14. Марта. Данас у 9 сатиј пред подне отишли су наши депутирци у Карловце, од г. митрополита тражити, да што пре народниј србскиј сабор сазове. Народ је силниј отишао, на 40 кола, а свака кола многим барјацима искићена; а банда иј прати. Да сте видили, кад су прошли, како се народ земунскиј на улицама искупио, и мушко и женско, и велико и мало, свако ти је гологлаво и са сузним очима стојало, и путницима благослов и срећан пут узвикивало. Овакове радости никад још не бијаше у Земуну.

У Срему, на великиј Петак. Не навикнути на необуздану слободу штампе, чудно нам је стање. Ко ће све лажи, које се о Срему, особито по мађарским новинама простиру, на истинити пут дотерати? Честитиј протосинђел Груић трипут је кољем прободен – сремске је жупанија за мађаризам – Вуковарска је гарда за Мађаре – Бог сам зна шта се тамо не лаже, и свету обзнањује. Треба л' таке ствари оповргавати? Не треба. Лаж ће пропасти, а истина ће остати.
Јавио сам вам, да је у сремској жупании србскиј језик у јавне послове фактично уведен. Узроци зашто и како је зелена боја народној придодана? доћи ће на водело. Засада сваком родољубу на утеху је то, да је сав Срем, што се језика тиче, једне мисли. Петиције граде сва села и сеоца – биљежници обштински надтичу се у томе. Ја мислим, да ће свакиј сад најмање о министерству сања. Ја би желио више зрелости и разума – а мање претеране ревности. Време је многог претекло, а многиј време претиче. Негдашњи либералци сад су умереници – а многиј је садашњиј пре-пре-националиста боравио до јуче дубок санак. Ако вам се мои саставци сувише умерени чине – штампајте иј опет – куриозитета ради – други ће вам дописници то накнадити.
Из Новог нам је Сада јуче стигао глас, да се тамошње србство кренуло и да је за дан 1-га Маја скупштина у Н. Саду заказана. Хоће л' се, осим црквени и школски ствариј, што политично на том састанку претресати, то нисам извештен, само би желио људиј кои би не само хтели – него и знали. Би л' само запитати, где су нам ти људи? Дај Боже, да се од млађи ко појави, кад су нас старии – Вуковић и Зако – оставили. Бечкеречани нек' пошљу старог адвоката Секулића, - његово политично-државно знање биће нам од потребе – ако се он још међу Србе брои. Видите какве смо ми среће!
У Срему је све мирно, осим што су у два села око Вуковара сељаци отели земљу од спаија, која је негда сеоска била; и у Даљу – митрополитовом селу – било је то исто. Сад је све мирно. Како год што се по новинама лажљиви гласови разносе, тако се и од уста до уста по простоти распростиру. Тако сам данас од једног сељака чуо, да ијм је неко у селу огласио, да је у Брод дошло 8000 Руса!
Но, јуче је стигао поузданиј глас, да је барон Кулмер оставку дао. Страх ме је да неће какав Мађарон на његово место доћи, јер ће на велику напаст доспети. Неверујте, да у Срему има Мађарона – зар се 2 – 3 човека у живе есапити могу? Преклопили су и преклопиће још већма и они главу, а по себи нису људи без талента, ни без такта. Време је свему лек.
Мени није неповољно, што сте мој саставак у броју 27. са приметбама искитили – са последњом приметбом погодилисмо се. Оно је и моје начело. Треба да имате једног и умереног дописника, који сангвички погледа у будућност. Да се ово пре 20 година догађало, ја би другчије гудио. Видите како је на Мајни стариј Јордан (не онај, што на Липисци славенскиј летопис издаје) сада умерен, а пре су га власти гониле, што је претеран слободњак. Њему је искуство било лекар. Оно 'сад ил никад' што по Европи јечи, - није баш свега истина. 'Ходи мудро, не погини лудо', не треба сметати с ума и памети. Ко неби желио политично биће свом народу и с ову страну Саве – тај није син народа – ал' где ћемо границама међу поставити, - кад нас је аустријска политика навалице разселила и измешала. Где нема наше браће – у Темишвару, Пешти, око Будима – око Муача – колико иј је помађарено и поунијаћено – где су србске спаије и великаши по Хрватској и Славонии? ко насели Нову Србију него народ – гоњениј србскиј народ православни – из Бачке – Срема – и Славоније – то показују имена села, која су неке године у Голубици штампана. С планом смо измешани са туђинцима по вери и језику – како ћемо границу повући за србску државицу под скиптром Аустрије, која је сад у другу и бољу епоху ступила? Елемента и материјала за србство има, ал' није у громади. То је задатак, кои све боље и здравије умове србске браће треба да обима. Франклина нам превасплоти Боже!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1294 on: January 24, 2019, 10:07:26 am »

С Дунава. Ваљда сте већ добро спазили, какав је тај наш 'Вестник', кои се у Пешти издаје, пријатељ и учитељ народа србског у Унгарии? Тако се и ради, кад се хоће, да се наша светина са својим народности политички изобрази. 'Од тебе је погибељ, твоја, Исраиљу!'
Ето 6. числа 'Вестника', па га читајте, и сравните с предпоследњим числом 29. 'Србски Београдски Новина'. Најпре узмите кореспонденције оне из Банатске милитарске границе, тамо с подписом 'Т.', а овде 'Стариј Граничар' из Баранде. Овај се радује, што су 'браћа' Мађари граничаре на своја прса претиснули, и 'из свега грла вапијући' виче, да мађарски великаши 'с десним крилом и једним поуздањем нашим врлим Кошутом', Унгарске славе и слободе, и граници даду, и заклиње граничаре да не ишту друго, но ове пунктове, што су једни од њи од Новосађана добили а овај 'Стариј Граничар' бои се издаје Мађара и иште науку од своје рођене браће Србаља, да они граничаре науче, како ће се од 'овог дивљег рода' сачувати, да ијм србска народност не пропадне, и међу осталима вели, да с њим и сви остали граничари волу умрети, него мађарскиј језик у канцеларии, школи и цркви слушати. Је ли тешко из овога погодити, кои је од ови правиј Србљин, кои ли Мађарон? Учредник 'Вестника' примечава, да је он писмо свога кореспондента зато у 'Вестник' ставио, да би његови читатељи из њега познали 'расположеније духова и мненија'. Зло и наопако по нашој народној ствари, да немамо Србаља као што је 'Стариј Граничар'; морао би правиј и честитиј Србљин очајати код таковог 'расположенија духова и мненија', као што је то вестниковог дописника, па, као што се јасно види, и самога учредничества. - Тако је то: један иде 'трбуом за круом', па ма и образа свог изгубио и народност своју погазио, а другиј хоће чест и славу своју и свога народа, па ма и погинуо!
У том истом числу 6-ом донео нам је 'Вестник' и један артикул из министеријалног листа 'Хирлапа', у коме овај министерскиј орган најпре обичним сладким речма говори о робству граничара и о слободи мађарској, коју и њима треба дати, а после напомиње нашу народну мрзост на Мађаре, које је гњиздо Загреб и Београд, куд 'сремски, бачки и погранични рацки попови литију носе' и најпосле срди се на пређашње Бечко правителство, што оно није у границу мађарски језик увело, кои је с њом могао досад и мађарску народност споити, и што у 'свободним (граничарским) комунитетима, кои нити су војници, нит' свободни грађани, нити се мађарска историја, нити мађарско земљописаније, нити мађарскиј језик у школама предаје.' Овај 'министеријалниј лист' жели, да се граничарима даде (државна мађарска) слобода не из 'јединог призора човечества', него због безопасности и 'одржанија' Мађара, 'јербо заробљениј народ оног прима за свога избавитеља, кои њему евангелије свободе благовести', и свршује овако свој артикул: 'Ако овај сирома, у главу утучен народ (србскиј) језик наш (мађарскиј) и не разуми, није могуће да глас свободе неће разумети. Мађарском министерству то је крепко орудије при руци. Нека ускори, да га другиј не превари: кои робу окове скида, тај је робу првиј брат!' На прилику ови мађарски 'красота и дивота' ја ћу овде као Србин и у интересу Србства да пробеседим.
Мађари, па ако ће и министри бити, неће нипошто да се помакну с положене већ одавно њине мађарско-политичне точке. Они оће слободу за све, а народност само за себе у Унгарии: то је све она једна те једна њина песма, коју певају, да друге народе у Унгарии развеселе, не, него да иј преваре и успавају. Чудне њине политичке образованости и умности! Зар су они тако слабо разумели и схватили дух и глас данашњег времена!? Зар они не чују, како ове две речи, ова два велика и света добра словесности: слобода и народност из прсију свију народа образоване Европе никако другојачије него све само заједно и уједан пут и громогласно данас неизлећу!? Слобода данас нигди нема своје праве вредности без народности: то се свуда јасно каже и озбиљно свакој сили, словом и танетом доказује. Само Мађари чине се да то не разуму. Да, само се чине: јер ко не зна, шта су они радили и како су преметали у време Јосифа II, кад ијм је овај славнога спомена цар немачкиј језик за државно-пословниј и образователниј у Унгарии наметао, премда поред тога не само што ијм није кратио њину отечествену слободу, него је јошт свакојако подизао и распрострањавао? Јошт онда они нису марили за једину грађанску слободу, него су јуначки и жестоко одбијали намет немачког језика, о ком су мислили и увиђали, да ће ијм од њега њина народност моћи страдати и гинути. Но на што би спомињали она времена; зар нисмо видили, шта су Мађари у ова најновија радили и урадили све само или поне највише за њину народност? Слобода, о којој они сад говоре и коју сад мисле, ако је истина, у Унгарии узаконити, слобода је, коју је овај садашњиј европејскиј, а нарочито французкиј покрет и преврат породио, а процветак и безбедност њине народности старии је, јер су се они пре тога за исту своју народност морално борили, па готово све друго на страну међутим остављајући, док је најпосле нису законима отечественим осигурали. 'Слобода, једнакост и братство', то је нова, топрв јуче од Француза научена девиза, али пре је Мађарима 'народност' само била оно благо, за коим су они душом и срдцем, и то пуно право и похвално, чезнули и борили се. Знаду дакле Мађари доиста одавно и врло добро, да безбедност народности једнога народа свагда толико вреди, колико и безбедност државне његове слободе, а данас особито да је народност још претежнија и преча од слободе. Па ево, на жалост, сада они говоре, да су радили само за једину праву слободу у Унгарии за све народе, а не уједанпут и за народност њину! Па ево, за чудо, сад они замерају другим немађарским народима, кои ишту, да се и њина народност државно призна и обезбеди, и још ијм, као тирани, прете, да ће оружјем на њи, ако се тога неокане и мађарство на себе неприме! Откуд то? Отуда, што су Мађари на свој начин, мимо остали образовани европскиј народа, право рећи: асијатски горди и поносити, па да не могу да се склоне, да развитак и достојанство народности други народа поред њине народности у Унгарии трпе, и што се, недозрели, као што су још доиста, државном умносћу, боје, да ће они, као народ за себе, пропасти, ако се учини, да и други народи, особито славенски, као народи, поред њи и око њи постоје и развију се. Него ијм, надам се на духу времена и на побуђену свест народа, све то неће помоћи; јер што је њима мило и драго, право и свето, тако је то и другим народима, по самом разуму и по самој природи. На штету и погибао други народа, Мађари, кои слабости и малину своју осећају, неће се осилити и увеличати, као што то у страху, кои иј је обузео, желе и мисле да учине!
Срби у Унгарии многе су беде и невоље претрпили и преживили, они су сиротовали, у ратовима гинули и исељавали се; али су преко свега тога своје име и свој језик, своју народност, до данас сачували. Сам г. Пулскиј, Мађар(?) од садашње опозиције, проговара и сведочи, да су Србљи једини народ у Унгарии, кои се неда од мађаризма покорити; јер је он, вели, силовит и грозан, и нигда није са своим мислима и чувствима у Унгарии, него све изван њени граница. Тако је, да, србскиј је народ силовит, зашто има јуначко срдце; он је грозан, зашто не може да трпи увреду и неправду, због које је јединствено он, као што добро памтите или знате, најгрознији спроћу Мађара био у оно жалостно Ракоцијево време, и њега су досад обично мисли и чувства вукла изван граница Унгарије, али знате ли зашто? зато, што он има историју своју, која га напомиње, да је он славан негда био, и да би за њега срамота била, кад би се у Унгарии, куда је, позван, дошао, да слободан и честит живи, подло дао, да му овде Мађар или буди ко другиј ногом на врат стане и да га уништожи, и после зато, што Мађари нигда нису хтели, његови државни другови, или као што сад кажу, његова браћа бити, него су свагда насртали на његову народност и на његову цркву. Подајте или боље рећи оставите ви Мађари србском народу његова природна и државна права, која је он у Унгарии поштено и  јуначки заслужио и задобио: делите с њим садашњу земаљску слободу једнако и поштено, и оставите га, нека се поред вас и он са својом милом народносћу, као и ви уредно и вољно развија: па ћете онда видити и уверити се, да ни ви сами нећете више и боље умети љубити и бранити своје отечество, Унгарију, него што ће га србскиј народ љубити и бранити. Онда ће његова памет и његово срдце свагда и једнако у његовој постојбини, у Унгарии, бити.
Сад су се Мађари државно осилили, добивши своје земаљско правителство, с новим уставним устројством, па мисле, да им је сад згодна прилика, да своје мађарство распростране на све стране Унгарије, и иду да учине, да мађарска народност, као господарећа, народност Србаља, као служећу и на дому само пузећу, угуши. Није ли то сад, у ова времена могуће? Ко би могао то веровати и тому се озбиљно надати?! Та с једне стране нису ни сви Мађари једнако занешени за таковом немогућности, него има њи доста и млого, кои разумно и човечно мисле и држе, да срећа и снаге Унгарске не зависи од мађаризирања други народа, особито Србаља, него од законите и равне слободе свију унгарски народа, дакле од тога, да је у Унгарии свакиј народ задовољан и да сви они један поред другога и између себе своја природна и грађанска права без увреде и повреде ти права буди којега од њи уживају, и к државној цели, правој људској срећи свију и свакога, једнако, или поне свакој по својој могућности, али свакојако по једној и истој отечественој законитости, мирно корачају. Ова умеренија част Мађара, неће доиста нигда на Србље, на своју државну браћу, залуду насртати и нападати; а јошт млого мање ће се они у случају каквог озбиљног одпора, кои би се по несрећи и нужди на страну Србаља начинио, у размерицу упустити и фанатически жертвовати. Она ће претераним и занешеним Мађарима казати: 'Кад се ја слободно, на мој начин, мом мађарском Богу молим, нека се Срби свом србском Богу тако моле; кад они у нас не дирају, зашто да ми у њи дирамо, и тим се огрешимо? У благословеној унгарској земљи има доста простора за све нас, па тако: мир всем.' А с друге стране данас су Србљи у Унгарии и паметни и јачи, него што су икада пре били, пре, кад им се није давало, учити се и изображавати, и кад им је само то дато и суђено било, да гину у оноликим и онаким ратовима, све за другога и за своје голе и празне надежде. Па опет јесу ли могли њи и онда силом натерати, да се свога имена, свога језика, своје цркве, дакле своје народности одреку? Мађари су онда много Србље у Унгарии гњечили и вређали; па кад се једанпут прилика учини, те се они гомилом и масом против Мађара дигоше, знате какви се онда јади починише од Мориша и Тисе до Кечкемета? онда Мађари Србље прозваше: вад-рац, дивљим Србима, зашто њина наоружана рука, која је гњев млоги претрпљени увреда покретао, није онда у целом оном крају земље Мађара штедила ни старо ни младо, ни мужко ни женско, ни право ни криво. То је било, истина, грозно, и то данас не може више бити, па и не дао Бог, да се што и налик томе догоди; али шта је онда било, и што се сад прегледати може, нека Мађаре опомене, да Србљи у Унгарии нису народ, кои се није већ једном с њима мерио, и кои би они данас тако ласно могли газити и до живаца вређати. К томе треба јошт узети треба, да Србљи данас имају и пријатеља више, него икада пре, па међу осталима, да су се с њима лепо почели дружити и једнокрвна њина, по несрећи и глупости старој пре од њи одлучена браћа Хрвати, које такође не могу Мађари лудо презирати, о симпатији остали једноплеменика Славена, и да не спомињем млого овом приликом. Боље ће дакле, драги Мађари, бити, да у љубави правду Србљима чините; него да се упуштате у мрзости или из саможивља вређати иј. И упамтите јошт и то: свака је народност већ постала безсмртна, а особито је србска народност покрај вас и према вама такова: ви сте мали и слаби за то, да би је могли угушити и упропастити.
Да су Мађари, изузимајући умерене, у ова последња времена били благоразумни и праведни према немађарским народима у Унгарии, зар би се у овој држави то учинило, што сад искусити морају? 'Не дамо Хрватима и Славонцима слободу, која им припада, ни народност коју им је Бог дао и која им је дакле, као прирођена милија него наша', викнуше мађарски законодавци и властници. Хрвати се и Славонци огорчише, па узеше и сами, што су од њи искали, и преко тога јошт отуђише од мађарства, и повратише се к искреној и једнокрвној својој браћи, Србима; сад они признају и осећају, да су Хрвати, Славонци и Срби један и истиј народ. Од Французке се потреше и распадоше старе државности; слобода и народност седе на престоле, на коима је досад сама власт седила. Мађари на својој дијети повикаше: eljen, слобода! Слобода за све народе у Унгарии једнака, али тако исто за све народе тамо – и један језик њин, мађарскиј, јер је г. Кошут више пута на дијети диктаторски прогласио, да он не признаје никакву другу народност у Унгарии, до мађарске! Сада узавреше и Србљи, па се и они дигоше за свој језик и за своју милу народност. Хрвати, Славонци и Србљи били би остали мирни и спокојни у своим земљама, да иј Мађари не увредише; сад су сви они сложни између себе и свакиј за себе свестан, у буни и с одпором према Мађарима. Је ли то добро за државу, за саме Мађаре? Шта учини охолост и себичност мађарска!
И све то јошт им није доста! Јошт они дају, ако доиста истину говоре, Србима у Унгарии само слободу, коју су за себе из овога европејског виора узели и самовољно прогласили; али и то, да Срби, као они, своју народност сачувају и природно развијају, јошт не мисле им дати; што више јошт грабе и наваљују, да свуда код Срба, па дакле и у Граници, уведу мађарскиј језик и свакиј способ, коим би се Срби помађарити могли. Та 'на ноге браћо Србљи, слобода' и – народност 'зове'! Зар јошт нечујете занешени Мађари, како су вам Србљи са свију страна већ почели гудити!
У оном 'министеријалном листу' Хирлапу вели се, да треба у милитарску Границу увести мађарскиј језик, коим ће се мађарска народност с њом споити; дакле у Границу тако треба увести мађарскиј језик, да се у њој мађарска народност произведе и на ини, дакле да се србска народност тамо упропасти, или да се Србљи у Граници помађаре! Је ли то јасно? Видите браћо Србљи, Мађарима није стало до тога, да буде њин језик међу вама пословниј, него да се њим, силом и лукавством, учини, да ви оставите своје Србство, па да се у Мађаре претворите, да изневерите самог милог Бога, кои вас је Србима створио и кои вас као такове љуби и чува и рани и држи, па да узмете против његове воље туђинство, у које вас примамљују и нагоне – слаби људи из своје себичности и мрзости, људи, кои су по себи сиромаси, па су наумили грабежом, преваром, отмицом да се обогате. Мађари су међу европејским народима једни за себе, нигди у Европи рода ни племена неимајући, мали и незнатни, па зато желе и наумили су, да Србље помађаре, како би барем већи постали, да се и они у свету виде и да се од политичке смрти сачувају. Је ли вам, браћо Србљи, то мило, и оћете ли им ви сами у том на руку ићи и помагати им? Чудне ваше греоте и срамоте, кад би то било, кад би то чинили! Три само велика народна племена има у Европи, на које је Бог сву ову лепу и велику част света поделио: германско, романско и славенско – у које од ови ми спадамо Србљи? У ово последње, у славенско! А у које Мађари? ни у једно; они су странци међу њима, и тек једна из облака страшног неба киша падша капље у велико море европејски народа! Оћете ли ви Србљи оставити србство и славенство, с коим сте велики и силни, и с коим ступате у будућност јошт знатније славе и величине и силе, па се слити у незнатно и малено туђинско Арпадово колено!? Нећете доиста; јер је то неприродно и данас немогуће! Али ће ми какав Мађарон рећи: 'Мађарења не треба да се боимо више, јер је ето и г. Кошут најпосле пред Н. Садском депутациом на дијети изрекао, да ће Мађари признавати и оставити србску народност, само жели и оће, да Србљи приме мађарскиј језик за државниј, коим ће се сви унгарски народи у једно државно народно тело свезати и држати. Мађари су државна браћа са Србима и јошт боља браћа оће да су за напредак!' Да би Бог то дао! Али су ова браћа  Мађари до јуче дубоко очи својој браћи Србима копали; али једно сад г. Кошут, а друго 'министерскиј лист Хирлап' говори!
(Наставак у следећем броју.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1295 on: January 24, 2019, 10:27:34 am »

Р а з г о в о р  у  н а ш е  в р е м е.

М а ђ а р.  Како се сада узбунили Србљи противу Мађара, ваљда и ти на мене мрзиш Тоша бачи.
С р б и н.  Ја не тебе брат Пишта? докле ме год зовеш Тошом, донде си ми брат и пријатељ; ал' како ми наденеш име Тивадар, престало је пријатељство.
М а ђ.  Па Тивадар није тако ружно.
С р б.  Теби је твоје име лепо и мило, као мени Тоша, јер смо тако од матере посисали; али да те сад натера ко, да се зовеш Стевча…
М а ђ.  То је ружно име.
С р б.  Или Сепл.
М а ђ.  Ух, немој швабско, ако Бога знаш.
Срб.  А Шваби је то мило као и твоје Јожика, Јанош, или Јанчи. Сад кажи по души, имају ли Србљи право срдити се на Мађаре, што гледе, да ијм народност угуше, и од Србаља начине Мађаре.
М а ђ.  Тоша баратом, ми само оћемо, да се све води језиком мађарским.
С р б.  Та Бога ми, ви би ради, да будемо као Грци по Ђенђешу или Еперијешу, да говоримо све мађарски, па да нам се и у цркви мађарски служи.
М а ђ.  Треба да помислите, да сте у Мађарској.
С р б.  Је ли? канда је Бог из руке своје ову земљу предао Мађарима. А чија је била пре долазка Мађара?
М а ђ.  Друго је Мађар у Мађарској, а друго је Србин.
С р б.  А Бога ти у чему је бољиј Мађар од Србина? Мађар је проливао крв за Мађарску, проливао је и Србин, а ако оћеш право, више је Србин проливао, јер мађарска војска само су хусари. – Плаћа Мађар данак, плаћа и Србин, и Србин још више. Више у граници, као што се зна, а више и у провинцијалу, јер су многи од Мађара немеши, кои не плаћају ником ништа.
М а ђ.  То је сбог заслуга свои стари.
С р б.  А зар Србљи немају заслуга? па ко мари за то. Кад се зида мађарскиј театер у Пешти, морају сви Србљи да прирез дају, и они, кои не знају мађарски, и они кои неће никада видити Пешту; а кад које дружство оће да игра театер србски, то се с тешком муком дозвољава. Ее, Пишта бачи, не ваља вам посо.
М а ђ.  Пештанскиј је театер националниј.
С р б.  Реци: националниј мађарскиј, нити мисли да ће Србљи назвати тај театер своим народним. Тужи се Пуљскиј у 'Обштим Новинама', како се Србљи с тешком муком мађаре. Он мисли, да су сви као његови предци, кои су се помађарили, или као други, кои држе, да су Мађари нешто важно, некиј славан народ, а другиј ништа. Србин тако не мисли.
М а ђ.  Зато вас и зову вадрацима.
С р б.  А у чему сте претежнији молим те, ви од славенски народа? Ко вам је законе, коима се толико поносите, написао? Вребеци (врабац) Словак. Али наравно, кад ви напућите уста, па кажете Wörböczi, онда мисли човек, да је наш вребац од лозе Арпадове. Ви славите кнеза (кињижи) Павла, Николу Зрињија, Јуранића, Патачића; Мартиновићу оћете да дижете споменик и Лацковићу, а то су били све сами чисти Србљи. Погледај, ко и сада на кормилу Мађара светли, па ћеш наћи сама славено-србска имена. Сечењи, славниј, умерениј Сечењи, кои народност ни пошто не даје, носи име србско; Лоновић, муж, учен и проницателан, од старине је Србин, за Кошута, славног и дичног, кога Европа уважава, зна се, да је Словак, јер му и стриц брани словачку партају; Вешелини, дика мађарскога рода, имао је праотца Србина Веселина; Пуљскиј…
М а ђ.  Остави Тоша баратом, ти би још све Мађаре посрбио.
С р б.  Боже сачувај, ми нисмо такви. Шта више, кои Србин или Славенин мисли, да ће пређе отићи у царство небесно ако се за Мађара изда, просто му било; ми га сажаљевамо, али га не гонимо. Нисмо ми као Мађари неки, кои, славећи Витковића као врстнога свога стихотворца, изражавали су се: derég ember, kár hogy Rátz (ваљан човек, штета што је Србин).
М а ђ.  Та шта би ви хтели.
С р б. Да будемо браћа, да се љубимо узајамно, да отечество наше бранимо, његову срећу узвишавамо, али да се не угњетавамо, а у смрти једнога не тражимо наш живот; простије: Мађар да остане Мађар, Немац Немац, Србин Србин и т. д. то је право, то је и Богу драго.
М а ђ.  Али је нас 6 милиона Мађара.
С р б.  Стани Пишта, одкуд 6 милиона; или ти броиш и оне, кои су од скора име променили, као Трпко у Врањи де Вран, Бегер у Кудрици, Аделсберг у Немешхеђи и т. д. Али нека буде 6 милиона. Зар је слободно другиј народ зато истребити, што је мањи? С опроштењем, то је система Џингисханова или Тамерланова, а ми кажемо, да живимо у 19 веку. Свака птица нека своим гласом пева, каже наша пословица.
М а ђ.  Знаш шта је Тоша бачи, ми оћемо тако; а Србљима, ако није право, ето ијм пут, па нек' се селе.
С р б.  Је ли? кад је Банат био пуст, баровит и необделан, онда су добри Србљи, да га у рај преобрате; кад треба противу непријатеља борити се, онда се моле и зову Србљи у земљу; кад је нуждан зид између Будима и Турске, онда су Србљи у Срему и Банату добри, да вас чувају и заклањају, а кад нема опасности, онда на поље из земље; ее Пишта бачи тако не стои у Вирожила праву природном. – Али нека је у Мађарској 6 милиона Мађара, нека се Србљи изселе, шта би било од Мађарске?
М а ђ.  Ми би је населили с Мађарима.
С р б.  С Мађарима? ти нема више на свету. А да ће се кои народ приволити, да промени језик и народност своју, то не верујем. Та и Цигани не мењају радо свој језик.
М а ђ.  А ко вам брани у кући говорити?
С р б.  У кући смемо, само не на улици, у цркви, је ли? Видиш Пишта, Мађари су људи поштени и искрени, то ијм се не може одрећи; једна ијм је погрешка, што су претерани родољубци, па то што су, нека би; али што гледе, да друге угуше, то ијм се не може опростити.
М а ђ.  Али кад смо ради, да нас је више.
С р б.  Зар ти мислиш, да је зато онај Мађар, што је узео име или језик мађарскиј? веруј ми није. И ако ћеш управо, за Мађаре је срамота, што мешају своју крв с другом. Ја мислим да нико не жели умножену видити фамилију своју с децом, којој није он отац, него другиј изван куће.
М а ђ.  Ђаволскиј Рац.
С р б.  Чујеш Пишта, мало има два народа слична у карактеру, као што је мађарскиј и србскиј. Обоица су бесни, осветољубиви, но и на добро склони; обоица љубе своју народност ватрено. Зато би требало, да се ова два народа не раздвајају, но да се љубе и поштују; а то ће бити, ако један у другога светињу не дира, него обшту ползу имају пред очима. Павел кнез и Батори били су искрени пријатељи, овај је говорио србскиј, онај мађарскиј. Но обоица су се једнако борили за Мађарску. То нека вам буде образ. Србин треба да остане Србин Мађар Мађар, Славјанин Славјанин и т. д. но сви нека раде у корист Мађарске.

У Темишвару на Цвети 1848.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1296 on: January 25, 2019, 10:26:12 am »

Панчево, на Ускрс. Између најновии догађаја у нашем времену остаје догађај препорођења Панчевачког у новој истории србства заиста знамења достојан. Важан је догађај овај по томе, што се од благи, тихи и мирољубиви Панчеваца нико није надао, да ће се они међу коловођама буне у обштем превртају света указати, - али је много важнии и претежнии догађај овај по томе, што су Панчевци жељом спојења са Унгарском цепању и раздвајању србске крви повода од своје стране дали. Лако ће се они од прве кривице своје опрати тим, када кажу, да су одавно тужним срцем своим противу неправде и угњетавања свои крвопија чиновника код виши судова тужбу своју праведну узалуд предлагали, да је нечувено дуго душа њиова под теретом опаки крвника њиови горко стењала; али како ће тужни на несмислено учињену погрешку својења с Мађарима пред Богом и народом своим договор дати? Зар је народ од прве обштине своје очекивао, да га као нејако јагњешце вуку у чељуст предаје? рећиће, боим се, кои правиј народа србског син.
Но не осуђуј Србине тако нагло, да те брат твој у подобном случају не осуди. Чуј, како је рађено и грађено. С паданијем стари чиновника падоше и стари саветници и изабрани чланови. Између вике и буке простога пука започне се не ладнокрвно саветовање него право наметање себични мненија. Свакога је мненије с ускликом примљено, свакога с узвикивањем одобрено. Простак је данак и робију с врата сваљивао, а отмении – он је уза свако пучко захтевање пристајао и оберучки примао. Жељом пламтећи, да себе испод сабље и сабљаша, кои гордост надувену сјајност бедну нипошто трпити немогаху, народност своју из очију у тај мах изгубише. Шта је дакле природније, него да под круном унгарском спасенија траже, кад под аустријским правом толико беде и невоље од речени сабљаша подносити морају?!
Но чујте! Чим је час буне волновања проујао, чим је час ладнокрвнијег расматрања и разборитијег разлагања наступио – одма се свакиј од забасења свога тргао, жеља се за војводу србског породи, дух од заблуђења прене, и у добриј час по све Србље, ако се жеља Панчеваца испуни. Они желе Деспота свога под окриљем пресветлог цара, они желе србске канцеларије и србске судове, они желе да народност србска светли на чест и славу позни њиови потомака. Лепа је, рећиће ко, жеља, ако не буде слепа, т. ј. ако они по жељама своима и радили буду. Раде браћо, и више ће радити, само сабора народног дајте, а надамо се, да ће нам га светлиј наш монарх што пре даровати.
У држаној ономадне црквеној скупштини наредише, да пишу цару, да панчевачкој обштини гласа и места на сабору дарује, па ће се, веле, онде вера и невера показати. Заједно и одбор из три лица саставише на митрополита, да код цара молбу њиову подкрепи. Од овог одбора много се очекује. Да ијм Бог пут њиов благослови, и труд подпомогне, а ви остала браћо Срби, не сумњајте се ни најмање о доброј вољи и жељама Панчеваца, - они ни досад у обштему благу нису назадни били, па би се сад стидили, да кад сви духови у народности напредују, они славу свои предака и издалека помраче!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1297 on: January 26, 2019, 09:35:48 am »

Из Новога Сада, 8-га Априла. Са немалим снебивањем узимам перо, да преотегоћеном у ово време позиву редовног известитеља пристојно одговорим. Преотегоћеном, велим, јер како ће у овом нечувеном, неизмерном и свакоместном покрету и прекрету народа, духова, идеа, човечества, словом свега, слабомоћно перо достаточно моћи досегнути и представити огромни хаос догађаја, кои брзином муња, бројем таласа узколебане пучине морске, силом неодолими стихија света, претварајући векове у седмице, дане у секунде, и самог зритеља, некамо ли описиватеља очи засењавају, душу потресају, ум прекриљују? Дух времена, подржавајући силу божества, које је васиониј свет за шест дана створило, за толико исто недеља ствара нов политички свет. Између мириада светила, која сад у виду ватреног пљуска на хоризонту политике искрсавају, нека се скромно и слабачко перо моје задовољи с описивањем појавленија једне од они мали, од политични астронома давно скоро  сасвим забораву предани десетог реда звездица, које се, подобно астероидама између Марса и Јупитера, као комади негда великог, но раздробљеног, небесног тела, овде као мале планета око сунца свога, онде пак као незнатни трабанти око своје планете, пак опет с овом заједно око другог сунца врте, и тако поред једнакости порекла свога к различитим сунчаним системима принадлеже. На једном од ови трабанта, који је, као што вам срдце нагађа, у Унгарии и другима, скиптру Аустрије принадлежећим земљама разсутиј народац србскиј, на овом, велим, собствене негда светлости своје лишеном, и сад туђим зракама сијајућем трабанту и сапутнику, кои се досад више пегама и маћетама, него ли светлим точкама одликовао, просвитио је од неколико дана један благонадежниј луч. Тај луч, мој милиј Новиј-Сад с околином својом, његова тежења, делања и намерења, предмет брижљивог сматрања мога, нека буде тесниј круг овог и следујући саобштавања мои.


* Рацко село, Нови Сад од 1748..jpg (209.73 KB. 1145x694 - viewed 21 times.)

Шта се овде свега сбило од оног дана, кад је овдешње Србство из дуготрајућег дремања свога генијем века и бурним шумом новии догађаја пробуђено, са не малим ужасом себе већ на самом ушћу и краичку бездне и пропасти усмотрило, и равносилно побуђено страхом, стидом, дрзавањем и надеждом, какве је прве кораке к оснивању боље будућности своје покушало, како је, срушивши монополизирајућу касту они 40, не од народа, но од себе сами и од иновераца изабрани обштинара, сва она права обштинарска, која су досад тако названи 40 клобучара искључително и самовласно уживали, на све православне житеље, и тако на далеко јачој и пространии темељ пренело, како је тегобе и захтевања србскога народа израдило, па та свима србски обштинама у монархии саобштило, и ове к једнодушном и јединовременом садејству, к обштој цели позвало, како је средством млогобројног одбора иста захтевања своја законодавству и високим властима поднело, и т. д. – то су за вас већ старе, из досадађњи известија и дописа познате ствари.
Почињем, дакле, ово известије моје са повратком реченог одбора. Овај приспевши из Пожуна паробродом 3-га Априла, на дан Лазареве суботе, дочекан буде пристојно како благонадеждном деловању, тако и некористољубивом пожертвовању своме од безчисленог, под тробојком, народном заставом на Дунаву скупљеног народа, са пуцањем прангија, свирком целе даворије полка Дон-Мигуеловог и урнебес разлегајућим се ускликом 'живили'! На самој обали реке поздравио је одбор у име народа г. Ј. Раић адвокат кратком, но трогателном добродошлицо, коју је, вешто употребивши праздник дана, са 'Осанна во вишних! Благословен грјадиј во ијма господне!' почео, и с овим означавајућим речима закључио: 'Да Бог да, доживили, као највећу награду подвига и пожртвовања ваши за род свој, ту радост: да одсад на данашњиј дан с праздником воскресенија Лазаревог скупа торжествујемо и праздник воскресенија боље и сретније будућности србског рода и потомства! Живили, дичили и славили се и на овом привременом свету небројено лета, као што ћете у благодарном спомену рода и потомства свога живити, дичити и славити се во веки веков!'
Почем народ Србину својственим братољубијем миле посланике своје изгрли и изљуби, одпрати иј листом под заставом и са непрестаном свирком народни песама и ступајкиј (машшева) кроз варош до гимназијалног зданија. Свако је у радости и одушевљењу пливало; један крај мене одајући сиромашак, обрисавши са рукавом подераног гуњца свога сузе радости, проговори ми: 'Пукиј сам ти сирома, господине, са многом нејаком дечицом и као што видиш, ни читави опанака немам; ал' за ову радост ево од моје сиротиње 10 фот. сребра, само ми реци, где и коме да иј положим.' Већ је два сата по полдне било, кад се народ, получивши међутим кратко, устмено известије одбора до кои дан следовати, са торжества разишао.
Данас је у порти саборне цркве, будући да пространа дворана гимназијална ни половину множине људства у себе није сместити могла, од словослова одбора г. А. Костића, адвоката, читано обширно, од више табака известије, из кога смо узнали: како је одбор важном задатку своме верно и благоспешно одговорио; како је, премда на предпоследњиј дан дијете у Пожун доспевши, опет ту безпримерну срећу имао, да је одма сутра, ако и последњиј дан пред лице законодавног тела пуштен био; како га је ту сам славночувениј Кошут дочекао, пред њим својеручно двери дијеталне отворио, и у тој му отлично место за седење означио; како га је законодавна табла са громким, повторителним 'илен'! (живио), са уверавањем братољубија дочекала, и са таковим, опет од небројени 'илен!' праћеним одпустила; да законодавство Унгарије, укинувши досад постојећу разлику права између разни вероисповести христијански, драговољно признаје како самосталност и независност цркве наше, тако и наше право располагања с црквом, школом и фундацијама нашима, слободно употребљавање језика нашега у нашим делима; да је оно и пре прешествија одбора неке точке захтевања народни из собственог побуђења већ узаконило, као: неодложно држање народног сабора, простирање члена 3-ег године 1844. у смотренију смешани бракова и слободног прелаза из римокатоличке вере и на наше вероисповеданије, као и то да одсад и у том случају црква нашима остати има, све ако би и већа част наши у другу веру прешла, да ће у смотренију остали точкиј захтевања све оно, што нам је законом досад обећано, но ил' неиспуњено, ил' пак нарушено, новонаименованиј министериум по дужности одговорности своје попунити; оно пак, што изнова иштемо, на првом земаљском сабору у размотрење узети, и по справедљивости уважено бити, почем се вето сад, као на последњиј дан дијете, предузети и решити неможе. Истина, да је тим начином на далеко већу част захтевања наши место коначног решења само обећање и утешење следовало; ништа мање, сматрајући обстојателства, очевидну краткост времена, и показану при обећавању искреност, надати се можемо, да ће Бог дати, те ће све добро бити.
Известије је ово од скупштине с удовољством примљено (!? У.) и закључено буде, да се одбору протоколарно, и сваког участвовавшег име спомена ради уписавши, пристојно благодари, да се одма по полдне средством одбора, г. митрополит умоли, да би почем је време до идућег земаљског сабора одвећ кратко, рок пак за наш народниј сабор, ког би пре држати требало, још незаказан, час пре главније обштине позвао, да посланике своје на саветовање овамо у Новиј-Сад пошљу, како би се с оделима народа согласити, и тим како у времену ползовати, тако и задатак самога сабора олакшати могли; даље, да се одма србска, местна гарда са србском командом и одећом устрои, као што је дејствително још истиј дан више стотина под заставом скупљено и уписано; да се консисторије позову, да дела своја, која су одпре на србском, пак после због штедљивости епископа, кои нису хтели предводчике плаћати, и због узурности нотарија, кои нису хтели србске протоколе водити, пак иј после у латинском преводу горе шиљали, испрва на латинском, пак после на мађарском језику вођена, одсад србски одправљају; да се на последак заведени не давно по нашим црквама мађарски протоколи крштења, венчања и умрли одма укину, и одсад само србски воде. Но разпламћена младеж и простота при том не остане, но мађарске протоколе с места из цркве извади и на сред порте спали, на велико своје задовољство и не малу саблазан неки стари и ладнокрвни, кои су то, као одвећ претерано, и као очевидну увреду Мађара, које сад пре молити, него срдити ваља, сматрали; премда је, кад ствар ближе промотримо, за укинут и касиран протокол са свим једно, те једно, ил' га касније мољци и мишеви изгризли, или га најпосле бакали на завијање, сира и сланине, соли и бибера, потрошили. На свак случај пак, хоће л' ко паметан ономе, кои се истом из дубоког сна пренуо, замерити, што је мало посрнуо? Није ли још веће посртање са оним аутодафе од закона од закона печатње и царски налога у Бечу, Пешти и Пожуну?
Данас после подне био је горепоменутиј одбор у Карловци, и то каквиј одбор? У скупштини беше речено, да неколико иду, и то ко хоће. И сам предложитељ одбора, сумњајући се, да л' ће ко ићи, рече: 'Хоће л' ко, ја ћу ићи.' Кад око два сата на мост, као време и место рочишта доспем, шта да видим? Под два барјака, толико исто хиљада народа скупљено старо и младо, просто и отмено, рекао би, Новиј-Сад се из темљња кренуо, пешак као трава, коњаници као јато, и непрегледниј ред интова, кола и кочија под тробојним заставама и кокардама, певајући народне песме, а нарочито: 'На ноге Србљи браћо, слобода зове!' и путем множећи се, те у Карловце у двор архијерејски, где нас добри архипастир, као духовна чада своја, отечески прими, частним крстом и светом десницом благослови, сва захтевања одобри, и тврдо обећа, да ће тај час на све обштине расписати, да на првиј Мај посланике овамо у саветователну скупштину пошљу. Повратак из Карловаца наравно да је још веселии био, тим веселии и шаљивии, што смо, пролазећи кроз Варадин, смотрили, како су међутим табле с топова снимили!? О! да сујетне демонштрације после 19-га Марта, кад су топовске чељусти од дечии уста занемиле!  - Милош Јелисеић.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1298 on: January 26, 2019, 09:46:57 am »

Из Бечеја. Госп. Н. из Земуна говорио је пре неколико дана у овим новинама, да не можемо тражити Деспотства. То му је мненије и сам Учредник новина примечанијем своим оповрго. А Карловчани су му сви оповргли делом своим, то јест сочињеним захтевањима своим. Говорио је исти дописатељ, да је најбоље непосредствено, и с места прилепити се уз Хрвате. И то му је већ и самиј Учредник оповрго, говорећи у том смислу: да Бачка и Банат немају другог законог пута, начина, и средства, искати своје одцепљење од Мађара, и придружење Хрватом; но, ако желе придружити се Хрватом, да морају најпре искати своје Деспотство путем испуњења уговора, кои су од Аустрије лукаво названи привилегијама, па кад ту своју слободу добију, онда могу слободно придруживати се Хрватом, нити им ко може у том на пут стати. И онда се придружују Бачвани, и Банаћани Хрватом, као људи слободни, и самостални, људма слободним и самосталним. И онда није ни Србин наслоњен на Хрвата, ни Хрват на Србина. Нити се онда мора бојати један, да ће пасти, ако се други некако измакне. Ту се подразумева на свакиј начин нужда јасни уговора: clara pacta, boni amici.
Што се тиче родољубивог нашег старца Доситеја, коме хоће дописатељ Н. да буде да буде друг у умовању о политики, духу садашњег времена сходној, ми се тврдо надамо, да ће допустити и сам дописатељ да би Доситеј, да је данас жив, другојачије мислио, и радо допустио, да и Хрвати имају свог бана, и Срби добију свог деспота, и Бошњаци свога краља, и Ерцеговци свога ерцога, само ако могу, и после ако им је воља, сви се у једно, јоште и са Србиом, сдруже. Ми се надамо, да дописатељ зна, да и стара политика великог Наполеона не слаже се с духом садањег времена. А што се тиче онога разговора дописатељева, да би Срби јачи били, да се без обзира придруже Хрватом, то допуштамо дописатељу, као што се надамо, да ће и он нама допустити, да би били јоште јачи, да се и Срби, и Хрвати непосредствено придруже Мађарима. Но у та оба случаја била би јачина, сила, и крепост туђа, а не србска. Да је Деспотство србско било у Аустрии маловремено, то је истина; но дописатељ треба да се обазре, па и да зна, да је све, што је србско, било маловремено, и патриаршија, и краљевина, и царство, да зна, али да не говори, једно не позлеђује узалуд ране србске, друго што се и оно може тражити, што је за мало време трајало. О свему је томе мислио г. В. Л. кад је нову свећу слободи србској у народу нашем зажего, и Деспотство србско Србима предлагао. Мислећи на последак, да неће имати каде читати дописатељ сву историју србску, и деспота србски, о коима сасвим низко мисли, стављамо му овде надгробниј надпис деспотскиј.

Надгробная.
Георгю II. Бранковичу, деспоту, всего Славено-Сербскаго, Раcсiйскаго, Иллирiи и Мѣсciи влдѣнiя наслѣдному Государю.

Древный родъ мой Деспотовъ Бранковићъ прозваный
Въ слѣдъ сихъ славяше мя родъ Сербовъ изабранный,
Имя мнѣ бѣ Георiй, дѣло же являло,
Что враждебныхъ навѣтство духъ мой уязвлило,             
Сего ради пощтахся ревностенъ бывати,               
Роди Сербовъ похвалныхъ отъ бѣдъ избавляити,                     
Одъ ногтей змия турска; такъ имене сила
Моего съ Богом силу врага скорушила.
О побѣдахъ преславныхъ два Кесари знали,
Но благое противнымъ оба награждали.
Цвѣтъ юности моей на востоцѣ былъ славный,
Сей паде на западѣ въ старости исправный.
Праведно вся творихъ дѣлом и душею,
Ложный порокъ облада жизнiю моєю.
Человѣка мя вѣрна безъ суда судили,
Невина, какъ винна, страдат' принудили.
Злоковарнымъ совѣтомъ бѣхъ въ темницу ввржрннъ,
И за вѣчность премногу све помощи лишенъ.
Потемнѣ честь и слава Божими судбами
Лестноже уловленъ быхъ завистныхъ сѣтами.
Дважды осмъ лѣтъ темница мене заключила,
И хлѣбомъ печалнiчмъ смрадомъ же несноснымъ питала.
По тысящи семъ сотъ причислив годъ пятый,
И по славѣ всей бывшей, бѣхъ стражами обятый.
Въ славу Богу, и ползу сербског народа,
Чаяхъ помощь Кесарей, да будетъ свобода.
Но лучше бы было мнѣ въ незнатности быти,
Нежели за вѣрность волность погубити.
Не так' тяжко без Тiтлы с мирѣ пребывати,
Какъ за вѣрность искрену толико страдати.
Но премѣнит неможно, что уже сталося.
Помни всякъ примѣръ сей, что б' и впред несбылся.
Скоратися живот мой. К концу приближися.
Душа къ небеснымъ; тѣло землею прикрися.
Всякъ, иже прочтетъ се, умно умилися,
И Господу Богу усредно о мнѣ помолися.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1299 on: January 27, 2019, 02:19:14 pm »

Пешта, 6. Априла. Прекјуче је око 8 сатиј у вече дође нам палатин. Варош је била осветљена. – Јуче око 8 сатиј у јутру држала се пред музеумом народна скупштина; житељство је тражило, да би имаоци кућа кирију спустили, и да се ово не плаћа у почетку сваке четврти но на концу. По подне почеше Чивуте гонити; већ од неколико дана био је народ против њи раздражен; свако се скупљало на оружје, а мало је ко знао, да л' за гонидбу или одбрану Чивута. Међу тим људство је, пред варошком кућом скупљено, искало, да се прогнаду сви они Чивути, кои су се од десет година назад овде населили; али кад је скоро сва варош била на ногама, дође министар Баћањи и објави, да кр. војска долази у помоћ, ако народна гарда небуде могла народ стишати. Народ се сада распали, вика се по свима улицама разлегала; Чивути, кои се на улицама указаше, били су бијени, затварани; на неким местима почели су камењем прозоре лупати; катане сада навале и узбуњениј народ утишају. У 10 сатиј у вече био је свему крај. Данас је министерство издало налог, да се с немирницима строго поступа. На то народ, још од синоћ раздражен, на ново се узбуни и немиром грозити почне, тако, да је војска морала изићи и стражу чувати. Посленици почињу се огорчавати на грађане, што су иј пре на Чивуте дражили, а сада устају против њи.

Из Острова. Ако су, мила браћо Србљи, оне точке одобрене, које смо од цара с Мађарима искали; онда народ треба у покрету и колебању задржати, док се сабор недобије, што захтева. Ако пак нису одобрене оне точке, које смо у Пешти с Мађарима искали од цара, онда треба овако Србима поступати:
1. Нека сам народ србскиј из сваке вароши и села изабере посланике и нека иј пошље у Н. Сад, где сабор одма да се држи.
2. Нека те обштине на писмено своју жељу даду оном, кога на сабор шиљу, и на овом писмену нека се из сваког места по 30 главни људиј најмање подпишу. Треба у овом писму после написани главни жеља написати пуномоћије, које ће посланику дати власт, да све оно свршити може на сабору, што је сходно даним и исписаним жељама, сходно духу времена, и народа нужди и ползи.
3. У сабору нека буде слога и љубав и нека се против овог или оног Србина не говори неправда.
4. За сабор нек' се понајвише бирају помлађи, учени и особито честити, и дрзновени Срби. На сабору пак треба овако да се поступа:
   а) Иштите прво и прво, браћо, одобрење сабора, али онда, кад се већ у Н. Саду скупите.
   б) Уједно предложите цару наново све ваше тегобе, и иштите за најкраће време решеније.
   в) Ако решенија за опредељено време не добијете: а ви народ средством печатани прокламација, и устмено, на брзу руку приправите, и оснујте државицу, управљајући се по оним правима, која су деспоту нашем, мученику Ђурђу Бранковићу, и патриарху Арсенију Чарнојевићу од цара Леополда I. дана. Но ви се по тим правима управљајте, а моје је мненије, да се мимо тог изговора народ наш обдари правима најбољима на свету. Боже помози. – Ова држава Србска нека заузме Срем, Банат, Бачку и Барању.
Точке ћу овде предложити сада, које би желио и молио, да сабор одма у почетку цару предложи:
1) Слобода и независимост вере.
2) Језик наш по свима србским крајевима да се учи, и у свима званичним пословима да се употребљава.
3) У свима нашим крајевима на србском језику судови, канцеларије, војена струка, и све скупа.
4) Да имамо велику нашу канцеларију, која ће дела наши мањи канцеларија прегледати, и само у неким пословима с царском у Бечу канцелариом договарати се, као: на пример за објављивање рата, закљученије мира, повишеније или умаљавање данка и т. д.
5) Да можемо у нашим крајевима осим споменути у четвртој точки дела, све само помоћу наши властиј наређивати, а да никома не одговарамо. Тако на пр. да можемо веће и мање школе подизати, број војника и свију властиј, плату чиновника србски, награде, фондове, одређивати и опредељивати.
6) Народниј сабор од двеста Срба да се држи сваке године у Новом-Саду, или где народ кад за добро нађе.
7) Чланови за сабор нека се сада, и увек одсада бирају по броју и соразмерју србског народа, а не из неког краја више из неког мање, негледајући на множину србског људства. Свакиј Србин треба нешто да значи.
Ако сабор није одобрен: онда нека се по реченом правилу изаберу шест стотина депутираца, а ако је сабор одобрен, онда ће двеста, ја мислим, доста бити.
Ја од свега срца желим, да се све ово за Србе добије, и да се овако управљамо, ако су нас Мађари, као што чујем, изневерили; а ако нису, онда ће бити ово за нас с неком променом добро. Онда ће сабор бити готов, и нетреба за њега молити, него ће онда требати опет, да се што пре сабор држи народниј, и да се ту којекакве тегобе претресу и укину. Будите, браћо, у слоги, и сви се заверите, да ћете један за другог погинути, и да донде мировати нећете, докле год вам се ваша захтевања и олакшања не испуне. Сад је време, да збацимо бреме насиља, муке и невоље тешке, сад браћо, ил' никад. Ако ово срећно време, које нам је сад правдољубивиј Бог дао, на ползу нашу не употребимо: ми ћемо остати вечни робови, и нашег ће рода на овоме белом свету наскоро нестати. Ово је златно доба, у ком се на лаку руку израдити може, да и Србин душом дане, и да не буде роб робова. Сад се сав свет дигао и ради, да се народ не глоби са форспанима, кулуцима и грдним порцијама. Сад је време, да се установи, да се батинама не срамоте, не убијају људи без кривице, на правди Бога. Тргни се дакле из дугог и срамног сна, и крепком десницом растргни тешке окове. Србине бодриј и храбриј! сети се, да си потомак Душана цара, од кога је Цариград стрепио, да си од крви краљевића Марка, Обилића Милоша, Бановић-Страина, Ајдук Вељка, Црнога-Ђорђија, и недај, да се њиово семе с тобом затре, недај, да се они на тебе код Бога потуже. Ови су јунаци србски сами собом више пута Србље закрилили, а ми, нас толико да неможемо гласа, да оно добијемо, што сав свет у наоколо добија, што је добро, и што је Бог свима људма дао; но што су нам у спавању нашем лукави страни народи поотимали. Недајте браћо, да се небо над нама провали, покајте старе наше, кои су због свои грехова после паденија царства нашег нас у оваквом окову оставили. Да они нису дремали, и да нису допуштили, да ијм се правице њине одузимају: и они би боље поживили, лепши би спомен оставили код нас заробљени и сужни синова, и ми би другчије гледали, боље живили, и мање претрпили. Старајмо се и упнимо се из свију сила, да нас потомци наши не проклињу; старајмо се, да нас непроклињу светци наши, кои се на небу надају и радују, да ћемо ми знати ово време употребити, да њиове цркве боље пропевају, да њиови синови боље поживе. Кости ће од нас одпадати, нас земља примити неће, наше ће кости ветар и љуте звери разнети: ако сада не послушамо светце наше: Св. Симеуна, Св. Савву, Св. краља и кнеза Лазара, кои су ово време у Бога милостива одано за нас молили. Ако сад нашу слободу неизвојујемо: постаће време, да ће због толики србски непокајани грехова отац сина, син отца и матер убијати, да ће брат брату и сестра сестри о глави и несрећи радити, и тако ћемо кужни, презрени, и проклети са овог света за кратко време у бездну пакла отићи, и неће нам се знати ни трага, ни гласа.   – Ратољуб Правдић.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1300 on: January 27, 2019, 02:20:56 pm »

Из Кикинде, трећиј дан Ускрса. Како је магистрат диштрикта овога приметио, да је народ наш по целом диштрикту одушевљен за србску деспотовину, и јуче у јутру како је у следству тога народ кикиндскиј на својој обштинској кући развио народну србску заставу, од тога часа старао се чувство ово народности у народу нашем угњечити. Магистрат овај састојећи се највише од људи нашега народа, искао је од местне војене власти руку помоћи. И тако, подмитивши предварително са сто дуката заповедника коњаничког ескадрона, овај изведе катане, стави иј у порту црквену, и како људи с вечерње пођу излазити, тај час ударе на људе, без сваког разлога. Људи се врате у цркву, покидају столове, копља од барјака, поузимају рипиде, крстове, и чираке, и ударе на катане, а у звона на ларму. У тој битки падне неколико катана, међу њима и сам ритмајстер, а седморица од народа. Кад се катане разбегну, стане народ мислити, од куда је та несрећа на њи наишла. Дозна се, да је то управа њиови сенатора. Зато сместа удари народ најпре на магистрат, све протоколе мађарске подере, и спали, и језик србскиј од оног часа заведе у магистрату; после нападне на сенаторе, њиове куће развали и опустоши, апсенике одпусти, вичући: 'лопови су лопове затворили'. Лука Кенђелац, матора она лажа, протераница директорска, глоба и учитељска и народна, зарана је утекао у Темишвар. А два сенатора, Исакочић, и Чонгић, издаице свога народа, побије народ на место као псе. Мисли се, да ће и трећиј сенатор, ревностниј апостол мађарскиј, од боја народног скотску душу своју испустити. Луку Кенђелца, поган ону људску, убиће родбина побијени честити Срба, кадгод се кући врати, или кадгод га где добију. Овим је крвним делом одушевљење, које је дотле родољувиве груди србске испуњавало, подигнуто до највишега степена раздражења, и ентузиазма. Од собственог свога народа јамачно сад већ неће ни један добро проћи, кои каквугод службу има, грађанску, војену, или духовну, а народа се свога не држи! Данас народ слободнијима очима гледи, и добро знада да није народ изрођен на свету старешинама за љубав, но старешине да су постављене народу за љубав. По томе народ остаје народ, а старешине данас јесу, сутра нису. А коме у глави стои, да Србљи нису народ, тај ће многиј остати без главе; а душу мађарском Богу предати.
Овај крвни догађај народ је одма расписао свима, под диштрик спадајућим селима, и ова позвао, да освете проливену крв браће своје. И већ свуда ври; салаши господски сви су од ноћас у пламену. Огорчење је против Мађара неописано.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1301 on: January 28, 2019, 09:26:32 am »

Из Турског Бечеја. И овде је народ узаврео противу језика мађарскога, кои хоће да нам по намери Кошутовој наш језик прогута. И тако подераше, и поцепаше пре неколико дана све протоколе мађарске. А да Кошут са своим цветићима ораторским не раздражава народе у Унгарии живеће, то би јамачно био и мађарскиј језик у својој, и језик србскиј у својој чести. После тога времена почели су Мађари овде сасвим другојачије мислити, него Кошут. И зато вам могу сада одовуда јавити вест најрадостнију, а, чини ми се, и најпаметнију. Цело житељство наше, које се састоји из Срба и Мађара, стои сада у најлепшој слоги, и на срдцу, и на устнама ове речи носећи: 'Нисмо ми, браћо, полудили, да један на другога забадава ударамо, да се међу собом у лудо бијемо, да послове наше трговачке, и пољске заплећемо, и да пропадамо. Србин има право, што милује свој језик, као и Мађар свој; има право, што тражи своје правице, и саједињење свога народа. Мађар би био луд, кад би се противио тому, што сви народи желе данас себи, и што Мађари себи желе. Нека има свако своје. Нека небуде нико туђ, когод може бити свој. А ми ћемо један с другим гостити се, и веселити и после тога, као и пре.'
Ево ти, брате, разговора трговачкога, земљеделскога, практичнога, и тако ми Бога, паметнијег од разговора многи дијетални посланика, кои више онде вичу од љутости, освете, и беснила, што су у тамници били по пресудама свои отечествени судова, него што довољно здравога размума имају. Каква ијм је памет? кад мисле, да се благо отечества састои у јединству језика. То јоште и одпре никакав паметан човек није реко. Каква ијм је памет? кад мисле, да траба све народе у Унгарии стопити у народ мађарскиј, и тиме силити га. Само пустаија жели себе богатити туђим благом. Каква ијм је памет? кад незнају, да се данас не иде на ширење држава, но на благостојаније народа, колико иј било, да било, у једној држави.

Из Србског Бечеја. Наглост Кошутова много је већ починила зла, и много ће јошт починити по Унгарии. Ја нећу о том да говорим, што мисле незадовољни толики спаије, и што мисле толики незадовољни благородници. Но хоћу да саобштим браћи мојој и мађарској, и србској по Унгарии, шта се починило у свом пределу због неразсудности Кошутове.  Да је Кошут познавао Србе, он јамачно не би спомињао мача на дијети, где треба разум и правда да кормани, а не мач. Тим је несмотреним речма бацио јабуку свађе међу Мађаре, и Србе, и онде где су најбоље живили, и најбоље се слагали. У Бечеју овом живили су Срби и Мађари као браћа, а после ови ратдражителни речиј Кошутови живе међу собом као миш и мачка. И Мађар је говорио србски, и Србин је говорио мађарски, као и своим матерњим језиком; а после ови сурови речиј смути се у Србину крв како чује мађарскиј језик. Зато и скочише Срби, те подераше и спалише све протоколе мађарске. Зато се и завадише Срби с Мађарима те иј натераше на Тису, и двоицу утопише. Тако, овој двоици попио је крв нико другиј но Кошут. Тако и убиеном ритмајстеру катанском, побиjеној двоици од сенатора, и троици од катана и народа у Кикинди, попио је крв нико другиј, но Кошут. Да је Кошут путовао и по свима народима унгарскима, као што је по туђим земљама, и да је боље познао народе живеће по Унгарии, јамачно не би мислио, да је тако лака ствар, претопити све народе у народ мађарскиј. Тако је, кад хоће човек да устрои свој дом, а дома своега не познаjе. Желити би било, да посланици наши дјетални почну другојачије мислити о благу отечества нашега да почну онако мислити о народима унгарскима, као што данас мисле људи по Европи, кои су за слободу већма дозрели, о слободи свију народа на свету. Иначе ће бити у нашем отечеству зло, и то велико зло. А зашто? што људи на дијети не знају, шта раде.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1302 on: January 28, 2019, 09:55:56 am »

Захтeвања сремско-карловачки Србаља

Обшти садашњи, на утемељење среће народне и развитка слободе умне управљени покрети: опомињу и нас Србље на ону свету дужност, којом смо роду и обштеству нашем, коим мајки цркви и духовној самосталности нашој обвезани. Сад је време и прилика, да искрено и јавно исповедимо стогодишње тегобе и овима без сваког одлагања сгодна лека потражимо; да не прикривамо више љуте, срдцу народа задане ране, јер ће ове, ако иј оставимо неизвидане, цело морално тело народа отровати и источити сву његову умну и правствену снагу; да не чекамо више рабострпеливо и с прекрштеним рукама, да протече река, која ће тећи док је год простора и века. Сад, кад сви народи простране монархије аустријске и онакова права ишту и добивају, каква нигда до данас уживали нису; време је, да се и ми Србљи о благу рода и цркве наше постарамо, и да законим путем себи она права тражимо, која нам Бог и здравиј разум налаже, која достојанство народа нашег и собратства једнакост изискује, а од кои би некоја ми силом милости царски привилегија од ?? већ уживати имали. Сад, кад је свемилостивиј цар и краљ наш по безмерном благоутробију своме свима аустријско-италијанско-славенским народима, дакле и нама, духу времена одговорајућиј устав подарити торжествено обећао, – и кад нас с једне стране Мађари, а с друге браћа наша Хрвати у своје коло позивају и желе с нама у нераскидниј и најтешњиј сајуз ступити: време је, да се опредељено изјаснимо, на коју ћемо страну и под коим уговорима да се приклонимо. Првиј и најпознатии основ тежења нашег тај је, да против сваког нападања обезбедимо не само цркву нашу православну, у којој јединој савест наша налази утехе и спокојства, но да сачувамо заједно и светиј овај, од дедова наши као аманет наслеђениј ковчег народности наше, име и језик србскиј, без којега би иста љублена православна црква лако синове своје преживити могла. Пружајмо дакле руке једнокрвној и једноплеменој браћи нашој Хрватима, с веселим из дубљине срца узкликом: да живи слога, да живи тројна краљевина! Под именом тројне краљевине разумевамо Хрватску, Славонију и Далмацију, заједно са војничком границом, као и свима осталим предречени краљевства с ранама, које су, течајем времена изгубљене, с унгарским вармеђама и с аустријским државама саједињене. Желећи као и до сада верни остати данашњој владајућој династии, захтевамо од справедљивога нашег светлог цара и краља следујуће:
1. Да се изради устав за тројну краљевину на темељу слободе и народности саответно захтевањима хрватским, а именито:
   а. Да се народна независимост изрече.
   б. Да се народном и земаљском сабору заступа на темељу једнакости без разлике сталежа и вере.
   в. Захтевамо слободу печатње, вере, учења и говора.
   г. Да се земаљскиј сабор сваке године држи.
   д. Да имамо собствениј независимиј нашем земаљском сабору одговорниј министериум.
   ђ. Оћемо једнакост свију без разлике сталежа и вере пред судом, заједно јавност, устменост, пороту (jury) и одговорност судаца.
   е. Да једнако носе терете или плаћају данак и порез сви без разлике сталежа, кои данак определти се има на нашем земаљском сабору.
   ж. Да се укину роботе*) и да престане поданичество.
   з. Да се заведе народна гарда.
   и. Да се уведе народниј језик у унутрашње и спољашње управлљање тројне краљевине, и заједно у сва виша и мања училишта.
2. Да нам се доиста, да можемо себи бирати војводу (деспота) од војничког чина по старом нашем праву, које су уживали предци наши јоште у старија времена, кад су у Унгарии владали краљеви из разни домова. А да су Србљи доиста речено право уживали, ово сведочи историја отечествена, сведоче јасни закони унгарски: 22: 1498: 5: 1507, сведоче на последак и сама имена бивши србски војвода, која у усти и у срцу народа данас јоште живу, као: Вук Бранковић или Змај Деспот Вук, мајка Ангелина и синови њени Георгије и Јован, Јелена Деспотица, Стефан Штиљановић и Јован Чарнојевић. Ово је право народа србскога, потом, несрећним догађаима бурни времена изгубљено, а у време Чарнојевићевог преселенија, поновио је блажене памети монарх Леополд I. силом привилегиje одъ 21. Авг. 1691. године: 'Promittimus vobis – – servata inprimsa religionis suae eligendique VAJVODAE libertate, privilegiis et uribus exemptionem ab omni onere publico' etc.
3. У србско војводство (деспотовину) да спада по старом праву: Срем, Банат (са диштриктом кикиндским), Бачка (са диштриктом бечејским и са шајкашким баталионом) и Барања, деспотовина Стефана Штиљановића **), разумeваjући тако досад називана како милитарска, тако и прованцијална места.
4. Да се народ србскиј у будуће овим правим своим генетическим (т. ј. србским) именом називати има; а вероисповеданије наше да се источним православним (orthodaxa orientalis religio) нама наметаваног наименованија: Грци не саједињени, аки би ми Грци били, и аки би се ми пре уније без имена потуцали били.
5. Војвода наш има бити Србљин источног православног вероисповеданија, изабран од народни представника на земаљском сабору тројне краљевине.
6. Да се бан хрватскиј на истом земаљском сабору без разлике веросиповеданија има бирати: он да буде председатељ, а војвода србскиј подпредседатељ.
7. Желимо, да се будућиј независимиј одговорниј министериум тројне кралевине по изреченом начелу једнакости из половине народа нашег источне православне вере састави. Ово исто и у наименовању способни лица исти вере народа како при највшим и нижим управљајућим тако и прочим тројне краљевине надлежателствима да буде. У Унгарској пак член 10. 1792 ***) да се уважи.
8. Да се србскиј народниј конгресс, кои нам је највише ради свезе с прочим у монархии аустријској налазећим се наше вере народима нуждан, сваке године држи, а средством овог конгресса да се устројавају и управљају наше цркве, школе, изобразителна заведенија, неприкосновениј фонд и проче фундације народне.
9.) Да се истиј народниј конгресс, кои је већ решен, што скорије за сад јоште по старом начину и обичају у Карловце сазове. На будуће пак саборе народне да се шаљу представници из тројне краљевине, и прочи источноправославни обштества у монархии аустријској без разлике чина и сталежа, један од 20.000 душа. Ово разређење да се на првом до идућем сабору изради.
10. У будуће за свагда председатељ народног конгресса да буде војвода србскиј а подпредседатељ карловачкиј архиепископ или у оскуденију овога најстарии епископ.
11. Да сабор наш има право не само архиепископа, но и епископе, као и ассистенте како народног, тако и школски фондова избирати, а тако и вишег надзиратеља школа народни изван тројне краљевине.
12. Да се намастири наши у своим добрама обезбеде, а одузета добра да ијм се врати****). У смотренију манипулације њине на конгрессу народном згодне уредбе да се установе.
13. Круг дејателности конгресса народног, као и цело устројенију његово нека се како на земальском тројне кралевине сабору, тако и од стране касајући се правитељства монархије аустријске узакони.
14. Да се цркве, насилијем или обманом одузете, које сад у вопросу стоје, одма народу источног православног вероисповеданија поврате; а у напредак да се подобна покушенија против источ. православног вероисповеданија свуда законом забране.
15. Да нам се црквениј језик обезбеди; следователно §. 7. чл. VI. год. 1840. *****) на источноправославне цркве да се непростире. Тако и §. 8. истог члена ******) последователне источ. православног вероисповеданија да не веже.
16. Да се у Сремски Карловци, као у месту митрополије србске, где ће се и конгресси народни држати, установи србскиј семинариум, академија, препарандија, школска депутација, матица и сва на толико нам нужну средоточност народности србске клонећа се заведенија. Преднаведене точке препоручујемо обштем саучастију и одушевленију. При овако важном вопросу, при овако великостручном предузимању, а у овако озбильна времена ваља све мисли и осећања наша да усредоточимо и једним правцем да пођемо.
Из заседанија србског источноправославног обштества у Сремски Карловци 2-г Априла 1848. држаног. (Подписи.)

*) Да и у војничкој граници једанпут престану терети робија кордона, забране шума, жировнице, шишарице, безплатежног возења господе, разновидни аранда бара, ритова, пијавица, а нарочито терета похода војеног и ван отечества.
**) После смрти деспота Јована Бранковића супруга његова Јелена владала је сама с кћерма неко време, а за тим призвала од приморски страна кнеза захулмског од Паштровића Стефана Штиљановића, сродника деспотовог, и овоме предала сав деспотскиј над народом србским. После краткога времена због турског нападања остави Јелена град Купиник и отиде преко Дунава к брату свом кнезу Марку Јакшићу у град Вилагош; а деспот Стефан Штиљановић пресели се у град Моројевић, где је деспотскиј син добро одправљо, и где се противу безбожни Агарјана много борио. А кад се није могао више противу турске силе бранити, онда га унгарскиј краљ Владиславъ II. с многобројним народом србским пресели преко Драве, и даде му град Шиклеуш (Шиклош) г. 1508. Овде је Стефан Штиљановић у своме ?? и сану деспотском управљајући народ србскиј 7 година поживио, и упокоио се 4. Окт. 1515.
***) Кои овако гласи: 'Ut ex individuis ejuxdem (Graeci) Ritus nonulla requisitis qualitatibus instructa, ad Concellariam Hungarico-Aulicam; pront et ad Sonsilium Regium Locum tenculiale applicentur Individua.' т. ј. 'Да се из лица тог (грчког) обреда нека изискисаним својствама снабдевена при канцелларии унгарскодворској, као и при местобљустителном совету краљевском поставе.
****) Као у намастиру Лепавини, Ораховици, Пакри, Војловици и пр.
*****) Кои овако гласи: 'Olly helyekenđ is, hol a gyülekezethez szent baszédek magyar nyelven nem tartatnak, a jelen orszȧgryülésnck berekesztésétӧl szȧmitandó hȧrom évek mulva az anyakӧnyvek magyar nyelven irassanak.'  т. ј. 'Да се и на такови мести, где се проповеди к народу на мађарском језику не држе, до три године дана, од свршетка изстојећје дијете рачунајући, митрикуле на мађарском језику водити имају.
******) Кои овако гласи: 'Ezentúl minden vallasbeli külӧmbség uelkül plébánusokuak, egyházi szóbijijbajm jáptánokuak és segédeknek ollyak alkalmaztassanak, kik a magyar nykvet i udjȧel.'  т. ј. 'Одсада без сваке разлике вероизповеданија пароси, слова божија проповедателни, капелани и спомоћници такови да се послављају, кои мађарскиј језик знаду. '

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1303 on: January 29, 2019, 08:37:37 am »

Обзор. Шта се год више у Немачкој, а нарочито у Угарској и Аустрии покреће, тим се теже народ у Влашкој осећа. Ласно се дакле поњати даје, зашто се овде с једне стране жалост и нeзадовољство при свакој прилици показује и зашто се с друге стране страх о побуни не само свакиј дан умножава, него наредбе несносима чине, које су издане за одвраћење побуне. Овим незадовољством праћени; њи 280 бољара саставили су једно прошеније, у коме траже, да се сви министри збаце, да се уреди судопроизводство, да се одкаже порти данак, да се устрои народна гарда, да се укине цензура а уведе слобода штампе и говора, да једнако сви данак плаћају, да се робота укине и сељаци савршено ослободе.
Војска у Русии око границе непрестано се скупља. Тврдиња у Варшави сад је тако наоружана, да се за један час може свакиј покушај буне уталожити.
У Аустрии издана је царска заповест, да се казн батина у војсци укине. Министер Коловрат сасвим је постављен стање покоја; тако и други неки министри дали су оставку. У Бечу је велико неспокојство због тога, што обећаниј устав још никако не илази. Свакиј час боје се нове буне.
У Чешкој о Галиции такођер је велико колебање. Чеси су се на Немце јако огорчили, нарочито зато, што ови Моравце и Слезаке одвраћају, да неступе с њима у сајуз.
Из Италије нема никакви поуздани вестиј. Путови су сви затворени, тако, да ни војска не може да пролази, која међутим, гоњена победоносним Италијанима, све једнако натраг узмиче.
У Унгарии Мађари већ почињу своје грехе кајати. Словаци се по свима горњим вармеђама подигоше и терају мађарску господу. По дољњим крајевима Срби устају, уз које су и Буневци по Бачкој пристали. Депутација једна шајкашкога батаљона отшла је у Беч, да тражи стару деспотовину србску. Слава јуначким шајкашима! Споменута у пр. листу прокламација, коју су Мађари Италијанима издали, ово је: 'Да живи слобода, једнакост и братство!'
Читали смо у новинама јуначку борбу ваши отечествољубаца за слободу и независност вашег отечества, разумели смо грозно угнетење под деспотичком Аустриом, пробудили сте се с нашим синовима поводом свирепог поступка аустријске владе, које је недостојно и срамно поступање приволило наше синове, да се оружају па да избаве своје отечество, чим показујете, да сте народ достојан, да се међу слободне народе броите. Читамо с раздраженим чуством свирепу политику аустијског царства, којом наше синове води против ваши бораца слободе, како би могла сатрети ваше јунаке, кои су јунаци слободе. Но знајте, да су наши синови слободни, и они се више неће дати на то употребити, да вашу слободу угушавају. Италијани! Ваше је отечество слободно, а и ваша је земља таковим сунцем украшена, да ви не можете више подјармљени бити, нити тиранства трпити. Многи су пали, и још ће жертвиј пасти, но ваше су жеље праведне, па ће вам и Бог помоћи – као што је рекао великиј Пиус у своме пророшком благослову, кад је тробојну заставу италијанску посветио, говорећи: 'Крст на прсима, веру у души, онда сте војници божии; а кога Бог предводи, тај неможе изгубити.' Али није само ваше отечество, које се угнетењу противи; цела је Еврпа у покрету, и сви су народи руке пружили, и траже слободу. Тако и ми нисмо најбоље задовољни с Аустриом, и ми вам управљања ради кажемо, да ни најмање антипатије немамо против италијански јунака, ако су и код нас огорчавали нас немачки поглавари, јер ми се ничега не држимо, осим наше слободе, за коју смо одважни с вама заједно борити се са оним, кои нам ову неда. Па шта више, поред наше слободе готови смо и вашу до смрти бранити. Не престајмо човечества придржавати се, јер народи нису зато створени, да се убијају и кољу, и сваку слободу искорењују, која треба да је драгоцена и света. Да живе храбри Италијани, кои знају борити се и умрети за слободу!' 
Ако се икада у чем показала на свету неблагодарност, то је заиста овде у Мађара. Мађари вичу на Аустрију: а данас њој највише су благодарношћу обвезани. То је гадно! Но овде и то видимо, да Мађари свима народима желе слободу, само не своим суграђанима – Славенима. Ово је нечовечно! То без одмаштења остати не може! (Прокламацију Италијана на Угре саобштићемо у следећем листу. У.)
Бан Хрватске издао је надлежњим властима налог, да против сваког онога преким судом поступају, кои би народ бунио за страну мађаризације или против краља. Он је за своје секретаре наименовао Роберта Златаровића, Хрвата, и Максима Прицу, Србина. Разноси се глас, да она граничарска војска, која је прошасти недеља из Баната отишла, дошавши у Карловац, није даље хтела ићи, или је тамо народом заустављена.
Бундестаг Немачке закључио је, да се Пољска на свакиј начин има повратити, ако ће бити и с ратом против Русије. А правителство републике Француске оправило је Пруској ултиматум, где тражи од ње, да у коначно изрази своју политику у обзиру Пољака. Са свију страна, нарочито из Пруске и Хановера иде војска у Шлезвиг, да одавде и из Холштајна отера Данце. До правога и решителнога боја још није дошло.
Ствар Картиста у Англии сасвим се утишала.
 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 872



« Reply #1304 on: January 29, 2019, 08:58:28 am »

Србске Новине, бр.32. од 20. јануара 1848.
Незваничниј Раздел. Јужнословени у Угарској и њина будућност.
Да ме учредништво ови новина штампавши моје речи о новосадској петиции, које сам ја приватно учредништву само писао, не мислећи да ће иј оно свом читајућем свету објавити, није управо нагонило, ја још неби с овим речма изишао на свет, једно зато што се овој ствари оће времена, да се скува, а друго што осећам да је од врло велике важности, па је мучно о њој јавно и говорити. Тај је мој страх можда учредништво и осетило, па зато оне моје речи штампало да ме као пред светом обвеже, да своју реч одржим. Ја, да сам то знао, ја би и учтивије био изразио се и моје обећање јасније определио.
Дух времена садашњег, обшти покрети европски, тежење сваког народа на оцепљене удове тела свог поврати и у једно стопи, – што се код свију народа, кои досад нису једно читаво тело били, у најновије доба јасно показало, особито у Талијанској, Немачкој и Пољској, па ето и у нас Јужнославена, – тврди су нам јамци, да ће раскомадани разметнути чланови нашег јужнославенског народа до скора се у једно тело слити.
Остављајући времену, које ће ако Бог да скоро приспети, да оно определи како ће се то и коим начином постићи, треба ми да се за побољшање садашњег нашег стања побринемо, али да уза свакиј корак погледимо на тај великиј циљ и нигда да не сметнемо с ума определење народа нашег, и позив свију околностиј и духа времена. Јер сад је дошло време, да се сви народи ослободе, да свакиј народ буде оно, за што га је природа определила, да буде свој, да буде персона међу осталим народним персоналитетима. Стара дипломација, која је у присвајању земаља страног елемента добитак налазила, не мотрећи да ли се ти различни елементи у једно претворити дају, да се с овим најновиим покретима, особито у Аустрии, о сујети свои намерења уверила. Свакиј народ оће сад да буде народ а не приушак друге не сродне си земље и собственост једне династије. Стара начала егоистичне дипломације европске, народни и исторични права већ су окорела и нестаје иј испред светлости ускрсавајућег народног достојанства и једнакости свију народа! Све ће области, које су погазивши то природно достојанство народе себи подјармили, по вечној и непроменој правди и закону природе, пасти, и дојако су већ сви то достојанство вређајући трактати подмукле и себичне политике сву своју лажљиву силу и крепост изгубили и планули пламеном запалившег се осећања народног персоналитета, и ни најподмуклија политика неће у стању бити падеж и смрт ти лажљиви права дуго времена од преварени народа крити. Што је од природе на једно живо тело опредељено, оно нико не може разделити и раздвоити, да не повреди права тог тела и вечитиј закон природе; а свакиј народ има увек право за своја повређена права устати и учињену си неправду осветити. Као што год роб има право увек, кад год му је могуће, робства се ослободити и слободним човеком постати, тако и зајармљениј народ има право јарам свој увек кад год му је моугће, збацити и народом постати, јер је слобода право, кога се ни човек ни народ одрећи не може. Зато се неће моћи обштиј европскиј мир донде утврдити, док се год државе по народима, а народи по језику не оделе и једнакост права и достојанства свију народа, без разлике њиног броја величине и моћи, т. ј. њин персоналитет не усприпозна.
Ствар наша, т. ј. аустријски Јужнославена како што се с различна два гледишта сматра, различно се и узима. Ми треба пре свега да смо сами собом на чисто, оћемо ли ми границе нашег народа по закону или по језику да определимо? Оћемо л' се по закону разазнавати и братимити или по језику, т. ј. оћемо л' се у средњиј век религиозни расприј, гоњени, интолеранције и крвави ратова религиозног мненија ради натраг вратити, ил' ћемо с данашњим духом времена, духом слоге и љубави братске у напредак поступити? Оћемо л' брат брата гонити зато, што је један овог другиј оног закона, што свакиј свој за најбољиј држи, у ком се родио, одранио и узрастао, што се један овако, другиј онако крстимо, што свакиј оно брани, што по унутрашњем уверењу за истину држи, или ћемо признавши да вера и закон није ствар, која се пресађивати даје, него сама из унутрашњости произнићи мора, и да смо дужни један другог унутрашње уверење и закон поштивати, пошто није наше осуђивати веру ближњег нашег и од њега рачун о његовом унутрашњем увррењу изискивати – загрлити један другог као браћа и престати гонити се оног ради чега ради треба да се љубимо и поштивамо. Темељ почетак и свршетак хришћанског закона је љубав а ми се мрзимо; Христос вели, 'вера твоја спасет тја', а ми силом оћемо један другог веру да искоренимо и своје уверење један другом да наметнемо. То је дух средњега века, века страшни религиозни гоњења, расприј, ратова и проклете инквизиције.
Важност, која је у средњем веку религии давана, прешла је сад на народност. На религију је у целом старом веку већа важност полагана нег' што управо религија, узевши је у оном смислу, у ком се обично узима, има, јер премда је религија један од највећи и најзнатнии инштитута за изображење човечанства, ипак је само инштитут, нешто различно од народа, а особито, као што ју је хијерархија начинила, постала је била управо спољашност, дакле далеко мање него ли народност, која је састав и садржај целе функције живота народног, која је у народу основана и која с народом живи и стои. Онда су била браћа Немци и Пољци, Енглези и Французи само ако су једног закона били; а туђини су си били синови једног народа ако нису и једног закона били. Данас се то променило. Сад су браћа синови једног народа и језика ма ког му драго закона били; а туђини су си синови једне цркве ако нису и једног народа. Данас су си туђини и непријаељи Колар и Зај, Пулски и Чаплаовић, премда су једног а браћа су Шафарик и Миклошић, Деак и Кошут, премда су различног закона. Данас Немци, Шпанци, Талијани, Французи и Мађари римске вере и не мисле на Бошњаке римске вере, која под Турчином стоје, као ни Власи и Грци грчке вере на Бошњаке, Србе, Ерцеговце и Бугаре грчке вере; него само ми Јужнославени, не гледећи ког смо закона, уздишемо за нашом браћом, и браћом иј зовемо, били они грчке, римске или махомеданске вере. То је гледиште, с ког ми нашу ствар треба да сматрамо. То је пут коим треба да идемо; и ако се у том сајединимо, онда смо полак посла свршили. Непријатељи наши, и они, кои на рачун нашег народа оће да утврде своју ствар, добро знају колико сила и крепост у тој слоги лежи да смо ми у онај истиј пар надјачали и мегдан одржали, кад нужду те једино-спасоносне слоге уобште осетили будемо. Од тада ће новиј век за јужне Словене наступити, од тада ће се ослобођење нашег народа датирати, од тада је Угарска славенска држава. Зато ће се душмани наши свакако трудити, да нас заваде, раздвоје и ослабе, како би нас лакше прогутали. Мађари, кои су досад увек на Србе викали, гонили иј и ишли на то, да и њи и цркву њину помађаре, сад су на једаред постали пријатељи србски. Сад они дају тобожње неке концесије Србима, сад праве Србе феншпанима, сад су успоредили грчку веру са осталим хришћанским у Угарској. Да, ја сам уверен, да ће многи Срби сад у веће службе доћи и одликовани бити – јер то одговара тежењу и намерењу Мађарства. То је она иста политика, којој је старац Фочо учио бесне даије:
С кнезовима ви се побратите,
Кнезовима хате поклањајте,
Кметовима осредње парипе;
С поповима у дослуку буд'те:
Не би л' и ми уз њих преживели,
Јера наше дуго бити неће.
Мађари су паметнии ако не бољи од даија; и управо рећи они боље познају нас и нашу силу него даије, зато неће лудо повикати:
Кад краљеви на нас војштит' неће
Како ће нам раја досадити.
Они добро знају 'да је раја градовима глава'. С тога ће горњу политику боље употребити, они ће гледати свакако да нас омане, и да нам докажу, да је Угарска и Мађарска све једно, да ко је у Мађарској да је наравно Мађар, да је то у природи основано, да други 8 милиона, кои под угарском круном живе, подложе се Мађарима, кои само 4 милиона има, а да ће Србима сила, сила којешта учинити, да ће ијм допустити, да своје црквене и школске послове у свом језику оправљају, да се смеду код куће и у запећку у свом језику разговарати, да ће сами свог 'врховног надзиратеља школског' избирати, и шта ја знам којешта, што су за садашње време врло мале стври. Они хоће нашим кнезовима хате, нашим кметовима парипе поклањати, а с великим 'поповима у дослуку бити'. Ал' вам је браћо мађарска узалуд мука,
Јера ваше дуго бити неће,
Него ће се променити царство!
Тиме се само поједини људи, и народ донде може варати и заслепљавати, док се још ода сна не разбере; ал' кад народ једаред отвори очи – а није л' то време већ ту? – онда такова роба не пролази, јер народи нису деца, која се таким сиграчкама забављати дају. Срби ће аустријски тим показати, да се нису сасвим ода сна разбрали и да се свест народа у њима још пробудила није, ако се уздаду смести с оваком јавном спрдњом, која нам се чини. Спрдња велим, и безобразана спрдња је, кад у ово доба, где се сви европски народи коначно од свију верига ослобођавају, Мађари оће Србе с таким ситницама, с таким сиграчкама да забаве. Јесмо л' ми најгориј народ у Европи, оћемо л' ми најгрђи бити, оћемо л' последњи остати? Не дајмо се збунити ако смо људи, не дајмо се обсенама заслепити, ако нам је бистар ум и памет, као што се ми Срби радо а и право с тим даровима фалимо! Сад је дошло време да се види докле та бистроћа наша и проницателност допире, оћемо ли се дати брат од брата због ничега раставити и оделити, и код оваког славног и богатог пира и весеља васцеле Европе ми једини, као убоги просјаци, од софре дати одагнати се и с комадићем окорелог леба заситити?

Logged
Pages:  1 ... 82 83 84 85 86 [87] 88 89 90 91 92 ... 161   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 25 queries.