PALUBA
March 28, 2024, 05:30:50 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 [88] 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721921 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1305 on: January 30, 2019, 10:48:15 am »

Дописи. Из Баната, 12. Априла. Ако je слободно, од ови догађаја и поступака, кои се збивају, на оне, кои се ласно збити могу, закључавати и нагађати; – то признати се мора: да није баш тако сасвим претерана, и неоснована брига и слутња она, на коју у предидућим числима новина ови, учредништво и неки родољубци, једнородну браћу своју Србље и Хрвате внимателне чине.
Родољубци ови држе: да правителство и новоизбраниј мађарскиј минситериум, у призренију народа ови (Србаља и Хрвата) неко себично намерење и подразумење између себе имати морају; – и зато да гледе: народ овај најпре подпоре своје лишити, а дичне јунаке и синове његове (солдате) од домовине и отечества њиовог удалити, да би тим лакше цељ своју постићи, и народ овај у оно положење ставити могли, у коме би, и противу воље своје, на све ово пристати морао, што би народности мађарској на корист, а Србљем и Хрватом на штету служити могло.
Истина, да су то све саме слутње и нагађања, која већа и известнија доказателства требају, но при свем том, као што се мисли: нису баш тако са свим не вероватна! – јер се из добри извора и прве руке чује: да је цар још 31- ог Марта целу унгарску границу, и све у њој живеће граничаре, са унгарском сајединио, и новонаименованом мађарском министериуму предао и уступио.
Будући дакле да су, како представници мађарски на земаљском сабору, тако исто и новиј минситериум овај свагда за то били: да се не само граничари из отечества свог у Италију не шаљу; но шта више; да се и они, кои су отишли, натраг врате; то не умемо сада толковати: како је то, да и поред све ове добре воље, новог мађарског министериума, и поред тога, што он сада а не бечкиј војениј савет (хофкригсрат) са границом заповеда, опет сада на ново у ту исту ствар војениј бечкиј савет меша се? а да се меша, то се одтуда види, што је ови дана белоцрквинске (илир. банатске) регименте другиј баталион од истога војеног савета строгу заповест добио: да таки 17-га још Априла на парну лађу навози се, и за првим баталионом у Италију иде. Овоме ће баталиону по заповести таки следовати оба друга батлиона од немачко-банатске (панчевачке) и влашко-банатске (карлнсебешке) регименте. Шта више, од све три ове регименте и трећи баталиони свакиј дан готови стајати морају!
Ову заповест, бечкиј војениј савет овим граничарима издао, коима само мађарскиј минситериум сада заповедати би имао! – И тако сада у граници нашој постои 'status in statu' или боље рећи: сад је постао бедниј граничар оном машином, коју свакиј по вољи, на своју корист, окрећати може!
У колико се пак све то, са правдом божиом, и користи народа србског и хрватског слаже, то нека види Бог и род! – Но јучаког духа народ овај свагда је и онако готов био крв своју за цара и отечество проливати; не жели правице изтеривати: – и зато и сада хити он утесњеноме цару и краљу свом, са јуначком десницом својом у помоћ притећи, и целоме свету осведочити: да Србљи и Хрвати и данас хероичкиј дух онај стари славенски прадедова свои у прсима носе, – да задата краљу своме реч и присега њима свагда света остаје, и да се још није онај непријатељ родио, пред коим ће они своје оружије положити. Истина, да су и сами Мађари незгодно оно положење премилстивог монарха нашег гледећи, и многоважне заслуге народа нашег уважавајући (као што све новине пишу), и краљу са сто хиљада војске у помоћ притећи, и нама у призренију вероисповедателни и грађански права сваку једнакост дати обећали, и непрестано са ватреним речма то обећавају; но што се помоћи те, и труда тиче, ми видимо, да те само на папиру и у новинама непрестано маневрирају; где напротив Србљи и Хрвати јунчаке прси своје дејствително оштроме мачу непријатеља, и грозној смрти излажу, и као жертве верности, за краља и отечество падају.
Што се пак тиче ватрени обећавања ови, узајмне једнакости, и обезбеђења србске и хрватске народности: ако и са овим тако испадне, као што првиј поджупан темишварске међе и злохудиј Србљин Савва Вуковић толкује; то онда заиста ни отуда много надати се немамо! – Јер је и он опет ови дана публично у великој скупштини са ватреним речма изразио се: да у Унгарии нема друге народности осим мађарске, и кои другојачије мислити и говорити усуђује се, да се сматрати мора, као издаица отечества овог; – да Србљи и Хрвати, кои србску народност афектирају, иду у Србију, и тамо такову траже! – Ово је, вели он, мађарско краљевство, и у њему је само једна мађарска народност – Шта више, он је у тој истој скупштини, и противу вредног једног Србљина кои је у црквеној скупштини новине ове читао, публично устао, искајући: да се овај зато с фишкалном акциом обложи. – Чуј роде! шта твој сународник говори и чини! – Он нама као свој и оно одриче, што нам и туђин даје и признаје! – О да тешке срамоте за род! Срамоте за деветнаесто столетије ово, и целу просвештену Европу, која сада свакоме своју милу народност, своју милу слободу и права човечства дати гледи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1306 on: January 31, 2019, 11:29:56 am »

Из Бачке. Као што сам у предидућем мом допису jaвио, Мађарци су се у Сомбору опет у jeдном злочинству одликовали, будући су они од свуда, да! и са самог паметника Франца I. при његовом у Сомбор долазку подигнутог двоглавог орла, разбојнички, поскидали. Незнам када ће са крста на кули р. католичке цркве находећег се орла скинути? – Приликом овог безчиња, на стражи стојећи, и у Сомбору станујући оклопника, војници, одмах стражару оставе, и у своје се касарне повуку. И сада војничке дужности сомобрска народна војска испуњава. Ова је ови дана и гроб Христов у р. католичкој цркви чувала. И овда смо имали прилику антикатолицизам и мађаронизам искусити, будући се ни један од народни гардиста, при свем том, што се већина готово овакови источног исповеданија брои, није нашао, кои би ту почест, по ономе egyenlӧségu барем (!??) у ист. исповеданија црквама узајмно учинио. Мађарци су у Сомбору већ до тог крајњег безобразлука дошли: да они захтевају, да се неодложно по свима црквама, са свију застава, довглави орлови поскидају, и на место ови мађарскиј грб и мађарска народна боја употреби. Пред админситрације зданијем врљике и капије, које су пре тога црно-жутом бојом украшене биле, црвено-зелено-белом су обојадисали. Прошле недеље су Мађарци у Сомбору неком врлом Србљину М. М. јавно црвено-плаво-белу кокарду са шешира скинули и изгазили!? И ово сте ви браћо Сомборци све вашим очима гледали, и вашим ушима слушали? Зар се још нисте освестили браћо Србска? Зар невидите где вас живе газе, и пред очима вашим ваше највеће на свету благо, вашу милу народност, свету славенском на видику, а вама на срамоту, упропашћују? Зар ћете се и надаље управљати дати од људиј, кои су се, за свој атар, народа обшту ползу жертвујући, јоште у утроби матерњој само и славољубиво туђег и са нама несродног народа користима посветили, као од празноћупе прождрљивог Давида Коњовића, одрода и лисице Триве Атанацковића, туђеотмичара и клепетуше Петра као и тајног, у празнословју преузвишеног, србски учитељски штација деленју секретара, и помоћника, и србске младежи развратника Мите Мороковашића, додоле Даше Бикара (Јово Вуићу! чувај се ови људиј као прилепљиве куге, јер–), лармаџије и пустоловног Петра, Паје и Милоша Коњовића и т. д.? Доле с њима, као са недостојним рода србског синовима! Ви имате у средини вашој одважни, родољубиви, искрени и у наукама преузвишени Србаља! Та ето вама духобогатог, узвишеног и обштељубљеног Србљина Николе Михајловића, ето вама даровитог умом, и срцем народног мужа Лазара Доића, даље словом и делом у народољубију примерног Јове Радосављевића, па дубокопроницателног и оштроумног срцем и душом Србљина Јове Брећевачког!
Преко светаца сомборска учећа се младеж, како и не мало число овдашњи грађана накитили су се са нашим народним кокардама; но шта је похвале и подражања достојно? и саме сомборско-србске лепотице, своје су србске груди овим народним знацима украсиле. Ове је знаке својој породици, свагда себичним духом подлости и унивања дишући Давид Коњовић забранио носити!!?.
Потиско се окружије, као што се известно чује, независно од бачке жупаниј, одцепило; ово се и одтуда доказује: што је, на упразњено у Cрб. Кањижи место комисара, од бачке жупаније првог поджупана А. Кнезије посланиј комисар М. Р. са овим речма натраг оправљен: 'идите ви, веле, одкуда сте и дошли, ми вас непознајемо, нити и шта са вашом жупаниом посла имамо.' – Потисчани су са В. Кикинским окружијем у договору. – Љага је она из Н. Сада на 13.000 сомборски нула, праведно и у истину изречена, у Сомбору не малу пазљивост, са стидом скопчану побудила; ни једне се од 13,000 нула није нашло, изузимајући предименоване подле особе, која неби кривицу нанашену, ил' боље рећи праведно изречене речи, на свом месту бити видила. Ја  видим браћо Сомборци! да ви вашу погрешку, од ваши презренија достојни коловођа вами неосетљиво наметнуту, признајете, и ову исправити свакојако настојавате! Зато прво и прво узмите управљање из руку више именовани никави особа, жигошите иј билегом вечитог издајства и себичности, да иј и последње потомство проклиње, – па поставите на своје правленије мало пре од мене вам препоручене, истинито-искене, сваког примера и подражанија достојне Србо- и Славенољубце, и пруживши руку братства и пријатељства, руку слоге и љубави вашој Новосадској, Славонској, Хрватској, Далматинској и осталој Југо- и Свеславенској браћи, са овима у слоги и љубави ка једној виспреној цељи тежећи, иштите своја права, ако свет истине и правде Божије, ако рода вашег светлост и благостање угледати и постићи желите. Та с родом је скопчана слава наша; а зорњача се наше будућности већ појавила, скоро ће се и сунце наше давно изгледане будућности на хоризонту србском указати и живот, светлост и топлоту у свако србско срце улити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1307 on: January 31, 2019, 11:43:35 am »

Из Панчева, 11. Априла. Ови дана држано је заседаније једно, у ком је обштество договарало се о потебама народним и закључило, да сва захтевања један одбор претресе и установи, и тако се можемо надати, да ће се преухитреност ова поправити, у којој се Панчево највећем непријатељу свом предало. Закључено је у своје време у Новиј Сад неколико депутираца, коима ће се горе споменута захтевања дати, послати, нарочито полазе тамо Др К. Пеичић, Ј. Пантелић, парох В. Живковић, Др Радоичић и А. Андрић; из Вршца полазе, како смо разумели, г. Недельковић бившиј биров, и Адв. Циук, а из В. Бечкерека Евстатиј Михајловић и Т. Јовановић, сенатори. За овдашње Мађаромане кажу, да ће иј обштество наше међу Мађаре у заточеније послати. Дошао је налог, да се други чиновници у мађистрату и то вечито изберу.

Из Црепаје, 16. Априла. Јуче отворио нам је подполковник Поповић са капет. Рајачићем наш малиј, но доста знаменитиј сабор, где су присуствовали 31. граничар, 31 свештеник, и 31 трговац, 2 проте и Војловичкиј Игуман. Г. Поповић изјави јим, да се посаветују сад због цркве и школе, за друге предмете каже нема упутствија, но ако баш настављаjу и о том се саветовати, он им противан није. На ово изрази се један младиј Србин, да су се они скупили други и важнии дела ради, и тако напишу своја захтевања, која вам ево шаљем. (Види та у особитом додатку нашег листа) Међутим важно је на овој скупштини и то, што су одма 4 депутирца за Новосадскиј сабор изaбрна.

Из Борче, 16. Априла. Сутра нам полази другиj баталион у Италију – на клање. Све је невесело, и незадовољство се множи. Ваљда су то осетила господа, па је зато и да лакше измаме добре војнике из земље, дошао и Панчево дивизионер из Темишвара, а није га било читаве године овде. У Хомолици убили су Србљи једног Немца, кои је против Срба говорио, лајтнанта Хилду, кои је бегао са Карловачким захтевањима, нехотећи иј Хомоличанима саобштити; јурила су двоја кола и осам људиј, отели му писмо, испребијали га, и натраг одвели. У Ковину су једног Србљина официра злоставили, што је граничарима забрањивао народне ружице носити.

Из Митровице. Све је лепо и красно, што нам се обећава, и све нам се најбоље надежде пред очи постављају, ал' ево ни трунка испуњења видити није. Најглавније точке: слобода, једнакост и братство на устнама стоје, и што је живо, чини се, да се само тиме сада миче и гамиже, ал' тога ни длаке у дејству невидимо. Јуче сам из Земуна дошао, примио сам неколико књига из Београда, но на жалост без цензуре није могло бити; ова јошт, црно племе од старе политике, задржава једнако гадне зраке своје. На Земунце, кои су тежили своју варошку поправност испословати војна сила послата је. Мађари на темељима само свога благостања дејствују, своје поувлачити старају се, политиком и мрачношћу желе владати, себе распространити, коштало, шта коштало. Армиције, контумаци, магистрати, и сва надлежателства, као што су и била, поправе нигди. А поправа или реформа свуда у усти. То ти је јадна поправа; то ти је реформа само себична, тек на појeдиниј народ или ред тежећа, а не на све, дакле готово она иста што је и била. Пређе немешко добро а сад мађарска народност и поправљена или преиначена бирократија. Ал' рећи ће ко, треба чекати, на једанпут неможе се раст оборити. Ја то све верујем и знам, да је тако, ал' ја питам највећа и најмања надлежателства, зашто она неоступају, или зашто да им није наложено да поступају по основу јeднакости, слободе и правичности, кад знаду, да је цар устав огласио, ове најглавније точке припознао, слободу штампе огласио. То су чудновате ствари заиста, ил' ваљда бирократи мисле, да полагано опет наиђу на старе основе? О мечтанија! Нека заиста не мисле. Reconstitutio in integrum non fiet. Натраг повратка заиста нема; нека си тo избију главе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1308 on: February 01, 2019, 09:10:16 am »

Из Бечеја. У Кикинди ови дана догодио се овај грозниј, на старој и црној политики оснивајућиј се догађај. Србљи тамошњи, по нагону народности своје, учине с мађарским црквеним протоколима оно, што и Новосађани и Арађани и други, т. ј дођу им хака главе на ватри, после изнесу народности своје барјак. Но магистрат ондашњиј коме то уз косу бијаше, позове катане, и њи употреби, да каштигује и угњети Србље, по нагону мађарскога братства и љубави. Но и Србљи устану и покажу се вредни народности и праотаца свои, наоружају се ко чим могаше, пушкама, косама, вилама и проче и тако страшниј одпор даду, да су многи катане рањени и четири магистратца убијени остали, и војска се натраг повући морала. Шта се даље догодило незнамо. Но видите, како се на новим основима поступа, како се нова система једнакости, слободе и братства набљудава. Са свим је видити, да мађарштина оће да се, под изриком распрострањивања најбољи идеа човечии, утемељи, да на разрушењу народности славенске, а именито србске храм своје славе, свој пантеон подигне. Ал' нека, кавга је веће заменута; ако од проклетог свог умишљаја не одустане, познаће да и други људи, док живе, своје љубе, и да је лакше земље и градове завојевати, него народности утаманити и узбрисати.

Из Вршца. Позната је већ и очевидна на свију страна и одавна мрзост Влашка према Србима. Већ су се, као што видимо из речи, на писмо и дело бацили. Но догађаи ови дана у Белој Цркви сведоче, да барем све вике њиове места немају. Познато је, да им је после дугог толикогодишњег терања лане дозвољeно, у србској цркви половину задобити. Но сад србско обштество зажели неправде курталисати се, и комиссију изведе и докаже, да Влаха ни трећиј део житељства нема, и да од њиове стране ни један влашког ни 'оче наш' незна, и да је црква од Србаља, кад ни једног Влаха било јошт није, сазидана. И тако комиссија одреди, да је право да Србљи цркву задрже. На то римскиј плебан понуди Влахе, да ако желе службу божију ови дана васкрса на влашком језику држати, дозвољава ијм, са согласијем свог обштества, римску капелу, да богослуженије држе. Но они једногласно, особито г. Радуловић, вођа њиов, одговоре, да неће, и да пристају на србско богослуженије пре, него у римском храму богослуженије држати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1309 on: February 01, 2019, 09:32:44 am »

Из Бечкерека. Шта ради данас Србин? Диго се па брани своју народност, и тражи своја права, која је крвљу свои дедова задобио. Дакле ради оно, што сви народи данас раде, озарени светом разума, правде, и човечности. А коим путем то ради? Он жели остати веран круни своје краљевине. Дакле ступа законним путем. Но да неће ту и крви пасти? Крв се већ почела лити; а пролиће се, коликогод узтреба, ако му се буду спречице на пут стављале. Кикинђани су, љути риссови србски, жива растргли капетана катанскога, кои је дошао, да оружијем напада на њи, кад су из цркве изилазили на ускрс с богомоље, што су поред барјака мађарскога дигли и барјак србскиј. Бечејци су силни, славови србски, избили и на Тису натерали, да се утопе, оне Мађаре, кои су им рекли, да морају Мађари бити. А после су и Кикинђани дозвали катане мађарске, кои су побегли били, опет у Кикинду, као невину браћу своју, кои су по лудој заповести комменданта свога ишли. После оне битке живе и Бечејци с Мађарима, кои ијм нису противни, као с браћом својом, једу, и пију, и веселе се с њима, као и Кикинђани сажитељима своима мађарскога племена. Шта више, Кикинђани су убили три сенатора своја, три рођена Србина, што су позивали војску на њи за предречено дело; Бечејци су Србину Стеви Заки испробијали камењем главу мађарску, кад је казао да је он Пишта, да незна србски ништа, и да нема Срба у Унгарии. Слава вам браћо, и хвала роде, из оба диштрикта, кои гњавите свакога без разлике рода, и вере, ко и нашу народност гњечи; а свакога љубите, и поштујте, кои вам народноcт вашу уважава, без разлике рода, и вере, био Мађар, и Немац, и сам Европеин. Ви показујете, да сте достојни потомци они Срба, коима су диштрикти ови дани за храброст, и верност своју. Поклон вам до црне земље од свију Срба на свету. Тако и треба: свакога човека на свету љубити; а злотвора, кои неће никако да престане зло вам чинити, брисати с лица земље, које му драго вере, нације био, не изузимајући ни свога рођенога брата. Живот без слободе није ништа. То кажите, браћо, и Мађаром, и Немцем, и Буњевцем, и Словацима, и Власима, где с њима живите, да ви тако мислите, и тако поступате. То је нуждно, да браћи вашој изјасните; зашто лудоглави предводитељи горњи Мађара, кои нас никада ни видили нису, желећи противу закона природе све народе у Унгарии у једну лопту стопити, тако проповедају Мађарима, и Немцима, Словацима и Власима, с коима ви живите, преко попова и апостола свои, да сте ви устали, све нарде, кои нису Срби, нападати, и убијати. Таки се глас разнео био, преко попова римски и у Панчеву и у Земуну, и у Руми. Но дело је показало, да је то гола лаж; и да у ветар троше новце поглавари мађарски на таке апостоле. Сиромаси Немци у Францталу код Земуна већ су били у вечер ускрса потоварили све своје, да селе; но сутрадан су провели ускрс веселије, него икада, заједно са Србима. А у Сентомашу нису хтели Мађари ни држати у суботу на вечер воскресенија, но у недељу у зору, заједно са Србима, и никада мирније и веселије нису благовали. Неће Србин ни на кога, но само на онога, кои му неправду твори. Али онога неће оставити, докле један или другиј мртав не падне. То да знаду наши представници на дијети, да познају све народе у нашем унгарском отечеству, да знају характер свију отечествени народа, то не из књига, које им пишу штатисте, кои такођер нису прошли никада кроз отечество наше, јамачно неби ни рекли, да ће мачем ударити на Србе, ако своју народност буду тражили, коју су свагда и имали. Еда ли треба да представници наши такове законе праве на дијети, по коима ће брат на брата у једној држави с мачем устајати? Еда ли не би паметније било, да они такове законе установљавају, кои би мир, тишину, свезу, и љубав утврђивали међу суграђанима једне државе? Верујте браћо, не знају ти људи на дијети, шта раде; кои дијету предводе, они су опијени мађаризмом: а човек пијан не зна, шта ради, чим му драго опијен био. Психологическо је искуство такођер, да човек оно, што је себи највише увртио у главу, и у страст претворио, чешће квари, него добро прави. Даље, ти људи у том уживају кад могу лепу коју фигуру реторическу упласти у своју беседу, и тим задобити пљескање у дијети од људиј, кои су јоште млађи од њи. Зрелијег човека и не слушају. То је знак њиове недозрелости. Зелен народ кад почне зрети, најпре и најпре почне поетизирати, па после и орације сатављати. Сасвим зрео човек држи се философије: изреченија разумни, кратки, прости, и без сваке страсти. До тога јоште нису дошли наши представници на дијети. У том јоште највише рамљу Мађари Калвини; а поред свега тога презиру и саме Мађаре паписте. Они су до те будалаштине дошли, да закон свој зову законом мађарским, а не христијанским (magyar vallas) и самога Бога зову мађарским Богом (magyar isten). Ја сам моим ушима слушао у једном калвинском селу идући у Пешту, где су се два Мађара свадили, и Мађар један тобоже учен Калвин псује Мађару паписти шареног бога (tarka istenet) што је црква у паписта изшарана. Калвини Мађари подсмевају се и папистима Мађарима, и свим Буњевцима. То свакиј зна, ко се њима повише мешао. Оставите, браћо Мађари, те горње Мађаре, нека они живе по своима идеама; а ми да у дољној Унгарии живимо по нашем обичају, и љубавно са свима народима, с коима по судби Божиој морамо живити. Ја вам кажем, да нема ништа боље од тога. То је већ доста искуством доказано.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1310 on: February 02, 2019, 09:14:09 am »

Из Срема, 14. Априла. Ми живимо сад у онаком времену, каквог нам иcторија света показати неможе. Зрелост народа за слободу, која је кроз целу Европу, где мање где више продрла, и до нас је дошла. Она поче, па и покида све оне отровне и нечовечне мреже политике, у коима су народи толика столећа стењали и то све под видом законости! Метерних као предводитељ те безбожне политике, отишао је с њом заједно у пакао, јер је највећиј безбожник и био. Он је са својом политиком ишао на то, да човек небуде човек но звер, да брата са братом завади, да један другог убија, да се народима највећа светиња: име, језик и народност одузме, да народи своје славне предке и своју историју забораве, у кратко да се све добродетељи, народима Богом дане, утамане.
Али праведан Бог све те безбожничке и нехристијанске намере једним ударом порази, и Метерниха у покајаније таково доведе, да се незна известно куд је, као да су га нечастиви у своје царство одвукли. Али чујте браћо Срби, Хрвати и Славонци и остали! Кошут и мађарско минситерство хоће да је још већиј 'политикуш' него је Метерних био. Они хоће шаком Мађара да Србе, Хрвате, Словаке, Немце, Влахе, кои су својевољно под круну краља унгарског (а не мађарског) дошли, помађаре, и то у данашњем времену! Они с једне стране вичу: слобода, једнакост и братство, а с друге мачем прете свима онима, кои неће Мађарима да се називају! О чудне ли политике, чудне ли памети!! Зар Кошут и остали његови другари незнају, ако до мача дође, да је трипут више мачева у рукама Срба, Хрвата, Словака и други народа, кои никако неће да се азијатским народом 'Мађарима' називају и њин варварскиј језик да уче? Али да! мађарски миниситри мисле, да ће лукавом мудролиом то учинити: да брат на брата војује и један другога Мађарима подчињава, као што је досадашња политика чинила, и да нашу браћу, храбре граничаре од свои кућа удале, па после ће њи на једној страни клати Италијани, а на другој Мађари ијм угњетавати старе родитеље, жене и децу, а кроз то и све јим остало, па и само име, језик, народност и веру погазити и сатрти. И заиста ово је једино средство, коим Мађари под лажљивим видом 'слободе, једнакости и братства' своје тиранство у данашњем слободном времену упражњавати мисле!
Зато предрага браћо, Срби и Хрвати, недајмо се више варати: будимо сви сложни, братске руке један другом пружимо оружајмо се, ако мислимо, да од нечовечни варвара погажени небудемо!
Време је дошло, премила и предрага браћо, да и најслабии народи слободу добију и свој језик, име и народност сачувају, а зар ми Срби и Хрвати, тако храбар народ, туђи робови да останемо, туђ језик у цркву, у школу, у суднице и магистрате да уводимо и најпосле туђе име 'Мађар'  да узмемо? ! Не, не, предрага браћо! сад или никад треба да Славјани своју храброст пред светом покажу, и осведоче, да и они знаду шта јим је најсветије на овоме свету. Сви дакле сложно и једнодушно, па ће нам и Бог помоћи и Божии ће се благослов на нас излити, кад оно тражимо, што је на вечитој правди и божиој истини основано!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1311 on: February 02, 2019, 09:45:14 am »

Из Новог Сада, 16. Апр. Наш србскиj народ по Бачкоj, Банату и Срему, староj Деспотовини србскоj, свуда je jaко оживио, и тражи, да се ослободе сваког ига и невредног терета, што је до сада подносио, пак да као народ у најпуниој по могућству слободи својој у напредак живи. У Вел. Кикинди, главном месту истоименог окружија у Банату, – које у свои 10 места преко 50.000 душа самога чистог србског народа брои, будући само у два три места по нешто иновераца, свега до 5.000 душа, има, народ је сили коју су помађареници противу њега и његовог одушевљења за свој у србску народност употребили, жесток одпор дао, капетана коњаничког, кои је са своим воинством, до 100 момака, на њега ударио, по имену Качковића, славенског помађареника, и јоште 3 друга оффицира, кои су под њиме ту били, које на место убио које на смрт ранио, а војнике просте пропустио, те су у друго место, Мокрин, утекли, почем је у истој битки и између народа истог 5–6 људиј пало. Затим је ударио на своју господу магистраторску вичући, што су ови војнике противу њега довели, и њега чрез ове тући дали, и тако је двоицу између њи убио, а како њиове, тако и други куће, кои су сви куд кои поутицали, поразоравао. Кад је у томе већ и ноћ наступила, онда су кметови и многи одабрани људи између простог народа, изкупљени код своје варошке куће, закључили међу собом и прогласили, да се свако међусобно нападање лица и имања пресече, и кои би то још чинио, да га таки убију. Са овим разиђу се сви, осим кметова варошки, своим кућама; онде бившиј старешина утврди у томе своју чељад и околину, ударе јаке страже по свима разкршћама као и на сваком сокаку, где се у варош улази, и тако се поврати мир, почем су 2–3, кои су издату заповест преступили, смрћу казњени. А међутим су кметови у име обштине још исту ноћ распис послали на сва остала места истога окружија (диштрикта), позивајући иј у помоћ, и сутра дан је дошло у Кикинду преко 500 људиј из Фрањка а двапут толико из Меленаца, које је и једно и друго место на 4–5 сата од Кикинде далеко. Ову своју браћу је Кикиндска обштина радостно дочекала и чрез свога главног кмета (бирова) Живка Рајковог, иначе Станишиног, захвалила ијм на љубави, коју су јој тиме указали, што су на позив њен у помоћ таки дотрчали, и изјавила, да ова од њи сад није потребна, зато да могу вратити се своим кућама, али кад чују, да су Кикинђани невољи, да ијм одма у помоћ притрче, као што су сад притрчали. Тако су исто писали Кикинђани и г. митрополиту у Карловце, јавили му све, шта је и како је и зашто је код њи догодило се, и умолили га, да он народ тај посаветује и утиша и да иј заступи, где треба, да не би каква сила противу њи употребила се, те ново и јошт веће зло причинила; но заједно су му и то казали, да њиовог епископа (темишварског г. Живковића) међу њи не шиље, коме они поверења немају, што знаду, да се он не држи добро стране свога народа славенскога, него и он ради, да истиј преруши и у Мађаре претвори. У овоме подразумевају они највише, што је истиј г. епископ наредио, да су и код њи по њиовим црквама мађарски протоколи пре неког времена уведени черз проту, и то кришом тако, да народ није скоро ништа ни знао о томе. Зато су и на истога проту свога, г. Павла Влаховића, као и на осталу помађарену господу своју букнули истом приликом, пак не би ни он жив остао, да није утекао, а с кућом му већ су учинили, као и с кућама они други.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Солдате, кои су у Мокрин утекли били, другиј дан је Кикиндскиј народ опет међу се примио и по своим кућама на квартире, као што су и дотле били, понамештао, говорећи им: 'Знамо ми, браћо, да ви нисте наши непријатељи, него су само господа и наша и ваша радила нама о глави и вас терала противу нас, да се ми због њи и због њиове хасне бијемо међу собом.' Ови су солдати још јесенас доведени у Кикинду, опет поводом магистрата противу народа, кад је овај, имајући о Митрову дану кнеза (бирова) себи бирати, истога Живка, кои је сад, хтео, а господа опет, имајући свој узрок и интерес, противна томе била и њега зато ни у кандидацију не хтела никад метнути. Поглавитиј узрок, због кога су народ и магистрат толико око тога трли се међу собом, овај је: Кикинда има великиј простор и берландске земље (алјеа), за коју као пустару плаћа камери (мирии) аренду по уговору, кои је између исте камере и новог диштрикта на 10 година закључен био. Пре неколико година угођено буде, да се та земља међу људма подели, да би је тако радити и већу корист од ње имати могли, и тај посао узме магистрат на себе и изради га, али тако, како су господа за своју корист најбоље могла. Највише и најбоље земље поузимају они себи које на име господства и званија свои, које под другим свакојаким именима: на куће, на праздне плацеве, на старе земље, које све они по много и више, него други људи, имају, пак су зато и метнули за основ, да се по свему томе та земља подели, а не по самим главама. Тако само су још по неки имућнии овом и оваквом деобом, коју су магистратска господа учинила а остала највећа част људиј једва по штогод, која кућа по 3–4 која по 1–2 јутра, а која и ни једно. Осим тога иста су господа још и ухитрила, те накуповала од људиј ове земље, чим је издељена, особито од свои слугу, пудара и овима подобни, коима су је такође надавали, и то све поред себе, да ијм буде боље на згоди. Тако су посастављали себи њи 30–40 које диштриктски које варошки званичника а поред њи и још толико њиови другара, велике просторе од издељне поменуте земље, кои по 50–60, кои по 80–100, кои по 100 до 200, а неки и преко 200 јутра, пак на истима су поправили себи станове (салаше). На онима држе слуге, раднике, и силну стоку своју и живину, пак са истом земље и усеве сиромашни, која салаша онде нема, једнако треду, а слуге њиове и скитнице, по истим салашима задржавајуће се, краду, хватају и тамане стоку и друго добро сиротиње. С тога је народ једнако тежио, да се ти салаши потамане и да се иста земља на ново, праведније и боље подели, пак особито, почем је и десетогодишњиј рок уговора с камером изтекао, по коме је обштина ту земљу под аренду у време дељења имала, навалио је народ, да се то учини. Но господа како магистратска тако и обштинска противише се томе, а Живко Рајковић, један од наивећи газда, обећа обштини, да ће он ако буде биров, израдити, да се иста земља на ново подели, Зато народ се сав за њега при бирању бирова јесенас изрази, а господа свакојако противна томе буду, као и новом дељењу поменуте земље, највише на то изговарајући се, што су многи људи своје земље, што ијм је дато, изпродавали, пак сад, кад би ијм се на ново друге дале, то не би за оне, кои су купили, право било, премда су и за ово опет они, кои су делили земљу, криви, што нису известно определили, да ли се свакоме вечито даје та земља, или само за неколико година, и то за колико, и премда би и овој неправди за купце помоћи се могло при новој деоби, кад би се узело, колико за једно јутро земље чисте аренде на годину долази, као што људи обично узимаљу и дају земљу под закуп, и по томе, што је кои више за купљену земљу дао, оно да му продавац врати. Али господа нити су хтела прво при делењу земље известно одредити, нити ово друго сад учинити, јер њима то у рачун није ишло, него кад су они и њиови другари куповали земље, онда су устмено говорили, људма, да ће та деоба тек за време бити, а сад, кад су људи навалили, да се на ново дели, они иј одбијају, да то не може никако бити, но што ко држи од те земље, оно је његово вечито. Тако се ради у обштим целога народа тичућим се делима, кад се господа сама међу собом у потаи договарају и решавају, а народу ту нема приступа, да слуша и он, и да види, шта се и како се ради.
Од јесенас је Кикинда једнако у великој вреви била због самога тог избора свога бирова, а међутим је време дошло, да се и магистрат целога диштрикта на ново поставља, као што је то при концу прошлога месеца Марта и следовало. Онда Лука Кенђлац, кои је главниј судац истог магистрата дотле био, а овом делењу земље и избору Живка за бирова Кикиндског, као и сви други, противан, саизволи на избор истог Живка, те је овај тако постао најпосле бировом, и обећа Кикинђанима нову деобу земље, ако он изиђе опет за бирова диштрикта, као што је и друга свакојака средства за ово употебљавао, људе једнако поио и свакојако обмањивао, чрез Лоновића, римокатоличког владику у Темишвару, кои за поунијаћење и упропашћење нашег народа толико ради, комисару, за исту рештаурацију одређеном, препоручити се дао, и најпосле неке од они, кои бирају при овој лица за званичнике целог диштрикта до сада по 40 њи, подкупио. Од њега силним пићем – обећањем за нову деобу земље и т. д. подпаљени Кикинђани претише свакојако, ако истиј Кенђелац не буде на ново за диштрикта овога бирова изабран, које, и цела рештаурација, по жељи истога Кенђелца изпадне. Но он, кад то получи, окрене другиј лист, што се обећања тиче, која је дотле људма чинио, а Живко, биров местниј, опет сам остане, као народниј човек. Кад су сад, господа диштриктска, све код туђина тражећи заклона противу народа свога, коме су радо и лако замеравала се, и туђинима на све стране угађавајући, силу ону противу народа употребила, Живко се није онде десио, него како је отишао на ручак, тако је тамо и заостао. Пак кад на лупање добоша и наопако ударање звона дође, а људи повичу на њега: 'где си ти, ми овде гинемо, а тебе нема, да будеш међу нама и пред нама. Зар си такав ти наш поглавар?' он се стане изговарати, што је закаснио, и каже да ће он уступити другоме своје место, ако нису с њиме задовољни, а људи повичу опет: 'сад хоћеш да уступиш, а јесенас да се ми покрвимо за тебе', и у томе прекоравању један из гомиле опале из пиштоља, те истога Живка у ногу мало рани; но између себе га опет не пусте, него је отишао одма на своје место у варошку кућу и ту од тога часа и дањивао и ноћивао, послове извршујући и управљајући.
По ономе закљученију за повратак мира и реда и по повраћеном томе ништа више таквог није се догодило, а апсенике, које су били попштали, опет су све похватали и у затворе метнули. Кад је трећиј дан воинство са други страна на глас о овој побуни онамо дошло, поглавитии људи између Кикинђана изишли су му на сусрет и на питање, шта су они то у својој вароши починили? одговорили су, да су њиова господа са силом на њи ударила, пак и они тој сили одпор дали, а сад да је опет, и да ће бити, све у миру и у реду, и они сви да за то добри стоје, и да се и њиова господа слободно могу вратити своим кућама осим старог Кенђелца. По томе и ово је воинство оставило њи на миру, а шта би било, да је оно са силом својом на народ ударило, не знам. Народ истиј мало пушака има, но оружије његово су косе, на подугачке мотке управо (с врхом горе) насађене, и добро наоштрене, а за утврђење и заклон свој могао би он широке и дубоке јендеке ископати, ископану земљу сву на ону страну бацајући, од куда му ваља стајати и бранити се. Поред тога ваљда би Кикинђанима што помоћи и из други места, непријатељу иза леђа, дошло. Може бити, да се ово зло, што је у Кикинди због србског барјака догодило се, не би овако догодило, да је на срећу пре испуњена она давнашња и обшта жеља која се у томе састои, да се вармеђа и камера у унутрашње послове диштрикта ништа не мешају, него да магистрат сам с народом управља, кои би онда по свој прилици и сасвим другчије управљао, и не би у овом случају само зато, што је народ свој народниј барјак на своју обштинску кућу подигао, то чинио, што је учињено поводом и дејством камералног комесара Мајлата и вармеђанског солгабирова Данијела, Мађара, онде у месту седећи и у дела диштриктска утичући, од кои је последњиј одма, како су Србљи свој барјак почели дизати, штафетално позвао вице-ишпана варемђског, те је и овај онамо дотрчао и тако је противу народа поступљено, као што је познато. Пак ови сви поутицаше а други страдаше, кои су много мање криви. Како је глас о томе, шта је у Кикинди догодило се, на све стране пукао, с места су по свима местима истога диштрикта мађарске барјаке са зеленом бојом позбацали, пак на место њи народне србске са плавом изподизали, вичући, да неће да се помађарују. Истиј жар је и по другима оближњим местима и пределима, где србскиј народ живи, брзо разнео се.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1312 on: February 02, 2019, 04:36:33 pm »

Из Срема. Куцнуо је час одсудниј, Срби Кикинђани запливали су, сад ваља целом Србству за њима, пак ил' препливати, ил' подавити се, како, то јест, буде воља Божија. Него је надежда, да ће се срећно препливати, Бог је праведан, и услишаће глас Срба, и помоћиће јим, а и дух времена на њиној је страни, јер они само траже, што је право, што је њино, за оним, што је туђе, не лакоме се. Срби у аустријском царству живимо једни у провинциалу, други у граници. У аустријском царству живе толики народи, ал' ни један заиста није толико патио, колико је србскиј народ, ничија народност није тако угњетавана и гажена, као што је србска, нико није тако мало уважен и управ презрен био, као Србин, а вернијег, послушнијег, храбријег народа, од народа србског, аустријска држава заиста нема. Србин је неутстрашимо војевао и крв немилице проливао, кад, и против кога му се заповедило, све терете државне носио је стрпељиво и послушно, он сам подизао је своје цркве и школе, и издржавао своје свештенике, нит' је у томе држави на терет спадао, пак за све то, шта је имао? Чим је његова верност и послушност награђена? Колико је његови заиста врстни синова одликовано? Каква је соразмерност између числа србски војника и србски официра? Каква је соразмерност између числа србског народа и Срба чиновника? – Србин одкида од свои уста, и шиље на науке, и син му се учи и изучи, да боље ни Немац ни Мађар, а кад је науке свршио, а он опет отцу на врат, јер од ухлебљења нема ни разговора, јер је Србин свагда последњиј, где се дели, а бољиј је од онога, коме се уделило. – Србина бије судац Мађар, ако му под капиом на ветру и цичи не стои гологлав, ал' ако му из далека с пута не сврне, макар да су му кола ма како теретна; Србина граничара Немац бије, ако се са секундом на екзерцир закасни, ил' при екзерциру од умора клоне; Србина тера туђег рода судац у тамницу, ако овај, неразумевајући онога, другчије у протокол запише, а онај му примети, да он то није казао; у тамницу решење је, и то због непристојног владања, као да је сирома Србин крив што је власт послала међу Србе судца, кои србски незна, и т. д. Такво је стање Србина и у провинциалу и у граници, и за његову верност и толику проливену крв не само да није награђен, него су му још и она права укинута, која су му владатељи аустријске државе даровали, кад су иј у њу позвали, да њега и њу од непријатеља бране. Него што је много, много је, колико може понети. И Србин је трпио, докле је могао, но дух времена пробудио је и у њему чуство, да се досад с њиме неправедно поступало, да је он човек и грађанин као и свакиј другиј, да њему, као и свакоме дргоме, пристои оно, што је његово, у пуној мери уживати, и да он, као и свакиј другиј, има право, не само оно, што је његово било, пак је без сваке његове кривице отето, него и то захтевати, да се не сматра више као пасторче, да се не мисли, да је Србин онде, где је, из неке милости, него да је он то по свом праву добио, својом храброшћу и крављу небројени свои синова одржао и сачувао, шта више, да је он и онога сачувао и одржао, кои се и сад над Србином растреса. Зато браћо Срби! похитите сви на скупштину, и одатле управо двору, да нам даде што је наше, а и дотле незаборавите на браћу Кикинђане, ако ијм до невоље, да ијм будемо у помоћи. И то још браћо! немојте да се цепамо, и ако нисмо једног мненија, да зато један на другога врчимо. – Србин заиста жели роду свом свако добро, ал' мненија, коим путем да се до тог добра дође, могу бити различна, но зато немојте, ако вам благополучије рода србског на срдцу лежи, да се завађамо, него један другог да стрпељиво саслушамо, да један другог добро разумемо, пак како вишество реши, на то сви да пристанемо, онда да буде једна и непоколебима воља. Србин нека чува Србина, као што млада невеста свако зрно бисера чува, доста је за нас, да добијемо наша права, разуме се десном руком и бритком сабљом, и она нека нам је у приправности, но најпре, и то без оклевања, да тражимо наше путем законим, коим нам се неможе ни одрећи, јер су времена неправде прошла, но тражимо, као што реко, без оклевања недајмо се успавати нит' на 30-тиј Фебруар упутити, него ако видимо, да од пута законног нема ништа, онда браћо! што коме Бог и срећа даде.   М. С. В.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1313 on: February 03, 2019, 09:57:45 am »

Из Митровице, 13-га Априла. Месец дана како се ноћу не спава, а дању послови неурађени остају; све о народности мисли се, ради се, и шта би за цео народ србскиј уредним и праведним путем најудобније било, тражити. Београдске Новине удешавају за нас најкраснии и савестнии правац, на којем се сва наша судбина оснива, коим путем ваља нам к цели нашој на пречац изићи. Шта захтевати требамо; шта нам се дати мора; шта су наши дедови и прадедови заслужили; шта им је обећано; на какову су погодбу прешли; и од кога позвани били; даље ништа немамо покушавати нити што друго потраживати, него притом као стуб тврдиј остајемо, које ће се сад ови дана по Ђурђеву данку у Новом Саду у народној скупштини наредити и потврдити. Хвала браћи нашој! Хвала новинару са оне стране Саве, кои се и нас овамо сећају. Живили!

Из Беча, на велику Суботу. Чеси, што се народности тиче, добили су, да су с Немцима једнаки, да чешкиј језик у свима властима и школама има сва она права, што је дослије имао само немачкиј, да јавне службе у земљи могу добијати само они, кои знаду и чешки и немачки. Немаца у чешким земљама нема ни у пола колко Чеха, па ијм опет није по ћуди што су се Чеси с њима испоредили. Сад иј стои вика са свију страна на Чехе, реко би, свет пропаде. Овде су у Бечу начинили једно друштво, које ће да брани Немаце у Чешкој од Чеха, и зове се Друштво за обрану немачке народности у Чешкој, Моравској и Слеској. Чеси су добили што је право, а ко виче на оно, што је право, није поштен човек. Немци треба још да плате за оно, што су силниј народ славенскиј по северним странама данашње Немачке мачем и огњем истребили, што и дан данашњиј толике Славене немилице, под јармом држе, и крв ијм на памук цеде. То они треба да плате, и платиће јамачно, јер Бог никоме дужан не остаје. То они добро знају, тога се боје, за то су сад дигли толику вику. Али ће та вика само већма распалити мржњу између њи и Славена, и освету прије изазвати. Што се тиче политичкога живота, Чеси истина нису добили за своју краљевину особитога министерства, али су добили леп сабор земаљскиј, на коме ће моћи за све потебе земаљске договарати се и одређивати шта да се ради. На саборима имаће народ довољно свои људиј, свако осам хиљада душа слаће једнога посланика, посланик може бити свак, кои данак плаћа и има најмање 30 година, а избирати га за посланика може свак, кои данак плаћа и има 25 година. И ђаци Прашкога универзитета слаће од своје стране посланике, свакиј факултет и техника по једног (осим главнога университетског управитеља). На сабору могу сад тражити Чеси особито министерство. Чеси су искали, да се Чешка, Моравска и Слеска састави у једно краљевство, али нису добили, него ијм је одговорено, да ће се о томе већати, сад на великоме сабору у Бечу, где ће и Чешка и Моравска и Слеска послати своје посланике, па како се тамо сврши. Овоме се Немци у Чешкој, Моравској и Слеској опет страшно супроте, али ја се не могу начудити за што се супроте! Ако иј је страх од Чеха што ће иј онда бити више за једно, та биће и Немца онда више за једно, ако Чеси онда буду јачи, него сад што су, биће и Немци. Чудо, Немци воле сами бити слаби, само да Чеси ни мало не буду јачи. Немачка вера! Немачко поштење!
Аустријско царство никако да се освести, једнако му је жао старе снаге; оно мисли да је оно била снага; што је снажно не пада онако брзо. Пређашња је снага аустријске царевине била као мртвац кад неколико година полежи у гробу, пак се онда гроб отвори: мртвац још стои као целокупан али га само дирни, пак се сав сасуо. Али главе овде неће то да признају него су једнако раде да се сврати на старо. Ево месец дана прође, па ништа на свету се није учинило. Многи се надају да ће се сад у уторник издати конституција, тада ће се славити дан рођења царева. Видићемо, али ја се слабо надам, и ако што буде, биће трице и кучине. Ко је могао онако законе за штампу написати, онај још не може дати конституције према данашњему времену. Осим тога цар као да је добио на своју руку све богате људе, јер је данас бечкиј мађистрат у договору са грађанима издао проглас, у коме јавља, да су грађани узели на се да досадашње законе чувају и да су зато на се, примили све дужности и права, што су дојако имале оне власти, које су се бринуле за мир и ред, дакле они да ће бити стари полицаи и шпијуни. Когод по досадашњим законима што скрива, њега ће грађани ухватити, и по досдашњим законима судити. Ја једва чекам што ће на ово казати новине. Да бог да да не буде још крви; али ако дође до крви, ако у Бечу има људиј, кои нежале крви своје, хоће бити доста.
Наши граничари једнако иду у Талијанску. А што ће тамо? Да гину за своје робство. Зар нема никога да иј заустави? Вармеђе вијећају, и одређују да иј не пусте, пак иј опет пуштају!

Из Темишвара, 10. Априла. Народност наша србска овде је јако угњетена, и ми смо већ скоро заспали били; па истом сада, како сте ви средством новина ваши озбиљно почели народну свест и нама побуђивати, и ми мало очи отворисмо, и почесмо од себе давати знаке живота. Ал' на жалост, искушенја велика трпимо. Онај несретниј син, она проклета невера и измет рода србскога, Савва Вуковић, свакојаке нам сметње на пут ставља. Ми смо до сада новине ваше јавно на саборима читали; али ова поган, кои сада у вармеђи сву власт у рукама има, среством овдашњи варошки Мађараца, кои су у власти, изради, те се изда полицајна заповест, да се ваше Београдске новине не само јавно читати, но нигде на јавном месту ни држати несмеду. То је она разглашена мађарска слобода! И шта више, овај потурица већ се и с поштом договорио, те нам пошта новине ваше не издаје, но прадаје иј њему под секвестар. Ово се већ неколико путиј догодило; ал' јамачно неће још дуго. Дух је народниј узаврео, и ако нам пошта још кои пут новине ваше задржи, богме ће зло проћи. Нит' ће се знати поштари, нит' онај, коме се лудо подлизују. А изроду Вуковићу већ се озбиља о глави ради. Очевидно је већ, да он иде на пропаст народности наше, све вукући на мађарску страну. Ни по јада, да то с нама туђин чини, но је жалост и туга, да нас баш такорсе наш човек затире. Проклето му било млеко, које је из мајчини грудиј посисао! Шта ћете више, он је и ту дрзновеност имао, да је на пошти секвестрирао распис г. Митрополита нашег коим се народна скупштина у Н-Саду на дан 1-га Маја сазива. Шта дакле да судите о таком одпаднику? Није ли то хидра, која утробу собственој мајци гризе? Ја му саветујем, да гледа што пре из Темишвара уклонити се, зашто иначе неће се још дуго главе на носити. Своју погану душу мораће предати њеноме мађарскоме Богу!
Поред ове туге имам вам и једну радостну вест саобштити; а та је, да се ми Срби са Власима овуда врло лепо слажемо. Ми увиђамо сви, да су Мађари обшти наши непријатељи, и зато смо своје особне интерессе презрели, и јуначки у братској слоги и љубави стоимо приправни, да дочекамо врагове, кои ће нас са лица земље да истребе. Само Боже помози!

Из Паланке. Сва су захтевања обштина наши мени мила, и драга. Но мени се чини да би се сва та захтевања могла свести на једно, кратко захтевање. А то би било ово: да иштемо од премилостивог цара ово, што има данас Србија. А како нам не би дао христијанскиј наш цар оно, што је турскиј дао браћи нашој? И како нам не би то дао наш цар, кад смо ми свагда за њега и за његово царство војвали, што је дао цар турскиј браћи нашој, кои су се оружјем отимали од њега, и насилника његови?

Из Шаренграда. Леп један пример родољубија, истичућега из млада, и невина срдца, рад сам вам, браћо моја србска, собштити. Тај сам пример извадио из писма, које је отворено ишло из Беча писмопримцу Димитрију Рогулићу, и које овако гласи: 'Бившиј негда љубезниј Стриче! Чујући, да сте издаица народа нашега, и уверен будући о том, нисам пожалио купити за вас шест крајцара олова. Ово вам зато пишем, да ме живи не чекате, јербо ћу вам ја труд ваш о издајству наплатити. Божидар Рогулић.' Жив био!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1314 on: February 03, 2019, 10:57:21 am »

Из Беча, 13. Априла. По обећању своме од 3. Марта ов. г. данас је цар аустријскиј народима свим дао конштитуцију. Да ми је ова конштитуција по вољи, ја би вам је целу превео, а овако ево ћу вам казати најглавније што је у њој. Законе ће градити земаљска скупштина с царем. Земаљска ће скупштина бити раздељена на две коморе. У једној ће седити и глас имати 1) сви мушкарци из цареве породице како наврше 24 године, 2) други људи, које цар учини да за целога живота свог могу седити у тој комори (броја ијм нема), и 3) сто и педесет спахија, које ће најимућније спахије између себе бирати и на сабор слати. У другој ће комори седити и право гласа имати триста осамдесет и три народна посланика. Како ће се ови посланици бирати, још се незна: за првиј сабор цар ће сам уредити како ће се бирати, а за у напредак уредиће првиј сабор. Свакиј скупштинар моћи ће предложити да се начини какав закон, па кад обадве коморе пристану на то и цар потврди, онда ће истом постати правиј закон. Кад у којој комори буде више скуштинара, кои пристају на какав предлог, него кои не пристају нањ, онда ће се рећи да је пристала сва комора на овај предлог. Министри или место њи њиови наместници, седиће у скупштинама и давати одговор за све, што се чини у име царево. Министар може бити и член коморе, и онда ће имати у њојзи и глас. Цар може распустити скупштину кадгод хоће, али кад је распусти, ваља после три месеца да је опет скупи.
Министри ће дакле давати одговор за сва дела своја, али ко ће иј смети тужити и ко ће ијм судити, за то ће се после закон написати. - Сви поданици аустријског царства једнаки су пред судом. – Никога није слободно затворити изван закнитог пута. – Кад кога затворе, за 24 сата ваља да му кажу за што су га затворили, и одмах да га предаду судии. – Когод хоће, слободно му је селити се из Аустрије. – У народност и језик ни једнога народа у Аустрии није слободно дирати. – Ова је конштитуција за Чешку, Моравску, Шлеску, Галицију и Лодомерију, Крањску и Корушку и Далмацију и остале немачке аустријске земље. Она се може у свачему још мењати, али само на земаљској скупштини. – За ову се коштитуцију, узевши једно с другим, пре може рећи да је врсница англијске велике карте (Charta magna од г. 1224), него да је чедо 1848-е године. – Видићемо шта ће рећи Аустријанци. До сад још није било никаква немира. Ал' тешко да без овога прође.

Из Банатске Краине, 16. Априла. Народна скупштина у Црепаи од ове наше н. банатске регимене, о којој је била реч овим нашим (истино исповдајући) право србско-народним новинама, обдржавала се јуче. Из сваког села изаслала је обштина по 2 грађанина и местног свештеника, кои су се сви у Црепаи скупили; где је председнишство заузео г. обрстлајтнант Поповић са г. протом панчевачким. Будући су иј ови одма строго опоменули, да се само о црквеним и школским потребама посаветовати могу, а у даље саветовање о обштем благу и срећи народној упуштати се несмеду, по наредби више војене власти; то народна скупштина, са овом крајње незадовољна, одма се бунити поче и праведно се тужити, да кад друга браћа на све стране саветују се о обштенародним делима, зашто да се то њима баш украти, као да они нису онако исто дични Срби племена јуначког, кога су предедови крвцу за благостање државе и народа свога проливали. Кад на то председатељ и г. прота видише, да се народ по вољи њиовој обуздати неда, него да се пробудио, опаметио, и своје рођено хоће да храни и  од зла брани, то они се из скупштине удале, а њима оставе на вољу нека сад сами суде и пресуђују, како за најбоље нађу.
(Овде не могу са највећом тугом и жалошћу да не напоменем, да се на многим местима догађало, да свештеници управо онда, кад се највише о благу обштем ради и саветује, слабо саучастија показују, и што више туђе се од народа. Та они треба поне да буду највећи пријатељи народни, да деле са народом срећу и несрећу његову, па где се о обштем благостојанију ради, да својски се народне стране што већма заузимају. Њиова срећа само на народној срећи и благостању оснивати се може. Спојте се, господо моја, већма с народом, време је мистицизма и тако престало!)
Народна скупштина опростивши се диктаторског импонирања, слободно и лакше дишући, боље одма осетише сви, где иј боле и тишти највећма. Зато имајући пред собом захтевања други наши обштина, као што су Митровачка, Новосадске, а особито Карловачке, која су обшту похвалу и благоданост заслужила, и пут тамниј и мрачниј од столети невоља осветлила и на правац нас мало извела; и видећи да нас једно и тако тело једна боља мучи и живот због тела народног к пропасти управо вуче, а то нам је обшта бољетица, што мужа немамо, на ког ће се снага народна обраћати, кои ће нас све у једно братски споити, фисично и морално, и као мудриј отац у свакој беди и невољи руководити, а то је Војвода или Депот народниј. Кад су браћа увидила, да је то прека нужда и да се без тога корака никуд кренути нећемо моћи, него по свуда, на све стране разсејани, блудимо и лутамо, тако да смо се многи и у Мађаре и Немце и Влахе и Талијане претворили без војводе и бранитеља свога. Онда сви јединодушно одма закључе, да себи Срби Војводу или Деспота изабрати морају, и да на народном сабору а и цару своме одма представе, да је то најглавнија тегоба, и потреба наша, без тога смо сироче без отца и мајке, кога тутори бездушни у просјаке напоследку отераше, грабећи од његовог имања свакиј на своју страну. И тако при тој поглавитој жељи оставши, и славу дичне будућности србске пред очи стављајући, како ћемо опет златне дане проводити, као и праотци наши, под своим рођеним војводом, да с њима туђин као маћија од сад неће владати, него Србин од истог рода и племена, од исте крви благословене; мирно се опет дома повратише, с уговором, да се на скоро опет тако братски састану сви заједно, и договоре и даље шта ијм још искати ваља. Тако браћо драга и рођена! храбри граничари наши, достојни синови славни прадедова наши, кои су јуначком мишицом и бритким у десници мачем царевину нашу и краљевину од непријатеља грозног сачували и одржали, својом су, браћо, крвљу они круну царевине одржали, а ви, потомци њиови, будите достојни њиове славе и њиовог величија. Милиј спомен славни дедова наши треба да породи у нама понос народниј, а овај ће нас руководити к онаковим делима, која су достојна имена и чести народне; чујте браћо:

Још су Србљи достојни прадедова свои носит' име!
Делом показат', како знаду Слободу ценит' крвљу одкупљену!'

Тако браћо, немојте да се постидите међу осталом браћом, него гледајте и својски се постарајте, да образ ваш пред светом осветлате, да будете и останете прави и јуначки Срби, кои се не стиде, крв своју за своја права проливати, као што су ијм отцеви чинили; недајте врагу да вам отима народност вашу, језик ваш милиј, и свете олтаре ваше, него отца иштите, бранитеља и заштитеља народа нашег: то је Бога вишњег воља и благога цара нашег, то закон свете правде од нас иште.
Само, браћо Срби, једно вам на срце полажем, једна је, од како сам жив, жеља моја била и то сваког Србина Богом преклињем живим и свачим, што му је свето, заклињем, да једно отровно семе из земље своје драге коначно изкорените, које је кадро све вас у ништа преобратити, да ону гују сви једном снагом нашом сатремо, која нас упропастити може, а то је браћо... проклета неслога, то отровно семе изкорените, ако желите и даље као Срби живити. Баци о Србине! поглед на среће ти клизаву стазу, она ће ти јасно показати: где слоге нема, да сталне и моћне стубове Душавног царства руши ах! неслога клета! Тако и ви браћо наша граничари! будите у обштем добру сложни, сви јединодушно закључите, што је за обште народно благостојаније, пак се што скорије опет састаните и разстајати се немојте, душевно, док срећу вашу и жеље ваше, пред Богом и пред царом праведне, и народом благосиљане, и видите сасвим испуњене, све што је за народ, школу и цркву нуждно, иштите, та оно, браћо, иштемо, што смо имали и пре, и што је наше од старине било и бити мора, и што су нам несећом туђинци одузели. То Бог, то цар наш хоће, да своју кућу утврдите најпре, то јест свој народ. Никад браћо, процветати нећете, док нам туђин кући господарио буде, никад ни до века слободни нећете бити, јер тешко сваком без свога рођеног; зато кад свога милога господара, свога деспота изабрали будемо, онда ћемо тек пропевати и прославити се, па и цар ће нас сам више ценити и уважавати, онда ћемо радо и весело крвцу своју проливати за веру и отечество. То је браћо, једно спасеније за нас, време је сад томе; сад или никад!
Прекјуче сам био у Панчеву, и тај дан Панчевци послали су депутацију од 8 особа г. митрополиту, да би сабор што скорије заказао, и на1. Мај скупштину народну из сваке обштине Србства састојећу се у Новиј Сад, у гнездо нашег народа, скупио, да ту одма главу народа, Деспота, изаберемо, кои ће Србство у овом бурном времену у једно стопити, да уједињеним силама непрјатељу, ако се појави, одпора дати можемо. Панчевци у обште добро о Србству мисле, и врло је хрђаво и неосновано оно мненије било, да се хоће са Мађарима да саједине. Они заслужују славу и чест, и достојни су слободе, јер су бирократичној системи они први у граници целој конац учинили, јарам подлог деспотизма са себе збацили, па како сад, тако и одсад ће показати, да су достојни имена и чести народне, да ће сваком насилиљу, на народост њиову управљеном, јакиј одпор дати. Само би врло пожелателно било, да се цела банатска граница у Панчеву о народности договора, да ту сви свје депутирце шаљу и о важној будућности решавају. Непријатељ нам је и тако на врати. У Кикинди на Ускрс силом мађаромани барјак свој на нашу цркву ставише, но како се чује, скупо су платили мађаризам. Браћо! чувајте милу народност, свето име србско, и језик свој, коим вас је србска мати задоила; осветлајте образ пред народима, скините љагу од подли Мађара, на нас наменуту, да нисте достојни слободе, језика, и имена вашег, јербо своје незнате сачувати. Сајузимо се сви у једно за род, дом и огњиште, доста је било угњетенија, доста од туђина грозног страдања и нападања, немојте да вам туђин и од сада господари, ви да робујете, а да он ужива она права, оне сладке плодове, које сте ви крвљу сачували својом, него нек' ваша деца, ваши синови то уживају, немојте се дати варати обећавањем празним, јер они су лисице и вампири, кои нападају, ал' не насилно, него тихо крилма своима разлађују вас и успављују, па после у сну вам крв и живота сву снагу сисају. Ви сте у великом искушенију браћо! Са висине гледе на вас сенке, свети дуси праотаца наши славни, кои су потоком крв своју проливали, а за нас, за децу своју, за потомство своје; они гледе из рајски предела на нас, хоћете л' ви њине славе и чести достојни бити. Хоћете л'? Идемо да видимо! да, да видимо, које вера ко ли је невера! С Богом, па са слогом.

Из Сусека. Ми видимо, да дијета отечества нашега на то иде, да отечество наше осили, и укрепи. На тој конац предлаже дијета, да треба све народе отечества нашега помађарити. Ја не знам наука државни, и зато нећу ни да се плетем у оно, што не знам. Но будући да и ја желим, да отечество наше буде крепко и силно; зато мислим, да би грешио, кад неби реко, што ми је на срцу у том смотренију. Ја сматрам по мојој простоти државу као једну велику кућу, у којој има и рођене браће, и браће само по отцу, и само по матери. Кад се ова браћа не могу да слажу, они се братски поделе, узму свакиј своје, што ијм припада, па после лепо, љубовно, и братски живе. А да се овим људма не да делити се, јамачно би се покрвили. Ја о берби видим, кад човек хоће да за врањи вино ново, кад ври, и не може да се слаже с оним, што је у вину, да се целиј суд распада. Би ли то било добро браћо моја по отечеству, Срби, Хрвати, Мађари, Немци, Власи, Словаци? да ми сложно молимо нашу дијту, коју плаћамо, да она установи, да се сваком нашем брату своје да, па тако да сложно и љубавно живимо у једном отечеству и под једним крепком круном.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1315 on: February 04, 2019, 10:46:49 am »

Обзор.– Познато је, како је цар Аустрискиј све политичне преступнике помиловао. Од овог помиловања изузети су били они војничкога реда. Сада је цар и ове помиловао. Издана је заповест, да се у Тиролској трећиј војниј корпус састави, за кои ће одлазити морати и трећиј баталиони граничара. Мађари по своим новинама вичу, што се против Италије војује; аустријске пак новине одговарају ијм: 'Може, и доћиће време, где ћете ви потребовати нас Немце. Међу Мађарима и Славенима различна је народност, као међу Немцима или Славенима и Италијанима. Јесмо – ми кадгод италијанску народност тако газили, као ви народност Славена? Ми Италијанима нисмо наш језик намећали, као што ви ваш намећете Славенима, Немцима и Власима, кои су на броју далеко јачи од вас. Зато се опомените.'
Напољска и тосканска војска дошла је у Ломбардију, да помогне Ломбардезима ослободити се Аустрије. У следству тога посланици ови дворова, у Бечу боравећи, добили су своје пасоше и отишли из Беча. - Министерство Унгарске поставило је владику будимског г. Плат. Атанацковића начелником у министерству просвештенија за послове, тичуће се исповедатеља православне вере. Лепе чести! И Срби ће се зар дати овим заслепити? Но јошт је смешније, што је, како кажу Петар Чарнојевић постао грофом, и што је издана заповест, да се србскиј народниј сабор на дан 15. Маја сазове. И то ће рећи: замазавати зубе. Срби су већ свој сабор сазвали. А комисара, т. ј. полицајну контролу, коим је истиј Петар Чарнојевић постављен, не требају. А збиља Павловићеве 'Србске Народне Новине' за Чарнојевића веле, да је је то 'дичан Србин и жаркиј родољубац'. Да је Србин то знамо; ал' као родољубац још се никад и ни у чем показао није, осим ако га не узимају за жарког мађарског родољубца, какви су по несрећи тамо сви наши великаши. Но ми се надамо, да ће овај врлиј племић србскиј корачати за своим предцима; његов праотац је Србе у Унгарију превео: он нека иј сада спасе од потопа мађаризације. Ето му славе и вечнога спомена у народу србском! - Бан Хрватске издао је свима земаљским поглаварствима налог, да строго пазе на одржање мира и да ни од куда и ни од кога никакве налоге не примају, осим једнствено од њега. - Из Италије то је најновије, да је ђенерал Нужан са војском прешао реку Исонс и тамо се с Италијанима побио, ал' чија је победа, још се незна. Некиј разносе глас, да му се Фриаул предао. Известно је пак, да је придобио град Удине и да сада иде против Млетака. Радецки се још налази око Вероне. Његово положење врло је незгодно.

Најновије. Из Новог Сада, 18. Априла. Данас пред подне добили смо радостну весть да је цар наименовао Петра Чарнојевића Баном Србским над Сремом, Бачком и Банатом. Ова је вест митрополиту нашем чрез штафету ноћас дошла. Исто потврђују и Варадинци, да је на ђенерал-команду дошла штафета о наименовању србског бана, и да ће се 15-га Маја сабор народниј у Карловцима држати.

Из Темишвара, 17. Априла. Јутрос са зором дошао нам је Петар Чарнојевић од Маче из ненада у вармеђу овдашњу и донео декрет, подписан од Палатина и грофа Баћана по налогу царском: како је он наименован за грофа темишкога, а скупа и за неограниченог врховног земальског краљевског комисара над трима банатскима, над арадском и бачком вармеђом, над трима граничарским банатским региментима и шајкашким баталионом, над Кикиндском и Старо-Бечејским диштрикотом, и над 4 краљевске, у овима областима находеће се вароши: Темишваром, Арадом, Н. Садом, Суботицом и Сомбором, и вел. жупана темишварске вармеђе, и да му три ђенерал-команде: варадинска, темишварска и ердељска на услуги стоје у смотренију асистенције; добио је два ађутанта: 1-иј обрштар Лудвик Фелдвари из Пеште, а другиј некиј капетан, којега име незнам. Овако украшен, дошао је наш врлиј Србин к нама и био је до 10 сатиј у конгрегации и онда оде да извиди шта је у Кикинди. Чујем данас, да је ствар у Кикинди неку озбиљност добила. Воинства из Темишвара 1 баталион оде јуче опет тамо и 3 топа, из Арада 1 баталион, из Бачке швалижери и из Сегедина 1.000 слободњака Мађара и из околине Хусари, и та се сва сила у Хацфелду слегла, и данас је на мејдан на Кикинду пошла, но још ништа незнамо шта је учињено. Он, т. ј. гроф Чарнојвић, има власт и преко живота и смрти свима овима областима судити и по његовом налогу је данас против сваког насилника прекиј суд публициран, како код вермеђе, тако и код вароша, наши овдашњи насељеника!
У обште је дух смућења на ово појављење, колико из очију читати могу. Говори се, да су Стефана Заку од Бајше у Старом Бечеју као одпадника рода убили; говори се да је и Савва Вуковић неко писмо добио, у коме му се убијством прети. Србство се мало обрадовало, колико сам приметити могао; али опет се брине свакиј и бои се какве обмане.

Из Темишвара, 17. Априла у вече. Овога часа дошао нам је из Кикинде глас, да је г. бездинском Архимандриту Самуилу Маширевићу, кои је тамо од духовне власти послан био, за руком пошло, узбуњениј народ утишати. И тако је сад тамо подпуниј мир повраћен и ред уведен.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 


* aрхимандрит Самуило Маширевић.jpg (259.99 KB, 662x762 - viewed 23 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1316 on: February 04, 2019, 10:49:49 am »

Србске Новине, број. 33. од 23. Априла 1848.
Београд, 23-га Априла. Учреднишству ови листова долазе са свију страна из Унгарије, нарочито из Бачке и Баната, поуздана известија, да се од стране Мађара строго истражују они, кои истом учреднишству дописују, па ако се кои гдегод ухвати, да се с њиме одма преким судом поступа; а за учредника пак самог чујемо, да је потајна наредба идзана, ако би се кад на мађарској земљи појавио, да га власт, сматрајући га за фоглфрај, одма ухвати и погубити даде, јер веле: он освешћује народ србскиј, да своју народност тражи, које је противно мађарским интересима. Што се дописатеља тиче, они сасвим безбрижни могу бити, и ништа се не бојати овога прекога суда, остајући уверени, да иј нико, до живога Бога, дознати неће; па ако су искрени пријатељи народа србскога, ми иј јавно молимо и братски позивамо, да учреднишству известија у мненија своја о спасенију србства у данашње усколебано време, где се срећа народима дели, непрестају шиљати, не подписујући у осталом никако правог имена свога. Што се пак учредника тиче, слободно га могу Мађари погубити дати, кад се год на мађарској земљи појави, на мађарској велим, јер ове у Европи је нема. А ако би га срећа нанела, да у славенску Унгарију дође: ту га заиста глава зболети неће. Славенин је међу Славенима безбедан, а пред љубави народа кидају се ланци, затупљују мачеви, ломе бајонети, занемљују топови! Он, веле Мађари, освешћује Србе у Унгарии и саветује ијм, да своју народност чувају. Јел' то какав грех? Не, никако; но правда пред Богом и људма благословена. Не устаје ли данас сва Европа, јединствено зато, да свакиј народ своју народност утврди? Мађари, ће ли једини све народе на свету ићи да угуше? Њима је слободно своју народност подизати, и мило ијм је, кад ко на страни њиову ревност похваљује, и још иј на већу подстрекава; а Србин кои Србе за народнсот своју ободрава, тај је бунтовник, тог треба на вешала; то ијм је мучно и неправо! То је та њиова слобода, једнакост и братство! Они Србе у Кикинди и Бечеју зато, што су србскиј барјак развили и за своју србску народност заузели се, дају вешати. И то други Срби равнодушно гледе? У Паризу прогнаше краља, па неби народу прекога суда; у Берлину краљ даде пуцати на народ, овај га зато прогласи за издаицу отечества, па не би у њему прекога суда; у Бечу народ учини револуцију, па неби прекога суда: само међу Србима дижу се вешала. На мирниј народ србскиј на богомољи цркви у Кикинди ударише немилице катане, па сада зато, што се од убица бранио, треба да дођа на вешала? То нам довољно показу правдољубије и вештину владања Мађара. Но хоће л' допустити јуначко срце граниачару и шајкашу, да му се браћа зато вешају, што ће Срби, а не Мађари да буду? Хоће ли они, вешти војници, с оружјем у рукама, ладнокрвно моћи гледти, да ијм Мађари не наоружану браћу њиову, зато, што свој језик србскиј, своју драгу веру и милу народност љубе, хватају, губе и на точак распињу? Грех на душу свакога Србина, кои душмански проливену крв не освети! Ова невино проливена крв на вас и децу вашу, јуначки граничари, ако је непокајете! За веру, језик и народност србску Срби гину, без србске освете, без србскога покајања: ком се Србину на то срце заплакати неће?
– Јутрос је опет један баталион банатски граничара отишао Савом у Италију.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Београд, поглед на Саву.jpg (312.59 KB, 1140x750 - viewed 28 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1317 on: February 05, 2019, 01:46:32 pm »

Дописи. С Дунава. Число наши новина 32. донело нам је новост из Новога-Сада од 18. Арилиа, да је цар наименовао Петра Чарнојевића баном србским над Сремом, Бачком и Банатом. Ова је новост тако знатна и тако велика, да је ја, док се још једанпут и боље не обзнани, не могу сасвим веровати. Дај Боже, да се обистини! Тако би се само наш Србскиј народ у Унгарии и утешио и задовољио; тако би се само учинио, да он досадашње неправде, које су му чињене, опрости и заборави, и да већ једанпут пође као правиј народ у пожелану бољу будћност, које се доиста и по природи и по оноликим своим заслугама у пуној мери достојним учинио!.... Било да се ова преважна новина сасвим или само од части обистини, ја ћу вам овом приликом моје мненије о том изложити, шта би требало, србскиј народ, кои овде под круном Унгарије живи, сад на својој народној скупштини, коју ће од ид. 1. Маја у Карловци (или у Н. Саду) држати, и после на сабору, да чини и да иште. Пре свега ја, с млогим родољубцима желим, да ова Србска народна скупштина буде, колико се више може, велика или млогољудна, највише зато, да би се круна и земаљско правитељсво подпуно уверило, да је њен глас доиста глас свега нашег народа. Уз избране обштинама депутирце нека на ту скупштину иде свакиј родолюбац, кои год може и за благо свога рода својски мари! Тако увеличана скупштина да најпре у име целога Србскога народа изјви, и за свагда обећа искрену поданическу приврженот и верност царском аустријском дому и краљу унгарском, сад и за свагда, од овога светлог дома, и његовом државном правителству. Затим да она, а после сабор, да иште од цара и краља свог:
1. Србску Деспотовину, и поглавара за исту с титулом Србскога деспота, наместо 'Грофа темешког'.
Србске деспотовине простор или териториум да се определи, тако да она буде састављна од целога Срема, и Бачке и Баната, од ове две земље, како с провинцијалом, тако и с војеном границом, у њу узевши, на чему србскиј народ као таковиј, већином житељства, обитава и живи.
Тако исто да се определи деспотовине Србске и Деспота достојанство краљевини Унгарије, и одношење оне к овој, све то наравно особитим државним законом.
2. Да се одма, још овога лета, изда Новиј Устав или конституција за краљевину Унгарије и с њом свезане краљевине или части, у обште по началима праве и истините државне установити и с надлежним обзором на својства целе државе и њини народа.
Тим уставом да се јасно и подпуно јемство даде свима народима, под круномъ Унгарије живећим, за њину народност и за њин језик, по главном оном началу једнакости и братства.
3. По овом закону о народностима према бићу и достојанству Србске деспотовине, језик државно-пословниј или дипломатичкиј, као и србске цркве и школе, да буде одсад и за свагда језик народниј србскиј.
Но како год што ће се обезбедити народност племена у целој држави, тако треба да буде и у србској деспотовини слободна и безбедна народнот с језиком свију остали племена, која међу Србљима у њој живе. Немац, Мађар, Влах, нека се и код властиј и у својој цркви и школи своим језиком слободно служи, као што је право и наравно.
4. Да се ново утројство србском народном сабору даде (равно сабору Хрватске и Славоније), за домаћа народна дела деспотовине. У овом треба да се довољно заступа сав србскиј народ и да се ради наравно, све народним језиком. – Доста је, да се истиј сабор правилно сваке пете године сазива; иначе, по особитој потреби деспотовине, да га Деспот и међутим може сазвати.
5. Да се у Новом Саду установи и устрои велика србска школа, Лицеум (или Аладемија), с правословним факултетом, у којој да се науке предају на србском и на латинском језику, и да сви ученици морају научити и мађарскиј и немачкиј језик. У Гимназии Карловачкој није, судим, нуждно, да се мађарскиј језик предаје. Из остали већи школа излишно мађарство да се искључи, и наместо њега нуждно србство уведе.
6. За деспотовину србску да се државни закони издају на Мађарском и Србском језику.
7. Србљи, кои изван деспотовине у Унгарии обитавају, морали би по мађарском државном устројству живити, јер је прилика и нуждно, да мањина већини уступи; но и овим Србљима треба да се остави и обезбеди народност и језик за цркву и народне њине школе.
Што се још осим овога и свега оног, што ће се државним уставом узаконити, треба, по правди и потреби, за србскиј народ удејствовати, нека народна скупштина и сабор изложи и иште по изјављеним до сад обштинским петицијама, цели сходним предложењама, имено новиима, из наши новина и даљим скупштинским и саборским саветованијама...
Србин, Славонац, Хрват браћа су рођена, једнокрвна, они су синови, деца једнога истога народа, по томе су њини народности и државности интересси једни и исти: они дакле морају политични сојузници под круном унгарском бити, и тако државна браћа Мађарима. Или сви скупа под једним баном и једном провинцијалном управом, или под два поглавара, једног Бана и другога Деспота, али све под једнако и сајузно! Срем треба да дели судбину србскога Баната и србске Бачке, иначе ће зло и наопако бити по Србљима банатским и бачкимъ!! – Сад нетреба да уговарају земље и области, него народи између себе о својој судбини... Јошт једанпут, поради свега овога: На ноге, браћо Србљи, слобода зове, Слобода зове и мила народност!   І. С.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1318 on: February 05, 2019, 01:52:25 pm »

Из Новог Сада, 20 Априла. Ви ћете се на овај мој малиј допис насмејати. Да богме, вама је до смеја, а другом до плача. Без све шале, послушајте ме: мислим да сте од ког дописатеља већ пуно извешћени, да се овде прогласио прекиј суд од палатина и мађарског минситерства за оне, кои би се усудили против Мађара свет побуњивати; но мени је то неправо и неповољно, и ни како не могу ту ствар да схватим, што Мађари гроза преким судом Србљима, кои се усуде противу Мађара народ подбуњивати; а Мађари могу све на свету чинити противу остали свију народа, кои се под једном с њима заједно круном налазе, да и против свамог цара свога. Они нису за прекиј суд! О правде! о једнакости! о слоге! и братства! као што ови рекоше.
Овде се пронео глас на велику суботу, да ће Србљи Швабе и Мађаре, у истој вароши живеће, кад они у вече буду славили васкрс, све напасти и поклати, те тако сиромаси Швабе и Мађари у великом страху готово тајно васкрс брже боље сврше. Ово кад чују Србљи, учини јим се стидно, да се таково што на њи износи; почну терати мак на конац, од куда је то изишло, које се још до данас није изследило; него се много сумња, да је то сковано у ковачници Ползовића, (еј изроде!) Фунтака, и Фрање Ковачевића, па сад се ја страшим за мога Фрању, да га неће, као што је сад прекиј суд изишао, обесити, а за ону двоицу немарим. Но ја судим, да су они пре преког суда сгрешили, па треба да иде мађарским процесом, кои ће трајати преко 25 година, а за то трајуће време Бог зна како ће се садашње заплетене ствари рамрзити. А само велим, да су Србљи пропали, ако сада јуначки не одабру.

Из Карловца у Хрватској, 13. Априла. И у нас је овај силниј ударац на западу Европе срушио систему Метернихову. Све што је она кроз столећа на пропаст народа подигла била паде једним махом. Тако вам пропаде и мрзост и завада међу једнакокрвном, но законом на источну и западну цркву раздељеном браћом. Србин грли Хрвата као брата, а овај га пази као око у глави. Нема ту већ ни Влаха ни Шокца, нико и негледа, крсти ли се шаком или другим начином, већ све тежи за слогом, за јединством, без којега за нас среће ни будућности славне нема. Што смо о Ускрсу овде доживили, тога се и најстарии људи несећају, никада се још запад не приближи толико истоку, као овај пар. Хоћете ли ми веровати, ако вам кажем, да на дан, кад се славио васкрс нашега спаситеља, у једној литии се стопи Србин са Хрватом, нити се знало за друго већ да су Христијани. Чујте, како се то збило. У Четвртак пре ускрса састане се овдашња православна обштина, да се међу осталим поразговори и о празнику, којег је добра срећа управо на истиј дан уредила, у кои га и западна црква слави. Кад се они међусе разговараху, дође ијм од народне војске одбор, те понуди обштини у име свои пошиљача, да у место солдатиј код светог гроба народна војска стражу чува: па ако на то приволи обштина, да ће, за показати христијанску љубав, католике одредити у цркву православну, а православне у католичку. То се овдашњој обштини допадне и она, истом љубави одушевљена, закључи, да у суботу у вече, кад се у западној цркви васкрс слави, и у православној цркви звона звоне, па да се литии придруже. То буде тако; али и браћа Хрвати не остану дужни својој браћи Србима, па у недељу у јутру, кад почне зора, плавити, и звона у православој цркви навешћивати васкрсење спаситеља нашег, устану и католици на ноге лагане, топови пуцаше, звона звонише и у западној цркви, те мало и велико, с мађистратом овдашњим на кормилу, и с народном заставом, на које једној страни бијаше хрватскиј грб, а на другој речи: 'Мир, ред и слога', поврве браћи својој православној, те дошавши пред цркву једногласно сви скупа запевају: 'Христос воскресе', а међуто промоли се и на прозору торуњскога окна барјак тробојниј, под коим се сада првиј пут, после толики векова раздора и међусобне мржње, брат с братом саједини, да против обштега народу хрватско-србском непријатеља спојеном снагом војује. Шта смо онда осећали, описати перо не може, у знак да је многа суза радости низ лице канула, јасниј сведок чуства, које срцем завлада. Боже дај, да нам то буде првиј корак к братинској љубави и слози, и да заборавност покије успомену на времена прошаста, у коима живише браћа једнокрвна, злом, политиком системе Метернихове завађена, у раздору и неслоги.
На истиј дан ускрса видисмо и другу славност. Ђаци загребачки уз свирање грађанске банде и пратњу многобројног народа развију на зданију овдашње гимназије заставу бело-црвено-плаву с написом: 'За слободу и славјанство', те скинуше ону малу заставу, коју бијаху у суботу развили. Примеру овом следовали су овдашњи родољубиви грађани, и на многим кућама видити је сада, где се величанствено вије барјак слободе славјанске!!!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Карловац.jpg (271.08 KB, 1140x750 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1319 on: February 06, 2019, 10:44:08 am »

Из Вршца, 14. Априла. Да би и друга браћа и мили сународници наши, нарочито пак она три нашег благочестија обштества као: Ново- Садско, Суботичко и Митовачко, увидила, да они народољубија пуни позиви њиови нису ни код нас, као глас вапијућега у пустињи не услишани остали, но да је и ово обштество, желећи од свега срца по примеру друге браће, милој народности својој притећи, још пређе, него што је на то позвано било, у томе смотренију договоре и кораке своје чинило, сведочи писмена молба, коју је обштество ово још у почетку месеца Марта, народни дела свои ради, на премилостивог монарха свог устроило. Што пак обштество ово, са истом молбом, до данас на свет није изишло, узрок је тај, што је оно по своме мненију на то чекати морало: прво да види како ће се земаљскиј сабор, кои је и онако на концу био, свршити, и шта ће се нама ту дати, и шта се неће дати па тако само оно да може искати, шта није дато; а друго што је желило: да се све ове народне жеље и молбе са обштим договором, и од скупљеног у једно место народа, или његови преставника устроје, и једнаке буду, да не би једно обштество ово, а друго оно искајући себи противословили; и тако ствар своју више кварили.

Из Сомбора, 15. Априла. Још је на велику суботу стигло из Карловаца на срб. сомборско обштество окружно писмо и у њему жеље карловачки Србаља изложене: но незнамо из кога се узрока до данас обштини, од 13.000 душа састојећој се, обнародовало није. Но није ни чудо; Сомборци треба своје саборске посланике бакљадама и музиком да поздрављају, а за народна дела биће и post festa времена. Еј жалостниј роде! – Буњевци по свој Бачкој одвећ су спроћу Србаља јако одушевљени; и говори се, да г. Јосиф Рудић, бачке међе великиј жупан, хоће да пређе у православно вероисповедање. - Известно се зна, да је од мађистрата сегединског на сомборскиј мађистрат писмо окружно дошло, у ком онај овога позива, (чујте силе и државе!), да скупљају људе у тако звану фрајкорску војску, па да се рат Русии, Аустрии, Пруској и Турској објави, првиј зато, да се руска Пољска, – другиј, да се Галиција, – трећиј, т. ј Пруској, да се под овом стењајућа Пољска оружјем одузме и стара пољска краљевина из нова оснује, најпосле Турској зато, да би подунавска књажества, као Унгарии, по мненију Мађара, принадлежећа, даље Бугарску, Босну, Херцеговину и Црну Гору освоили и са унгарском круном сајединили!?!? Како ће вам се браћо преко-савска! ово умствовање ил' лудовање Мађара допасти?!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
С Драве. Ако сте ради чути, како је овде код нас, јављам вам, да смо поуздано из Беча дознали: да је Хаулик, католичкиј епископ загребачкиј, премештен на мање место, што се кесе тиче, али на веће достојанство у Јегру, у Хевешкој жупании као архијепископ, а на његово место у Загреб долази један младић, наш домородац, из Осека родом, по имену Штросмајер кои је пре пол године као дворскиј капелан у Беч дошао. Хаулик је зато премештен, што је наше депутације код цара, на корист мађарску оцрнити хтео, пак му се на брзо у траг уђе.
Чује се из Беча, да је цар нама, башка од Мађара, министериум одобрио, које ће по нас још најбоље бити. - Горња Унгарија, 16 вармеђа, сами Словаци, одустала је и ускочила; завела свој матерњиј језик и све јавне послове, и хоће се да придружи Моравској и Чешкој оставивши Мађаре, кои су сад у среди Унгарије, и кои би сад опет желили Метернихов стариј систем, но је касно, јер се не може натраг ударити.

Из Новог Сада, 18. Априла. У бечејском диштрикту попуштени робови највећа зла починише; поштено мислећи сајдине се у томе, да барону Јовићу у овом изванредном случају за време, док траје нужда, народниј суверенитет прредаду, кои он прими, и одма више одважни људиј под своју заповест стави, и узевши заклетву послушости, злочинце нападне и убивши 8, а преко 12 ухвативши, пређашњиј мир и поредак поврати. Јуче у јутру, на захтевање истога, крене се одавде 1 баталион пешака са 2 мала топа.
Данас ће се архимандрит Шагуна завладичити, и хити натраг, да га Власи за свога митрополита прогласе. Као што се чује, хоће и Власи, на форму деспота, таково што да ишту, желећи своје политично стање у Унгарии обезбедити. Ми Срби треба у том да иј подпомажемо. - Ми смо овде целу варош наоружали, и дању и ноћу стржаре преко 200 грађана (због диштриктски разбегавши се робова). - Сутра ће у Вуковару фактички да држе рештаурацију, а Мађаронима суде, у карлицу па низ Дунаво. - Митрополиту долазе многе и силне депутације због скупштине народне, са пребацивањем, што није јошт из Пожуна motu proprio скупштину заказао. Митрополит је обећао сутра више хиљада Срба на рештаурацију вермеђе сремске предводити. - Зака лежи болан у Червенки, добио је 8 рана на глави, и на осталом телу без броја; но веле, да му неће ништа бити. Но доста му је то, да је барем политично мртав; Србљи му више неће веровати, а Мађари, ако желе са Србљима мир, не смеду га ни у какво званије примити.

Из Н. Сада, 19. Априла. Ја сам у јучерањем писму моме преухитрио саобштити вам ону вест о г. Петру Чарнојевићу. Он, како смо сада извешћени, није постављен ни за бана србскога, нити је какво србско-народно достојанство добио, но постао је само грофом тамишким и великим жупаном темишварске вармеђе, а скупа и неограниченим кр. комисаром по Бачкој и Банату, с обширним пуномоћијем, како би узбуњениј народ по овим пределима умирио. Како ће он у качеству своме поступати, ништа не знамо. Ал' се надамо, да ће као Србин добро за Србе радити. Он би могао себи леп пример узети од попа Мате из Жабара у Србии. Овај народољубац, кога су дахије у почетку буне србске начинили владиком, и давши му ферман с неколико своје страже послали у народ, да му истиј ферман чита и да га умири, где је год могао на само добити ког поузданог Србина, рекао му је: 'што сте наумили, радите, не слушајте ви мога фермана и не шалите се главом, јер ће вас дахије преварити'. Тако би и наш Чарнојевић, ако је правиј Србин и достојниј потомак свога праотца Арсенила, као што се ни мало не сумњамо, требало да казује Србима: што сте наумили, радите, и не гледајте ви мога декрета, јер ће вас Мађари преварити.


* Јосиф Рудић.jpg (126.13 KB, 481x537 - viewed 26 times.)
Logged
Pages:  1 ... 76 77 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 [88] 89 90 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.058 seconds with 23 queries.