PALUBA
March 28, 2024, 08:54:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 [90] 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722051 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1335 on: February 18, 2019, 02:10:51 pm »

Из Диштрикта Кикиндскога. Двe три речи о правди мађарској. Мађар виче по Пешти: дери санкцију прагматичну, ако неће краљ да потврди сво министерство мађарско: па то није дело, које поджиже буну, и нарушава јавниј мир. Мађар виче: шест часова је круна цара аустријскога стајала у овој десници: па то није дело, које поджиже буну, и нарушава јавниј мир. Мађар шаље апостоле, и шпионе, на све стране, а да људе цепају од цара, под коим су стајали, и од краљевине славонско-хрватске, под којом су стајали: па то није дело, које поджиже буну, и нарушава јавниј мир. Мађар виче: поби Србе у Пешти све до једнога, кад хоће да имају своју народност: па то није дело, које поджиже буну, и нарушава јавниј мир. Мађар напада на мирне сажитеље наше Евреје, новце од њи отима, људе ијм убија, жене пара, децу из колевке растрза, болестнике у кревету пребија: па то није дело, које поджиже буну, и нарушава јавниј мир, покој, тишину и безбедије!!!
А Србин се збира, и договара под невином заставом, да остане и даље веран цару аустријскому, и круни унгарској, а да иште законним путем ону слободу, и ону народност, коју је са собом донео у Унгарију, коју је неко време и уживао у Унгарии, која му је публичним актима гарантирана, па после одузета; уклања препоне, које му на пут овај закониј стављају апсотоли мађарски, подмићени званијем, новцем, и обећањем; дере писма и протоколе, кои су заведени на помађарење његово; смрт враћа за смрт, којом нападају на њега апостоли, и шпиони мађарски, не дајући му ни Богу помолити се с миром; сам на ново хвата, и убија не побољшавајуће се злочинце, које је из тамнице пустио по обштој данас погрешки Европе, и кои су сви често зато онде седили, што нису имали чим искупити зли дела свои од беззаконни судија: то је, и само то је дело, које поджиже буну, и нарушава мир!
А да Србин не тражи свои права; да прими језик мађарскиј уместо својега; да записује децу своју у протокол мађарскиј; да верује, и клања се уводама мађарскима; једним словом да Србин буде Мађар: без сваке сумње слободно би мого и говорити противу цара, штогод хоће, и убити Евреја, коликогод хоће; и палити кућа, у коима се говори, да је Немац бољиј од Мађара, коликогод хоће. Никаква ту изследованија не би било, никаква затварања, никаква суда, никакве казни. Ето то је правда данас мађарска! То је слобода, равност, и братство мађарско!
Па кад знаш, брате Србине, већ један пут, да је то тако; а ти не ослањај се сада већ ни на што друго, но тражи, као то си и почео, законим путем, своја права, своју народност, ослањајући се на правду, и милост твојега цара и краља, кои је свим народима своим дозволио жеље, и молбе своје њему, као правому отцу подносити.

Из Н. Сада. Рад свој искрено љубеће душе у Н. Саду највише сад о том настоје и послују да Србљима нанешену ону срамоту и љагу коначно униште. Знате ли Србљи! да је у Унгарии по онима пределима, где само Србин живи, прекиј суд обнародован? Што се нас Новосађана тиче, ми смо крепко одважили ту срамоту с нас спрати. Обштество је наше на мађарскиј министериум писмено захтевање оправило, да се одма прекиј суд укине; а на сва друга србска обштества разаслаће печатане позиве, да и она, која су под том срамотом, ваљда за крваве услуге Унгарии учињене, одма на речениј министриум захтивања своја за укинуће преког суда пошљу. Црне те душе, које су за Н. Сад прекиј суд издејствовале, јесу наши магистратци, кои видећи, да је већ последњиј час њиовом безчовечном с народом поступању куцнуо, на ту су мисао дошли, која се само у њиовој пакленој души закотити може, да ће Србљи на велику суботу, кад Римљани стану торжествовати васкрс христов, на њи напасти и све иј потући. К томе напусте полицаја варошког, неко швапско копиле, коме нико ни он сам незна ни отца ни мајке ни места рођења, и тај се Ковачевић зове, да иде по мађарском крају бунити Мађаре, да су се Раци сложили, да покраду све варошке касе, и да Мађаре поубијају. Другиј овоме раван потурица Фунтак исто је тако радио, и још у Петроварадин ишао, и тамо ђенерал-команди Србље тужио и облагивао, и оружане отуда помоћи против Србаља искао: а свега је овога управитељ варошкиј биров Ланг, она наказа швабска: ово су највећи гонитељи Србаља – као магистратци, ал' су барем иноверци.
Сад послушај Србине! Србље сенаторе, Вука Бранковића најревностније последоватеље! Напред излази ти и телом и душом и делима и поступцима црниј и прецрниј Ползовићу! тебе првог стављамо у србску читуљу вечитог проклетства, ти си она гуја био, кои си Србље по Н. Саду давио. За тобом нек' дође твој сладкиј брат Стојановић капетан, ова крвопја н. садска. Кишјаношу Сенатору зато Србљи само замерају, што се с ове две гује меша: па зато опет од њега се Србљи никаквом злу не надају, познавајући његову поштену душу и срце. Старац Јовановић сенатор давно је постао правилниј бадаваџија или кои се ни у што немеша, само што је се дао познати, да воли што је прекиј суд обнародован. Хаџић многа је добра Србљима чинио, али то није ништа, колико би он могао учинити. Старац Камбер иде за струјом народног духа, за које му вечита буди хвала.
Како је прекиј суд објављен, одма су се неколико честити и ваљани Србаља чисти као најчистија пшеница, сложили, и таки отишли су у Бечеј кр. комисару, да се туже, и моле да ову србском народу нанешену увреду уништи. Да ли ће он услишати молбу своје браће, видићемо. У Н. Саду се највише преком суду радује – онај тридесетогодишњиј бачког свештенства оглобитељ, консисторијалниј нотарош Ружић, кои на срамоту архијереима и данас још светом суду заседава. Ова обштепозната крвопија, будући ни варошкиј ни вармеђскиј чиновник није, него само консисторијалниј нотарош, дању и ноћу непрестано је о том настојавао, да га само за сучлана у суду преком узму, јербо је зверска и дивља природа незадовољна, што је за 30 година свештеничку крв сисала и пила и том и кућу своју обојадисала, зажели још и мирске крви да се налоче! И жеља му буде испуњена, драговољно га примише у суд прекиј!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1336 on: February 19, 2019, 09:53:53 am »

С Дунава. (Завршетак писма, којега смо почетак у числу 31. ови новина ставили). 'Министеријалниј лист' Хирлап замера даље 'што се у слободним границе комунитетима, кои нити су војници, нит' свободни грађани, не предаје у школама ни мађарска историја, нити мађарско земљописаније нити мађарскиј језик'. Гле сад, а зашто нису житељи ови комунитета војници, онолико колико су то житељи буди које провнцијалне унгарске вароши, кад оне имаду уредни свои компанија и баталиона ландвераца? и свободни грађани, онолико, колико су то житељи ма које изван границе лежеће мађарске вароши, особито камералне или неслободне краљевске вароши, кад оне имаду уредне магистрате и грађанске заступнике у овима? Него опет оставимо дојакошњу грађанску слободу, свију наши граничарски и неграничарски врошиj, о њој није вредно више ни говорити, толико је она жалостна и преварљива била, а и јоште јесте: без уредне и истините уставне слободе нема праве слободе ни у селима ни у варошима и управо зато сад такову слободу житељи и поранични варошиј и ишту и очекују. Али г. президент и овога унгарског министерства, гр. Баћани, каже, (опомените се: Панчевачкој депутации) да ће обште ради безбедности остати старо устројство милитарске границе, дакле и варошки комунитета у њој! По томе дакле ни одасад неће житељи ови комунитета бити 'нити војници нит' свободни грађани'; него шта? јадна раја. Елоти! ето ти мађарске уставне слободе, коју Мађари исповедају и проповедају и обећавају свима краљевине областима и жительима. Па баш зато, што ови комунитети нису нити ће бити ни одсад 'нит' војници нити свободни грађани', треба у њиним школама да се предаје мађарскиј језик, или, другим речима, треба да се њини житељи помађаре; та с робовима је барем ласно!...
Него, молим 'министеријалниј лист', да ми опрости, што једва сад на крају његовога дописа о граници нађо, гди он министерству мађарском препоручује, да граничарима, кои су 'заробљениј и у главу утучениј (ураво као мађарскиј, осим велики немеша) народ' час пре даде слободу, не толико из 'призора човечества', колико да се Мађари одрже и обезбеде. Ово је јошт од свега збора најбоље, или боље рећи, највише политички. Државну политичку слободу треба – јер је право и благоразумно – дати и граничарима, коју они и тако већ из свега гласа ишту, и дотле ће је на свакиј начин озбиљно искати, док' је год не добију, да се и њино државно и грађанско стање уједначи с оним остале своје по крви и држави браће, која изван милитарске границе под унгарском круном живе. 'Ко робу окове скида, онај је робу првиј брат': тако је, драги Мађари, учините, да Србин, граничар и неграничар, постане и остане слободан, али на длаку тако као што желите и радите, да сте ви, Мађари, слободни, т. ј. слободни и као државни грађани и народ за себе, па ће вам онда Срби бити искрена и, не сумњајте се, признателна браћа! Срби ишту и траже, као и ви, слободу са својом народности, иначе сама слобода без обзебеђене своје народности нема за њи никакве ни утехе ни вредности. Ову и оваку слободу они ишту, и у том им данас помаже силниј дух времена и примери не само њини сродника, остали Славјана, него и сам ваш, као и осталога европејскога света: то ви и сами, мислим, добро знате, па дакле немојте од обести србскиј народ цвелити и вређати, и покушавати, што је очевидна немоћност. Ви онде Мађари, ми овде Србљи, државна браћа, једни уз друге и заједно, у красној држави светле унгарске круне, па благо нама свима сад и на свагда. Слобода, једнакост и братство: нисте ли ви ово троје за вашу политичку девизу узели?! Нека је дакле та девиза истина, а не обмана, не лаж! Дајте пуно право србској народности и србском језику, па се онда не бојте сепаратизма, ни друге државне беде и невоље. Шта сте ви и шта може од вас бити, кад су и док су Срби, а с њима и остали немађарски народи Унгарије, против нас?! Немојте дакле раздирати утробу мајке Унгарије из олости и безумља, и не осуђујте неправедно и продрзљиво и себе и нас, на велико ваше зло, а можда и на пропасти скору и вечиту. Будите благоразумни и праведни, па ћете бити и човечни. Сад вам је прилика дошла, да србскиј народ за свагда обвежете и да га за брата свог придобијете; услишајте његов глас, па не оклевајте, и не одлажите на сутра, што данас учинити и свршити можете. – Јошт једно, али полако, само на уво: Браћо Мађари, ми се завађамо, а онај трећиј, знате ко, томе се радује!!
Темишкиј бан, П. Чарнојевић, као краљевскиј коммиссар добио је власт мача над животом људиј за све области и крајеве, у коима Срби живе, као што сте то већ чули. Оће ли он, рођениј Србин, убијати и вешати и оне Србе, кои се труде, да своју народност спасу и утврде? Је ли покрет за своју милу народност кривица, за коју ће се Срби у Унгарии 'преким судом' штандректом губити? Ако је то тако, како се г. П. Чарнојевић, као Србин, могао примити овакове грозне и ненационалне службе и власти, па јошт сад, кад се у прсима целога србскога народа изродила према њему, као потомку блажене памети деспота и господара србскога Арсенија Чарнојевића, не мала симпатија, са топлом жељом и крепком намером, да га у средини својој и над собом види подигнута и послављена, као што су му негда предци његови били!? Оће ли њему Мађари моћи оно накнадити, што он сад може код свога србског народа изгубити!? Но утешимо се сад тим: крвъ није вода; шат не буде свој своме, што зао туђин може бити....   І. С.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1337 on: February 19, 2019, 10:10:49 am »

Из границе у Срему, 25 Априла. Из свију новина, које у Пешти излазе, и из свију дела Мађара, видимо, да Мађари Србе, Хрвате, Словаке и Рушњаке за народе не признају и да једнако наваљују и на то иду, да имена: Србин, Хрват, Словак и Рушњак изчезну и више се нечују: а напротив овога, да само име 'Мађар' свуд се чује, и да ово обвлада! Мађари једнако лудују и у тој фантастичној идеи живе: своју владу чак и до црног мора и Цариграда распрострти; а да би ово вероватним учинили, лажу свет по новинама, да сви народи, крај Дунава живећи, велику наклоност к њима имају! О бедни Мађара! Зар они незнају и неосећају, да ијм је и сама црна земља, на којој живе, противна, и зар се неопомињу, од куда су у Европу у хордама дошли?! Браћо славенска! небојмо се претња мађарски него сви сложно и јединодушно радимо, јер сад је или никад време дошло, да се као храбар и славан народ покажемо, кои зна своју светињу: име, језик и народност сачувати: свои славни предака: Св. Саве, Душана, Обилића, Косанчића, Краљевића Марка и други многи достојним показати се; и као народ, славниј и историческиј народ међу европским народима устати! – Шта су, браћо, Мађари у Европи? једна хорда туђоземна, која мисли у данашњем времену оно у Европи да чини, што су њини преци чинили! Фанатичан помађареник Вемелини позива све Мађаре на оружје, па да Хрвате, Србе, Словаке и друге народе, у Унгарској, па и изван ове живеће покори, и после ијм са наџаком и сланином у руци заповеда, као што су њини стари стада у Азии чували!! Чујте ово предрага браћо, ал' се небојмо ови људиј, кои се међу нама налазе; него се сви, што брже, оружајмо чим нам је год могуће, па ако Мађари на нас навале, као што се спремају, онда са севера и северозапада удри ти јуначкиј Словаче, а са југа и југоистока ми ћемо с браћом Хрватима!! – Недајмо се, предрага и премила браћо, обмањивати никаковим обманама непријатеља наши, с Мађарцима и издаицама рода доле без икаква милосрдија, а сви сложно и јединодушно против непријаеља наши, па је известна наша победа!! – Овако ми сремски граничари мислимо, а уверени смо, да и сва остала наша браћа овако мисле, кои знају да је највећа светиња свом народу: име, језик и народност: зато ијм и ми наша осећања одкривамо, братске руке пружамо, и на слогу и једнодшије позивамо!!

Из Парабућа. Учитељ овдашњиј г. Сава Павловић предложи народу, да би по примеру други родољубаца требали и они протоколе мађарске из цркве као свегог дома да изтребе и сасвим искорене, – говорећи: да је стид и срамота, да су то и досад трпити могли. Народ увидећи истину ови речиј, намери предложено одма извршити; но међутим дочује то г. судац вармеђскиј, кои ствар предупреди, и учитеља потајно у Сомбор оправи, где овај одма под затвор дође. За ово дозна похвале достојна младеж сомборска и одма оде г. сенатору и директору Петровићу, молећи га, да би одпуст овог невино-страдајућег издејствовати доброту имао; – но г. директор у кратко одговори: да се они тога посла мане, јер је он као бунтовник (?) ово заслужио. Овде би ја истог господина питати могао: коим су правом могли нама наша назови браћа протоколе ове и у цркву наметнути, којом они ни у чему располагати нит' су право имали, нити ће икада имати? Ово је било и остаје насилије и безаконије, може л' се дакле онај бунтовником назвати, кои из намере беззаконију овом на пут стати, народ о томе извести? То остављам нека народа мненије реши. – У Сомобру се на много места вију заставе мађарске, па и на самој нашој цркви!! Познато вам је, да је и код нас прекиј суд проглашен. Ово је прва љубави рука, коју нам Мађари пружају; но ако Бог да, биће и последња. Немојте мислити, да је ова вест насу бригу бацила; ово је прекиј пут, коим ће Мађари сами себи врат сломити. Известно чујем, да су Н. Сађани у обштественој 19. Апр. држаној скупштини противу неупутно оглашеног преког суда торжествено протестирали. Ово ће се репрезентирати новосастављеном мађарском министериуму, кои је истиј суд тако несмислено огласио. Репрезентацију да сачине одређени су: Јован Раић, Ђока Стратимировић и Др. Петар Јовановић. У овој репрезентации изјавиће се силно огорчење због оглашеног преког суда изкључително у оним пределима и градовима, где Срби живе и у коима још никаква движенија предходила нису; изјавиће се, ако се протестација њиова и жеље њиове не уваже, да ће се Срби онда обратити на своју браћу Славене, да би ови за њи путем дипломатичким преко свои правителства посредствовали. Ова репрезентација на србски преведена већ је под печатњом и разаслаће се са једним спроводителним писмом на сва србска обштества, да би и ова такову од своје стране подкрепила. Чим буде печатана, послаћу вам један ексемплар.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1338 on: February 20, 2019, 10:28:25 am »

Из Меленаца, 23-г Априла. Читам разглас Новосађана због преког суда изданиј; читам и сузе проливам гледајући, како Србљи у највећој србској нужди пишу онако, како ће иј редко кои разумети моћи. И Новосађани написаше онде најслабије; где је требало најјаче написати. Тако би требало, господо и браћо новосадска, после ваши други разговора на првој страни завршити овако: 'Ми молимо дакле да се прекиј суд распростре само на оне, кои краду, арају, неправедно убијају, и на оне, кои пале, и то само онде, где досадања власт није у стању овакве зликовце сама казнити'. А другу би молбу могли овако завршити: 'Молимо, да се прекиј суд изрече само на оним местима, где би се буна против правителства заиста догодила и где обичне и умереније судејске мере буну утушати неби могле; и онде се изјасњавамо, да донде Чарнојевићево пуномоћије због преког суда уважити нећемо: докле се год у овом смислу не напише'. Него збиља Новосађани, ко вама даде право оглашавати, да су Кикинђани и Бечејци прекиј суд заслужили! За Бечеј можете се којекако и оправдати, јер су ту робови, као што веле, куће рушили и палили, дакле за бечејске робове ваш прекиј суд нека постои; али зашто озлобисте Кикинђане, кои су свој живот од катана мађаронског магистрата бранили? Еј Новосађани, Новосађани, кад нисте кадри, и кад нећете помоћи: а ви не мојте браћи ране позлеђивати! Неби овог преког суда ни било, да сте ви Новосађани, као прво србско у Цесарии обштество, на великиј четвртак сами на све србске обштине расписали, да своје заступнике, што пре могу, у Новиј-Сад договора и помоћи србске ради послати не пропусте. Гледајте, па се поправљајте; јер ће другчије и нама и вама зло бити. Скупштину, и то од 20.000 наоружани Срба, дајте што пре; не шалите се! Враг стои за вратом!

Из Аде. Мађари хоће, да се зову нација, али сви други народи у Унгарии фајта, пасма, сој. Чујте браћо по Богу, и Немци, и Французи, и Енглези! Немачкиј народ, славенскиј народ, влашкиј народ, кои живи по Унгарии, нису ништа друго, него рассе људске! Ја се надам, да ће они следству за љубав, какве су памети, и реч фамилија узети само за себе, а другима народима у Унгарии дати накот; да ће њиове жене рађати, а наше котити; да ће њиов пород звати се деца, а наш скотићи. Судите браћо, и по тому, имају ли право, што по нашима новинама говоре, да је калвинско-мађарскиј народ једно јоште много зелен, а друго пијан од неумерена родољубија, па да зато ништа паметно не ради ни на дијети, ни изван дијете? Судите браћо, кои живимо у Унгарии, а нисмо мађарски Калвини, је ли то право, и човека достојно, трпити и даље ту надменост мађарски Калвина, по којој презиру, и у срце вређају све друге људе у Унгарии, боље од себе?

Из Новог Сада. Ево браћо, како нам стои отечество. Силни спаије су нам незадовољни. Неизбројена множина благородника диже се. Буњевци, и сви католически Мађари, презрени од Калвина, устају на ноге. Хрвати траже своју самосталност. Срби траже своја права. Словаци траже слободу свога језика и народа. Власи траже самосталност своје цркве. Немци не трпе, што нема ни једнога Немца у министерству унгарском. Све нације у Унгарии разљутиле су се као лавови, што иј Мађари називају рассама, као коње, и псе. Свака је ова противност праведна, и човека достојна. Зато милиј роде србскиј! не престај данас тражити, као што си одушевљено почео, сва стара твоја права, путем законим, у верности цару, и краљу и отечеству. Сваком своје мора бити, и мора се дати.

Са Саве. Писали смо пре неколико недеља у Карловце знаменитом једом лицу, да се уговори између народа нашег и краљевине унгарске закључени, кои се у народој архиви Карловачкој у оригиналу находе, што пре печатају, и народу нашем на обште знање саобште. Па се чудимо, како на то ни гласа, ни послушанија, ни одговора каква не добисмо. Мора бити, да иј не може секретар тамошњиј да изнађе, јербо му те ствари не долазе често на руку. Давање народни новаца под интерес много је знаменитии посао. А од други старешина надамо се, да ће народу леп, и утешителан изговор на то дати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1339 on: February 20, 2019, 10:47:30 am »

Из Новог Сада, 22. Априла. Мађарскиј министериум одвећ јако се са Србљима, кои у овој краљевини живе, занима. Г. митрополиту је истиј писао, да особито гледи, да се Србљи унгарски никако са Хрватима не саједине, а преко свога народа да дејствује и на Србију за ползу Мађара. Како се из Пеште по новинама нашим подбуњују Србљи у Турској живећи, да противу Турака устану, то смо видили и једнако видимо; без сумње би Мађарима здраво у рачун то ишло, да се тамошњиј србскиј народ, у ватру баци и са Турцима зарати. Сад најновије поводом изступљенија, које је народ у великој Кикинди и Срб. Бечеју починио, прогласило је мађарско правителство прекиј суд не само за та места и њиова окружија, него и за друга, у коима Србљи живе, а где никако иступљеније догодило се није, као у Новом Саду, у шајкашком батаљону, у панчевачкој регименти и т. д. за комисара пак, кои да с тим преким судом свуда ради, наименовали су г. Петра Чарнојевића. Србљина, да он један од најзнаменитии људиј у народу србском, везује, затвара, окива и веша Србље!!! А у прогласу истога штандрехта свога не јасно кажу, да и онај свакиј под тај подпада, кои би такво што радио у народу, из чега се буна, крвничење и робљење породити може, чиме су очевидно хтели да забране и укину буђења народа србског за своју народност и праву слободу, која су у најновије време почела појављивати се. Тако су исто и поводом тим, што је народ наумио и одредио сам чрез своје представнике 1-г Маја у Н. Саду скупити се и договорити за своја обшта дела, одредили брже, да се конрес народниј (кои су они само у црквениј прерушили) 15-г ист. месеца у Карловцима држи, очевидно само, да би посао и намеру те скупштине народне осујетили.
За одвратити наш народ од симпатије и свезе са Хрватима, мађарска партаја чрез своје свуда не само међу границама Унгарије него и у Славонии то распростире по народу, да Хрвати хоће да све опет онако буде, као што је пре било, а Мађари, да су дали и да хоће народу ослобођење од роботе и десетка и т. д., које ће изгубити и опет под те терете подпасти морати, ако се Хрватима предел подвргне. У Срему је велика у томе агитација, којом првиј поджупан Житвај управља.
У вел. Кикинди и Бечеју, као што чујемо, људи се хватају и затварају, пак се изслеђују злосрећни догађаи тамошњи са помоћу војене силе, која је доведена, али ексекуције још никакве није било. Непријатељи србског народа ништа друго и не желе тако ватрено као то, да Србљи, за своју народност и слободу одушевљени, наведу на онаков иступљенија, каква су у Кикинди и у Бечеју догодила се, пак одна да иј затворају, окивају и вешају, те се тако народ истиј у главу убије. Ко је дакле правиј пријатељ србског рода свог, тај свакиј треба сад све своје силе на то да употреби, како ће народ с једне стране одржати се у реду и миру, да никакво зло не учини, а с друге опет не клонути духом и не изгубити одушевљење за своју народност и слободу, него оне све искати и одржати, на што право има.

Из Панчеваке регименте. И ја као Србин живећи међу Србима, случајно нађем међу другим новинама и ваше последње од 23. Апр. под бр. 33. Овде у додатку другом спазим два одпадника србска из К., кои се нису хотели приволити, да се на захтевање наше браће у држаној скупштини у Црепаи подпишу. Ја иј именом целога србског рода као издаице одкривам, а да су два господина из Ковина, онај један господин са црвеним пасом јест парох ондашњиј Матеј Предраговић, а другиј господин са белим шеширом и зеленом челенком јест Константин Теодоровић. То су та два издаице србске! – Проклета ијм душа –!!    Правко Истинић.

Из Бачке. Ми најбоље овде нестоимо, издаица браће наше премлого имамо. Племићство је у издајству прво. Проклетиј онај србскиј син и племић, Стева Зака, штета што у Бечеју није изригао своју издајничку душу: ал’ му је глава на свои девет места добро попробијена, и буџама по ногама је и рукама и плећима, као што је заслужио, намацкан. Ми се у Бачкој највише страшимо наши старешина: по варошима од сенатора – по вармеђи од србски племића, каковиј је после Заке најгориј јаросор Лука Јеремић. Србљи вармеђаши у Бачкој, највећу заслугу своју налазе и полажу у том, кад могу србског свештеника или учитеља, кои народност своју брани, везаног у Сомор однети. У краткости времена ово нека вам буде за сад доста. Првом приликом обширније ћу вам о нашима стварма говорити. 

Из Фелдварца. Овдашњиј народ врло се добро влада, и неда се ни најмање догађаима бечејским уплашити, као и проглашење преког суда ни најмање не успева, почем они веле, да нема тога, што би њи од свога народа одцепило, и ако узтреба, да ће лако они сву ону мађарију, која је овде истребити. Ономадне су се пред обштином договорили, да ће у силном броју на скупштину у Н. Сад доћи, да се и они другој браћи придруже. Живи били! Угледајте се и ви остали Срби, ове бачке међе, у ову браћу, јербо сте се уверили, да вас хоће мађарштина живе да погази, и сбрише с лица земље Божије.   Правдић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1340 on: February 21, 2019, 09:12:39 am »

Из Пеште. Неколико речиј Свет-Андрејцима. Браћо! време мрака већ је прошло, проујало је време сужанства и робства, нема више времена бојања плашења, нестало је време господарства, раздора и неслоге; а на место они дошло је време паштења и трудења, време слободе, једнакости, сајужења и слоге. Никога скоро нема, кои би и сад још чамио и спавао, никога нема, кои би још лењствовао, и по мраку тумарао; сви сада раде, сви послују, и из мрачне робства тамнице на лучом слободе осветљену пољану излазе. Нико се сад мисли своје изјавити не бои, свакиј сад оно говори, оно пише, што мисли, и што му на срдцу лежи: нема више господара, кои би могао оног, кои слободније о рода свог добру говори, ухватити, и смлатити могао; нема силе, која би и сад још, кад је време слоге и сајужења настало, на пут братској слоги стати могла; нема тако силног начина, по коме би се препречити могло, да се жеље једноисте браће не испуне; нема тако силни и јаки препона, које би на путу стојати могле, да сајужена браћа једноутробна к цели не приспу. (Вредниј г. дописатељ јамачно још није знао за проглашениј прекиј суд. У.) Сва се друга уништила сила, и само једна у слоги народа заостала је, коју нико оборити неће моћи; и тако све се оно срушава, против чега народ сложно устане; а све се збива и испуњава, што народ у слоги жели и захтева. Време је дакле слоге и сајужења, време радње и паштења настало. Дух времена овог и србскиј је разумио народ и зато многи подигли су се, да давно жељну обшту цељ постигну. Цељ ова обшта је та: да се самосталност народа србског, утврђење језика и народности наше, и ови обезбеђене у живот уведу. Но ко к цељи хоће да приспе, средства ваља да употреби. У околностима садашњим цељ ову Србљи да постигну, најсходније је средство: саједињење свију србски обштина, саједињење сила наши. Многе србске обштине средство ово су већ изабрале, и између себе сајединивши се узајамно већ и раде, и чрез писма и друге обштине у круг свој позивају. Но на жалост, гдекоја обштества дух времена још нису постигла, те глас позивајуће иј браће нечују, или ако и чују, не разуму тај, неће да разуму. Једна од оваки обштина јест, браћо, обштина ваша, обштина Свет-Андрејска; она обштина, из које је круга србство негда дичне добивало родољубе, и врстне јунаке, и у којој обштини у старије време србство је цветало; сад пак у овој србство хоће скоро да се у таму заборавности закопа. Мора сваког родољубивог Србљина срце да заболи, кад на вас погледи, и увиди: колико сте се ви од предака, од славни под Чарнојевићем дошавши Србаља, удалили; кад вам завири у варош браћо! и разуме, како у интелигенции вашој гадно туђинство влада, кад сазна, да ви ваше варошке послове туђим, а не своим, водите језиком. Истина, да сте ви у среди туђи елемента положени, да вас гадна обкољава мађарштина, но зато, браћо, опет, много би могла ваша Свет-Андрејска обштина учинити, кад би се за стври народне заузела. Ви велите: шта ми, шака људиј, против толике силе Мађара учинити можемо? та и најмање што да почнемо, све ће нас Мађари потући! – Но не верујте томе, неће Мађари на вас ударити, ма шта ви за народно добро радили будете; неће, велим, јер не може, јер се бои Србина. Великиј је у њима страх од снажни наши граничара, боје се они Србаља, јер се опомињу времена Ракоцијевог. А да и хоће да вам што насилно учине, немогу, јер немају силе. Та цела војска мађарска састои се у неколико региментиј хусара, и мало пешака помешани са Словацима: друго је све туђа сила. А баш и да вам што насилно и чине, зар није боље да и сви погинемо, нежели да се од гадног Татрина и звера азијтског газити дајемо? Зар није боље ни живити, него под Мађарима у робству и сужањству туђинства и варваризма стењати? Мио је живот, рећи ћете браћо! јест мио, ал' је слобода јошт милија, а слобода без народности само је једна обмана. Даље браћо! баш да и жертва будете за народност, ништа зато; помислите само, коликиј одпор, колика реакција Мађаре би постигла; знајте да би ово последњиј за Мађаре удар био. Знају Мађари нашу силу и снажност, а њину слабост, па вас зато и труде се у миру одржати, и којекаквим вас страшилима плаше, док се не укрепе, а после кроиће вам бунду. Зато браћо Свет-Андрејци, небојте се Мађара, примите се народног добра, концентрирајте се са 4 околостојећа на близу села; па ако и нећете, ил’ не можете сходне за садашње време пунктове сачињавати, а ви бар оно, што браћа друга начине, у колико вам је можно, подупирите, и подпомажите, и за своје примајте. Пошљите, као што ће и друге обштине, на предстојећиј народниј сабор посланика једног, ма и два (Не једног, или два, по стотину и хиљаду наоружани посланика нек свака обштина пошље. У.),  и дајте ијм упутство, да и ови народном сабору Свет-Андреје и околни места стање изложили, и молили, да и ове земље, ако је могуће, десптовини србској припадну, ако пак не, а оно да се своим магистратима управљају, или измислите друго какво средство, како би сте језик ваш и народност вашу обезбедили и утемељили. Опростите се туђинства већ једанпут, отворите очи, и погледајте око себе, пак ћете се и сами уплашити, и стидећете се, што сте тако далеко од други Србаља заостали. Опомените се предака ваши славни, опомените се славе некадашње србске, опомените се некадашњи бојева, у коима су стари ваши, као непобедими ратоборци, славу задобијали, помислите да сва земља гдегод Србљи живе, србском ногом је омочена и омокрена крвцом, и зато ако што и иштемо, наше старо, а не туђе иштемо. Живим Богом, прахом стари ваши предака, славом Душана, костима светог, ваше предке у Свет-Андрејске земље доведавшег патриарха молим вас и преклињем: примите се народни наши ствариј, немојте бити тако ладнокрвни, немојте да вас потомци ваши у гробу проклињу зато, што онда (т. ј. сад), кад је требало, радили нисте. Немојте своје одбацивати, а туђе грлити. Устајте браћо! те и ви за обште добро радите, и обште жеље, у колико вам је могуће, подуприте, подпомажите. Уведите србскиј језик у варошке послове, и то у толико више, што прво ни ви сами, а ни народ мађарскога језика незна; друго пак, што је и законом допуштено, да се у нашим пословима нашим служимо језиком. Саједините се с браћом славјанском Католицима, и с овима сајуз обдржати трудите се; знам сигурно, да ће и ови много више волити, да се ствари србским матерњим, ког свак зна, да не мађарским, ког нико незна, језиком воде. Дакле јошт једанпут: браћо радите, делајте, Мађара се чувајте као љуте гује! Пробудите се! Не спавајте!!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1341 on: February 21, 2019, 09:24:58 am »

Из Пеште, 18. Априла. 'Избави нас от лукаваго'. Пре два три ли дана била је од пештанске србске обштине депутација код палатина, и председника министериума Баћана, да захвали, што ће се скоро народниј наш сабор држати. Палатин иј је лепо примио; но кад к Баћанију дођоше, овај ијм на кратко одговори: 'Чујемо, да се Србљи по долњим крајевима буне; но ништа зато, вама ће овде тим горе бити'. Ето ти слободе мађарске! Зато што се доле дижу, да права своја ишту, будући њима ништа учинити не може, прети овим Србљима, кои су горњој страни на броју мало!! Ал' ништа зато, само да хоће и коим што учинити, знам, да би ијм пресело у Србље дирати. Не бојте се браћо ви овде по горњим странама ништа; радите ви за народне ствари, па ако Мађари силу физичну против вас употребе, и друга браћа Србљи против њи ће силу дигнути (Хоће ако су људи, а не бабе с преслицама. Уч.), па будите уверени, да ће вас осветити, и себе тако а и вас обезбедити.
Ономадне, приликом дошавши пољски путника, кад су ови у скупштини пред музеумом помоћ од Мађара за ослобођење Пољске искали; повела се реч и о Русу. Мађари јако и горко се против Руса изјасњаваху. Један између слушаоца повиче: 'да њиове (т. ј. мађарске) солдате ваља против Руса послати, а имено ваља са силним граничарима насупрот му ићи'. Здрава вам слава била браћо драга!!? Зар су граничари ваши солдати? Љуто се варате; србскиј ће граничар још вас у вашу Тунгузију пропратити.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Пеште, 20 Априла. Познато је већ да је владика Будимскиј за началника оделенија при министерству просвештенија, а Јован Хаџић, сенатор Н. Садскиј, за началника при министерству правосудија наименован (За г. Хаџића чујемо, да се није хтео примити понуђене му ове службе. У.). И Паво Трифунац је наименован за саветника при министерству финансије, пак говори се да ће још гдекои Срби у званија понамештани бити. И с овим нас Мађари варају. Они су наумили, да Србљма премажу уста тим, што ће два три или 5–10 Србаља у службу примити. Но тим народу нашем није учињено. Ови Србљи ће до неког времена из службе иступити морати, само док се Мађари осиле, пак ће њиова места опет Мађари заузети. Зато нека Србљи недаду себи чимгод зубе премазати. Ово су и иначе само појединствене апликације поједини људиј, кои званија траже; али шта има народ србскиј отуд? Ми се надамо, да се Србљи неће дати за орудија Мађара против народности србске, пак очекивамо од родољубија свију наши Србаља, да они, познавши дух народа, никаква званија од министериума мађарског примити неће, доклегод ми нашу народну самосталност и самостално народно наше управљање не задобијемо. А кои се прими, онај је издаица рода свог. У конштитузионалним државама само се они на званија постављају, кои су једни принципија са министрима. Ми знамо принципиум мађаски министра, да у Унгарии нема другог народа осим мађарског. Дакле кои Србљин се званија поред овог принципија прими; о томе се предпоставља, да и он тако мисли. А то је заиста издаица рода нашег. Говори се, да су Мађари и међу Србље у Бачку послали неке депутирце, да иј мире са Србљима. Пак још се каже, да су ти депутирци Србљи (На жалост разумели смо, да су ти Србљи Исидор Николић и Тоша Павловић, овај, кои у новинама своима толико телали о својој љубави к Србству. Еј роде неверниј!! Уч.).  Ми познавајући дух Србаља наши, боимо се, да депутирци ови у Бачкој не прођу онако исто, као што су мађарски депутирци у Хрватској прошли. Бадава се шиљу примиритељи ономе, кога је Мађар у срце ујео, а особито кад се очевидно види, да је то примирење само претварање и лаж. Но чудимо се, да се нашао баш Србљин, кои се тога посла латио, и кои хоће да Србље под мађарскиј јарам преваром покори. Но Србљи, кои србски мисле, и у коима србско срдце куца, знаће такове заблуђене синове рода свог с достојним презренијем предусрести, и срећан ијм пут натраг рећи. Министер-председатељ је одпутовао данас у Беч, као што се говори, зато, да се мађарска војска из страни земаља одма, и још пре србског сабора у земљу врати, да би се тако лакше са Србљима разговарати могли. Видите браћо! на што Мађари иду! Они су цару свом непрестано говорили, да нетреба солдате на њи шиљати зато, јер само права своја траже; а кад Србљи почеше своја права тражити, они хоће ијм с бајонетима да одговоре.



* Teодор Тоша Павловић.jpg (49.4 KB, 480x534 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1342 on: February 21, 2019, 10:54:09 am »

С границе. У Бечкереку су затворили два Земунца, што су тамо распростирали дух родољубија, и народности србске. Земунци на то пишу Бечкеречаном, да ијм пусте људе невине, иначе ће првог бечкеречанина, кога у Земуну виде, тај час обесити. И тако невини људи бише пуштени, Слава Земунцем!

Из банатске границе, у очи Ђурђева дне. Наши граничари, пуни жара за цара и домовину, одоше на војску. Неки зловољници трудили су се у народу граничарском те гласова распространити, да се је војска граничарска зато из краине извела и уклонила, да би Мађари лакше језик и народност србску у свој граници укинути, и свој језик накаламити могли, па ако то неби добром вољом примило се, да ће Мађари оружјем своју намеру достићи.
(Да су граничари зато измаширали, да би Мађари лакше своју власт у граници распространили, то није истина; ал' је истина, да Мађари хоће силом на Србе да ударе, кои се противе мађарству. У томе смислу ено Чарнојевић већ дејствује; а чујте и шта Вешелењи говори: он све Мађаре позива, да устану на оружје, па ил' Славене да сатру, ил' сами да пропадну. Не треба л' се дакле и Србима спремати, да силу силом узбију? На ноге, браћо! У.)
Овако само онај може говорити, коме љубав краишника к својој народности и своме језику није позната, и кои страшну силу и снагу границе није искусио. Ми морамо признати, да су Мађари, несматрајући што исторически спомени за чување народности и језика свакиј народ вежу, у најновијем времену против природе а и самог њиовог желања свима другима народима у краљевини Унгарској свој језик наметнути хтели; али ономадашњи случаи у многима окружијама, где народ славенскиј живи, могли су Мађаре обавестити, да се ништа против нарави учинити неможе.
Ми смо далеко од те мисли удаљени, да би Мађари и у сну снили, свој језик у граници буди коим начином а још мање силом или оружјем распространити и увести. У Граници симпатије за мађарство неима, а граница је, нерачунајући оне регименте, које се у војсци налазе, још тако снажна, да може свагда непријатељу своје народнсоти и свога језика 150.000 крепки бранитеља на сусрет извести, и делом засведочити, да се није лако са најсветиима стварма народа титрати.
Мађарскиј језик у свој Европи нема сродне симпатије. За себе дакле требају Мађари да ону ватру гасе, коју су бујношћу својом запалили, и како нам се види, желе да је угасе, а не да још силом, незнам којом и одкуда, на границу нападају. За то мислимо, да наши граничари ужаса неимају, и да којекаквим измишљенијама неверују, него да на миру своја домаћа дела одправљају; и народниј сабор без сваке сумње и о овом ће важном живцу народа договора и разговора имати. - Овај нам је допис дошао из руке једнога Немца. Уч.

Из Петрова Села. Благовествуј земљо радост велију! Овако пиште од неколико дана двојнице Југославенски Новина. Ја гледам, шта ће то рећи. Кад наједанпут: Чарнојевић доби испражњену титулу грофа темишварског; Срби добише штандрет; Кикинђане и Бечејце позатвораше; један кожухар Србин из Пеште, владика Платон Атанацковић, сенатор Јован Хаджић, и конзилиар Трифунац, добише службу код минситерства мађарског; цела фајта србска доби милост држати сабор у Карловцима за дела црквена, и школска; и влашка пасма добиће свога митрополита; и хрватска раса доби бана, као што га је и досада свагда имала; и словачку фелу затворају. Сиђоше и депутирци из Пеште, да све ово сладе, што Мађари раде. Благовествуј земљо жалост велију!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1343 on: February 22, 2019, 11:15:37 am »

Из Руме. Ево по обећању настављам мој посао! – У прошастом моме из Руме допису обзнанио сам вам, шта је у главном сл. сремске жупаније справишту 3-га Апр. п. р. у Вуковару држаном свршено; а сад ћу вам у кратко наш из Вуковара повратак описати и друге неке новости навести, које претаити био би грех вапијућиј на небо!
Кад се справиште довршило, сва су се наша браћа, као што сам већ јавио, весело певајући разишла, а ми Румљани обедовалисмо у Вуковару, одкуд се после подне око 3 сата сви заjeдно кренемо, у намери тој, да у Шид на конак доспемо. Било нас је на 11 коли до 30 људиј. Са развијеном нашом народном заставом пуцајући, и певајући прошли смо кроз Вуковар, и пред вече стигнемо у Шид, где нас народ са громогласним 'живили' дочeка и поздрави. Ову ноћ, коју сам у кругу родољубиве браће наше Шиђана највеселије провео, забилежио сам у најрадостнију живота мога књигу, и та ми као највеселија, и најрадостнија у животу моме ноћ никад из памети изићи неможе, и неће! Зором оставимо Шид, и пред подне стигнемо у Митровицу. С развијеном на крај Митровице заставом пођемо полако кола за коли, најусхићеније певајући, у варош, где нас браћа наша граничари – челичниј овај против душманама зид – такођер са 'живили' дочекају, и најрадостније нам изјаве, да смо ијм у најбоље време дошли јер су се и они баш у тај мах спремали, да слободе заставу дигну, које су лицем на Благовести и учинили.
Застава наша, на коју су млогобројна браћа очи упирала, виорила се пред гостионицом и после обеда народне наше песме по дворани орише се. Ту се и браћа наша Митровчани искупе, и они су нам с њиним веселим хором одјек давали; – ту су нам верност завештали, и искрено изјавили, да ће сви пре србску јуначку крв своју пролити, него се мађарштини придружити! – Нико неможе помислити, како нам је тешко било растати се од Митровчана, од ове врле браће наше, у коима свима један дух дише, једно срце куца за род и народност своју! Али другчије неможе бити! Око 4 сата после обеда, с пуцњавом и веселим песмама оставимо Митровицу, и упутимо се у крило дољно-сремског Србства, Руму. Од честите браће наше неки нас пред селом Вогњем, од Руме четврт сата удаљеном, дочакају, а друга млога браћа пред Румом су нам на сусрет изишла. Сад загрме топови, народне се заоре песме, и ми у највећој слави пешице, праћени од безбројнога народа, уђемо у Руму, где се весеље до неко доба ноћи продужи. Та хвала вам честита браћо Румљани, кои тако ревностно и љубезно браћу своју одпраћате, и дочекивате! Слава вам од целога рода србског, што сте тако ватрени у родољубију, и што ову најполезнију прилику најбоље употребити умете, и хоћете!
Немогу пропустити, да вам што и о Иригу нејавим, о месту оном, које се слогом увек одликовало. И овде је Рогулића отров просут био, и овде је тужан! проклето зеленило угледати се могло! Но хвала Богу, није дуго пардона имало: два три дана, па му је крај био. Рогулић је тај свој јед по Иригу просуо био помоћу неке изелице и опет јаднога Србина Стеве Поповића адвоката; ал' дични наши мудри Ирижани пресекоше његово коварство. – То му је сва награда за погане намере, и сујетне труде његове, што га цео Срем именом 'гадне издаице' проноси. – Но то је за њега сасвим мала награда! Он је заслужио код Мађараца, бар да му за ову главну скупштину право гласа даду, да му није сиромаку труд бадава, а код Ирижана поред имена 'издаице' још прогнање из места. – Али што је ко заслужио, биће му кад тад, правда Божија сваком своју накнаду даје!!
Овде се гласа, да издаицу рода Миту Рогулића вировитичка жупанија истражује, да га казни, јер и тамо је забраздио, и покоре починио. Он је по налогу своје главе Житваја поджупана, и тамо простоту бунио; наговарао иј, да се зеленила само држе, па нек' раде, шта хоће. Он је и Даљцима саветовао, да поред зелене боје слободно разоре митрополитове земље, и друга насилија да чине. Сад се вели, да није у Вуковару, већ да блуди тамо амо, а Сремци га опет такођер вребају: – како ће проћи, чућемо! По свој прилици онако, како је заслужио. – Прекјуче нам је врлиј наш родољубац Биљчевић у Загреб одпутовао, позван од преузв. нашег бана на савет банскиј, кои ће се сад 18-га Маја по р. држати, а затим ће и народниј ови краљевина сабор следовати. Ми смо му срећан пут пожелили: – дичан је из Руме отишао, још дичнии, Боже дај! да нам се што скорије поврати! С њим је заједно у друштву одпутовао и честит наш Србин Владислав Николајевић. Оваки нам се мложили Срби!! – Ово је у хитости; – ако је што изостало, другиј ћу пут додати. 6. је Маја по р. код нас у Вуковару главно справиште, на које силан народ сутра, кажу до 10.000 све наоружани Србаља, одлази; кад се отуда вратим, јавићу вам, шта је урађено, и свршено. Надежда је у целом нашем народу најтврђа, да ћемо се с победом повратити, јер свак, кои се на пут спрема, готов је за род и народност своју крв пролити!


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1344 on: February 22, 2019, 11:40:27 am »

Из Руме, 19. Априла. 14-га т. м. држана је главна обштинска скупштина, у којој се одреде три врстна депутирца, кои ће по окрестним селима ићи, обштества братински позвати, да сви скупа у слоги једног дана у Карловце к митрополиту иду, и од њега да ишту што скорије народниј сабор држати. Ова депутација, како је у прво село Краљевце дошла, буде од тамошњег издаице Хаиновића, биљежника местног, нападнута, и за ребелијанте проглашена, да, и самом нашем судцу Јанчову зло известије противу наши родољубаца пошље, да су сиреч три човека дошла народ на побуну подизати. Судац као заклетиј душманин Срба, и кои је свагда дојако говорио, да је он Бог, а његов измећар светиј кнез Лазар србскиј, нехотећи се о ствари известити, и какове су намере наше, из стопа још за ноћи штафету у Вуковар жупану Житвају пошље с известијем, да су се неки ребелијанти у Руми подигли, и народ на буну подижу, изискивајући од њега пуномоћије, а дојако је чинио шта је хтео, да би иј могао по свом дојакошњем тиранству позатворати и оглобити, као што он то вешто уме, потом вишем вармеђском суду или жупану Житвају, као даии сремском, предати, где би иј он до голе душе оглобио, потом као и до сад свагда под каштигу ставио. Чујући ово наше одличо обштество, таки другог дана главну скупштину сазове, у коју родољубиви наши Срби и самог великог судца Јанчова позову, у коју он и дође, где га о ствари известе, да они не шиљу људе какове побуне ради, но јединствено да позову и окрестне обштине, како би сви скупа митрополиту ишли и предстали, и како би у заједини више обштина о народим делима посаветовати се могли. И тако овде великиј судац од себе писмено да, а морао је дати, да неће ништа противу наша три Србина, кои ни криви ни дужни, но само једном злобом од одљуда и душманина народа србског Хаиновића, кои је и дојако многа зла народу својем починио, своим јавним издајством и обштество Краљевачко на многа зла наводио, облагани, чинити, но да ће ствар одма као лажну наново жупану Житвају обзнанити, и наше депутирце на миру оставити. Ја мислим, да је се Хаиновићу досадило биљежити, пак рад је господарити, уздајући се сигурно, да у каквој жупании мађарској великиј судац или баш и сам жупан постане, а негледи, шта је затупљениј и неотесаниј тупан.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
17-га о. м. депутација је наша у Карловце ишла. Депутирци су кроз Ириг прошли, и од Ирижана одлично са лупом звона кроз своје место спроведени били. Код манастира Крушедола стани се наша депутација, где су и друга места дочекана. Настојатељ Крушедола позове ову сремску депутацију, која се из 16 села састојала, да би љубав имала, задужбину србски деспота посетити. Сви се ставе под наставе у најлепшиј ред, са сакрушеним срцем светој обитељи пођу, звона у намастиру зазвоне, а народ с највећом побожношћу, звуком звона праћен, пред намастир дође. Настојатељ с братством народ пред намастиром дочека. А врстниј наш парох г. Адам Моловић своим крансоречијем поздрави свету обитељ овим речма: 'Обнови се Максиме владико! воскресни мати Ангелино, и погледај унуке и праунуке, и погледај потомство твоје!' При свршетку овог поздрава, настојатељ одпоздрави врлог нашег духовог пастира Моловића и цео скупљениј народ, благослови свету намеру и благе жеље њине, и крену се сви 'христос воскресе'  појајући светој цркви. У цркви је највећа побожност владала. У присутвију млоги свештеника и многобројног народа сам настојатељ молебну за цара, митрополита и цео православниј народ учини. Из цркве су спровођени били по трпезаријама, где су особито и одлично угошћени. Сад народ зажели даље, и настојатељ га са свим братством при грувању звона испрати. На банстолу код реке дочека прва депутација карловачка, састојећа се из протопресвитера карловачког и неколико трговаца, нашу сремску депутацију. На средни банстола друга, само жаром родољубија разиграна младеж карловачка са шест застава народни боја, сви на коњи најлепше накићени и обучени, с викањем; 'живили Сремци, живила браћа наша!' На крају банстола код Дунава дочека трећа депутација наше родољубе, сви ученици мали и виши школа, да и сами богослови, с певањем разни наши народни песама. Овде с једног брежуљка поздрви прота карловачкиј нашу сремску депутацју, желећи ијм међусобну љубав. А одпоздрав са истог места г. проти, грађанима и свој учећој се младежи у Карловци наш г. парох Моловић особито вешто и лепо врати. У спроводу дакле одавде сав народ сремскиј, праћен вешто певаним песмама млади богослова, грувањем пушака и ударањем звона кроз Карловце, где на радост нас свију Србаља са свју прозора по домовима и с једне и друге стране цвеће је од малолетне дечице, невини девица и њежни матери на наше Сремце бацано са викањем: 'да живе Сремци, да живе бранитељи народности наше! да живи слобода и народност!' На сред пијаце дочека и четврта депутација нашу браћу Сремце, где веселим лицем а громним гласом г. Т. Живановић народ поздрави, руком на двор показуући: 'ено резиденције, тамо је онај, кои живи и умире за Србство, тамо је митрополит, тамо је онај, ком сте на посету дошли, тамо идите и благе жеље ваше предајте.' Одавде је депутацја у двор ступила, где опет наш велехваљениј г. Моловић с једног стола г. митрополита поздрави, наводећи све заслуге праотаца наши, како је и на што је народ под патриархом Чарнојевићем прешао, какве је услуге двору аустријском чинио, и каква је права себи и потомству крвљу заслужио, и како су владатељи двора аустријског, предцима своима народу србском дата права свето хранили и потврђивали, а како сад душмани хоће све да утамане, како су све с нас до једне голе душе скинули, и како сад најпосле хоће да нам и име утамане, да се незна, да је кадгод Србаља у Аустрии било, које је сваком, слушајући редког овог сладкоречивог пастира, да и самом г. митрополиту сузе жалости истисло. Живио нам дакле наш врлиј пастир, докле текло сунца и месеца, докле било света и у свету људиј!
Депутација је наша особито од г. митрополита милостиво примљена била. Г. Моловић је на позив његов горе у резиденцју ишао, потому у име његово народ поздрави, изјави радост архипастира и задовољство, и обећа народу сабор што скорије држати, као што је већ свој архипастирскиј позив на све стране послао, на које при концу сам архиепископ крст у руци држећи, велегласно заклетву положи, да ће само за народ и народност радити, живити или умрети с народом. По обеду одреди се депутација, која ће г. митрополита као заштиту своју противу Мађараца позвати у Вуковар на главну скупштину, јер народ бојећи се дахије Житваја, да иј изненадно не нападне с оружјем, која од архиепископа особито примљена буде, и кои је сав свој верниј народ преко ове депутације поздравио, да он, ако само здрав буде и ако му обстојателства допусте, да ће у Вуковар доћи, ако ли не узможе доћи, а он ће за цело г. епископа горњо-Карловачког Евгенија Јовановића, као рођеног Сремца, у место себе послати, а да ће г. командирендеру препоручити, да се неби ни један катана на заповест Житваја из касарне макнуо, и народу какову обиду чинио, као што чујемо да је већ штафета у Осек отишла; а он је уверен да ће Срби и сада, као и до сада свагда образ смерности показивати, и дела своја мирно одправити.
Враћајући се из Карловаца наша депутација је од Ирижана особито с ђацима, с пуцњавом топова и лупом звона дочекана и кроз Ириг спроведена. Сви Румљани су од Ирижког судца г. Т. М., као од рођенога Румљанина, угошћени били. Данас држана је главна народна скупштина, у којој су депутирци за Вуковар на конгрегацију изабрани, сви одабраи родољубци, међу коима, и два пароха јесу. 22. т.м. депутирци одлазе у Вуковар. Ноћас у пол два сата дошла је штафета нашему г. правдослову Францу Билчевићу од самог бана хрватског, и он сутра у име Бога полази у Хрватску у делима народнима. У колико се радујемо, што је овај особитиј муж те чести од бана удостојен, ми исказати неможемо; али да је само после конгрегације то било, сад би нам врло нуждан био. Љубав наша нека га прати. На жалост приметити имамо, да нам се један Србин потајно Мађарима подвлачи; желили би да се својој једнородној браћи поврати, и у братинској љубави дела народна одправља, иначе ћемо с њим као с другим издаицама поступити.


* намастир Крушедол.jpg (265.2 KB, 997x750 - viewed 19 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1345 on: February 23, 2019, 09:49:52 am »

Протестација вароши Ново-Садске противу преког суда.

Љубезна браћо и суграђани!

Да би право означење мађарског министеријалног решкрипта, у призренију преког суда (штандрехта), у објављенима пет међама, као таковима, у коима по већој части Срби живе, точније се уразумети могло, сиреч да би нам мађарскиј министериум определити изволио, какови управ преступници реченом суду принадлеже, да се не би може бити и србске народности наше милиј жар за кривицу речене казни достојну вмењавају, обшество наше, за дужност је држало овде изложено представљање на мађарскиј минситериум упутити, и нас драга браћо Срби! ради свог већег безопасија, и миле народности наше утврђени, братински позвати, да би се и ви од наше стране поступку овом сходне кораке благовремено учинити не пропустили. – Садржај представљања је следујућиј:
'Том основоположенију следујући, да сваком слободне државе грађанину право пристои ход правителственог делања с внимателнима очима попратити – недостаточности одкрити, и против случити се могући злоупотребленија са свом силом предохранити се – долестављено црквено обштество против обсадителног стања, у које се ова варош, и суседни предели, у след уређени од 27. Априла т. г. числом 285. стављају, министериуму ова примечанија предложити усуђује се. Наименованије господина великог Жупана Петра Чарнојевића за кр. комисара са неограниченим пуномоћијем у онима земље странама и отуда произтичуће уредбе, у душама су наши сограђана двогубо чуство побудиле: чуство радости, но и знатне туге, великог неспокојства због пространо значећег и дволичног смисла ови уређења.
Радошћу смо одушевљени били, видећи да правителство крепком руком стара се свако нападање против безбедности лица и имања одвратити, и тако грозности анархије предупредити – ми смо му зато благодарити дужни, и уверавамо правителство, да у случају кад не би обични судови наши довољни били, ми би сами за обнародовање преког суда против разбојника, паљеника, убијца, и свју они, кои правце на такова подстрекавају, молили били и са свом силом извршење најжесточии макар казниј подпомагали. – Но како у изложенију тако и извршенију ови уређења находи се нешто, што с оним правом нашу бригу побудити може.
Пре свега видимо ми у овом неопределителном, пространога смисла израженију, као: подизање, побуна, преврат законог реда и проч. велико и пространо поље самовољству отворено, које би се лако, особито од садашњи наши још независимом владању привржени магистрата – осим криминални случајева, такођер на свако политическо, исправљања каковог ради движеније, обратити могло. Могло би се против политичног покрета, овог извора сваке слободе, с коим се нашем отечеству садашњиј пожелениј вид – нашем правителству суштествовање издејствовало, исто тако мач губитеља потегнути, као противу убиства и крађе. То би било правиј подсмеј правдо-дражаве; и безбедност лица била би од стране самог конштитуционалног правителства нарушена. Ми молимо дакле, да би се чрез точно и строго означено определеније, свако могућно тако несрећно злоупотребленије предупредило.
Друго против чега торжествено себе изјаснити морамо, јест проглашавање бунтовнички закона, у овима само од Србаља обитавајемим пределима, и гди су обични редовни судови по себи достаточни. Ми ту видимо неко непрјамо нападање на нашу народност, неко опадање и увреду оног народа, кои са својом верношћу свима другима за образац служити може. – Истина да су се у Бечеју и Кикинди ужасна позоришта анархије догодила – ми се равно свим честним напротив тог ополчавамо – и желимо, да се виновници и участници заслужно казне: но ови догађаи јесу само местни, понавише несрећним општењем робова произведени – при коима опет не види се никаква политична цељ, никакво подизање, а најмање у овима пределима распрострањена побуна. – Та и у Пожуну случише се подобна ужасна позоришта варварства: у Пешти бијаше република проглашена и уништожење санкције прагматичне покушавано; и нико не држа то за побуну, нико прекиј суд не обнародова – јербо су дела била путно толкована, сиреч као следства ексалтације или предразсуђењем побуђени страстиј. Каковим се дакле правом мирне вароши као Сомбор, Суботица и Н. Сад побуне стању проглашују, – гди је та побуна, разве ако ли се може бити закони покрети Србаља ради удејствовања свои државни са Мађарском уговора, и обезбеђење своје народности за такове не сматрају? Предлагајући ми ово министериуму молимо, да би се точним оределенијем овога уређења свако злоупотребленије немогућним учинило – молимо да се наредбе учине, да се прекиј суд само на она места, гди је побуна дејствително произишла, и обична средства судејска ту уталожити не могу, ограничи; јер је иначе лако могуће, да се наумљеном са свим противно дејство произведе, и вопросна мнима побуна у дејствителну преобрати.'

Из заседанија Србског Обштества Н-Садског 20. Априла 1848., торжествованог.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1346 on: February 23, 2019, 10:01:53 am »

Проглас Ђорђа Стратимировића србском народу – упозорење какве људе треба да бирају за представнике у предстојећој народној скупштини.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Љубезна браћо Србљи!

Како у животу појединог човека, тако и у животу народа, има маговенија, од кои читава њиова будућност зависи – кои добро и мудро употребљени, величину и срећу тог народа за сва времена обезбеђивају, пренебрегнути пак у пропаст и таму га низвргавају. –Да ми у таком одважном тренутку живимо, безсумнително је; – јер осим тога, што ми другим народима равно политичкој зрелости и добрим државним уређењма тежимо, имамо јошт за независимост наше народности борити се – имамо старати се, да наш милиј језик, и наше славно Србско име против сваког неправедног насртања обезбедимо.
Добри, побудителни знаци красне будућности показују се код све једноверне и једнокрвне браће – светиј жар одушевљена обдржавања народног благополучија ради – свима чуствителнима обвладао је – сад само старати се треба, да се овај жар устрои, и к достиженију добра употреби, да се не претвори у бурниј огањ, кои ће не само пророке истине, него сав народ наш прождрети, и уништожити. – Тај великиј и тежак задатак све узмућене силе ка обштем добру употребити, будућој народној скупштини принадлежи. Онде ће се представници са свију крајева Србства скупити – у њиовим рукама лежи будућност и срећа целог Србског народа. Ко не би дакле желио, да избор на достојне мужеве падне? И ми смо о важности те скупштине уверени – и ми желимо да само достојни за представнике народа изберу се, зато овде свој једноверној браћи за правац оћемо да објавимо, какав треба онај муж да буде, кои ће за преставника на народну скупштину послан бити.
Знате ли дакле, браћо! какви морају они мужеви бити, коима ви право у руке дајете, вашу судбину у Новом Саду одважити? – Треба да је муж уман, слободан, независим – а пређе свега: Србљин мора бити од главе до пете. Искрено мора он желити побољшање стања рода свога. Није лармаджија или блебетуша тај потребниј правиј муж – јер таки су људи ко добоши – многу ларму чине, а изнутра су шупљи! – Они све обећавају, а кад иј питаш како ћеду реч обдржавати – онда ти одговор дужни остану.
Зато браћо! не ко само добро говори, него оног, кои као правиј Србљин дела – изберите; али незаборвите избраног, за сва наш народ касајућа се закљученија под одговор узети. – Кажите му, да желите верно се држати вашег краља и Србског народа – да оћете да зло престане, и добро јошт боље да буде – да желите да једаред и Србскиј народ оно место у числу народа садобије, које је већ одавно крваво заслужио. Али кажите и то, да не желите требљећи раж и чисту пшеницу искоренити, а да се сав ред наопако преврне; јер гди закон и правда престане онде само злочинци добивају – а свако добро тоне.
Зато промислите добро пре него што изберете – договарајте се међу собом, да уразумете, кои су најчеститии и најврснии мужеви међу овима, кои на то званије изгледају. – Немојте то за неку лакрдију сматрати, јер мислите, да ако лакомислено и зло бирате, сами себи ћете највећма шкодити. Наћи ће се даље, браћо! много људиј, кои ћеду нам добар совет дати: кога да бирате, кога не, али пре него што том совету следујете, размислите се, јесу ли ти мужеви вашег поверенија достојни, кои вам тај совет дају.
А ви браћо граничари! недајте се старим предрасуђењем, као што су чин – званије, и пр. варати, помислите да сте слободни мужеви – делајте по том, па гледајте, јели муж вашег поверења, обрштер или простак – изберите ма и најмлађег и најмањег, само ако је за то способан и те части достојан. А напоследак будите готови, све што народна скупштина сврши, радостно примити, а ако треба, свом силом, ма и с мачем у руци извршити.
Сам Бог с вама. – Важно је дело! Срећа или несрећа, читава будућност наша од доброг избора зависи. – Желим да можете, браћо! рећи: Само достојни мужеви били су у Новом-Саду скупљени!

У Н-Саду, Aпр. 1848. Георгиј Стратимировић.


* Ђорђе Стратимировић.jpg (98.38 KB, 480x534 - viewed 23 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1347 on: February 23, 2019, 10:06:49 am »

Најновије. При закљученију данашњег листа добили смо поуздано известије, да је у држаној у Вуковару 24. т. м. вармеђскиј скупштини, где се Мађарац, Житвај, као поджупан, из петни жила трудио, да мађарство обдржи, народна страна сасвим превладала, закључивши: да се ново мађарско правителство никако неприпозна, но да се тесниј сајуз са Хрватском одржи, и да се коначо народниј србскиј језик у све јавне послове уведе, као што је од онога часа и уведен био. На ову скупштину слегла се силна множина народа како из сремске жупаније, тако и оближњи предела, а нарочито из Варадинске и Бродске регименте. Из ове последње, како чујемо, сам је обрштер са 8 компанија дошао, да на поредак пази, па и ово присуство храбри граничара много је помогло победи народне стране; јер се истиј г. обрштер, ако и рођениј Немац, ипак за народну страну изјавио, коме зато буди чест и слава пред целим светом. Овај случај показује нам, да праведна ствар народа, ако ће се Бог зна како противници против ње упињати, мора надвладати. Где је правда, ту је и Бог: а праведницима Бог помаже. Чест и слава родољубцима, кои су овде победу народној ствари мирним начином извојевали!
Шајкашкиј баталион у Бачкој одбацио је Чарнојевићем проглашениј прекиј суд и послао га мађарском министеріуму натраг! Живили јуначки Шајкаши!
Сада баш добили смо, ако и не сасвим поуздану вест, да је кр. комисар Петар Чарнојевић у Кикинди дао 6 врли и одлични Срба, под лажљивим изговором као бунтовнике, обесити, и то: 4 адвоката, и 1 отменог трговца са младићем сином. Ако ово буде истина, па Срби ове невине жертве своје не покају; онда, браћо, небо ће се над нама провалити, земља ће се отворити и све нас прогутати. Проливена крв у небо се диже и освету вапије!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1348 on: February 25, 2019, 11:07:11 am »

Србске Новине, бр. 35. од 30. Априла 1848.

Дописи. С Дунава. На основу права, која нису могла застарити, и по јасно изјављеној жељи народа Србског у Унгарии, ја сам ови дана написао и у србскиј свет пустио Глас родољубца о Србској деспотовини, којега је претеча било оно моје у чис. срб. новина ови 33-м напечатано писмо. Мај 1-иј није далеко; видићемо оће ли с њим пожелана зора боље будућности и овом народу заплавити.
Свакиј родољубац чини и дужан је данас чинити, што год може. Ја засад пишем и предлажем за мој род, што умем и како умем. Ево вам сад, у очи србске скупштине, јошт једно моје писмо, и у њему јошт једну моју мисао.
Да је братске слоге и добре среће код обе стране Хрватско-Славонске и Србске или боље рећи код свега нашег једнородног и једнокрвног народа, онда би, како се мени чини, најбоље било, да се овако наша народна ствар под круном Унгарије дотера и испослује:
1.Троједна краљевина Далмације, Хрватске и Славоније, па с њом заједно и у једно Војводство Србско од Срема, Бачке и Баната, колико су ове последње две земље србске, или дотле, докле Србљи у њима као народ, већином житељства, обитавају, и Барања.
2. Бан троједне краљевине да је уједанпут и Војвода србскиј, и Бан за себе само у краљевини, и Војвода особитиј за Србље овамо. Но
3. Једно министерство (правитељство) и један народниј сабор под унгарском круном за све те земље, троједну краљевину и војводство Србско.
4. Бан и Војвода да буде на изменице једанпут Римокатолик а другиј пут Православниј. Министерство да је правилно на једнако састављено од римокатолика и православни.
5. Тако да се и за ниже земаљске власти једнако справедљиво постављају званичници и чиновници од једне и друге цркве, и гди је већина Србаља, тамо да је званично и училишно првенство кирилице, докле се сви једном несложимо на једно писмо за наш народни језик.
6. Свака народност у овим земљама да је јемствована, по свему, па и у том, да се инородци слободно служе својим језиком у цркви, у школи и код земаљски властиј по справедљивом закону.
7. У граници милитарској, ако је нужно да јоште постоји, устројство војено, но наново удешено, само за војену службу да има силу, иначе граничар по осталом политическом и грађанском стању, да је раван провинцијалисти. – Муниципалност варошиј у провинцијалу и у граници једна.
8. Разумева се једнакост вере и цркве.
Остало је ласно из овога извести може за срећу земље и благостање свега народа. Слобода, једнакост, јединство.   Ј. С.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1349 on: February 25, 2019, 11:12:24 am »

Из Карловца, 26. Априла. У след побуне овдашње издејствовано је, да се магистарски послови од 1. Нов. т. г. србски одправљају. На Митрополитовој кући, на саборној цркви, на магистрату и чујте! на римској цркви вију се србски барјаци. Неправотако звани 'Шокци'  т. ј. Србљи римске вере сами су Митрополита молили, да им даде видиме знаке ове заборављене јим народности, које је свечано и учинило. Вредно је чути, што је један сељак своме пароху овде казао: ' Ми ћемо вас попове с буџом у главу, што нећете да предводите народ против Мађара; ви сте криви'; на које поп уплашивши се рекне: 'Богме нећеш, јебо куд год ви пођете, и ми ћемо с вама, само немојте с буџом'. Можда би се с њоме неким поповима народне ружице на шешире место мађарски приковати дале? Нек' се узму на ум, и за време освесте, а не као што учини Платон епископ, званично расписавши, да свештеници у његовој епархији мађарске ружице носити морају. Лепо заиста родољубије, с којим се г. Платон поноси, но доћиће сабор, и одлетиће му са шешира мађарска ружица.У Вуковару покајали су се србски Мађарци, поимено Рогулић. Србљи су добили, и у конгрегацији изјаснили се, да не признају мађарски министеријум, на које одма и Чивути, заденувши цедуље за шешире с надписом 'Славјанин', изјасне се, да ће и они Србљи бити. Можда иј је прекиј суд, који је ту против сваког проглашен, кои би се усудио против Срба и Хрвата роптати, на ту мисао тако брзо навео.
Ономадне стиже овде гроф Сечењ, оде к Митрополиту, и врати се после 1 ½ сата у Варадин, а г. Митрополит таки за њим. Данас беше овде Цан из Варадина код г. Митрополита, ком свакиј дан 3-4 штафете стижу. Незнамо шта је, ал' види се велика делателност.

Из Пеште. Скорим ће се одавде кренути некиј влашки поп именом Пап са још два Влаха у Банат, о трошку министра Баћана, да овдашње Влахе, као што вели, под јармом Србским стењујуће, на Србе подигне, да ови к уништоженију Срба Мађарима на руци буду. Ја мислим да нетреба да кажем шта сад треба да наша два банатска дијацезана чине? пак ако ови неузхтеду, шта да Србадија учини? То и они и ови врло добро знају.

Из Брода, 27. Априла. Ваше новине, у једном народном духу писане, врло дирају срце – јер обштој жељи одговарају; да паче свако иј и међу Католицима воли читати, него исте загребачке, боље иј и разумије; Загребци се све то више од народног правог језика одаљују, пак гоне неком нековисти, која је пре 300 година у Дубровнику била. Наследујте тако угађајући нашем народу – пак ће добро бити.
Глас о наименовању бана Чарнојевића није нас обрадовала, јер нам се чини, кано да је од Мађара србском народу наметнут, да га уже с Мађарима скопча, а овамо Србе с Хрватима омрази, или барем међу рођеном браћом кавгу заметне?! – Боже дај да се варамо! – Недопада нам се ни то, што је г. оберлајтнант (у вашим новинама велите да је обрштар?) Фелдвари Чарнојевићев тајник постао, та знате ли ви да он пре месец дана ни једне речи није знао србски? – да је он међу Мађарима сасвим мађарски одрањен? – где ће такав човек србском роду – кога се одрекао – веран бити, и о србском се народу и народности побринути? Боже дај да се варамо!
Јуче нам граничари из Вуковара стигоше. Хвала богу тамо се ствар мирно обавила, Мађарци су се примирили, јели узрок наименовање бана Чарнојевића, или страх од војинства то произвео, за сада не знамо, еле ће се и то за кратко време дознати. Рогулић, Петровић и Бенко, вуковарски главни Мађарци, обећали су све трошкове наплатити, како ће, и одкуда то бити? – видићемо.
Три прва банатска батаљона прошла су на пароброду 3, 5, и 7. Априла по старом календару. Сви су били у Броду с музиком, пуцњавом топова и с громовивним 'живио и живили' дочекани, влашки су баталиони још осим тога свакиј с 22 акова вина почашћени били, што су ијм неки бродски грађани даровали. – Боже дај да се сви сретно здрави и живи кући поврате, с том нашом жељом одбродили су к Сиску. – При доласку су иј наше Бродкиње с цвећем посипале, да је свакиј официр и простиј војник своју китицу за капу заденути могао, и заденуо. Било је весело и жалостно, наше граничаре из ове околине верно су и до полноћи чекале, само да виде војнике, и да по њима своје мужеве, девере и браћу поздраве, смешно је било кад су поздраве изручивале сиротице, оне мисле, да ће се тамо њиови мужеви с Банаћанима састати и поздраве ијм од куће изручити! – Таква је наша простота! –
Logged
Pages:  1 ... 78 79 80 81 82 83 84 85 86 87 88 89 [90] 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.053 seconds with 23 queries.