PALUBA
August 19, 2019, 11:20:32 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: KONKURS ZA UREDNIKE FORUMA
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 88 89 90 91 92 [93] 94 95 96 97 98 ... 115   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 194692 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1380 on: March 13, 2019, 08:40:43 am »


Из Новог Сада 1-г Маја. Мађари кројећи нама и без нас капу, одредили су у законима своим, које су сад на последњој дијети донели, да ми можемо држати црквену скупштину нашу за наша црквена и школска дела, и у следству тога њиов министериум је одредио, да се ова скупштина сад 15-oг о. м. под председатељством Чарнојевића као комисара правитељственог држи. Да су Србљи ово примили и да приме, шта би било и шта би следовало? - Да овде народа србског већ нема, нити да имају Србљи други свои народни права и интереса, кои се њи свију као једног народа тичу, но само црквени и школски, и само о овима да могу они мислити, говорити и радити, а о другима више никаквим. И то ијм Мађари по братској једнакости, коју данас трубе,  дају? Та толико су и сами Чивути имали још пре ове нове слободе, која сада звони, т. ј. о своим црквеним и школским стварима сами уређивати и још с тим додатком, да нису они ни од кога требали одобрења, да се тога ради скупљају и саветују, нити мађистора, пред ким то да раде, нити прописа, како и где и по колико њи да се скупљају, него су у свему овоме ово сами располагали. А Србљи су до ове нове слободе од века у дипломама краљевским и државним актима за народ (inclyta, fidelissima natio) признавани били и важили, и имали су своја права, својства и дотицања и уважавања (fundus nationalis, jura nations и пр.). Но то по мађарској памети не може више обстати, краљеви и државници угарски досадашњи нису дакле имали у томе право, што су тако Србље сматрали и признавали, они нису знали права државна и народна, него тек сад Мађари ова одкрише, и по њима у Унгарии нема и не може бити више народа, него само један - мађарскиј. Зато Срба више нека не буде, ни србског народа, ни србски народни права и својства, но само грчко-несједињени људиј, и ови само да имају црквене и школске ствари, а друго ништа своје својствено. То је дакле управ смрт и политичко убиство народа србског и за ово Мађари сковаше у поменутим законима и уредбама своим и пружише србском народу нож, да га он сам себи у срце удари. Али Србљи, видећи ову лукаву замку, одма, чим су нови закони изишли, пожурише се, те урекоше, да се 1-ог о. м. сами чрез посланике и представнике од свију свои обштина у Новом Саду скупе, и овде да се о своим народним делима саветују и уређују, дакле та скупштина да буде права народна, народниј конгрес, у место кога ијм Мађари црквениј сабор и договор само за црквене и школске ствари подмећу, те тако показаше Србљи, да на то своје убиство народно, од стране Мађара покушано, не само не пристају, него и да желе и умеду као народ и живити. Мађари као што су за осујећење ове србске одважности над пределима, у коима већом чашћу Србљи живе, прекиј суд са неопределителним изјасненијама, кои и за каква дела да истоме подпадају, прогласили, дакле толикиј круг краљевине и толикиј народ (преко 1 милиона душа) изван стања законе слободе поставили и на место ове, коју они само за себе задржавају, вешала подигли, тако је Чарнојевић, кои се је од њи на то, да њиову вољу у овоме извршује, да од њи најмљени губитељ буде, употребити дао, свуда по Банату и Бачкој забранио обштинама србским, људе за поменуту народну скупштину бирати и шиљати. А у Новом Саду, где је ова скупштина народа србског имала држати се, већ је прекиј суд подигао, премда овде не само никакве буне, од како је свет ово узколебао се, него ни изступљенија никаквог до данас било није. Србска ново-садска обштина учинила је противу тога своје представљење и особито је штандрехтског комисара мађарског Чарнојевића молила, да дигне ту своју наредбу из Н-Сада и да поврати ову варош у законо стање слободе обште; но њему мађарска политика, које је веран служитељ, није то допустила. И тако народ србскиј, не могући и не хотећи у таковом месту своју скупштину држати, саветовати се и радити, где уместо закона вешала стоје, уместо законе слободе самовољство влада, закључи, да скупштина у Карловци при митрополии буде, која је тако данас ту и била. Скупштину ову народну руководили су сам г. митрополит и његови придворни, особито гг. Каћанскиј и Груић, своим мудрим и чуства пуним словима. По њима је сав скупљениј народ и у име своје браће, која нису на исту скупштину дошла, изјаснио се, да хоће: 1-во да митрополит наш буде патријарх, као што је Чарнојевић као такав с народом овамо прешао, коме су други на тој столици следовали, и као што наш овдешњиј митрополит и тако нема над собом никога старијег у цркви својој, кога би слушао, дакле је делом он патријарх своје цркве; 2-го да Србљи осим патријарха, као старешине и главе у самој цркви, имају и свога народног поглавицу, као што су до последњег деспота Бранковића имали, кога су злотвори у тавници многогодишњој скончали и с њиме народ овај обезглавили, дакле да буде опет Србљима један војвода, глава народна у политичком и грађанском животу: 3-ће на ово да се постави полковник г. Стеван Шупљикац. (Даље следује.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1381 on: March 13, 2019, 09:00:12 am »

Из Новог Сада 1-г Маја. (Продуженије.) Толико је данас урађено и свршено, све у најбољем реду и једнодушно. Што су и србска браћа из Србије на ову свечаност дошла, то је овдашње Србље јако обрадовало и ободрило, видећи тако и једни и други да време долази, у коме неће више нигди бити Србљин међу Србљима стран и туђин, него сви браћа, као што и јесмо по крви, ма где кои се родио и да живи. Што је несрећа наша за стотине година изштетила нам, то сад срећа за толико часова поправља. Хвала Богу милостивом, кои даје људма, што заслужују, хвала поштеним срцама србским, која се отресају свега неваљалог и примају у себе све што је добро, из чега ће обшта срећа целог разсејаног народа поникнути и узрашћивати у до богдане висине своје. Поред овога, што за сав народ наш у скупи бива, појединце шта је где на овој страни, ја оволико могу јавити.
У Вел. Кикинди прекиј суд, - у кои је мађарскиј вешалач Чарнојевић све саме онакве судије понамештао, помађарене Јермене и друге вармеђске крвопије, коима је диштрикт овај и народ србскиј од века кост у грлу, и кои би га, кад би могли, у кашики воде попили, да му се ни имена више незна, - ради свој посао са помоћу доведене војске, до 4.000 и с два топа. До прошлог четвртка, 29-ог пр. м. у подне обесили су 4 проста Србљина, а она два Мађара, што су на србског свињарског трговца на путу разбојнички напали, руку му пребили и новце отели, још нису била обешена. Затворени има преко 200 лица, понајвише прости млади момака србски из Кикинде, а неки и из други места: Мокрина, Фрањева, Меленаца. Један од четворице, што су главом платила, Урош, син Лазе Рајковог, иначе Станишиног, од родбине кнеза Живка, јавно је викао, да треба Кенђелца диштрикт-бирова да обесе заједно с њиме, и Кенђелчевог сина Криштофора с његовим братом, јер Кенђелац је њега  к себи доводио и поред себе посађујући га на свилено канабе, говорио му, да гледе, те смакну Рацковића, Чунчића и Исаковића, пак ће им он онда иберландску земљу, као што желе, на ово поделити, а за све, што буду тако учинили, одбранити иј. А и тако сав свет добро зна, и јавно говори, да је Кенђелац свему крив, да је он са своим једномисленицима људе дотле довео, да би још о рештаурации ово зло догодило се било по његовој мунитви, да није он изишао опет за диштрикт-бирова; пак опет Кенђелац као правиј узрок и причинитељ свега тога зла, заједно са његовим друговима и помоћницима између господе магистарске, стои невредим и сложно са злотворским туђинима ради сад опет о глави свакоме између кукавни људи, које је он на зло навео. Али како би јерменски и други помађарени одроди, кои приграбљену власт над родом овим извршују, њега могли што дирати, кад је он њиов бачи (братац) и кад је радио свагда и ради од народа србског у диштрикту што њима најбоље у рачун иде? У очима ови људи то је једно највеће и најстрашније злочинство, што су Србљи у Кикинди барјак са своим народним бојама подигли, ма да и нису они ништа зло с тиме мислили, но само хтели показати, да они знају и хоће, да су Србљи и да то и у напредак буду; али то је издаја отечества код Мађара. Кад би они мало само разлога знали, сами би морали тргнути се сад већ од те своје манитости, да само један народ у Унгарии има, мађарскиј, а сви људи од други родова да треба да се помађаре, видећи, докле су са овим опачинама и претераним нашаством своим дотерали; али гуја и издишући хоће да угризе и убије, што год може још отровним зубима своим да дочепа. Тако и мађарска сила хоће да бесни над Србљима, колико још може, да иј веша, надајући се тиме за дуго време овај народ у главу убити и застрашити, да се не показује жив. Тешко је и горко за оне, које та судба постигне, али се из тога и сасвим противно ономе, што злотвори мисле, код људиј порађа; уче се још више смрт презирати, и бивају тим тврђи и одважнии, пак пре, него што злотвори мисле, и догодити се може, да сав и кикиндскиј и целог диштрикта околниј народ скочи, те касапници њиовој крај учини. Ова је и тако онда подигнута, кад су људи сами већ мир и ред повратили били, дакле и кад је могло већ свакоме редовитим путем судити се по добро извиђеној кривици и дозвољеној законој одбрани, и преко свију постојећи судова постепени по законима; али мађарској политици према народу србском то се не свиди, него  треба, да се на пречец суди и касапи, пак тако да се убије и само осећање и свест Србаља за своју народност.
У Стар. Бечеју то се исто и истим начином тера, као и у Кикинди, а колико чујем, до сада су двоица обешена, између затворени више стотина. – Штандрехтскиј комисар Чарнојевић одлази сутра из Новог-Сада, где ће се у идућиј вторник 4-ог тек. м. из нова бирати од грађанства магистратски званичници. То исто се и по другим варошима провинцијалним справља. У Липову у Банату, где је сада Влах биров, устали су Немци противу тога и хоће Немца, премда је њи мање, пак у мало што није и Сава Вуковић, вицешпан вармеђскиј, зло од њи прошао, кои је отишао онамо, да мири, и кога су Власи избавили, сматрајући га за свога пријатеља, што је њиове вере. Познато је већ, као Мађари с помоћи неколико сплеткаша и себичника влашки раде, да Влахе противу Србаља подигну; ово и саме званичне новине министериума мађарског показују. Њиови у томе помоћници и посредственици, као што је Мурчу, кога су сад скоро из тавнице пустили, Сигмунд Пап, кои је од унијатске на нашу веру прешао као прота, бившиј професор богословије влашке у Вршцу, а сад прота, Вуја, и још неки други наученици влашки, раде о томе и сад одвраћају Влахе, да не долазе ни на скупштину народну србску ни на сабор, већ заказаниј, говорећи, да неће ту они сигурни бити са своим главама и да ће изгинути од Србаља, ако своје тегобе и жеље народне покажу. Ови људи то раде по плану мађарске владе, од које добивају награде и надају се, да ће за ту услугу од њи као владике и друге црквене старешине влашке, кои су тога реда, своје плате имати, као што су и до сада унијатске владике имале, а кои нису тога реда, да ће другчије награђени бити, као што су и до сада бивали они, кои су свој народ на унију окретали и тако за свој интерес продавали. Но да ли се неће влашкиј народ сетити, шта су до сада такви апостоли с њиме чинили, и да ли неће толико освестити се, да проникне, шта и ови сад од њега и зашто чине и на што то иде? А шта наводе поменути букачи, као тегобе и жеље и потребе народа влашког, за које иј од Србаља одцепљују? Што, веле, да треба да буду и да морају бити влашке владике над оним пределима, где Власи живе, и влашкиј митрополит. Та и у другим верама има различни народностиј у заједници црквеној н. пр. код римокатолика, а тако исто и код евангелика (лутерана) измешани су Мађари, Славени разни племена, пак где се епископије и суперинтенденције тако деле, да је ова мађарска, она немачка, она славенска онаква, а ова оваква? То нема него је епископија и суперинтенденција свака исте вере, и на сваку се поставља човек, кои зна језик свакиј, коим у истој живећиј народ кои говори. То исто дакле и код нас мора бити правило, и колико знамо, по њему је поступано и до сада, и у оне дијецезе, где су Власи, такви су за епископе метани, кои знају влашки, само ако је било овакви лица, која би и иначе за то званије способна и достојна била. Тако и сад је у Араду владика Влах (Рац), у Ердељу такође (Шауну), у Вршцу исто тако (Поповић) кои је по језику Влах, као и Србљин, темишварскиј, Живковић, зна од части влашки. Је ли дакле и колика је у самом томе неправда Власима од Србаља? У осталом пак то је догађало се, да су поједини Власи, ако су у онаквим местма станили, где много Србљи живе, с временом посрбљавали се, као што је још више бивало, да су исто тако поједини Србљи међу Власима повлашавали се, али да је влашко место, да је која влашка црква, школа посрбљена, тога примера ни једног нема, да би се могло рећи, да су у томе Србљи, особито епископи и други поглавари србски, насилија и неправде влашком народу учинили, где напротив и сад скоро је у арадској дијецези од влашки црквени Србљима то догодило се. (Крај следује.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1382 on: March 13, 2019, 09:20:18 am »

Из Новог Сада 1-г Маја. (Крај.) Митрополита што се тиче, Србљи морају свога митрополита и управ патријарха свагда имати, као што су с таквим у ову државу прешли; а Власи кад баш желе, да и они свога имају, ако и нису никад имали, нека се један епископат, под коим њиовог народа највише има, на то достојанство подигне; србском народу неће то ништа противно бити. Језика пак што се тиче, могу се на скупштини обштој на ново поделити дијецезе тако, да чисто влашке буду, које могу бити, а мешовите, србске и влашке, само оне, где је народ тако измешан, да се не може поделити, пак онда у чисто влашким нека се сва дела, црквена и школске, влашким језиком одправљају, а у мешовитима, србским и влашким, по обстојателствима и по правилима правде и узајамности. Тако Власи немају никаква узрока од Србаља цепати се, нити ијм треба што од Србаља отимати, кад ијм ови и тако дају и даће све, што праведно захтевати могу. У политичком пак и грађанском животу кои су до сада били угњетатељи влашког народа и кои ће и у напредак бити, као господари његови, ако се за овакве одрже? Ко не да и неће ни у напредак дати, да Власи по оним местима и пределима, где они већом чашћу народа чине, владају и да се своим влашким језиком у томе служе, као ни Србљима? Управ Мађари и њиови једномисленици. Дакле с киме и противу кога треба Власима сад скопчати се и сложно радити за своје народно ослобођење? Свакиј правиј пријатељ влашког народа види, да са Србљима противу Мађара и помађареника, као обштег непријатељам ваља Власима скопчати се сад најтврђе, него икада, пак и на страну оставити којекакве маленкости; само себичне издаице и одметници влашког народа, једноверне и једнопатне браће наше, преокрећу то наопако. Свакиј дакле и Србљин и Влах, коме обште ови народа добро на срдцу лежи, има сада најсветију дужност: да противу они злотворски покушенија ради за слогу и љубав међусобну уместо раздора и разцепљивања, које је задатак злотворске политике, и о коме се јако ради, јер су ту и људи и власт и сва друга средства. У Лугошу су држали скупштину, на којој је све по смислу тога одцепљења Влаха од Србаља говорено и рађено, у Карансбешу исто тако, у Белој Цркви повраћени су истина Србљи у своја права у цркви, али је огорчење Влаха тим веће постало у Фабрики (у Темишвару) избацили су србске књиге из једне цркве и прете, да обадве србске цркве, што у том предградију има, сасвим повлаше, а у Вршцу говоре неки влашки апостоли, да резиденцију епископску и цркву катедралну за своју митрополију узму. Но по селима још се није та проклетиња толико распрострла и само ако се добро народ селскиј обавести о свему, можда ће и осујетити све пак и у противно преокренути, у слогу са србским народом, а одпор против мађарски овлађивања.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1383 on: March 14, 2019, 09:26:25 am »


* Патријарх Јосиф Рајачић.jpg (113.1 KB. 469x598 - viewed 36 times.)

Не клоните духом у несрећи,
срећу себи праву треба заслужити и стећи...
нема великих дела без великих жртава,
нема спасења без муке,
из ове смрти се иде право у живот...


Јосиф Рајачић (1785-1861), патријарх Срба, Бугара и целог Илирика.

« Last Edit: March 14, 2019, 09:40:49 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1384 on: March 14, 2019, 09:32:05 am »

Србске Новине, вечерњиј лист бр. 44. од 6. Маја 1848.

Вести с народне скупштине у Карловци. 4-га Маја у вече. У данашњем заседанију одбора прочитао је секретар протокол о досадашњем деланију, и закључено је, један препис бану Јелачићу одма послати. Закључено је, да се један малиј одбор од 12 лица именује, кои ће све части србски предела представљати, и мање ствари, да би се брже радило, разчлењавати, и великом одбору на одобрење подносити. У овај одбор примљена су још 3 лица од помлађи родољубаца, и то на писмено захтевање народа. Прочитано је писмо једно бана Јелачића на патријарха Рајачића од 1. Маја, у ком позива Србље, да дођу на хрватскиј сабор, кои ће 7. р. Јунија о. г. држати, и то зато на тај дан, да би Србаља, кои се своим сабором сад занимају, што више тамо учествовати могло. Кад се је то речено писмо са ћирилским подписом бана показало, трикратно је громко живио од целог одбора у мађистратској дворани заорило. С овим послом прошло је по дана. Чујемо да је данас у Варадин стигао мађарскиј министер Ествеш и 6 Мађара, кои желе нашу скупштину посетити, с њоме уговоре неке чинити, и србскиј народ с мађарским помирити. Доцкан куме по подне у цркву! Србског народа закључења морају тврда остати, и остаће, и ја би тог мненија био, да га народ и нечује, јербо за нас нема мађарског министериума. Прикљученија бивају све озбиљнија, зато треба свако обшество да од 10 људиј једнога човека оборужа, и у чете купи, да не будемо не приправни, и да на првиј знак у бој пођу. Данас по подне назначени су и побиљежени депутирци за Беч, и то из сваког стања и чина, и из свију вароши и већи обштина. Многи од њи полазе својевољно, сви пак о свом трошку. Депутација састојаће се најмање од 200 људиј, но известно число неда се за сад још определити. Расписаће се одма, да се на пут спреме, и у Бечу састану, где ће иј, мислим, славенска браћа братски дочекати.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1385 on: March 15, 2019, 10:09:03 am »

Србске Новине, јутрењиј лист бр. 45. од 7. Маја 1848.

Вести с народне скупштине у Карловци. 4-га Маја у подне. У последњем известију моме казао сам вам, шта је народниј одбор јуче у тамо изложени 6 точкиј свршио. Сада ћу вам да изложом, шта је данас у одбору рађено. Настављено је на они 6 точкиј даље овако:
7. Закључениј за 15. Маја сабор да се не држи.
8. Да одбор у сугласију са патријархом и народним асистентима има власт, потребну суму новаца из народне (србске) касе дићи, с тим условијем, да се рачун о изданом новцу народном сабору после предложи, и да се новац само за нуждна дела употреби.
9. Истом одбору даје се власт, да он један одбор из целог народа нашег наименује, кои ће жеље ове његовом величеству поднети и хрватском сабору, знања ради, предложити.
10. На позив славјанске браће Чеха истиј одбор има власт, један одбор наименовати, кои ће у Прагу интересе нашег народа заступати. 1-г Јулија п. р. држаће се овај сабор у Прагу. Тако гласи добивена прокламација Чешка. Даље у данашњем заседанију решено је још:
11.На предложење депутираца народни примљена су у одбор народниј три малада човека, које је народ извикао. Представљена су била осморица, а примљена само троица.
12. Одређен је из великог овог народног одбора један постојећиј пододбор од 12 лица, која имају своје заступнике, ако би кои од њи какову препону имао, доћи у одбор. (Наређено је при самом закључењу заседанија да пре подне пододбор, а после подне цео одбор своја заседања држи.).
13. Да одбор народниј одреди једну депутацију што више многобројну, која ће под предводитељством патријарха ићи у Беч, да изради код цара потврђење народни захтевања. (Већ су лица наименована, која ће ићи. Сутра ће се одма послати распис на та лица, да се на пут крену; неће се ићи преко Пеште, него Савом доникле преко Загреба, па у Беч.) Све обштине позваће се да участвују у пошиљању депутираца; бан ће се умолити, да и он то распише свим србским обштинама у Хрватској, да и ове своје одборнике у Беч оправе.
14. Да се определи народниј орган, кои ће народу објављивати, шта буде овај одбор свршивао (ако се учредник 'Вестник'-а Богдановић хтео тога примити, и ако нов типограф Медаковић буде хтео у Карловце преместити своју типографију, коју је истом сада у Новом Саду отворио. 'Вестник' излази у Новом Саду, као што сте сигурно број последњиј сад добили.).


5-га Маја. Јуче у одбору прочитао је патријарх од бана хрватског писмо, да је државниј сабор троједни краљевина на дан 7 р. Јунија одложио зато, да би и Срби на њему присуствовати могли, које иначе не би могло бити, кад би се и србскиј и хрватски сабор у једно време држао, као што је одређено било. Патријарх му је на то у име народа благодарио и одговорио, да је скупштина од 1-га Маја себе за  сабор прогласила, одложивши мађарским министерством уречениј сабор од 15. т. м. о црквено-школском саветовању на неизвестно време. – Што се станујућег народног одбора тиче, закључено је да се данас по подне једна депутација команд. генералу у Варадин пошље, која ће га молити, да би, у случају какве ненадне напасти од стране Мађара противу Србаља, имао доброту овај одбор известити, да се и народ србскиј спремити може, а и војену помоћ истом народу, као верним поданицима цара свог, не одрекао. Ми се надамо, да ће командирендер ову праведну жељу народа услишити. Закључено је то исто писати и осталим генерал-командама. Темишварској је већ писано, да она свима србским обштинама дозволи да с народним одбором овде у споразумљење и коресподенцију ступе. Ово је зато учињено, да би обштине одбор о свему и свачем у обзиру садашњи одношења извешћавати могле. – Данас у јутру Чарнојевић је скоро да нико није знао, из Новог Сада отишао у Бечкерек, оставивши после себе прокламацију, којом уништава садашњи сабор и на дан 15. Јунија нов сабор у Темишвар сазива. - Одавде се народ разишао, но до 5 дана опет ће се натраг вратити.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1386 on: March 15, 2019, 10:19:41 am »

Дописи. С Дунава. Пештанске Србске народне новине, јављајући, како је депутација из једне пешт. Мађарске скупштине дошла палатину и краљевско наместнику Стефану, и искала од њега, да се команд. генерал г. Ледерер касира и под суд стави, и како је Њари, председатељ ове депутације, кои је на то исту депутацију замолио, да би имала призренија на 80-летног Ледерера, у име пешт. вармеђе казао, да је он, Њари, на свашта, па и на револуцију готов, ако захтевању овом депутације задоста не учини. – додају, да је палатин и краљ. наместник после тога свашта обећао. – Знате да је палатин, као неместник краљевске власти, што и сам краљ, и нека ми сада ко докаже, да је унгарски краљ слободно лице, да он има данас слободну вољу и да по овој и по законима у Унгарии влада! Ја сам мислио, да само Србљи, кои под мађарским преким судом, т.ј. штандрехтом стоје, нису слободни; али ево сад видим, да су мађарски револуционери и унгарском краљу слободу ускратили. Лепа ти је то у држави овој слобода, леп изглед на благостање народа! – Питам: неби ли сад то најпаметније и најбоље било, да се ове две угњетене стране, краљ унгарски и  народ србскиј, часпре искрено сдруже и добро споразуму, сложно радећи, од свои насилника отму и ослободе!  Ј. С.

Из Перјамоша. Ваше су новине тако важне и пуне подраженија, да ми овдашњи Србљи, њи читајући, сад тек из дубоког сна пробудисмо се и правог србског духа осетисмо. Сва су се обшества и најмања србска за народност своју подигла, само једино бечкеречко још у најдубљем сну почива; а како неће, кад су сви скоро тамо тамо Срби татарским духом напуњени, врло мала част исти има што би ијм народност србска на духу лежала. Међу потурицама несму ништа започети о народност својој радити. Шта ћете више, кад ни депутирце у Новиј Сад 1-га Маја нису послали, при том проту имају кукавицу, неће Мађарима да се замери, да му син, кои и онако није ни зашто, службу код Мађара не изгуби. Морате сада мислити, у каквом бедном стању ово обшество, у којему преко 8.000 душа србски живе, стоји! У Бечкереку несму два Србина на сокаку састати се и разговарати, ту је таки трећиј Чивутин као шпион дошао, да би штогод чуо и потурицама глас однео; дакле Чивути су шпиони, они су србске издаице: а коме иј издају? опадницима србског рода, пак људе затварају и злоставе. Тако је све заплашено, да оно мало честити Срба, што има, хоће да се разселе, јер незнају шта иј може постићи. Србима оруже одузимају, а бећере и лопове којекакве оружају; је ли ту поштен човек сигуран? каква је то слобода, једнакост и братство? Пак да би ту Србин од кога другог гоњен био, ни по јада, но опет од Србина или боље рећи изрода! Имају у вармеђи одбор од 13 лица, где пола несрећни Срба има; тај одбор издао је заповест; кои год странога у кућу прими или пре, него што га прими, да га има у вармеђу одвести. Три трговца страна од више су дана тамо лађе своје раном товарили; у једанпут пет њи са пушкама дођу у кавану и иста три трговца као деликвенте ухвате, у вармеђу одведу и предаду одбору, где је преседавао изрод П. Бубаловић. Ту те трговце почну испитивати: откуда су и шта су, свуку иј до голе коже, да ли би какова писма из Србије нашли; одпрате иј опет с пушкама у квартир и морали су све своје ствари у вармеђу носити на визитацију. Кад ништа не нађу, затворе иј два дана. Како вам се то безчовечно поступање допада? Изрод председава, пак браћу своју и управо добротворе своје неће да брани! Еј народе, живиј те Бог убио, никад царства небесна не видио: зашто те мајка још у колевци неугуши, да свет нетрујеш! Проклета ти душа!  - Један граничар.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1387 on: March 16, 2019, 11:00:34 am »

Србске Новине, вечерњиј лист бр. 46. од 7. Маја 1848.

Србма Угарским.

Ви сте се, браћо, подигли, и подижете се, своја права обновити, која сте многобројним заслугама и верношћу прама аустријском двору придобили. Ви ништа не упутно и човеческог права, права природног не достојно не тражите. И ово је све добро, похвално и једног храброг и јуначког народа достојно. Али драга браћо моја! ви треба и на то да врло добро пазите и ваше вниманије обраћате: да обште мненије, мненије не само ваше браће Славена, него и сви остали европски народа, за вас придобијете. Ово је, премила браћо, од врло велике важности за свакиј народ, а особито  за онај, кои, тако рећи, тек рађати се и као народ међу народе ступати почиње. Ви се сходно духу времена почесте дизати и дижете из најблагороднии чуства, чуства родољубија; али видите ли шта ваши непријатељи раде? Они се непрестано труде, вас не само у том светом делу и предузећу смести, него вас и у обштем мненију убити! Они непрестано по новинама пишу и то распростиру: да ви нисте као народ устали, своју народност, име и језик као највећу светињу обезбедити, него као разбојници да сте се побунили, да убијате, харате и палите! Ово вам се пребацује и приписује не само у мађарским, као непријатељским новинама, него и у немачким, па и у самим обштим аугсбуршким!
У овим последњим новинама (броју 130. у особитом додатку), које цео изображен свет чита, налази се један чланак под 'аустријска монархија' из Св. Миклуша, кои је, као што реко, најгадниим чертама против србског карактера написан. Ја ћу рећи (по известијама из Кикинде), да и иступљенија није било; али тај нечовечниј дописатељ и непријатељ имена, језика и народности србске требао је помислити, да се иступљења у оваковим приликама и код други народа, па и код сами Француза и Немаца догађају; и да је у Кикинди та највећа погрешка учињена, што су злочинци пуштени из тамнице. – У кратко да кажем: тај допистељ из Миклуша није хтео ни спомена да учини, да је се народ у Бачкој и Банату за своју народност побунио, него је само на то ишао, да о Србима (или како он каже Рацима и Илирима) зло мненије у свет пусти, и да тако човекољубиву наклоност изображени и слободомислећи народа не добију Срби у Бачкој и Банату.
За то, предрага браћо Срби! немојте ћутати на овака пакосна известија, јер се ваше будућности и ваше историје тичу, него се постарајте овакве и подобне љаге, које се вама намећу, кроз обште немачке и друге новине с вас скинути и истинита известија свету дати и давати. Ви, велим, треба да се старате не само оно оповрћи, што се лажно на вас износи, него истинито и верно известије о движенију нашег народа свету дати. – Ја признати морам и то, да сам у србским новинама, у Пешти и Будиму излазећим, и нека оповргавања на подобне чланке читао; али ово је само за србскиј свет, а за осталиј, кои србске новине не чита, никако. Зато, предрага браћо, немојте ћутати и равнодушно гледати, да вам се љаге којекакве пришивају; него ви, кои сте свега очевидци а свом народу добра желите, постарајте се и кроз стране новине обште мненије и наклоност не само код ваше браће словенске придобити, него и код остали народа. Ово данас много у свету важи; зато вас за ово молим и Богом заклињем.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1388 on: March 16, 2019, 11:27:21 am »

Вести с народне скупштине у Карловци. 5-га Маја у вече. Данас пре подне држао је пододбор заседаније, али ништа важно свршено није; радило се још непрестано о утврђењу дана, кад ће депутација у Беч поћи; казаше на последку, да се 13. ов. мес. у Земуну паробродом савским крене.  Посланик је јутрос отишао у Земун агенту паробродском, да тада готов буде. Депутација мисли 18. т. м. бити у Загребу, а 24 у Бечу. Њу ће предводити сам патријарх са 6 свои епископа (7-миј је болестан), више свештеника обштег чина, племића, грађана и војника свега до 400 лица.  
У јутрашњем заседанију начињено је из наведеног пододбора неколико одсека, да се брже ради, зашто је време врло скупо. Решено је и то, ако Мађари неби Србима попустили, и мирним начином њиова права дали ијм, но шта више на њи силом ударили, да се народ србскиј спреми, силу силом узбити, и тако своја права навек утврдити. Ми желимо мир, ал' се у томе владамо по оном начелу: ко хоће мира, нека се спрема за војну.
Данас су раздавана овде печатна слова, т. ј. реч, којом је митрополит скупштину 1-га Маја отворио. Ево вам саобштавам један истисак:  

Јосиф, Божјом милости архијепископ карловачки и свега у цес. кр. аустр. државама славено-србскога и влашкога народа митрополит, његовог ц. кр. и ап. Величества дејствителниј тајниј саветник и проче. Благоверним и богољубивим народним послаником у Карловци 1. Маја 1848. на совештаније о народним потребама собраним благодат, милост и мир од свемогућега Бога, а од наше смерности отеческо срдечно целованије и архипастирскиј благослов!  

Славниј народе, мила по духу чада, а по крви Браћо моја!

Народниј на западу европејском родивши се покрет допрео је већ и до нашега благовернога и милога народа и отечества. Сви народи траже своја прирођена, обаче изгубљена или отете права, сви су се као из дубоког сна пробудили, спеша, да! и стреме се са свом силом, да изгубљено нађу а отето отму. Права свима народом обшта јесу: народност, језик, самосталност, вера, завичај, слобода мислити, и мисли своје словом или писмом другома саобштити. Блажен је и преблажен народ, кои је блага ова сачувао, кои је њи стекао, и кои та мирно ужива. Напротив, несретан је и жалостан онај народ, кои се је тије добара ма коим му драго начином лишио. – У кои ред народа, да ли у ред сретније или несретније милиј наш србскиј народ спада, мислим да није тешко погодити. Страшне и жалости пуне судбе је овај храбриј, верниј, и  за слободу и веру Христову не само нашега данашњега отечества но и целе Европе многозаслужниј народ до дана данашњег претрпио. – Је ли му покретом садашњим Европе свануло? и хоће ли га благодатно сунце обште европејске слободе огријати? да ли ће и он своја она права, која се никоим временом избрисати не даду, по силном духу овога чуднога времена опет придобити, опет после толико столетија уживати? Хоће ли и он у ред, у достоинству други народа, браће и соседа свои стати и вопити: 'Боже благиј! Хвалу ти воздајем, да си и мени сладку слободу и сва човеческа права опет даривао'? Ја мислим да хоће; јер је нам премилостивиј цар Фердинанд изрекао ону велику реч: слобода и једнакост свију народности, свију вероисповеданија, и једнакост у  уживању свију политички права. – И Србин дакле мора сва своја природна политичка и верозакона права, била она изгубљена или отета, натраг добити, и уживати.
Највећи али најтежи је задатак наш, како ћемо благодатну цељ постигнути; како ће оне у живот ступити, и како ћемо их за сву будућност обезбедити? Ако ви, кои сте на предсавештаније о народним и црквеним потребама овамо послани, нашему скоро предстојећему народном сабору праву и закону стазу покажете, којом ће он без увреде ичијег права, без нарушенија мира к намери овој достићи; заиста ће велика и безсмртна слава ваша бити. Немојте мислити, да је ово дело мало, да је ово дело лако. Једна у њем учињена погрешка неописана зла следства имати може.
За то одложите сваку страст; одбаците далеко од себе све себичне интересе; имајте пред очима само славу, чест и ползу народну; мислите, да на вас гледа данас сав просвештениј, сав славјански свет; допустите да речем да вас гледа свето племе Неманића, Симеона, Саве и Уроша; да вас прате очи Душанове, Лазареве, Арсенија и Максима, помените се Милош - Обилића, сложне браће девет Југовића, ал' и невере Вука Бранковића! Нека царствује совету вашему света слога, мудрост, правда, љубав и истина. Нек' вас крепи света вера ваша, нек' вас води премудрост Божија! Не наглите да што не урадите, чега би се или стидити могли, или што би светињи вашој, цркви и народности, пагубу нанести, славу праотаца, славу и чест народну помрачити и образ нам оцрнити могло. - Радите све као народ славан, као народ слободан, као народ паметан, зрео и мудар, као народ храбар, веран, и србске славе достојан.
« Last Edit: March 16, 2019, 11:44:16 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1389 on: March 18, 2019, 01:10:10 pm »

Дописи. С Дунава. У последњем мојем писму напоменуо сам, да наши Србљи начине одборе, кои ће радити, да се народ у овом политичко-националном покрету дотле одржи, док се год његове праведне жеље не испуне. Народ је на својој скупштини 1. Маја изабрао себи Војводу, и без сумње је како овога избор, тако и остале своје петиције оправио цару и краљу, да иј услишати и потврдити благоизволи. Досад је дакле само полак посла готово; а док се сврши, требаће још, боим се, доста труда и времена. Гди се досад све узимало, те узимало, тамо се тежко наканити могу, да једанпут започну и давати, па још оволико давати, колико се сад уједанпут иште, - већ ако да су и људи памет променили, као што се време променило. Бивају, истина, данас чуда свакојака у свету; ваљда ће се и то чудо сбити, да се и Србима ово, што праведно ишту, одма даде. Али свакојако треба да смо на свашта спремни, и да чинимо, шта нам год чинити треба. Међу осталим ја мислим, да су нам одбори, о коима сам почео говорити, сад најнужнији. И ове, мислим, требало би овако устроити:
1.Да буде један одбор централниј у Карловци од неколико родољубиви и ревностни чланова с једним председатељем.
2. На овај средоточниј одбор да се односе окружни одбори, које треба устроити у свакој нашој вароши, а нарочито они земаља, у коима ће србски војвода глава народа бити. На сваку варош да се известно число села узме, тако, да сва села, нарочито србска, припадну суразмерно варошким одборима, кои ће на њи дејствовати.
3. Сви ови одбори међу собом и с централним одбором да кореспондирају, и овај оне окружне да упућује и наставља.
4. Централни одбор да дознаје, шта је званично, код највише и код остали надлежни, особито правителствени власти за наш народ, а особито по предметима жеља и захтевања његови урадило и ради, и о том он да уредно извештава све окружне одборе, давајући им у исто време потребна или нуждна упутства; а ова, окружни одбори, редовно, а по потреби и изванредно, да јављају централном одбору, шта се у њиним окружјама, како у месту, тако и по селима, учинило и чини, и према томе да му, што за добро нађу, предлажу, или да од њега упутства ишту.
5. Главне струке задатака ови одбора треба, како ја мислим, да буду:
а) да славан овај покрет за бољу будућност нашега милог народа, кои смо овако жељно и радо поздравили, онде, гди се год појавио, не даду да се стиша или угуши, а тамо, гди се досад још није могао појавити, да га произведу;
б) да народ, кои ће у овом покрету или ће покретати, чувају, да никаква зла не чини, због кои би освету казнителнога закона на себе навући могло, а особито да не нарушава мир и поредак јавниј, од којега безбедност људиј и њиног имања зависи;
в) да народу објасњавају стање, у које ће доћи, кад се његове, сад на скупштини Карловачкој од 1. о. м. изјављене жеље испуне, а поред тога и оно, у које би себе и потомство увалио, ако би у напредак туђинство, а особито мађарство, њим и у њему владало, ако би под тим своје име, свој језик, своју веру и народност изгубио;
г) да приуготовљавају народ, како ће он у свако време, кад би то централниј одбор за нужду нашао, опет се за народну скупштину, као што се ова сад у Карловци држала, сабрати могао, а и на већу још, ако буде већа затребовала, и најпосле
д) да народ напомињу, да он у миру нававља нуждна средства и за случај нужде, коју му неправда и злоба непријатељска произвести може. Премда ћемо ми све путем законим и правице, наша права, и одсад искати, док нам се год непризнаду и неповрате, и зато нас нико окривити неможе, само ако ће власти по уставним начелима и законима слободе и грађанства судити; ал' будући да је друго наша невиност и правица, а друго је страсти неправедни људиј; то ће свакако нужно бити, да се наш народ час пре почне спремати, како ће сваку напаст, ако неправедни у његовом послу судили буду, моћи непријатеља свога као човек, кои је принуждан свој живот бранити, од себе одбити. Нека Срби имају оружја, не да кога нападају, него само да се у нужди бране!
Срби, браћо, ви сте на нашој скупштини 1. Маја прогласили 'Војводство Србско'. Знате ли, шта је то Војводство Србско? То је све једно, што и ваша слобода и народност. Само у вашем Војводству ви ћете одсад моћи бити признани и прави житељи и грађани државе, по пуном смислу закона, и неће вас нико, ни Немац ни Мађар, смети презирати и држати се као да је бољи и већи од вас, само у вашем војводству моћи ћете ви као слободни људи главе ваша усправити и свакоме, и Мађару и Немцу, у очи погледати, па доброме рећи: 'ти си мој друг и брат!' а зломе! 'док си такав нећу да знам ко си, а не камо л' да ти се клањам!' Само у вашем војводству неће инородци, ни Немци ни Мађари, сва готово места земаљски властиј, и народног старешинства заузети, па тамо законе државне по вољи извртати, како да вам самовољно слободу они дају, и да нас немилице гњече и муче; него ће ту ваша једнородна и једнокрвна браћа вас заступати, кои ће земаљске чести на себи носити, како ћете се и ви моћи дичити и поносити, и кои ће с вама доиста по законима и као свој са своим поступати, јер крв не може вода бити. Само у вашем војводству неће вам нико бранити, да вашу децу по вољи на више и високе науке дајете, коим ће се она способна чинити за господство и за достојанство, с поуздањем и са известним изгледом, да им к овоме нико, ни Мађар ни Немац, на пут неће моћи стати, и нико ту неће више смети способноме и честитоме вашем сину зато службу одказати што је 'грконесоједињене' вере и што се зове –ић и –вић, а не –ергер и –бергер или –ањи и –мањи; у вашем војводству моћи ћете и ви слободно по вашим црквеним обредима и вашим језиком Богу се молити, ваше светце славити и литије носити, и поред тога вашим милим језиком разговарати се и вашом игром веселити, да се нико, ни Немац ни Мађар, не усуди, безобразно вам се подсменути или успротивити; и најпосле само у вашем војводству ви ћете моћи, као што треба, изображавати и просвећивати, да се једном успоредите с другим образованим народима, оним красним качествима правствености и умности и вештине у ратарству, рукоделству, промишљености свакојаке трговине, па да вам нико више не узмогне рећи: 'Срби су сурови; њи је свагда највише у затвору и они се ничим не одликују; ено иј гди иј од дана на дан све више нестаје, као исти дивљака!'
Војводство дакле ваше, србско, које сте ови дана прогласили, треба или да одржите или да се жертвујете; али паметно само, живо и сложно тражите, да вам се то призна и потврди, па се млого не брините, до тога неће доћи, да ћете се морати и жертвовати. Бог је добар, а и цар је дибар! – Разумева се, да одбори неће моћи без потребни трошкова постојати и дејствовати, и за ово се дакле треба постарати. Како? Ено, прво из народне касе; сада се ова нити на што веће ни за што светије не може употребљавати; спасите народ, са његовим правама и с његовом народности, па сте најбоље спасли и сачували народну касу. Друго, нека одбор из Карловца изда један позив на сав наш народ, да притече свакиј по могућству свом прилозима за један привремениј фонд, из којег ће се овим одборима нуждне помоћ моћи давати. Кои би се правиј Србин данас затезати могао да не да што у новцу на олтар своје славе, своје слободе и своје народности!?   Ј. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1390 on: March 18, 2019, 01:27:18 pm »

Из Срема. Ваше су новине небројено благо за наш србскиј народ. Оне садржавају како радостна тако и жалостна прикљученија нашег народа. Оне уливају дух слободе и одважности младим, а остареле старце у ватрене младиће преобраћају; оне буде не само просвештенијег варошанина, но и у оковима давно успаваног сељанина дижу из дремежа, где је дојако 160 година као сужњиј роб, тешке душманске окове на себи носећи, главом обореном кротко са стењањем душманима робовао. Али данас! данас велим друго време настаје, неће Срб да је роб, јуначко са себе ланце робства мађарског скида, за слободом и народношћу тежи, тежи к слави оној, у којој су се праотци наши одликовали, а коју је душманин потрудио се коначно упропастити, тежи велим, и сам му Бог помаже. Све је дакле живо на ноге скочило, првобитну слободу натраг повратити; јест истина господине, јест, не само отменија но и сама проста класа нашег народа тако је одушевљена. Ја сам се чудио нашему једному шездесетолетном старини, кад сам приповедао, како се свуд народ особито младеж наша за слободу и народност бори а понајвише Сремци. 'Јест синко јест!' одговори ми oн, 'млади људи ватрени, пак из гореће жеље за слободом и народношћу тако говоре и раде, и Бог нек' ијм благослови жеље њине и испуни. Ал' дође л' синко, до оружја, остаће деца са старцима, јер нема ударца без добра старца, још незнају Мађари шта је србскиј старина, само нека покушају поћи на нас.' Оваки, господине, старина има хиљадама амо у Срему, кои ни у чем не уступају ватреним младићима.
Наши су сељани јако огорчени противу Мађара, што су се усудили у цркву, веру, језик, да и у само наше србско име дирати. А још кад сам ијм казао, да сам у новинама читао, да Србин одсада неће своје крстно име Стефана већ Иштвана, неће Јована већ Јаноша, неће светог отца Николу већ мађарског Миклоша славити, као љути рисови били су распаљени, и вера и Бог, да би волили сви изгинути него имена Иштвана, Јаноша и Миклоша славити, 'неће, вели, синко то бити, док је једног Србина у Срему, нити ћу ја моју Ружу Ержом а Соку Жужом звати.' Таки су нам, драгиј господине, прости људи у нашем селу, а и свуд по Срему, кои би волили сви славно погинути него подло на земљи живити. Чујте дакле сви за слободом и народношћу тежећа добра наша браћо по Бачкој и Банату, чујте глас простог нашег сремског народа! Чујте! они вас љубезно као браћу поздрављају, желе вам слогу и међусобну братску љубав, јер ћете тек у слоги и љубави душмане своје победити, за нас се нестарајте, јер у толико хиљада тела једна душа живи, и ми вам тврду нашу братску реч дајемо, да ћемо се с вама за веру, језик, народност, слободу и за наше србско име до последње капи крви борити, и у слоги са вама душмане победити. А нисмо ми знали, да су вас те гадије тако нападали, да сте морали и свете црквене протоколе на мађарски водити, одавно би ми њима жао за срамоту вратили. А чујте и ви издаице и изроди народни, кои сте као заблуђено стадо заблудили, чујте! браћа вас ваша натраг позивају. Немојте вама и потомству име проклетства справљати, помислите на Вука Бранковића, како га свака жива душа проклиње, и проклињаће га докле тече сунца и месеца и док траје света и у свету људиј, то ће исто бити и с вама и потомцима вашима, јер сте данас прави Вукови наследници. Повратите се, браћа вас ваша позивају, помислите, шта су вам стари били, а шта сте ви данас. Грех је великиј Мамону работати, а ви то чините, чините велим, јер Срби Србима на заколење водите, ви жалостни назови-Срби ради сте ланце робства мађарског на србству још већма утврдити, да и себи и потомцима вашим исто на врат мећете, ако сте Срби, ако ли сте изроди, да Бог да семе скорим временом затрло, а име вам вечно  у проклетству остаје. Зато и трећиј пут вас натраг позивамо, обратите се натраг, да сви скупа за народност и самосталност нашу радимо, да сви скупа у србству као прави Срби а не издаице живимо, или за србство сви да изгинемо. Скидајте те душманске подигнуте заставе са свети храмова; непоганите име праотаца ваши. Ослобођавајте невине и честите Србе, које сте позатварали, само да се Мађарима боље додворите, тако може бити, мислите ви, а незнате пословицу: ко своме није веран, туђину ни толико, - знаду то добро Мађари. Прекиј суд држите на невиним Србма, кои само своју народност бране; а знате ли шта се по Мађарској чини, где убијају, харају, отимају? Е, тамо нема преког суда, као да онај не заслужује главу изгубити, кои другог убије, јест, заслужује богме, јер и свето писмо вели: убијеш ли, убијен будеш. Па то Мађари ни на ум не узимају, него међу вас изроде прекиј суд шиљу, да ви оне можете вешати, кои би се усудили само своју народност бранити, проклете вам душе биле! Знајте напоследку и то, да ће вам се по заслузи за ваше издајство наплатити, изтребиће се кукољ из чисте пшенице, ви подле издаице народне, знамо ми, да вас нема много, ама да вас је као у мору песка, опет ћете надницу примити.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1391 on: March 19, 2019, 01:13:43 pm »

Србске Новине, бр. 47. од 11. Маја 1848.

Славниј србскиј народе у Угарској!
Теби је добро познато, шта је сабраниј народ србскиј 1-га Маја у Карловци учинио; он је себи патријарха, он је себи војводу изабрао; изабрао зато, што је право на то по привилегијама имао. То право нам дакле сад, славниј народе, треба одржати. А коим ћемо га начином одржати моћи? Тим, кад сваку слогу почитовали будемо, и сваком оном, ма он ко био, кои би о народном раздору радио, неби дозволили, да у наша срца уплив добије.
Немој дакле славниј народе, ни оном веровати, кои ти обриче, све и сва издејствовати, а ове наше законе изборе, нашег светог патријарха, и нашег славног војводу, неће да призна; ову нашу свету скупштину, на коју смо ми пре отворања светог духа у помоћ призивали, а по свршенију такове светој троици у светој цркви благодарили, за незакону оглашује. То су, славниј народе, твои душмани, па ма ови једне вере, и једне крви били, јер они следе и настојавају, да тебе у туђ народ преобрате, да теби твоје најдрагоценије благо, твој језик, којег ти варвари нису у стању били утаманити, у туђ преобрате, твоје заслуге, и твоје правице упропасте, с тим твоју народност угасе, и тебе с политичког бића као народ уклоне.
Недајмо дакле оно, што смо 1-га Маја на великој нашој скупштини установили, порушити, но покажимо се достојним потомцима Душана, и делајмо сложно на одржање оног, што нам као народу славном, као народу јумначком, и по праву привилегија наши, и по духу времена припада; бранимо наше, па ма на последку то и с мачем у руци било.
Но притом пазимо да нас саможивост не обвлада, да туђе невредимо почитујемо, и да речи: слобода, једнакост у правом смислу разумемо. Само на тај начин доћићемо к нашој светој, и благополучној цељи, к чему ће нас а свеблагиј Бог подкрепити, и тако ћемо се удостојити рећи:
Да живи наш премилостивиј цар и краљ Фердинанд!
Да живи наш светиј патријарх Јосиф!
Да живи наш славниј војвода Стефан!
Да живи слога, слобода и једнакост!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1392 on: March 19, 2019, 01:16:55 pm »

Вести о народном одбору у Карловци, 5-га Маја у подне. У данашњем заседанију учињена су следујућа важнија закључења:
1. Депутација народна за Беч, ради потврђења народни захтевања, да се кренути има из Земуна 13, у Загребу да буде 19, а у Бечу да се 24. Маја састане.
2. По смислу 10-те точке протокола народне скупштине од 1. до 3. Маја, предаје народниј одбор по 5-тој точки дану му власт, наименовати посланике за Златниј Праг, славној великој бечкој депутацији.
3. Да се чешкиј народни одбор позове, да за 24-иј Мај у Бечу пошље депутацију, која ће наше посланике и захтевања код двора подпомагати.
4. Пуномоћије да се даде бечкој депутации, која да у свако споразумљење ради обште користи и безбедности ступи са тројном краљевином.
5. Одбор изјасњава потврђење председника у особи г. Ђорђа Стратимировића.
6. Одбор изјасњава г. Раића за пероводитеља свога и опредељује му 3. фор. сребра на дан.
7. Одбор прима 2 писара с плаћом од 1 фор. сребра на дан; ови се трошкови имају из народног фонда подмиривати, на које је одбор по точки 6-ој протокола опуномоћен.
8. Печат за себе справити под насловом 'Одбор србског-народни представника'.
9. Да свакиј дан протоколна зкљученија, почињући од 1. Маја, имају печатити и председатељем и пероводитељем одбора подписивати.
10. Типографију народну у Карловци установити.
11. На глас, да је г. команд. генерал Храбовскиј у Варадину добио налог и власт од мађарског министериума, да прекиј суд над нашим народом прогласи, опредељена је депутација, да истом г. командирендеру иде, и ако се поменутиј глас обистини, то да се курир у Беч пошље и за укинуће истог преког суда њег. величество цар и краљ умоли.


* Иван Кукуљевић.jpg (56.3 KB. 469x598 - viewed 25 times.)

5-га Маја увече. У данашњем заседанију закључено је доцније, да свако обштество устрои у свом месту један одбор, кои ће са овдашњим народним одбором у сајузу стојати, и од овога известија о свом делању примати; друго, да свака обштина по 2 човека саветовања ради, и на измену пошље. - Послана бивша депутација г. командирендеру у Варадин, донела је од њега уверење, да онај глас у Пешти-Хирлапу основан није, по ком је прекиј суд на движенија за србску народност у граници опредељен; шта више, да се он радује нашему движенију, и вели, да ћемо моћи послове своје безбедно радити. Прочитана је и прокламација на Влахе, кои се позивају, да и они слободу траже као и Србљи, нит' ијм ови на путу стоје. - Вечерас примљена је хрватска депутација под предвођењем г. Ивана Кукуљевића, познатог ватреног родољубца и славног списатеља хрватског, кои је поздрав г. бана и браће Хрвата у красном слову изјавио, на које је громко 'живио' и подизање у вис следовало. Један члан одбора благодарио му је одма на беседи, уверавајући га, да Срби ништа тако нежеле, колико чврсту свезу с Хрватима, у садашње бурно време тако нуждну и за обе спасоносну. - Г. патријарх, кажу, намерава у другој скупштини пред народом од којекакви Павловићеви напада оправдати себе, цркву и свештенство, будући да су се сад обстојателства променила, па сад не жели, као што је мислио, скупљена дата вишој власти предлагати, и тим путем обиде, цркви и народу нанешене, изгладити.


« Last Edit: March 19, 2019, 01:22:12 pm by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1393 on: March 20, 2019, 09:45:45 am »

6-га Маја у подне. Синоћ је приспела амо хрватска депутација под предводитељством г. Ивана Кукуљевића, кои је одбор народни представника красним словом у име бана и Хрвата поздравио, на чему су му г.г. П. Стратимировић и А. Костић благодарили. Јутрос је потворио он званично поздрав свој, а одбор му је опет благодарио и испратио га. Тим смо провели 2 сата, и тако се је предузело само наименовање депутираца за Праг. Полазе тамо имено: протосинђел Груић, прота Стаматовић, П. Радовановић и Јов. Суботић. После подне сачињен је и у печатњу одправљен позив на обштества, да два наоружана човека овамо ради сигурности пошљу, и израђиване су друге мање ствари по јучерашњем закљученију, као одправљање писма на депутирце за Беч, уговори са агенцијом Земунском од паробродства ради возења исти депутираца и т. д. Нуждно би било да имамо какву касу на располагање, и ја ћу предложити, да свака обштина устрои обштинске касе за своју и одбора потребу, будући да патријарх народну касу за сада штеди, надајући се да ће за веће потребе нужна бити. С Власима смо такође у љубави, и свако ијм не само добро жели, него ћемо ијм, колико год можемо и где можемо, за одржање њине народности помагати.

6-га Маја у вече. Данас је званично предстала хрватска депутација и опростила се од нас, испраћена од целог одбора. После тога наименована је депутација за славјанскиј сабор у Прагу, и израђивана су писмено јучерашња закљученија. Више се није ни могло радити. Одбор налази на многе препоне, као и свако дело, кад се започне; треба дакле стрпљиво очекивати плодове његови трудова. Синоћ је прочитан допис палатина и мађарског министерства, по ком се наш сабор до 15. Јунија т. г. одлаже, будући – смешне ствари – због немира у Кикинди многи на карловачкиј сабор од страха нису смели доћи. Из овога узрока наређује се држање сабора у Темишвару!!! Но наш, г патријарх оповргнуће мађарскиј допис тај, кои је тако чудно састављен, да му се човек неможе да надиви, и из ког се види, да Мађари наше ствари и наш народ нимало непознају. Министер Етвеш путује у Хрватску са командирендером Храбовским, да промотре тамошња одношенија и да иј изравнају (Овде се известно дознало, да то није министер, него његов брат, бившиј Direktor Causarum. - У.). Мислим, да ће Хрвати поне на Мађаре бодро око имати, и те људе као чланове неке комисије, која против хрватске народности говори и ради, таман дочекати знати.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 114



« Reply #1394 on: March 20, 2019, 09:54:06 am »

8-га Маја. Народниј одбор најбоље своје послове уређује, и до пет дана кренуће једна част депутације за Беч спремајући се, која ће преко Загреба на своје опредељење ићи. Као што лако из досадашњи одношенија себи представити можете, нашим љубезним комшијама, Мађарима, није ни мало по ћуди ово пробуђење и садашње движеније народа нашег, пак би сваким дозвољеним и недозвољеним начином желили нас у предузетом нашем прерођењу народном смести и задржати*. Међутим Бог је већ рекао, да свакиј народ буде слободан, да свакиј народ буде народ, пак је сад свако напрезање Мађара, да друге унгарске народе у народности угњету и себи подчине, сасвим залудно, и не само да ијм неће бити ни од какве користи, него иј може и упропастити, као народ, кои у целом свету нема никакве симпатије. Новоустројениј министериум мађарскиј почео се већ будити из свога бунила и уображене своје велике и славне будућности, и сад као човек у очајателној болести лаћа се час једног час другог средства, од кои једно све мање од другог помаже. Сад су већ увидили Мађари, да празно по новинама своим праскање, тобожно презирање и оклеветавање други немађарски народа не само да непомаже, него је јоште ове тим пређе до своје свести довело, те тако сад и онако слабе своје силе напрежу, и труде се дати себи изгледа важног и јаког на оружју народа. У овом тежењу своме принудише стешњеног краља, да ијм мораде сву банатску и славонску границу уступити, да њоме бана хрватског, да њоме с овим саједине Србље, браћу граничарску, па зар доцније и подижуће се Словаке и Влахе у покорности према Мађарству одрже. И ово је таман мађарски израчунато средство, с које га год стране погледим!... Они мисле, да је тако лако Србље граничаре једним својим указом противу своје браће покренути, као што је лако онај худиј листак артије, на коме је заповест написана, из Пеште у Варадин донети. А незнају јадници, да ће се та сва војска, ако је само светлиј цар, коме је она верност задала, на своју и народа србског одбрану употребити немисли, противу свои нови на силу господара, Мађара, у друштву с хрватским од њи угроженим баном окренути. Пак куд ће онда с празним шакама? Или можда мисле они с два своја ови дана из Пеште спуштена баталиона целу Хрватску и Славонију заједно с обе земље границом покорити? Ја би одсечно рекао, да нема ништа од наши љубезни комшија. А они то и сами, надам се, увиђају, да су са јагњећом кожом вука ради поплашити, пак ијм се чудим, што се само бадава праћкају! Сад само онај може што пробитачно за себе израдити, кои је или сасвим поштен пак сваком своје давајући, са сваким у љубави остати гледи, или кои је у стању жељу срца свога најпосле и оружаном руком подпомоћи.
У ком се положењу налазе Мађари према Србљима и Хрватима, то је лако погодити, кад се узме, да Мађари никакве своје стајаће војске немају, да нису никакав војениј народ, и да имају мејдан делити са Србљима и Хрватима, кои читави четрнајест региментиј у случају потребе лако кренути могу, и кои су, - нека питају само кечкеметске Мађаре и бабурске Немце – од кад војују доста немио непријатељима спомен у памети оставили. Србин то своје надмоћије добро познаје, пак он зато опет своја права законим путем повратити гледи, а ако га ко у томе смести покуша, нека сам себе криви, ако с читавим леђима непрође. Мађарима нико није крив, што су они себи у главу увртили, да је цела Унгарска њима као љубимцима од Бога у наследије дата, пак да су они само из неке милости друге народе у своју кућу примили. Млоги народи унгарски ту су пре него ли Мађари, а млоги ако су и доцније дошли, своја су седишта од браће мађарске, Турака, истребили и својом крвљу одкупили; и тако Мађарима ништа друго не остаје, него да ову познату истину припознати и са своим суседима на леп начин договорити се, те из своје уображене неразделне Мађарске један сојуз унгарски држава начинити, у коме ће све унгарске народности у пријатељству остати моћи. Овако наш народ овуда мисли, и распрострањавајући ову идеу по свима немађарским народима, прилежно са на оруже спрема; да би у случају потребе своме благонамереном мненију и стварну важност дати могао.

*Једно подло средство, као што смо разумели, већ су за то предузели, и то на несрећу помоћу србски одродица, на кои кормилу стои г. Х…., од кога се заиста нико надао није! Овај чезнећи зар за мађарским званијем, дао се од Мађара на употребити, да Србе од Хрвата одврати, те по Н-Саду јавно мрзост противу Хрвата проповеда. У том смислу по Бачкој и Банату дејствују многе уводе, проповедајући простоме народу, да ће само под Мађарима слободу имати, а ако уз Хрвате пристане, да ће опет подпасти под спахије. Жалост је то велика, кад отпадника у народу има, кои воле да ијм је народ туђ роб, него слободан сајузник брата рођеног, само ако је њиховом трбуху добро, и ако ће сујетним титулама изшарани бити! Но ми се надамо, да ће здрава ћуд народа нашег труд оваки изрода осујетити, и да ће народ на предузетом путу сталан и непоколебим остати. Сложно браћо, у Мађара вере нема! – У.
Logged
Pages:  1 ... 88 89 90 91 92 [93] 94 95 96 97 98 ... 115   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 25 queries.