PALUBA
July 17, 2019, 11:26:03 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: KONKURS ZA UREDNIKE FORUMA
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 92 93 94 95 96 [97] 98 99 100 101 102 ... 110   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 186604 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1440 on: April 15, 2019, 09:15:52 am »

Из Загреба, 23. Маја. Наши врли Загребчани чекали су већ од три дана с великом нестрпљивошћу његову светост нашега г. патријарха. Дозна се најпосле, да ће он у суботу у јутру 22. Маја у Загреб пристати. Одма се све нареди, како ће га најсвечанијим начином дочекати. Сва народна војска на оружју, са своим барјацима и с бандом пред собом, имала се, недалеко од вароши, путем, коим је он проћи морао, разредити; најодличнија господа, са целим грађанством у маси, имала је поврвити на сусрет; звона на свим црквама звонити, топови пуцати, слова му се држати. Али извршење свију ти приправа предупреди његова светост, у Загреб изненада дошавши, у петак пред вече. Кад се то зачује по вароши, подигну се тужбе са свију страна. Ал' наједанпут поврви на пијацу, пред лепу кућу г. Станковића, где је квартир његовој светости приправљен. Свуда се чуло викати: 'дошао је патријарх! дошао је патријарх!' Грађани потрче к црквама, те звона почну звонити, топови пуцати; добровољци загребачки у каваљеријском оделу на коњма разреде се пред патријархов дом; академичка младеж у лепој народној хаљини постави своје страже на врата. Све је усхићено било и све љубави пуно очекиваше, хоће ли се патријарх на прозору показати. Неки говораху: почнимо викати 'живио!' пак ће изићи; али примечаваху други: 'он је постар а с пута је дошао, биће уморан, немојмо га узнемиравати.' Али ето ти кола, а на колима многа најодличнија лица, да га поздраве са добродошлицом. Међутим наступи вече. У девет сатиј банда разреди се пред патријархов квартир, народ се одма сакупи; наједанпут из друге улице заслепи нам очи велика множина буктиња, које носаше 120 лица, 60 од академички ученика, а 60 од чиновника и грађана. Они певаше путем народне песме, које одпеваше народ за њима идућиј. Све умукну, кад ступе из улице, пак два по два идући, обиђу у красном реду сву велику пијацу загребачку, и настане се у великом кругу около банде под прозор г. патријарха. Громовито и безконачно 'живио!' загрми са свију страна; а наш добриј старац поздрављаше с прозора славећиј га народ. Неко завиче: 'послух!' – те за једен минут сва та велика множина тако умукне, као да ту ни једне душе није било. Слово се почне, красно слово, у ком је споменута сила југославенскога народа, а упропашћење те силе највише чрез црквене распре, која је паклена досадашња политика подпиривала и брата на брата подигла. Али изванредниј долазак србског патријарха у Загреб, при садашњим обстојателствима југославенског народа и света обећава помирење несрећне браће, а чрез њино помирење силу њину и повратак славе Душанове, која ће се подићи над обореним насиљем душмана наши. Име патријарха србскога и србскога војводе, у слову споменуто, би поздрављено са безконачним 'живио!' Али кад наш возљубљениј патријарх у своме говору рече: 'ја ако сам и стар, непопуштам ипак ни једноме од овде сакупљени благородни младића у жару родољбија;' тада такав ентузијазам обузе ону велику масу људиј, таква се вика подигне, машале почну се по воздуху вити, а шешири и капе бацати и агитирати, да би човек рекао: 'Загреб се руши!' Шта је даље било, ја вам незнам казати, јер сузе ме полију, те нисам више ни чуо ни видио ништа, но занешен моим тронућем удаљим се одатле.
Јутрос дознао сам, да по свршетку оба слова народ побаца своје машале у две хрпе, те се два силна пламена подигну, осветљавајући сву пијацу за читав један сат. Око тога пламена младеж је певала народне песме и играла коло, вичући патријарху, кои је за све то време на прозору стојао, безконачно 'живио!'
Ја мислим да није остало једнога одличнога грађанина у Загребу, кои није јуче и данас посетио његову светост. Народ непрестано стои пред његовим двором. Сво римско свештенство са владиком и целим каптолом посетило је г. патријарха. После дванајест сатиј сва наша депутација, предвођена од самога патријарха, с барјаком србским пред собом, оде на поход преузвишеном г. бану. Овај састанак би величествен, и ко год га је од наши видио, неће га заиста никад заборавити. Његова светост држала је кратко, али најплеменитије слово бану. 'За народ и народност, рече му, ја сам готов све жертвовати, моје достоинство, моје имање и сам мој живот.' Бану су удариле сузе на очи, а и свима нама; но када србскиј патријарх загрли хрватског бана и рекне: 'ја те целивам у име свега србског народа,' а племенитиј бан одговори му: 'враћам ти братинскиј пољубац у име све хрватске, славонске и далматинске браће, и заклињем ти се: докле је Јелачића, да неће живити ни један непријатељ србскога и хрватскога народа!;' тада ми се не могосмо дуже задржати, већ бацајући наше капе у вис завикасмо: 'живио! живили!' безконачно. По подне је бан повратио патријарху походу.
Ево, србскиј народе, како браћа Хрвати дочекаше главу наше цркве. Ми ијм сви, средством ови новина, благодаримо најторжественије. Свака је сумња већ пала; браћо Хрвати, ваша је љубав прама нама најискренија и управо братинска. Ми смо се већ коначно уверили, да на разлику вере ни мало не пазите, да вам је црква наша света, и зато вам братску руку пружамо, и с вама ћемо све будуће судбине наше делити, с вама заједно победити погане угњетатеље народности наше, или умрети. – Гледајући овако загрљена два поглавара наша, мени се чинило као да видим србскиј народ с хрватским загрљен, а више њи Божију десницу, која помирење њино и њин сајуз благосиљаше. Проклет онај, кои би нас хтео у сумњу довести, завадити и раздвоити. Тај би проузроковао пропаст нашу, јер слогом јединствено ми се можемо одржати против Мађара међу коима чујемо да великиј раздор влада. Живио србскиј и хрватскиј народ! живили сви Југославјани! живило Славјанство уобште!
Данас је иншталација банова: велико се тожество приправља! описаћу вам га. Неизбројниј народ сакупио се овде са свију страна, тако, да је готово не могуће наћи квартира. – Прошли дана непрестано депутације к бану су долазиле. Загорска је бројала до 6000 људиј. Јуче су били и Турополци са илирским барјаком. Њиов предводитељ пред читавим народом искао је опроштење од бана за све, што је било; али бан, пресецајући му речи, викаше: 'све је опроштено, све заборављено! ја се радујем, јунаци, где сте и ви ступили у коло југославенске народности; ја ћу од сада ваш отац бити'… и многа ијм је друга, трчећи на коњу низ њиове редове, говорио, која ја нисам могао разумети. Они су шешире скидали и викали му: 'живио!'
Јуче после подне опет је патријарх био код бана, и мило нам је било видити, где су око њега на прозору стојали с највећим почитанијем, окром наши, и свештеници западне цркве. Боже мој! промишља у себи, каква је ово промена! Како смо ми пре малодушни били, и како смо сада величествениј и управо просвештениј народ!
У Загребу има 15 различити банда! Од неколико дана брои се да је кроз ову варош прошло више од 60.000 људиј, понајвише наоружани. Њиово усхићење за бана и народност на највећем је степену. Кад ијм споменеш Мађара, као да ијм споменеш врага. Бан с њима са свим популарно поступа. При овакој одушевљеност хрватског народа, а при слози његовој са србским, богме Мађари морају пасти, ма да су сви врагови с њима.



Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1441 on: April 16, 2019, 08:02:56 am »

Из Руме, 22. Маја. Солгабирови (велики судци) у Срему, а и по целој Угарској могу се, са малим изјатијем, сравнити са даијама, кои су људе до голе душе, кад се прилика десила, а особито кад је штатуција војника, гулили, шта више, овима није било доста, што су они гулили свет, него су још напушћали своје милостиве госпоје, да рају гуле. Познато је и деци, да је један великиј судац сремске међе, - ајд', да му име јавности предамо – Стева Јанчо, како му је госпа после десетогодишњег безчедног брака чедо мушко на његову велику радост родила, свима себи подчињеним сеоским и варошким кнезовима и нотарошима изјавио своју жељу, да ови новодобитом чеду принесу даре 'злато, ливан и смирну', а 'нишчи духом' да би код господина свога, коме су робски подчињени били, у већу милост дошли, надметали су се, кои ће пре и више жућака, наравно од сиротиње отети, новодобитом чеду овога великоможног господина судца у крило бацити!
У овом послу предходио је и највећма одликовао се некиј стариј нотарош, благоглагољивиј Јоаким Николајевић, иначе десна рука Јанчова, кои је и друге младе нотароше отровао. Прошао сам прилично света, ал' овог чуда и покора нисам нигди чуо ни видио! Даије ови сад су увидили, да онаку ролу госпоствованија више играти немогу; без мере по вољи гулити и глобити народ, па се зато један по један спремају, да се са позоришта вармеђског правленија уклоне. Као што је судити, чини ми се да ће јавно мненије што пре овдашњег судца, предреченог Јанчова, са званија оборити, јер овај господин још није са својом вољом у истини, да званије остави. Ваљда неће чекати, да буде с њим, као што је било са Житвајом. Истиј овај господин до данас није се на прошњу бедни Милорадончана умилостивити дао, да свои 1500 оваца, које на њиовом пољу без једне крајцаре пасу, оданде уклони, и ове сироте људе од њима пристојеће коначне пропасти избави. Толики је страх улио тај човек у срца прости људиј, да несмеду ни помислити, да га на то силом приморају, да уклони овце с њиовог поља. Сви су људи за чудо тако у главу убијени, да се скоро дићи неће, и ја мислим, да ће и онда, кад он у гроб легне, дуго време од њега зазирати.
Господо судци! ви знате, кои сте код народа у читуљу записани, јавно мненије вас у службама вашим нетрпи, боље је да својевољно идете и званија се оставите, него да са вашом највећом срамотом свет вас са столица отера. Житвај је са поджупанства у скупштини вармеђској, ови дана у Ердевику држаној, једногласно збачен и наређено је, да како на земљу сремску ступи, таки под прекиј суд падне. Збацити треба и друге млоге; радикално треба коров истребити. – Јако се овде говори, да је изабраниј војвода србскиј г. Шупљикац од краља наименован за фелдмаршаллајтнанта и командирендера у Варадину.   С. К. П.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1442 on: April 16, 2019, 08:27:44 am »

Из Новог Сада. У ову варош, као што се чује, долази нека нова војска, 1.500 или више момака, које мађарско министерство овамо шиље за неку егзекуцију вароши, премда ова већ има и издржава воинства, колико се овде обично држи, и премда је и град Варадин ту са својом силом, војницима и топовима. Пак што сад шиљу Мађари на Нови Сад ту војску? Кажу због избора варошког мађистрата, подручни званичника и обштински преставника, кои је ови дана свршен и кои они хоће да се поред те војске и егзекуције на ново учини.
Да би свакиј боље увидити могао, шта је у ствари, ово ваља знати. До сада у овој вароши, која има до 12.000 сами србски, а једва полу толики душа од други разни племена: Немаца, Мађара, Јермена итд, постојала је избрана обштина од 80 чланова. Та је сама бирала и мађистрат и подручне овога званичнике, а и себи нове чланове, кад се које место упразни, и она је сама представљала обштину варошку и о свима, ове тичући се делима са мађистратом радила. Наши је само једна пола била међу члановима те изборне обштине, а тако и у мађистрату по неком правилу, које су обштинари међу собом утврдили, друга пак половина били су туђинци. Кад је год до чега важнијег дошло, као при бирању званичника или при закључавању о већим обштинским пословима, обштинари од наше стране, кои су понајвише богатии трговци били, обично су се цепали међу собом на више страна, а туђинци су напротив међу собом добро договарали се, пак још и од наши по некога на своју страну свагда придобити знали. Тако су сами туђинци управљали и управ господарили у овој, тако преимућствено нашој вароши. Нико од нашег рода није могао званија добити, а ни чланом избране обштине постати, ако није коју хиљаду форинтиј на римокатоличку цркву, школу, болницу дао, осим свега осталога, што је и дотле, пак и после као званичник чинити морао, наклоност туђинаца и њиови приврженика у избраној обштини да задобије и задобивену сачува.
(На пример г. Хаџић и данас плаћа интерес на 2.000 ф. в., које је чрез облигацију дати морао, кад је сенатором пре неколико година постао, као што је и болница рим. католичка и овој принадлежећа кућа од сами србски прихода подигнута.)
А у свакоме целе обштине тичућем се делу, тако се свагда поступало и радило, како је само требало за олакшање и подизање људиј од они редова, у коима највише туђинаца има, а на отегоћавање и упропашћење они, кои су од нашег рода, као имено баштовани и други тежаци, кои земљу раде, од ове и од оне стоке живе. Са правицом и сваком помоћи, кад ову поједини траже, исто је тако ишло код мађистрата, кои је у полу од сложни туђинаца састајао се, а полу од онакви, кои су се звали, да су наши, али су више и бољи туђинима били и морали бити пријатељи, него своима. Туђин је брзо, лако и подпуно добивао, што је тражио, а наш никако, или с тешком муком и понајвише тек од части. Овим начином туђинци су се у овој вароши једнако подизали, и толико њи данас има, које људи памте, кад су с пинклом на леђима, или иначе као сиромаси овамо дошли, а сад су прави богаташи, и они жаре и пале у вароши; а наш народ је мучио и патио се, и једва је за то време, док су туђинци тако напредовали, по гдекои од њи главу подигао; пак није много још требало, и Србљи тежаци морали би се поразсељавати из Новог Сада, јер су ијм господа, мађистрат и избрана обштина, поодузимали и узаптили све, од чега они живе, варошко поље, попашу, и шуме и рит, а на свакиј комад стоке више приреза ударали ијм, него једном средњем трговцу или занатлии на читав његов рад.
Но кад изиђе сад новиј закон, да сви зато способни грађани бирају и мађистрат и његове подручне званичнике, а и нове своје представнике на место досадашње избране обштине, и исти се бирачи пописаше, пак иј преко 1000 нашег рода, а једва пола толико туђинаца, изиђе; наши паметно употребише своје вишество гласова и сложно изабраше у мађистрат све три старешине вароши (бигермајстера, бирова, капетана) и 7 други чланова (сенатора) од Србаља, и два члана од туђинаца, пак по истој соразмерности и остале званичнике мађистратске и нове представнике обштинске.
Туђинци, видећи, да се њиова досадашња влада у Новом Саду сломи, упеше се из петни жила, и обратише се мађарском министерству, да с његовом помоћи то покваре и на старо своје опет дотерају. А уз њи пристадоше у овоме послу и неки од наши, једни, што ијм је жао, што су овом приликом из службе своје испали, што иј народ није хтео на ново изабрати; други, кои ни пре нису у служби били, што они нису сад изабрани; трећи, што ијм је жао за оним досадашњим господарењем над вароши, у коме су и они као чланови изабране обштине участвовали; а четврти из љубави к таквима.
Ова србству душманска, из туђинаца и србски одпадника и издаица састављена чета сачинила је једовиту противу реченог избора протестацију, у којој је деловодитељ и у Србии познатиј (гди је 1841. и 1842. у служби био) Јован Раић, пак са том је њи више к мађарском министерству у Пешту отишло под предводитељством оклепаног затуцаника, Јевте Јовановића, кои је 35 година само сенатор био, пак му је жао, што и даље не оста. Они су много којешта натрпали у својој протестации, што као није сасвим уредно по закону ишло при поменутом избору, али ијм то ништа не би помогло, кад се зна, како су нове рештаурације по другим варошима и по вармеђама ишле, као н. п. у Темишвару, Араду итд. пак и у самој Пешти пред очима министерства, које иј је све и при свима протестацијама од стране незадовољни, кои је свуда било и има, уважило, премда су оне много неуредније, него Ново-Садска биле.
Али код наши ови незадовољника и непријатеља србства најглавнија је у њиовој протестации та точка, да су Србљи преотели мах над Мађарима и њиовим једномисленицима, како су више свои људиј изабрали, а изабрани сви на србском језику заклели се и све србски само говорило се при свима овог обштег и торжественог дела појавима, а по свршетку свега најпре у србску цркву ишло се и Богу благодареније учинило, гди је иначе само у римску свагда при оваковој прилици ишло се, и гди би све мађарски морало бити, што је сад србски говорило се и радило.
Дакле, кад видимо, шта и иначе нова мађарска влада ради, да србство сатре, не можемо се чудити, да оно на овако достављење шиље у Новиј Сад ексекуцију; али шта да рекнемо о оним и туђинцима овдешњим, а особито одпадницима и издаицама србским, кои то тако израдише код мађарског министерства и силу противу србства, ексекуцију на суграђанство, доведоше, с коим живе и с коим треба ијм и у будуће живити? Ако би баш и по њиовој намери нов избор, кои они траже, испао, и њиови људи у званије дошли, како би ти у данашње време у истима обстали, кад је већа част грађанства противу њи и неће иј? Ако ли опет овако испадне, као што је сад, куда ће они онде, како ће ијм бити? Неће ли и њиови собствени пријатељи жалити на њи, што су довели ексекуцију, војску на варош, коју ова мора да рани и да издржава, а шта ће рећи противници њиови, кои већу част грађанства сачињавају?
Иста за Србе злотворска страна добро зна, да је ови више него њени људиј, али се нада мајсториом добити, ако ново бирање дође. Она иде прво на то, да кандидације на званија буду, као што су негда чиниле се; они, које би Србљи најволели, да се поизостављају, а све по два Србљина са једним њиовим да се мећу, како би Србљи једни на једног, други на другога страну раздвоили се, а трећи се с њима сложили и тако њиов испао. Друго је сва њиова тежња и мајсторија, да би се посао бирања и давања гласа колико већма отегао, пак да Србљи бирачи, кои земљу раде и кои је много, поизостају, а они сви, као што су ту, да дотрчавају, кад на кога ред дође и тако по својој жељи све изведу.
Но ако и до новог бирања дође, Србљи, кои су при првоме овако сложни и вредни били, ваљда ће опет они исти бити и онако исто радити, не изостати, него сви доћи, пак, и коме би ово тешко и дангубно било, томе други имућнии накнаде за дангубу и изгубљену заслугу његову дати, и сви сложно и једномислено дати гласе своје за своје пријатеље, и ни један не цепати се од обште слоге и снаге, нити ову тако слабити по жељи и на ползу злотвора. А може бити, да ови и њиови покровитељи и подпомагачи из Пеште са своим довођењем војске и ексекуције у Новиј Сад ту намеру имају, да би овдешње Србље само навели, да они зло какво учине, пак онда да се изтребљивање, убијање и упропашћивање њиово систематички предузме, као у Кикинди. И зато дакле и тим више ваља Србљима у Новом Саду ревностно и сложно држати се и не попуштати никоим начином ни у чему, да ијм злотвори ма како доскоче и досаде. Положеније овдешњег србства, као што свакиј види, одвећ је мучно и опасно; у собственим недрима злотворни туђинци и још гори одпадници и издаице, над главом душманска мађарска влада, а за вратом силан град, колико се досад види, такође непријатељскиј.
Докле је дакле све то тако, ваља и с мањим успевањем србства овдешњег задовољити се, а њему у толико више исто тако мудро као и ревностно у свему поступати. А кад се србство овде на своја крила подигне, онда ће Новиј Сад бити богата струја, која ће сву околну Србадију, особито бачку, у највећој мери оживљавати.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1443 on: April 17, 2019, 07:56:27 am »

Из Панчева, 25. Маја. Данас је дан славе и новог препорођења за целу нашу границу банатску у Панчеву освануо. Данас су храбри граничари и делом показали, како ијм за живот по једанпут, ал' за народ србскиј и милу народност своју све по трипут ватрено срце куца. Ево да вам кратко само целу ову свечаност опишем. Наш одбор окружниј у Панчеву позвао је 25. Маја целу регименту ову, да се о народности својој посаветују, да се, почем је од генерал-команде дошла целој граници неповољна заповест, да ће од сад и мађарскиј министериум у управљању Границе ове уплива имати, које је не само неповољност и негодовање обште, него и јаку раздраженост и одпор на официре на многим местима проузроковао, да се дакле браћа међу собом посаветују, шта ијм је сад, кад ијм опасност грози, чинити ваља.
На овај пријатељскиј позив одбора нашега, дошли су посланици са пуномоћијем из целе наше регименте, а гдекоје су обштине, чујући ово, послале посланике своје и из белоцркванске регименте. Данас 25. Маја објаве звона у трипут да се народу пред црквом св. успенском скупити ваља. Ускиптио је народ као пчеле, свако је поврвио у порту; тим више, што ни један од земљоделаца у Панчеву није на посао отишао, јер се јуче и по вароши и по пољу добовало, и заповест издала, да свакиј у народну скупштину доћи има.
Почем се овако одушевљениј народ пред црквом скупио, ступи на узвишено место г. Др. Радојчић и прочита ијм прокламације од главног одбора, да им се на оруже дизати ваља за народ и народност своју; и каза ијм да ијм ослободити ваља браћу њиову у Кикинду, које Мађари вешају, и невине србске родољубе тешким окиваjу ланцима, да су већ прекиј суд не само по провинцијалу, где Срби живе, него већ и на шајкаше распрострли, и да може до кои дан и на нас ред доћи, да нам дакле ништа неостаје, него оружаном руком дићи се на душмане наше, па опет и овде свима заверити се, да ћемо до капи крви борити се, да спасемо славну војводину србску.
Ово је народ са највећим одушевљењем слушао и сви су викали, да се одма на оруже диже, да се браћа под душманином стењућа одма ослободе. Г. парох Живковић ступи за тим на узвишено место и красно разложи горку судбину србског народа, од како је под патријархом Чарнојевићем амо прешао, шта нам дакле друго чинити ваља, него на оруже сви и мало и велико.
Одма се пошље депутација г. подполковнику Поповићу и генералу Лужетићу, да дођу обоица у средину народа, које они одма учинише. Г. генерал Лужетић наше је горе лист, пак као мудриј отац рече скупљеном народу: 'Браћо! све и сва чините, да спасете народност своју и своје цркве, ја ћу одма и на белоцркванску регименту писати, да се одбори установе свуда, и штафету у Темишвар послати, да се барута колико више донесе.'
Хвала овој господи, кои народној ствари на руку иду! Г. Тамбурић, наш врлиј родољубац, такође је одушевљеним говорима народ на ослобођење браће позивао. Слава овим трима родољубцима, а покрај њи и целом одбору панчевачком, кои мудро руководи старина наш, срцем и душом одушевљениј Србин г. Плевицкиј.
Било је на овој нашој скупштини и браће наше из Кикинде, Вршца, Бечкерека, кои су одма ту спасителну вест браћи својој однели, да ће иј браћа Граничари до кои дан избавити од душмана. Радујте се дакле и веселите се браћо у Кикинди, Вршцу, Бечкереку, па и свуде по Банату, ево браће да вас избаве и ослободе, ал' и ви на ноге јуначке браћо! па с њима на душманина, да га до ноге побијемо и у Тунгузију отерамо.
Г. Дракулић је изабран од народа за војеначелника, кои ће сутра 26. Маја с војском кренути. Живили храбри граничари, дични поносе Србства нашег! од вас  звезда избављења нек' затрепери на хоризонту Србства! Живили граничари, весела вам мајка!
Свуда по Граници сад се раздају овде заклетве, на коју ће се народ заклети, и прокламације, а два комисара са пуномоћијем послата, г. Тамбурић и г. Дим. Поповић, кои ће свуда заставе народне развијати по кумпанијама, што више народа купити на оруже, и заклињати га. – Хвала свештеницима ове регименте, кои су са депутацијама овамо дошли; сад се видити могло, да свештеници у судби народној већма саучаствују. Слава ијм! А поособ слава пароху Живковићу! – Овде се сад песме оре, ликује се, звона лупају, весеље је на све стране, сви већ махом иду у мађистрат, да се у слободњаке уписују.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1444 on: April 17, 2019, 08:13:22 am »

Србске Новине, бр.53. од 1. Јунија 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Карловци, 31-га Маја. Коцка је пала; грађанскиј је рат између Срба и Мађара заметнут. Данас је командирендер варадинскиј Храбовскиј, подплаћен од Мађара, с две стране дао на народ србскиј ударити, и то крадом, разбојнички, без сваког предварителног огласа. Једно оделеније војске мађарске, потајно преко брдa и кроз винограде ходајући, под предводитељством, како кажу, генерала Јовића, жалостног овог Србина, кои на несрећу би стављен и у кандидацију војводе србскога, јутрос после 7 сатиј дође изненада под Карловце, и из топова и с конгревским ракетама на народну војску србску удари. Истина да је ово све изненада било, нит је војска србска и најмање на бој се спремила, ал' ипак божјом помоћи и силом јуначке србске мишице победа је код Срба. Битка је трајала од јутра до подне, и у двапут се започињала. Од народне стране пало је 11 мртви а 1 рањен; непријатељ пак имао је 15 мртви и 30 рањени. Карловцима није велике штете учинио, изузевши неколико на крају лежећи кућа, које су спаљене.
Друго оделеније војске, под предводитељством генерала Цана, отишло је у табор шајкашкиј под Јарком, да га разбије; но је л' штогод успети могло, ништа се још незна; надамо се пак: да су јуначки Шајкаши знали своју народност одбранити.
На тај начин дакле на два табора србска, сремскиј и бачкиј, Мађари су ударили, и то с лошом срећом; а трећиј банатскиј, кои под Перлезом стои, до сада је још на миру остао. У овим таборима србским главни су управитељи: у сремском Ђорђе Стратимировић, у бачком Зарија Јовановић, а у банатском Дракулић. – Данас је после битке амо дошао из Загреба гроф Нужан; сутра се очекује хрватска војска, састојеће из 4 батаљона, која ће под његовом командом стојати, да амо дође Србима у помоћ. Чим је он разумео, шта се у Карловци пред долазак његов догодило, таки је, развивши белу заставу, отишао у Варадин, питати Храбовског: по чијој је заповести на Србе ударио? Шта је тамо успео, још дознати нисмо могли. Међутим у сваком табору србском може бити преко 10.000 војске, сва дакле сила износи најмање 30.000; ова је јако за своју народност одушевљена, а сада тако на Мађаре огорчена, да јавно говори, да се до Будима зауставити неће.


* Зарија Јовановић.jpg (82.62 KB. 400x600 - viewed 16 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1445 on: April 17, 2019, 10:48:41 am »

Из малог Средишта близу Вршца, 23. Маја. 'Упасеши я Господи жезлом железным, яко сосуды скудельничи сокрушиши я.' Као црквењак имао сам прилику Часословац и Псалтир у накрст изучити. Но све забадава кад опет нисам толико научио, да могу мало углађеније писати. Ја ћу у мојој простоти са овим дописом праву истину исповедити.
Преднаведениј текст изговорио је церквениј певац цар Давид, и овај се текст на неке покварене Вршчане, кои неимајући ни искре поштења у души и у срдцу своме, измишљавали од више година којекакве сплетке, да добре, и к сваком благу склоњене људе и истините родољубе – заплету, у пуном свом смислу односи; и дај Боже! да иј речи пророкове што пре постигну.
Пре него што дођем на садашње стање Вршчана, треба да се неколико речи најпре рекну, као што следује. – Пре 30 и више година измисли ђаво – убио га часниј крст – неку мајсторију, како би добре и мирне Вршчане у међусобну кавгу и раздор бацио. Доведе у средину красни Вршчана два своја верна питомца, т. ј. У. Волића и Микла Кајзера, да ова двоица, кои су науку свога мађистора основателно изучили, - професију његову међу Вршчане разпростру и утврде. Ова двоица чим су се у Вршцу наопако сместили, одма су почели ђаволскиј занат својски водити. Ништа њима не беше свето, свуда су они своје демонске нокте укопавали.
Ко је при самрти Видака владике новце и скупоцене ствари покрао, него У. Волић, бившиј тада консисторијални фишкал? ко је славног у роду србском архимандрита Радивојевића, кои је епархију вршачку с примерним своим поведенијем за више година мудро администрирао, лажљивим тужбама мирно обштество Вршачко подбуњавајући, пре времена у гроб отерао, него Волић и Кајзер? И блажене памети митрополит Стратимировић, дознавши доцније њиово безчовечно поступање према благодеима своима, обадвоицу службе лиши, и из двора епископског срамно протера.
Да би могли и даље у обштини владати, подигну се ова два паклена изрода, те мађистрат сбаце и они се у службе увуку. Ово су оне две куге, које су многим вршачким породицама, а чрез ове скоро целој обштини секвестер на врат бациле, те се кукавни људи по истеченију више од 20 година тек лане овог горког зла једва ослободише. – Вечна буди благодарност г. Ђоки Нешићу, консисторијалном фишкалу, кои је вичним своим удесним пером, и искреном ревношћу умео Вршчане од такове напасти из саме једине к суграђанима своим љубави и пријатељства, коначно одбранити.
Добро је знао ђаво: да је триста без попа ништа; доведе дакле у Вршац јошт 1823. године и немачког попа Марцела Данила, најврстнијег свог ученика, кои је ђаволске науке са еминенциом свршио. Овај је за дуго време мотрио, како му црни содрузи у ђаволском послу напредују. Помагао је он језуитским своим саветом колико је више могао. Сва њиова тежња тамо је дан и ноћ клонила, да се раздор и неспоразумљење одржи, и зато су свагда у глави имали нове и нове мађистратске рештаурације, којом су приликом они, желећи свагда предњачити, великиј свој пепашниј интерес имали. Незнам како, еле Волић поклизне у датој себи од ђавола инштрукции. Његова многостручна безчинија у званију (бјаше био великиј нотарош код мађистрата) дознаде и сам краљевскиј двор, те се он како од нотариата, тако и од директорства школског (и то је званије умео лисац овај на себе привући) безчестно удали, и акциом криминалном обложи. На ово се принципал и учитељ његов ђаво врло разсрди, и да криминална казн свога возљубљеног ученика, на очевидну своју срамоту, не постигне, умори га изненада пре две године у самом проходу, те се тим начином све затрпа.
После смрти У. Волића вручи ђаво кормило извршенија свои планова попу Данилу. Ово чудовиште с највећим одушевљењен примивши проклето званије, за саветнике своје изабере неколико способни лица, између кои А. Волић, син и достојниј наследник умореног У. Волића, највећма се одликује. Тај изрод човечества отрује више млади људиј од кои би обштина Вршачка ожидавати имала велику ползу. Највише се чудим Панајотовим синовима, добрим иначе момцима, које сам ја, куповајући код отца њиовога за цркву зејтин и тамјан, од детињства познавао. Мирно дете, Ђока Панајот или Деметер, садашњиј сенатор, у бездну пао је онда, кад је кћер У. Волића за жену узео, а шогор А. Волића постао, те сад мал' да неће и самог попа Данила претећи. Примивши поп Данило кормило ђаволског прављенија, одма поче радити, да се мађистрат сурва. То му је за руком пошло, јер је у обштини нашао доста подли духова, кои су му слепо следовали. Поштени и разумни грађани нехотевши мешати се у поповско коло, и преварени од краљевског комисара, по срдцу своме скрои он мађистрат и комунитет, кои, као његов изрод, мораше по поповској ћуди радити. Мађистрат на срамоту своју и свију Вршчана шиљаше попа Данила у делу ослобођења за краљевску варош. Чујте људи! код толики грађана, иђаше поп немачкиј као депутирац! Није он ишао да Вршцу помогне, него да се по будимским илиџама новцем ћоравог мађистрата и забленутог комунитета купа. При рештаурации, пре две године држаној, лепо се владало и наше свештенство. Ови су, као орудије немачког попа употребљени, бунили људе, да ово  и оно чине. Таки недостојни попова у свету нема, између кои највећу је ролу играо поп М. Алексић и Л. Стефановић, познати на гласу карташи! Да су толико времена употребили на сачињавање проповедиј, колико у кавани на карте: у добриј час и за њи и за Вршчане!
Чудити се је, да је епископ наш, неслушајући христијанско опоминаније, при целом поповском ђилкошагу немарљив; од куда је закључити, да је и њега поп Данило у своју демонску гарду врбовао. А то је требало да буде, јер иначе не би могао поп Данило велику ролу играти. Но скоро ће је изиграти; увиђају већ сви, да овај без морала поп у свима своим пословима не тражи обшту ползу, но своју корист, и зато прави раздоре, да у мутној води може боље ловити. Одавно би кукавни Вршчани своју цељ постигли, одавно би они као слободне краљевске вароши грађани пред светом стојали, да нису поп Данила, Микла Кајзера, и Волића познали. - Тоша Недељковић да много неполитичи, и да удали леност, био би врлиј човек.
Шта би с вршачким Србљима при последњем времена покрету? Србљи Вршчани духом миле своје народности заражени, пре 14. дана подераше матрикуларне мађарске протоколе, ставише заставу србске боје на саборну цркву, и натераше Микла Кајзера, - кога је мађистрат и комунитет, на заповест свога зиждитеља, то јест попа Данила и А. Волића, за презеса рештаурационалног против јавне воље целе спољашње обштине изабрао, - да резигнира. Ову је резигнацију мађистрат и комунитет с тешким срдцем примио, будући је за цело мислио, да ће чрез Микла, кои се као књига свију импостура сматрати може, свој план при рештаурации у дело произвести, и себе и даље на кормилу одржати. Ту су те три ствари, које је мађистрат за побуну прогласио, и вармеђи службено јавио, да су Вршчани беззаконим своим поступањем револуцију подигли; поред најстрожије инквизиције и солдате у помоћ искали су. А то се све саветом попа Данила и А. Волића савршава. Службениј овај позив учинио је, те се сад у Вршцу, где иначе највећа тишина и мир царствује, чрез послате од стране вармеђе депутације строго инквирира.
Намера те строге инквизиције та је, да се нека отмена лица, која за народност своју јавно дишу, и која поверења у обштини имају, осрамоте, људи у страх и трепет доведу; да би зликовци и издаице, кои су се немачком попу одавно у наручје бацили, и код туђина свој напредак траже, по својој вољи рештаурацију издејствовали. Тешко вама Вршчани, код такви потурица, кои се труде народност, цркву и ваше положење политично навек упропастити! Овде неразумем г. биргемајстота А. Васића, коме, као поштеном човеку, сваку чест и поштење дати треба.
Шта учини строга инквизиција, којој је мађистрат, да може посао свој боље свршити, неколико универзални сведока препоручио, и којој се опоменута два свештеника врло радују? – Најпре и најпре счепа ти инквизиција нашег обштељубљеног и врстног родољуба г. проту Трандафиловића, кога обтужише, да је он србске боје заставу устроити дао. Да је ово велика и криминална погрешка, свакиј ће увидити, кои очи вршачког мађистрата има. Неустрашимо је прота то потврдио, чести му служи! На једног поштеног и мирног мајстора Кнежевића сломише се сад кола, овога је комисија као највећег злочинца у Темишвар оправила. А зашто? Зато, што он у милој Србии рођеног брата у високом чину има, и што је он из Панчева донео у Вршац новоизабраног патријарха нашег слово, у ком патријарх своје стадо к љубави прама милој својој народности, и к верности прама цару и краљу свом одушевљава. Довела је јуче иста комисија два свештеника влашка, једног из Влајковца, а другог из Ретишова на испит. И ови су читали митрополитске савете, и тим закон земаљскиј, кои слободу и једнакост прописује, повредили!? Добро су се упутили браћа Мађари, труде се на врат на нос, и то поштено, да добију љубав Срба и Влаха. Ако тако сви мисле, као ми Малосредишчани, то ће Мађари далеко дотерати. Проћиће чини ми се као онај, што је у густој помрчини при грмљавини у бостану крао диње, и да би на добру и зрелу наишао, говорио је: севни муњо да видим. На његову несрећу муња севну а бостанџија, кои у помрчини не могаше га видити, спази га – пу! па по глави, те ти се наш дињар коликиј је дуг пружи.
Вршчани! жалостна вам мајка, што сте дочекали, да вас невине добре и мирне људе мађистратци (токорсе Србљи) за бунџије прогласе, и у руке главног непријатеља предаду, да вас ови, без сваке и најмање кривице редом вежу, и у вармеђу шиљу и вешају? Зар невидите ко вас у пропаст баца? Проклети немачкиј поп Данило, несрећниј Волић и прочи другари њиови; то су ваши највећи злочинци, кои вас укопавају. Да нема ове двоице, други би се опаметили и поштеном чуству повратили. Ова су двица и младог Пешу покварили; и труди се поп Данило јуначки, да у њему верног наследника остави, но надају се Вршчани, да ће попу презрети, и опаметити се. Бежите децо од те двоице ако мислите себи и обштини добра. Залуду се правдао А. Волић пре два дана на пијаци пред људма, да је он правиј Србин, и да од њега нико боље не чуствује; кад му је поступак такав, да му се веровати неможе. До тога је безумија дошао тај младиј човек, да се није устрашио с попом Данилом Немце, с коима Србљи непрестано у највећој љувави и братинству живе, у немачкој кавани против Срба огорчавати, говорећи: да Срби на пропаст Немаца иду. Неверујте браћо Немци! тим зликовцима. Да је Чарнојевић о импостурама ове двоице и њиове чете тако уверен, као ја и многи поштени Вршчани, он би с места све обесио; но будући да се прекиј суд његов само на Србље и браћу нашу Влахе, и то само на оне, кои своју народност траже и бране, односи; зато ја с певцом Давидом свима тим одпадницима и издаицама ово певам: 'Упасеши я Господи жезлом железным, яко сосуды скудельничи сокрушиши я.'   Старац Црквењак.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1446 on: April 18, 2019, 09:04:58 am »

Дописи. С. Дунава, 25. Маја. У числу 49. пештански срб. нар. новина читали смо седам грехова мађарскога министерства, као што се јасно види по искуству и по правици изложени. Дописатељ је обширно и родољубиво доказао, да је ово министерство заиста грешно, а ми немамо к томе ништа више додати, него да оно, као таково, неће видити лица Божија, као што неће моћи ни срећу државе, којом управља, основати и произвести. А у Вестнику числу 17. од 23. Маја изложени су греси мађарскога министерства овако:
'Мађарски министри прогласили су прекиј суд на оне пределе, где никакви злочинства предухитрило није, само што Србљи тамо обитавају, као н. п. у Новом Саду. Тим су пак личну слободу грађана, која је прво условије сваке конштитуције, на најопаснији начин нарушили, а то је тиранство.
Мађарски министри троше државне новце на себичну цељ, само да себе у званијама обдрже. Троше новце целе државе без дозвољења сабора државног на корист једне мале фракције, т. ј. племена мађарског, с намером да 8 милиона други житеља унгарски своје народности лише, и то с њиним собственим новцима. Повишују данак без дозвољења саборног, опет на сујету исте фракције мађарске. Дижу солдате и оружају, да друге народе у Унгарије једној шаки Мађара покоре; и то опет без дозвољења сабора. Шиљу емисере и буне Влахе против Србаља, и тако раздор између једноверне браће сеју.
Мађарски министри су Краља, кои је по начелима слободе и једнакости законим путем тражио, да се у словачким међама словачкиј језик за дипломатичкиј узме, без сваке кривице на правду Божију, без суда и пресуде, затворити дали.
Мађарски министри увредили су својом духу времена противном политиком Србље и Хрвате нарушавајући права њиова, угњетавајући народност њиову, и чинећи ијм сваку пакост. А кад се Србљи и Хрвати против такове неправде одапреше, онда
Мађарски министри дигоше грађански рат на њи, премда већа част житеља Унгарије такову неправду спроћу Хрвата и Србаља никако не одобрава.
Тим су пак обштиј мир и безбедност житеља неизвестним судбама рата и опасности изложили.
Мађарски министри дакле, ако не држе, да су они само министри од 3 ½  милиона Мађара, а не целе Унгарије, нарушили су конштитуцију, упропастили су личну слободу, злоупотребили су државне новце и солдате, и рат међусобниј посејали. За овакове кораке плаћали су министри у конштитуционалној Француској и Англии главом; видићемо како ће Баћањи-Кошутов министериум проћи!' 

Кад је дакле мађарско министерство таково и кад оно тако беззаконо, противуставно, себично, бунтовно, тирански и мађарски поступа и ради, онда Србљи пуним правом и да иј нико није у стању окривити, могу:
1) Да то мађарско министерство не признају и не слушају.
2) Да не плаћају никакав порез т. ј. порцију или контрибуцију у државну касу, с којом оно самовољно и на њину очевидну штету и пропаст располаже.
3) Да не дају никакве регруте за војску, коју оно диже, да иј опустошава, убија и најпосле зароби.
4) Да се на ноге јуначке дижу, па да сваку његову незакону и противуставну силу, као прекога суда и воинства, угушује и ломе; и
5) Најпосле да се међутим, док се њина народна ствар по царској наредби и законим путем не сврши, само својој власти, као што су одбори, покоравају, нарочито поради своје безбедности и свои права, која сад траже, да се опет у животу приведу.
Срби, браћо и народе! Мађари су наредили штандрехте међу вама онда, кад још нисте ништа криви били, наредили су то као нељуди и прави злотвори ваши. Ни човечност, ни закони земаљски, ни државниј устав, ни дух времена није иј могао задржати, да против вас и за вас подижу вешала, да не препуне њине тавнице с вама и да не поломе шуму лесковаца о вама! Грех ијм на души! Још је остало, да вас на кољу живе мећу, па да се ставне с грозним даијама и крџалијама!
Осим ови грозни преки њини судова ево они већ и војску на вас шиљу и силом вас изазивају, да се на оруже против њи дигнете, па да вас после лакше окривити могу, наравно на њином неправедном и беззаконом, а не на другом каквом христијанском и европском, суду; јер свакиј онај морао би вас оправдати, будући да се ви, по праву саме природе, браните од напасти, којм Мађари на вас иду, да вам слободу и живот силом узму.
Тако су Мађари код вас произвели пожар несрећног грађанског рата, па ишту вашу крв и вашу слободу; кад вас не могу да помађаре, а они сад полазе, да вас мачем и оловом истребе! Но неће, не; јер је жив великиј Бог и он ће у вама своју правду бранити; неће, не, још је у Србима мишица јака и крвца јуначка! Само сложно, србски народе; само се сад не уклањај с поља чести и славе, и само сад тврдо стои на јуначким ногама, и дај Мађару одпор, па ће за цело твоја бити победа. Јер ни у њега нису силе велике, и он је мален и оскудан, и од свију страна забуњен: млогом је он неправду већ учинио, млогом ће морати и одговарати. О овом се, браћо, ни мало не сумљајте: неправедниј се рат данас отегнути не може, нити ће се дозволити, да невиниј народ, као што сте ви, пропадне. Сложно дакле, Срби још једанпут и постојано; браће ви имате и сродника млого, а ни други народи нису вам злотвори, јер и они Бога верују и знаду, што је право да је њему драго!

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1447 on: April 18, 2019, 09:12:21 am »

Из Новог Сада, 26. Маја. Од како ме је мати на свет родила, нисам трпио да ме штогод око врата гуши; зато дакле кад је правдољубивиј (si diis placet) министериум мађарскиј штрангин суд (kötétjog) на нас Бачване неправедно набацио, побоим се, да и мени по несрећи овакиј краватл око врата не дође; зато оставим Сомбор (где сам наумио ову годину провести) и дођем у Н. Сад, где Србљин опет мало слободније дише, нег' на првом месту, и у њему и данас као гост живим. Данас дакле око пол 12 сатиј наједанпут се стану дућани по пијаци затварати, неке пак госпе почну у град бегати, говорећи, да ће иј дивљи Раци потући; напротив у вароши оставше Швабе јавно по сокаци стану неким Србљима претити: 'Бога вам рацког, све ћемо вас потући!' уздајући се зар у Чарнојевићеве војнике, кои су од доласка Шајкаша полак мртви по сокаци блејали.
Овде ће когод запитати, зашто су то наше Швабе чинили? та они су мирни били, док су швабско име на себи носили, ал' сад сами веле и ватрено се дишпутирају, да нису више Немци ни Швабе него прави Мађари. О Боже мој! свакојаке марве на беломе свету! Највећиј ијм је пак трн у оку – то, што нису могли у сред Н. Сада сасвим швабско-мађарскиј мађистрат основати. (O vos ingrati suculi!) Једним словом од некога времена више нам Швабе иду уз нос и називају нас шака Раца, него баш и сами Мађари.
Ал' још нешто особито немогу овом приликом пропустити. У сред ове хуке и буке, опазим два интова, где дохује пред кавану зеленог венца, а то су била кола П. Чарнојевића. Овде се одма прилична гомила људиј скупи, међу које и ја отрчим и у првиј интов љубопитно завирим; овде видим нешто лежеће умотано с белим шеширом на глави; а то је био комисар Чарнојевић, кои је од доласка браће шајкаша још пре ручка грчеве добио, па намислио у бегству спасенија тражити. - Ал' истом што завирим, наједнпут се тргнем, кад остраг седећиј мажичизма, двоцевку у руци држећи, повикне: 'Azt a vadrác Istenedet, шта гледаш унутра?' на које му речи ја овако почнем одговарати његовим језиком да разуме: 'јеси чуо ти бећару! немој  мислити да си у Кикинди, где се свакиј час теремтетира и вадрацира, већ захвали Богу што ми је пиштољ код куће остао, а ја би тебе сад оправио твом мађарском Богу на ужину.' Ове речи кад око мене стојећиј народ разуме, одма се узбуни, и кад Детумогерац опази, да се раја не шали, наједанпут повиче на кочијаша: 'Haitsd' и тако очисти чуствија. Одавде нека свакиј суди мађарску карактеристику; а ја само тај corollarium вадим: какав господар, таки иј слуга.

Из Загреба, 21. Маја. Јуче је био увод преузвишенога г. бана. Увoд тај би учињен сјајном величанственошћу. Најпре иђаше више стотина коњаника, за њима 150 кола, пак многи великаши пешке, пак барјаци, међу коима и банскиј ношен грофом Нужаном, а другиј један племић ношаше златниј буздован, пак сам бан на коњу; за њим многе чете пешака, пак опет коњица. Народна војска била је сва уз путове, кроз које је бан морао проћи, разређена; многочислене банде свираху, пуцаху топови, народ викаше на све стране 'живио!' госпође са прозора бацаху цвеће. У вече би осветљење вароши са многим прозрацима; народ је врвио по свим улицама; свирање музике, певање народни песама чуло се до после поноћи: серенада са бакљадом најпре бану пак патријарху прављена је. Данас у јутру иншталација; окром једне точке, ја вам описати нећу, јер описати се неможе. Кад сам овакво торжество доживио, и оно, што се у истом догодило, видио, смрт већ не би ми била горка. У девет сатиј већ су господа са многочисленим народом била сакупљена на пијаци академије, пред црквом свете Катарине. Кад изненада, на велику обшту жалост, пукне глас да је патријарх болестан у постељи. Одма се одабере једна депутација, која би га замолила, ако је икако могуће, да непропусти на овако торжество доћи, и примити у своје руке заклетву бана. Та се депутација врати са радостним гласом: да, почем је тако жестока жеља народа, он, патријарх, усилиће се да дође. Затим друга депутација би оправљена бану, да га у народ позове. Дође најпре патријарх, пак бан, примљени неизреченим весељем и ускликом. У зачељу великог стола седио је бан, а патријарх до њега на десно. После подугачког слова бан изговори, реч по реч за патријархом, своју заклетву; друго затим слово држао је истиј, а патријарх треће. Мислим да ће сва три печатана изићи. Томе следовало је најлепше позорје. Бан наједанпут би уздигнут на својој столици, и покаже се над свим народом; али каква громовита вика пуче, кад тога истог часа би на столу своме подигнут до бана и сам патријарх! Викање, кликовање, пљескање руку, бацање капа и шешира у висину неможе се описати. Хрвати љубише се са Србима, свештеници једне и друге цркве у усхићењу своме су се међу собом грлили; од радости, од нежности сви смо сузе проливали. О Боже мој! да ли си ти ово урадио овако, да би се наш народ споио и сљубио, те сбацио тешкиј јарам, под коим је од толико столетија стењао? У овоме је воља твоја, твоја десница очевидна! Тако бан и патријарх буду пронешени кроз варош све до једне цркве римске, која стоји пред двором банским. Ту започне служба божија на славенском језику, и тако се делом укине латинскиј језик. Из цркве римске одосмо сви скупа са баном, патријархом, и целим народом у цркву нашу. 'Многаја лета' и 'господи помилуј' певали смо сви скупа, не само бан и великаши хрватски са патријархом, него и владике једне и друге цркве, обоје свештенство, сав народ. – Ето браћо Срби, шта се овамо ради! Патријарх србскиј ношен на раманима од сами Хрвата по римокатоличком Загребу; свештеници источног и западног вероисповеданија сви певајући и Бога славећи у истим црквама; обаверниј народ грлећи се и љубећи се као да је једноверан; не, браћо, оваковог позорја није се видило од како је христијанства на свету, овако позорје може се само видити у деветнаестом веку.
Наша депутација имала је један договор са одбором хрватским, у коме је решено, да ће Хрвати подупирати сва захтевања србска, а Срби сва хрватска; пак и ако би двор Хрватима сва њина захтевања одобрио, да се они неће тим задовољити, докле год и србске не буду сва до једнога одобрена; а тако исто и Срби са своје стране. Ово узајамно подупирање даће нам велику силу у Аустрии, и победа мора наша бити. Само још треба да настојимо, како ћемо бацајући под ноге сва малодушна предразсудија, тако тесан и крепак сајуз са Хрватима скопчати, при којему никаква мађарска или немачка интрига не би нас могла завадити и раздвоити; јер непријатељи наши, видећи оваку силу нашу у слоги, морају сада сва могућа средства употребити, да нас раздвоје и ослабе. То је јединиј начин, коим нас могу победити, та ијм једина надежда још остаје. Сложно дакле, сложно браћо србско-хрватска! Мотримо и чувајмо се.


* Хрватски сабор 1848.jpg (388.41 KB. 1199x823 - viewed 15 times.)





« Last Edit: April 18, 2019, 09:25:43 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1448 on: April 19, 2019, 08:58:47 am »

Из Пеште, 23. Маја. Ономадне сам последње моје писмо на вас оправио, у ком сам нам на последку обећао, да ћу вам таки другиј дан писати, и јавити, да ли ће регуларни војници при полагању заклетве на мађарску конштитуцију реч своју одржати. У том смотренију дакле оволико јављам, да се сва народна пештанска стража и други регуларни војници на мађ. конштитуцуију, а Талијанци никако другче, но само за цара аустријског заклели; но и та је заклетва њина само с мрмљањем била, шта више с почетка при заклетви на заповест њиови команданта а и самог мађарског војеног министра Месароша (овај је Буњевац а не Мађар) нису хтели клобуке доле скинути, и на ово се чисто упрепастио војениј министер, но после кад су већ скинули, гдекои су викали 'Фердинанд' с гдекои 'Pio nono.'


* Pio nono.jpg (101.17 KB. 400x600 - viewed 17 times.)

Ови дана, кад је стигла штафета из Ердеља са униом, у вече је така вика око 11 сатиј била, као да је читава Пешта у пламену, или као да иј је руска војска, од које дркћу и стрепе, обколила. Но премда је са ердељске дијете тај за Мађаре радостниј глас дошао, да се Ердељ са Угарском сасвим сајединити жели; опет зато нетреба то за известно држати, будући из приватни но известни извора чујемо, да унију са Мађарима сви Ердељски Власи и Саксонци нипошто неодобравају и неће, јер и они веле, да не могу никако, као год ни други у Угарској живећи народи, са Мађарима симпатизирати, и нежеле, да ијм Мађар по својој ћуди капу крои.
Но ја велим, било то истина или не било, саједини ли се сав Ердељ или не саједини, ми треба, да се озбиљски спремамо, ми треба да смо наоружани, и тако добро приправни, да у свако доба нашег непријатеља узбити можемо. Ми већ рећи морамо: 'уздај се у се и у своје кљусе.'
Овде су у музеуму многе собе самим сребром и златом напуњене, и непрестано мађарски великаши жерве за отечество, које у новцу, које у кућевном посуђу, и како ко већ може, приносе. То све наша браћа србска и хрватска треба да знаду, пак и они примером овим да иду; а и зато да знаду, ако се кад Пеште дочепају, да ће имати нашто доћи. Купе Мађари на врат на нос новце, јер веле да је отечество у опасности, а Бог зна, за кога то купе. – Досад су се србске и хрватске браће наше Мађари здраво плашили, а сад, кад чуше за ердељску унију, до зла Бога прете нам. Највећма се пак у Секлере уздају, које мисле на Хрвате што скорије послати.
Чујући овде мађарскиј министериум, да наша браћа граничари намеравају петроварадинскиј град узети под своју заштиту, непрестано одавде и које од куда мађарске војнике тамо шаљу; у прошлу суботу послаше одавде регименту Есте, која се два три дана пре поласка свог изјаснила, да пре доле неће, док се на мађ. конштитуцију не закуне.
Ја се верујте чудим, шта наша браћа дољноземска оклевају, шта за име Бога чекају, и зашто свакиј час непријатеље запиткују, хоће ли у Варадин ући? Нетраба сад питати, нити напред јављати, шта се чинити намерава, јер тако наш непријатељ свагда нам пут препречити прилику добије, него што се хоће, треба таки у дејство привести. Зар Мађари све, што чине, законим путем чине; чине да, него све преваром, претњом, тучењем, вешањем, насиљем и њиовим тиранством. – И зар за име Бога ми то још да ладнокрвно гледамо и сносимо? Зар ми толике слободе у садашњем времену неможемо уђивати, и неможемо иј без ичијег питања на нашу корист употребити, па куд пукло да пукло; кога да се боимо? ја велим, да се никог неморамо, а баш и немамо бојати; зато неослањајмо се све на правиј и закониј пут, јер ја вам просто кажем, да ћемо због правичности наше, и што желимо, да све законо бива, сасвим пропасти, а богме тешко нама, ако ово сад време на наше добро, на наше вековечито избављење од непријатељског подјармљења и тиранства не употребимо, ако га за славниј спомен србској повесници неурежемо, и нашим потомцима неоставимо, тешко нама велим, ако за овим временом онда, кад већ доцкан буде, тешко уздисали и горко плакали будемо! Да ово на превелику жалост нашу не дочекамо, шта нам друго чинити ваља, него на оруже; а да се на оруже подигнемо, ваља нам се са нужним потребама добро снабдети; зато дакле и велим, дајмо и приносимо ко год и у чему може, за род и народ наш; сада не треба да себични и штедљиви будемо, јер свагда треба да помислимо, да, ако пожелану цељ нашу срећно постигнемо, ако непријатеља надвладамо, и ако наше душмане утаманимо, нећемо сами ми радост и славу и корист, док смо живи, имати и уживати, него ће и наши потомци, труде наше благосиљајући, без страха и немира сво добро, које од нас наследили буду, радостно уживати моћи. Зато и опет, ко шта може, мали мало а велики много приносимо народном одбору за оруже, које против нашег душманина, и нашег рода и народа непријатеља подигнути намеравамо, и тим себи слободан живот осигурати и утемељити желимо. – Онај позив дакле одбора србског у Карловци, на сву браћу нашу разаслан, послушати и испунити свакиј за највећи своју дужност нека сматра!
Пре неколико дана одпутовао је одавде Пап Жигмунд, славниј бунтовник, доле у Банат министеријалним трошком да тамо Влахе против Србаља буни, а за Мађаре врбује; ако наша браћа Власи тог ниткова послушају, и ако се на његово ласкање и умиљавање и Бог зна којекаква обећања од министериума мађарског наопако и по несрећи полакоме и себе без мреже уловити даду, нек' сам ја нико, ако иј после и доцније све непоунијате и под мађарскиј јарам наметну, и то све да учине за љубав своје себичности, за љубав своје собствене користи и славе. Шта дакле такови одљуди, пак и они, кои овакове у свет шаљу заслужују? То да упитам мађ. министериум, кои би у свет требало да шиље људе одабране, кои би народ мирили, а не познате ниткове и бунџије, кои у народу немир и неслогу творе. Да се од нас когод нађе, да та безаконија, као истиј поп и хула унијатскиј Пап Жигмунд, овде чини, давно би већ на вешалима висио, а њега још до неба уздижу што је мајстор народ узбуњивати. Зато да је срећа, пак да су наши епископи, кои у влашким дијецезама обитавају, честити и родољубиви пастири, па да у ово садашње време најпозорније око своје на народ и на вручено ијм стадо строго баце, да неотварају своје грдне чељусти, новце ждерати, јер ако се досад наждерали и наситили нису, заиста нигда и неће; требало би, да они непрестано народ свој обавешћавају и на ону страну и пут обраћају, кои ијм најбољу, најсрећнију и најпостојанију будућност донети може; гди они немогу, треба да шиљу своим трошком изасланике, да ови то исто народу, што би они требали, саобштавају; хвала Богу, доста су хиљада од народа које лукавством измамили, које нечовечношћу стекли, дакле неби иј Бог убио, кад би те исте хиљаде за народ, за стадо, за народа свога обезбеђење потрошили; неби ијм нико главу разбио, кад би сами уста отворили, и стадо своје оној браћи, која иј једном вером и црквом православном а друге језиком свезује, обраћали; но не чине они то, нити ијм је бриге за њино стадо, макар пропало, само да својој гадној себичности угоду, само да славу код туђинства задобију; седе дакле код куће као трутови и народно добро сасвим бадава ждеру? Но доћиће и то време, кад ћемо иј упитати, шта су и какви су добра роду свом учинили, шта су на ползу рода свог привели, и зашто су то високо достоинство уживали? Време ће показати, ко се за род бринуо, ко се за род мучио, ко је за род живио, и ко је роду добро творио. Дакле благо оном, кои је чист рачун приправио, и нестраши се пред лице народа изићи; а тешко оном, кои свој род издаје, и за туђинском славом чезне, тешко велим сваком таком изроду, јер том љутиј мач прети, и тај и још сад главу у торби носи.
Јуче је у јутру у 5 сатиј надворник Стефан, из Инсбрука долазећи, овамо стигао, и донео је опет од нагоњеног и примораног цара ручно писмо, да пошље нашем славном Јелачићу бану, позивајући га ad verbum regium audiendum. Љубопитљивост ме мори, како ће овај царскиј билет бан примити и испунити; ја мислим онако исто, као и досадање. Бан се јуче иншталирао, као сад да иде ad verbum regium audindum! Ха! баш су погодили! Ови ти Мађари све већу и већу болест добијају, пак најпосле пастиће и у велику, која ће ијм сигурно и до главе доћи. – Неописан је безобразлук и нечовечност њина, ето како, тек што је негди пре Етвеш од цара вратио се, брже боље оде другиј министер, тек што се овај врати, иде трећиј, за овим и други редом, најпосле и Стефан, и тек што се овај врати, оде и Баћањи, сад чекају, што ће овај донети; а знате шта мисле ове луде мађарске? мисле да ће са собом цара довести, да овде седи; но дуго ће се тој надежди варати, док ијм цар овамо дође. Сад се овде приправљају за дочек ердељске депутације, и за почест ове биће обе вароши здраво осветљене. Ето видите, Мађари овдашњи ништа друго и незнаду, него дерати се, викати, лармати, псовати, параде правити и са циганским музикантима по сокаци вући се!


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1449 on: April 19, 2019, 09:01:44 am »

Из Бачке. На Сомборско православно обштество дошла су 3 – 4 хитна циркулара, од народног одбора у Карловци, и то гдекои још пре две недеље; па ево жалост, још до данас обштества председатељ скупштину нити је држао, нити заказао. Ако сва остала србска обштества своја народна дела тако озбиљно и брзо одправљају као Сомборци, далеко ће Србљи дотерати, т. ј. до своје пропасти! – Обнова сомборског мађистрата од 15-ог т. м. једнако траје; за градоначелника изабран је Гаврило Корић р. католик, за варошког судију Никола Михајловић, за ваошког капетана Лазар Доић, за сенаторе: Александер Петровић, Милош Коњовић, Љубомир Маширевић, Јован Лалошевић, Ђорђе Бирварскиј; са р. католичке стране; Алберт Путник, Стеван Стрилић и т. д. Дана 17-г т. м. држана је бачка жупанија велико справиште под председатељем в. жупана Јосифа Рудића. Више је министеријални дописа овом приликом читано, између кои ћемо напоменути један министра унутрашњи дела, у коме се у Унгарии сав народ умољава, да отечеству, којем опасност грози, са новцем, или онаковим стварма, које се на брзу руку у новац обратити могу, у помоћ притече. По прочитанију овог дописа првиј је Стева Зака (Србин наопако!) од прилике следујућим речма у скупштини говорио:
'Мађарској спољашња и унутрашња опасност велика грози, која прва може бити мања што се нама чини, или већа; спољашња што је страшило панславизма, које је досад по народима Европе само на артии и по устима народа словенски потајно, без икаквог јавног деловања обстајало, данас јавно у огромно деловање пред свет ступи, тако, да су се већ овога страшне пропаганде електрическим корацима напредујући, увукле и укорениле и у најмањиј угао света, где је тек искра словенства тавно тињала. Ово је страшило панславенско себи престол у Прагу подигло јавно и тајно у Петрограду; и видимо сад Чехе, како силно на остале Славене дејствују. Одовуд нам опасност предстои; из овога следује, да је гора и сто путиј црња унутрашња домовине опасност, будући се панславска пропаганда међу славенство, у нашој отачбини живеће, а имено у троједну краљевину увукла. Да Polgártársaim! тројне краљевине синови, особито Хрвати, иду по србском народу, побуњујући овога да му Мађари његову народност и веру хоће да угњетавају и униште, да хоће његова крвљу извојевана права са света да бришу и утамане, једним словом они србскиј од толико векова у љубави и слоги са Мађарима живећиј народ, отца на сина, а сина на отца, брата на брата, пријатеља на пријатеља и т. д. дражећи, узбуњују и подижу. (Ову љубав и слогу најбоље засведочава Ракоцијева буна! Гледај ти изрода, па се нестиди још јавно лагати. - У.) И ово је опасност за нас много грознија; зато Polgártársaim! да би ову опасност победили, и ову у њеном још повоју уништили, нуждно нам је овакова средства употребити, која ће нас најпречим путем к нашој победи повести, а срества су та Polgártársaim! помоћ и жерта нашем милом отечеству, као што нас прочитаниј допис уверава; ја ћу одсад са дрвеном кашиком јести, а по могућству мом сво моје сребро, 14 ½ П отечеству приносим на олтар, које сам ево и собом донео, и позивам сваког домовине сина, да би моме примеру следовао.'
'Éljén, éljén! Чује се са свију страна. (Штета за Мађаре, што је Зака сво имање своје профућкао, иначе би и леп салаш могли добити на новосадском атару. – У.) Изроде гадниј, кад те, на велику нашу жалост, Србљи у Бечеју праведно као псину утукли нису, а тебе нека ђаво носи, кад си већ пружио својој браћи и подрепинама мађарским Сави Вуковићу и Петру Чарнојевићу, србским вешечима руку, пољуби се с њима, зашто можеш и ти џелат своје браће постати! Овај одљуд Стева Зака незна србски ни читати ни писати, много мање што саставити; будући да он дописе мађарски у Павловићеве новине шаље, које се у учредништву преводе, - или такове преко кога превести и преписати даде, па и после на опредељено место шаље. Е! сада браћо можете мислити какав је Стева Србљин?!
Са највећим су ускликом éljén-а овдашњи Мађари онај допис примили, у ком је министерство несрећника Саву Вуковића, издаицу и свога рода и закона, П. Чарнојевићу за споменик и савешача србског наименовају. – Лука је Јеремић, солгабиров бачке жупаније, сву ону србску младеж из бачке, која је пре и у време 1-ог Маја држане скупштине у Карловци и у Н. Саду била, код бачке жупаније као бунтовнике обтужио, тако да ће ови, да би избегли срамоту и грозећу ијм опасност, принуђени бити дом свој, отца и мајку, браћу и сестре оставити, и безбедно себи прибежиште са осталом браћом тратражити. (не, не; остаће они где су, а скорим ће Мађарци потражити безбеднога прибежишта. –У.) Ево браћо слободе Мађарске! где само из подозренија људе затварају и на колац вежу! Па докле ћемо ми ово трпити? Еј Лука! ваљда се надаш, да ће те у бачкој жупании за пенезника, као што ти је и отац био, поставити, па ћеш са обманом (која ти је отца скупо стала) касу, бајаги, дати украсти, а себи принети, као што ти је и отац урадио?! – Стева Брановачки, скоро поставши бачке жупаније судија, иначе човек саможив, идући паропловом из Пеште, па чувши од Србаља у Баи, да су Србљи на народној скупштини у Карловци себи војводу и патријарха изабрали, рекне подсмејателно: 'Тај ће ваш војвода ваљда у воздуху над птицама владати?' – Еј Шћеване, дакле наш је војвода а твој није, ми смо Србљи а ти ниси? Право си реко! А куд те је памет занела? Мислиш славољубивиј човече, што си солга постао, и што су те Мађари овдашњи са К. Мартонфиом, једним просјаком, сравнили, -- па ћеш сад годишње двапут толико браздиј од Ликаша као досад одоравати и отимањем себе богатити моћи! Чувај се Ђерина и Клаићева трагова, и тако си у овога патварирао, а имаш море! четворо деце!!!
По уредбама нови закона умложило се чиновнишство ове жупаније са 100 више чиновника; од Србаља источне цркве, кои у Бачкој више од половине житеља износе, између близу 200 чиновника 16 само има, и то све мале судије и од ови мањи. И ово ће рећи egyenlőség и  barátság. – У Суботици су неког Србљина Ђ. П. зато, што је србску кокарду за шешир заденуо, по улицама Мађари вијали, да га затворе; и ово се у Баи, Сенти, Бечеју и на више места догодило; тако је суд у Бечеју Младена Мађаревића, идућег из Карловца кући у Врањево, што је кокарду за шеширом имао, затворио, и са њим као бунџијом судејски поступао. Ето ти Србине egyenlőségа мађарског!
Јован Радосављевић, посланик сомборскиј, са народне се скупштине, без с Богом остај, повратио! Али како не, кад је од сомборске обштине сасвим противна упутствија имао, следователно је тамо и сувишан био, да представља нескладно мненије 13.000 нула! – У Бечеју Србље непрестано вешају, од кои је један јавно викао, када су га на вешала водили: да 'господа саме Србље вешају, а Мађаре, кои су кривљи од Србаља, неће; нашег сте, рече, попа затворили, а вашег, кои је највише бившој побуни повода дао, на миру оставили!'
По дољној Бачкој су Србљи по свим местима своје биљежнике, кои су иј толико година глобили и музли, протерали; у следству тога је ова жупанија закључила, у сва та места војнике народу на врат послати, и биљежнике све у своја званија повратити, без икаквог иследованија.
Чујемо са свију страна, да је измет србскиј Сава Вуковић као краљевскиј повереник у Н. Сад дошао, новоизабраниј мађистрат суспендирао, и новог бирања рок одредио. Незнамо како су овог неповољног госта браћа Н. Сађани примили? – Код нас у Унгарии уобште где станују Србљи, најбоље џелати и шинтери живе, они на сваку србску главу по 48 ф. ср. а осим тога надницу, судијама равну, добијају; леп занат у данашњем веку, у среди слободе и једнакости, ал' – Мађарске! Баш сада чујем, да су три Србљина у Станишићима, зато што су ови, као коловође, са тамошњим житељима с оне земље, коју су спаије барон Ђ. и Ј. Р. од њи на силу и неправедним начином отели, дали траву попасти, летину погазити, и речену земљу натраг узети хотели, путем преког суда обесили. Боже мој! та докле ћете Србљи браћо то страшило трпити, зар волите без чести срамотно на вешалима ваше главе губити, него на јуначком боишту с мачем у руци са вашим, непријатељима и издаицама огледати се, па или отето задобити, ил' јуначки листом изгинути.
Овуда се разноси глас, да је наш поджупан, на представљеније вешачког суда у Бечеју, писао мађарском министерству, да би Новине Београдске по целој Унгарии, као подстрекателне, буну и немир у народу поджижуће, држати забранио. – Чујемо, да је досадашњиј обштества и читаонице сомборске председатељ, ово званије оставио. Бирајте сада, браћо Сомборци, себи за председатеља таковог човека из ваше средине, кои је и душом и телом, и словом и делом сав Србин и народа поверење има, да ће својој дужности свагда подпуно одговарати.
Биће посла џелатима и по дољњој Бачкој, будући у ову војници долазе на ексекуцију. Вера и Бог браћо! још ће Мађари за Србље, ако ово дуже устраје, морати џелате из далеког света, где они још, као код њи, владају, доводити. – Препоручујем народном у Карловцу одбору, да би позорност на пределе Бачке и Баната обратио, и обе од толиког губљења сахранио; да би се пак непријатељима пут пресекао, неодложно би нуждно било, да се ови предели нашим војницима обузму, кои би преке судове растерали, надлежателства приморали, да од одбора заповести примају и испуњавају, да би се србскиј овде станујућиј народ пробудити и обавестити могао…
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1450 on: April 20, 2019, 08:39:08 am »

Србске Новине, бр.55. од 4. Јунија 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској

У Карловци, 2-га Јунија. Битка, која се прекјуче овде догодила, колико је за Србе славна, толико је за Мађаре срамотна. Повода њој дала је саможивост и надменост командирендера Храбовскога. У очи Духова у вече била је код њега у граду једна депутација народнога одбора, која га је молила, да се он изјасни: је ли он царскиј или мађарскиј генерал? и у каквом је одношенију према народу србскоме? будући се приметило, да он Србе само заварава. Надменост његова није му допустила, депутацију србску утешителним одговором обрадовати, но у гордости својој до таке је безумности дошао, да је депутации изрекао: да он народа србског у аустријском царству не припознаје. Депутација је на то одма с највећом љутином без опроштаја од њега отишла, и одбору ствар саобштила, на које је онога часа оправљена штафетално од стране Срба цару тужба, са много хиљада подписа, против Храбовскога, где га ови обтужују као бунтовника и издаицу, и моле, да се он званија лиши, јер његов поступак подпаљује у народу опасниј грађанскиј рат. Сутрадан пошље Храбовски одбору два своја човека, преко кои за опроштење моли и вели, да сам незна шта је оно рекао, и да је то само у ватри изушћено било, за које му замерити не треба. Народ ово његово извиненије не прими, но јави му, да га сматра као свога непријатеља, саобштивши тужбу, коју је цару против њега оправио. Ил' се његова надменост овим распалила, ил' је јамачно од Мађара подмићен био, те свога цара изневери, и на народ србскиј, кои је под царском заставом стајао и за њу у ватру и воду скакати готов био, онако разбојнички и безбожно нападне. Непријатељи кад ће у рату да се сразе, они то најпре један другом објаве, ал' Храбовски није на то правило пазио, него је с војском кроз тајне лагуме, сам лично, а с њиме и барон Јовић, из града изишао и под Карловце са три стране дошао. Па и кад је тамо дошао, није свој долазак србској војсци објавио, и на бој позвао, већ је таки дао из топова карташима и конгревским ракетама на варош ударити, а солдате је пустио, да људе секу, куће плене и пале, као што су једну жену с дететом пробуразили и на ватру бацили, и до 16 кућа спалили, многе опленили, однесавши сво покућство, а нарочито из пиварове куће сво сребро, које су нашли, па овде су и у самиј подрум ушли, ту пиво локали, а што полокати нису могли, то су бурад одчепили, тако, да је пиво по свом подруму текло. Ако је Храбовски научио овако рат водити, то он није војник, но безбожниј разбојник. И сами пустоловци кад жертву на путу нађу, прво је позову, да ијм се преда, па кад се предала неби, онда ударају. Ал' Храбовскиј није тако чинио; он је дакле горе поступио, него што раде најжешћи разбојници.


* Hrabovsky, János.jpg (61.51 KB. 400x600 - viewed 5 times.)

Где је правда, ту је и Бог, и Бог правди помаже. Ако народ наш и небеше у овај мах на бој спреман, ипак је нападницима таковиј одпор дао, да су се ови после жестоке битке, која је пуниј 6 сатиј трајала, којекуда разбегали, и најпосле натраг у град одвукли. Истина да је нешто и од народа у првиј мах било се разбегло; ал' то су учинили све само они, кои никаква оружја не имаше, а кои је – ако ће бити и – штап у руци имао, тај је веран и непоколебим остао на пољу боишта и себе славом победе увенчао; но и они одбегавши на скоро су се опет повратили. У овој изненадној битки било је од народа жертвиј, ал' мало: само 11 погибши простака, коима буди слава и вечна памет во веки веков. Осим ови још је четрнајест рањени, и то две девојке, које су бајонетима прободене. Но непријатељ је далеко скупље платио разбојништво своје: он је, као што смо сада разумели, изгубио 60 мртви, а још једанпут толико рањени, међу коима и 1 мајора, 1 капетана и 1 летанта, коју троицу погубила је јуначка десница Вула Црногорца, коме зато буди слава пред целим светом. Ми смо и једног солдата заробили; а непријатељи 37 наши људиј, кои су сутрадан измењени.
Како сам вам пре јавио, по доласку своме гроф Нужан одма је Храбовском у Варадин отишао на договор. Храбовскиј од непријатељски намера још није хотео одустати, но је рекао, да је баш сам заповедио, да се куће пале, и захтевао је: да се одбор из Карловца има распустити; да се чланови одбора даду под суд и да наплати некакву штету, која, вели, да је њиовим поводом у граници почињена; да народ положи оруже и разиђе се. Ни једно од ови условија није примљено, и Нужан му је одговорио, да сад Срби имају с њиме рат. И тако смо се на ново на бој спремали. Међутим приспе у Варадин из Београда ц. кр. конзул г. подполковник Мајерхофер, са депутацијом вароши Земуна, и Храбовском изјави: како је великиј одговор на себе узео, будући је несмотреним своим поступком у граници најопаснии грађанскиј рат подпалио, које рђава следства имати може, јер је читав један, цару највернији народ, којега синови и данас за спасеније престола гину, а чрез овај и све друге народе славенске увредио и огорчио, па тако при смутном данашњем времену и целу монархију у опасност довео. На ово он предстраже, које је око града поставио био, натраг одвуче, изјавивши, да ништа даље предузимати неће, док од цара решеније не дође на захтевања србска и допустивши, да један батаљон граничара у град уђе.


* Фердинанд Мајерхофер.jpg (97.05 KB. 400x600 - viewed 9 times.)

Кога змија уједе, тај се и гуштера боју. Нас је Храбовски ето већ месец дана заваравао, па најпосле нас напао: ко ће му дакле веровати, да ће и сада на миру бити? ко ли би помислити могао, да се ови граничари на нашу ползу у град пуштају? Ја се боим, да они не прођу онако, као што су храбри Славонци у Коморану прошли, т. ј. да ијм Храбовски оруже не поузима. Зато би саветовао одбору, да граничаре нипошто у град не пушта, но нека иј за сваки случај код себе задрже, ил' нека из града сва мађарске војска изиђе, па онда да граничари тамо уђу; иначе ја вере немам, и све зебем.
Храбовског пак треба сав народ за издаицу да прогласи, њему сваку покорност одрече и онога, кои би његове заповести слушао, строгој казни подвргне. Храбовскиј је погазио своју заклетву, коју је као војник цару своме положио, погазио је верност престолу царском завештану, па за Мађаре, што престол царскиј подкопавају, цара одрекавши се, и само фракции једној Угарске, министерству мађарском приврженим солдатима на царскиј народ ударио, овај побио и опленио. А ко тако ради, шта је друго, него издаица цара, а издаицу како цареви људи да слушају?!
Из табора бачког још немамо овде никаквог званичног известија. Гласово разни стижу. Једни говоре, да се генерал Цана тамо побио, и да је побијен био; други опет, да се ни побио није, но видећи тамо силу јачу пустио се одма у преговоре, саветујући, да се табор истиј разиђе, но добивши одговор: да се овај нит' разилазити нит' кретати хоће, док заповест не добије из одбора карловачкога, коме се јединствено покорава, - војском се натраг вратио.
Данас су нам Шајкаши из Земуна на 19 шајкиј и с 40 топа дошли, и таки стражу на Дунаву узели. Свакиј пролазећи пароброд овде се зауставља и визитира, а један је задржан за потербу народа. Тако исто и свака се пошта зауставља и прегледа. Саобраштај са Варадином сасвим је прекинут. Чарнојевић је оданде отишао; но на његово место дошао је са целом својом породицом из Новог-Сада Јов. Хаџић, и ту сада живи. Међутим ово моје известије сматрајте као приватно, а надам се, да ћете до кои дан добити аутентичко о целом догађају. – Из Срема чујемо, да тамо мађарске катане пале и робе села. Шид су сав спалили и поробили. Но у Иригу и Руми добро су насели; ту иј је народ обколио и сасвим обезоружао. Да ли ће народ и на другим местима тако учинити? – Народну нашу касу и привилегије, са свима патријаршеским драгоценостима, оправили смо одавде на једно безопасно место, где ће се чувати. - Како видите, између нас Срба и Мађара рат је заметнут, и то прво од њиове стране. Они су дакле нападачи, а наша је дужност бранити се. Па како је сада народ одушевљен: тешко Мађарима!


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1451 on: April 20, 2019, 08:49:01 am »

Из Руме, 30 Маја. Данас нам баш у подне стигоше граничари, њи до 800, све по избор челични јунаци, кои добровољно на одбрану србског рода спеше. Кад су они дошли, ми смо у светој цркви на богослуженију били, и не могосмо ову нашу браћу по чистој србској љубави дочекати. Они су се код нас до четири сата бавили, подвоз су код нас изменули, и наша иј браћа к осталој браћи у Карловце одвезли, ми смо иј с братинском љубави, грлећи се и љубећи, и с небројеним 'с Богом пошли', и 'срећен вам пут мила браћо и соколови наши' испратили, тврдо се с њима заветовали, да ћемо сви таки сутра за њима кренути се, да права крвљу праотаца заслужена и задобивена до последње капи крви бранимо, да се с осталом браћом сајединимо и оно, што је душманин мислио коначно упропастити, у живот приведемо. Цару, војводи, и патријарху верност милиј Србине, као и праотци наши, пак весело запои: наша је слава, наша је победа, душманин мора пасти! Само сложно, кад смо за јунаке а не за робове рођени, име ти сведочи, не часи часа, ни једног минута, ако ти је име језик, вера и народност мила, боље ти је у воду скакати, него мађарскиј јарам на врату, а ланце на ногу носити. Одушевљење дакле ово наши храбри граничара, кои само из гореће љубави к роду и народности домове своје остављају, уцвиљеној браћи смело на одбрану спеше, још је већма на одважност нашега народа дејствовало; јер тако после радостног растанка од миле браће граничара, весело нас банда на оруже позове. Две се царске заставе носе, народ одважно под заставе врви. Младеж се одликује, особито чиновници С. С. И Ђ. К., кои као ваљани Срби браћу своју весело спроводе, доста се је накупило, да мало ће ко код куће остати. Живи, и здрави нам били сиви соколови, кои свој живот и своју драгоцену крв за народност жертвујете. Код нас се данас читао позив, од одбора карловачког посланиј, у свима црквама. Народ га је с највећим одушевљењем слушао, свакиј се у неком движенију видио, сви смо за осветом жеднили. Хвала вам дакле честити наши представници народни у Карловци, кои се о благу народа дан ноћ трудите, хвала вам буди од свега Србства а и од нашег румског обштества! (Доцније известије јавља нам, да је из Руме сав народ листом отишао на бој.  У.)
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1452 on: April 22, 2019, 09:21:56 am »

С Дунава. Ви сте већ дознали да се србскa војскa овде код нас против Мађара, наши угњетатеља, или боље рећи против њиног преког суда, купи. Ето, шта је ова земља дочекала од министерства претерани и нечовечни Мађара: рат, па још рат између грађана и житеља једне исте државе! Ово људи неће да разуму ни што природа, ни што разум каже; самовољна сила и оруже, то су само за њи доказателаства. 'Ја мислим, дакле јесам'; ја мислим србски, а не мађарски, дакле јесам србски, а не мађарски! Aли то код Мађара није тако; код њи је: мисли ти, и осећaј, по природи и по Богу, колико хоћеш србски, али ти поред нас и с нама ниси, и не можеш и не смеш бити Србин, него само Мађар – старе или нове вере! Они хоће на силу Бога, да је један народ у Унгарии, и то мађарскиј, у пркос дејствителности и очевидности. Мађар, Славјанин, Влах, Немац, све унгарски житељи, говори свакои од њи свој језик, има свакиј своју физиономију и живи свакиј по своим обичаима; али све то није ништа Мађару. Само штета што су се Мађари доцкан за тај посао пробудили: прође већ Сивац Крушевац! Него нису опет Мађари толико луди, колико би у први мах рекао да јесу. Гледај, како су они лукаво измозгали ствар! По духу овога времена изиђе суверенство народа: у свакој дакле уставној земљи је данас народ суверен; суверен је по томе и народ у уставној Унгарии, где се јуче првенство племића или немеша саранило и једнакост житељства увела и установила. Али у Унгарии је ово житељство састављено од више народа, следователно свакиј од ови народа има ту и представља свој део суверенства, зар није теко?
'Није', вели Кошут, 'у Унгарии је само један народ, и то је мађарскиј, а остали не мађарски житељи нису народи, него фајте; следователно само Мађари су суверенскиј народ, а ове фајте то нису нити могу бити: они сви, дакле и Срби, морају бити покорни Мађарима, и законима, кои они начине, и не смеду се живи показати на унгарској земљи. Ми Мађари смо чинили на последњој дијети, што смо год хтели; а ви Срби сте од прилике овако као ми у Карловци држали скупштину и закључили сте на њој ово и оно, што вам се милило и за добро свидило, па кажете, да сад она ваша скупштина може проћи на сабор, кои вам је требало по легитимном позиву држати. Али то није све једно: ми смо Мађари, дакле народ, у којем је суверенитет, а ви сте Раци, или, као што се ви зовете, Срби, дакле фајта, које то народно право нема; следователно ваша је скупштина незаконита, незаконително је по томе и без сваке обвезателности и све, што сте на њој учинили и закључили!' (Види число 50. пешт. срб. народ. новина од 25. Маја.)
Па сад реци да Мађари не знају шта раде! Кои би Метерних знао тако политику испредати!? Доказуј ти сад њима, колико год хоћеш и можеш, да они у том бунцају, и да су, у сили и власти својој, више безобразни и продрзљиви, него паметни и благоразумни; они остају, те остају све при свом фанатизму, и неће да се склоне признати и друге народе, нарочито србскиј, у Унгарии.
Због идеја многа су се већ зла у свету починила; тако сад хоће да се велико зло и у Унгарии учини због те мађарске идеје, да у њој нема другог народа, до само једнога мађарскога. На ово зло већ се пошло; камо среће да се можемо зауставити, a mогли би, само кад би хтели. Нека се Мађари оставе сујете и гордости, и нека признаду истину и учине правицу и србском народу, па да буде мира и љубави и слоге међу свим житељима у свој пространој и красној Унгарии.   Ј. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1453 on: April 22, 2019, 09:33:34 am »

Из Сегедина, 25. Маја. Овде су нам ваше новине правиј лек. За родом своим чезнућа срца у њима налазе туги својој мелема, и ја вам не могу описати, како иј жељно изчекивамо; без њи овде живити неби могли. Хвала вам до неба! Ступајте даље на том красном путу, неби ли и бедниј род наш кадгод подигао се и до своје славе дошао.
Овде су се Мађари јако од покрета славјанскога поплашили. Они се нас боје, и ради би и са жертвом, али само без крви одржати се. Све изгледа као после укопа – људи љуљају се по улицама као муве у јесен – све се боји, све нешто предчуствује да ће му се догодити, ал' ни сам не зна шта – као живина пред земљотрес. Свију су очи управљене преко Тисе к Банату, каo да се отуд нешто чека - па сад судите како ијм је. У осталом ми се не боимо, јербо Бог и правда, одважно срце и чиста савест не даду посумњати, да се може другчe збити, него као што је суђено, т. ј. да се Славјани прославе.
Сада баш доведоше из Кикинда овамо у град 20 сужњика, које на 4, које на 3 године робије осуђени. Сваком се Славјанину срце заплакало њи гледајући; све млади лепи момци – само два старца бише међу њима. Сви су у тешком гвожђу, на сваки коли по један са три солдата. Кад су с коли поред нас прошли, рече један ђак, да је неки између њи његовом отцу салаш запалио, на које му сужњик из кола одговори: 'Боље ја него Мађар!' Сви сужњици врло одважно и храбро, без и најмањега смућења сваком у очи гледају, уважавајући себе као прве жертве народности славјанске, и као предчуствујући, да ће иј браћа осветити. И хоће заиста, само Боже помози!
Из Темишвара су послали амо 180 људиј за слободњачку чету; но од ови до Сегедина само иј је 18 стигло; други су се сви по путу разбегали. Њиов је командант Коста Влаховић, заслепљениј Мађарац. Да видите ове жалостне јунаке, како изгледају: све саме скитнице и крадљивци. На путу су у једном месту сребрне ножеве и кашике украли, и један златан сат. Овде за њи никакве приправе не би, но морадоше гладовати и прву ноћ под ведрим небом у авлији провести.
О ономе, што се по мађарским новинама разноси, као да ће овде некиј логор од незнам колико хиљада Секлера састављен бити, ми још ништа не знамо, што се и најмање наредбе зато чине, које би наравно морале бити, да се то озбиљно мисли. Ал' мени изгледа, да је тај логор само у мозгу неки угријани мађарски глава, које мисле Славјане застрашити. Ал' све да логора и буде, тај ће морати бити јадан и жалостан. Тешко народу, кои се најамницима брани!

Из Панчева, 3. Јунија. Синоћ нам дотераше амо Доловчани једнога уводу обрлетнанта Ћириловића. Овај жалостниј Србин дао се од командирендера темишварскога навести, да буну диже против свога народа. Код њега се нашло много прокламација са подписом предреченог командирендера, у коима овај нарочито Немце позива, да се са Србима не друже, зашто вели: ови иду да оснују неко славенско царство, зато дакле нека се од њи одцепе и по обштинама своим за себе особите одборе саставе, кои би управо противу Срба ишли; па кад ови то учине, онда да ће Живковић владика ову прокламацију на србски превести и Србе у несогласије довести. Ухваћениј увода признао је на испиту, да је такови неколико прокламација, по налогу подписанога командирендера, у некоим обштинама раздао, ал' да нигде није цељ посланија свога постигао. Народ га је хтео сместа утући, но одбор га затвори у варошку тамницу, и сад ће се с њиме као с бунтовником судејски поступати. Љубопитан сам, како ли ће се командирендер, и несрећниј владика Живковић правдати?
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 014



« Reply #1454 on: April 23, 2019, 08:46:01 am »

Из Беча, 26. Маја. Видећи из ваши новина, да сасма мало дописатеља имате из Беча, зато сам се одважио, да вам ја у напредак одавде известија шиљем, уверавајући вас, да ће увек истинита бити, будући је положеније моје таково, да многе ствари дознати могу. Овде је за сада то најновије, да цара за кои дан очекујемо, да се у средину нашу поврати. О томе је данас министерство обнародовало плакат са царевим подписом, где овај јавља, да ће се ови дана у своју резиденцију вратити, будући жели лично сабор отворити, кои ће се овога месеца држати; но само позива, да би се његови верни поданици вароши Беча постарали за мир, поредак и безбедност престолнога града, о чему се Бечлије одавно већ труде, а сада много више, чим је и велика радост у народу оживила. Свуда на све стране стражу чува народна војска, а само у граду пола солдати а пола народни војници.
Познато вам је, да је надворник угарскиј био у Инсбруку код цара. Ја се чудим како је имао образ цару на очи излазити! Сад је све залуду; оно, што су Мађари с њиме кували, морају сада покусати. Њиови Вадраци хоће да покушају какви ће бити опанци од њиове коже. Мађари су само на језику јунаци, ал' кад до боја дође, онда први измичу; Србин пак мало говори, много ћути, али на бој весело с певањем лети, особито кад се има за своје огњиште борити. Куда Србин продре, ту све врагове под ноге своје баца; а ко се на Србина устреми, тај се заиста главе наносити неће.
Ја вас поуздано уверити могу, да ће сва захтевања народа србског, на скупштини 1-га Маја закључена, бити од стране цара одобрена, само нека депутација србска час пре амо похита. Немци се уобште радују одбору, кои Срби Мађарима спремају, зашто се увидило, да Мађари очевидно на то иду, да се сасвим одцепе од Аустрије, а Срби хоће да се цара свога држе. Тако и треба, и тако ћемо само до цељи своје доћи. - Ваше се новине овде с похвалом читају, па и од сами Немаца, коима увек толковати морамо.

Из Ирига. Будући да је у Србским Београдским Новинама бр. 50. од 21. Маја т.г. некиј господин из Карловца под именом Михаилов против мене глас подигао, као да сам ја оном на г. Младеновића, великог судца Ирижког, догодившем се од стране простоте нападању повод дао: то принуђен сам вест ону, у колико је истинита, разјаснити.
Ја сам од Ирижке обштине са још двоицом и придруженом Румском депутацијом с пуномоћијем послан био г. командирендеру, да га питамо, је ли истина, да је он ону заповест издао, којом се преко Сремске градомеђе избор посланика на предстојећиј сабор Хрватско-Славонскиј обуставља. Приспевши преко Карловца у Петроварадин затечемо тамо још два Румска и једног Ирижког депутирца, кои су један дан пре ради пушака дошли. С овима заједно предстанемо ми одма у 10 сатиј г. командирендеру и молбе му наше предложимо, но без икаквог успеха, будући да нам је Житвај са Етвешом, тамо десившим се, посао кварио, и најпосле на речи наше, да ми мађарскиј министериум непризнајемо, нас коловођама и бунтовницима назвао, имена наша пописао и са најужаснијим претњама одпустио. Овако одпушћени у највећем огорчењу и забуни разиђемо се. Румски сви и наш један депутирац одјезде одма у Карловце, да одбору ствар јаве; а ми остала троица, будући да је један свога посла тамо имао, одемо у Н. Сад, гди смо у кавани код Топаловића и г. Младеновића са гг. Маринковићем и Богдановићем застали и њему ствар саобштили, па ту и ручали. После ручка одемо у Карловце ни најмање искре сумње или подозревања каквог на њега немајући. Приспевши тамо дођемо у одбор, и ту затечемо Румску депутацију, која је њему већ све јавила. Ствари наше за онда врло су критично стојале; зато је одбор одма 6 депутираца изабрао, да опет г. командирендеру иду, сбог чега су Румски депутирци са једним нашим остали да чују, шта ће одбор свршити; а ми се троица сиђемо доле, да кући идемо. Кад дођемо на пијацу, наиђемо ту на неколико људиј прилично обучени но нама непознати, поздравимо се с њима и они нас запитају, одкуда смо, па кад ијм рекосмо да смо из Ирига, одма нас предупредише речма: 'Богме вам Младеновић зло ради, ево већ трећиј дан како иде у град Житвају, те се с њиме договара, да ће нас издати.'
Нас је ова изненадна вест јако поплашила, и ја овде истину исповедам, да никад у животу нисам у таквом страху и волнованију душе био; говорили смо ијм да то није могуће, да ће г. Младеновић таково што учинити, ал' бадава, они при мненију свом остају; најпосле рекнем ијм: 'Е браћо! ако је тако, то је зло и наопако, ми смо пропали, ако нас још и такови људи изневере, кои су мудри, кои политику разумевају и кои су за највеће народољубце држани били: то онда браћо! нама нема спасенија; ја и мои другови нисмо више ни један дан за живот наш сигурни, нама вешалима прете.' То исто смо идући путем с колма нашима још на два места чули. Одкуда се и од кога тај глас разнео, ја незнам, толико само овде јавно исповедам и Бога, коме жертву приносим, за сведока призивам, да дотле ни ја ни другови мои ни реч о том проговорили, шта више на то ни помислили нисмо.
Да смо ми с Јазачанима били и с њима се разговарали, то је истина, и то је овако било: Путујући из Карловца сретнемо Јазачане близу Крушедола. Њи је било око 30 до 40 кола. На првим колима седио је парох њиов Јован Радоичић са једним сељаком. Ови како се к нама приближе, одма коње зауставе, које и ми учинисмо а и сви прочи. Сад истиј парох запита нас, гди смо били и како је у Карловци. Ја му све по реду кажем, придодавши и то како се у Карловци јавно говори, да је наш г. в. судац у град ишао к Житвају и с њим се договарао. 'Ја ово, реко, неверујем, али ако то буде истина, онда је за нас зло; у осталом ви идете тамо на дуже време, па ћете се известити је ли истина или не.' То сам ја њима као приватну и тако разнешену вест само мимогред казао, а не као ствар већ осведочену. После тога опростисмо се с њима и пролазећи покрај прочи кола побуђивао сам иј на слогу, мир и љубав, похваљујући њиову ревност и одушевљење за обшту ствар. Ово је цела повест, која се на мене односи. Што се пак тиче оног изражаја, да сам ја душманин г. Младеновића, у томе се г. дописатељ јако вара; јер он или ме непознаје, или је мој непријатељ, или је криво извешћен. Ја ничији душманин никад нисам био. Душманин може само неваљао и развраћен човек бити, коме је савест сасвим отврднула, а не нежан и чуствителан, кога и најмања учињена погрешка по толико дана гризе и мучи, и не онај, коме је целог века читање највећа забава била, и кои је одрекавши се још из детињства свију светски забава и увеселенија у собици својој седећи душу и срце са читањем облагорођивао. Ово посведочити могу сви мои бивши учитељи, посведочити могу другови мои, кои су по целоме Србству данас разсејани, посведочити може љубима паства моја, коју сам ја свагда, а особито у ово бурно време на љубав, мир и слогу сваком приликом побуђивао и у свему добар пример јој давао, сваку увреду мени нанешену великодушно праштајући. Ја сам г. Младеновића свагда почитовао и уважавао, и нити је он мени, нит' сам ја њему кадгод само обичан непријатељ, а камоли душманин био. Кад би он издаица био, ја би на њега, а и на свакога другога заиста као и цео род Србскиј од све душе мрзио: но хвала Богу, кад онај глас није истинит, те ће га овако цео род још већма нег' досад ценити и уважавати.     Јосиф Горјановић, свештеник.
Logged
Pages:  1 ... 92 93 94 95 96 [97] 98 99 100 101 102 ... 110   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 25 queries.