PALUBA
May 19, 2019, 09:18:13 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 93 94 95 96 97 [98] 99 100   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 175054 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1455 on: April 23, 2019, 09:16:12 am »

Из Прага, 23. Maja. После толико стотина година, како су Чеси од православне цркве обраћени к римској, доживили смо у Прагу данас у недељу прво богослуженије по обреду православноме. Тај је дан г. прота новосадскиј Павле Стаматовић, кои се овде на сабору славенском налази као посланик народа србскога, служио свету литургију у цркви св. Вацлава. На ову се скупио силниј народ без разлике реда и чина и сви чланови сабора славенскога са своим старешинама. При богослуженију читано је многолетствије за народ славенскиј, за цара Фердинанда, за мужеве, кои крв своју за народ проливају, а учињен је спомен и блаженим покојницима, кои су на пољу славенства делали. На концу богослуженија г. Стаматовић говорио је слово на србском језику. На одпусту са сви страна сакупљениј народ једногласно је усклицавао: 'Слава, живио, да живе Славени!'

Угарска. Мађарско министерство дало је званично објавити, да рат с Хрватима неће започињати, док се не сврши дијета, која ће се 22. т. м. у Пешти држати. Међутим оно непрестаје  народ србскиј удручавати. Инквизиција из Кикинде је отишла, и сада је у Бечкереку и Вршцу. Колико ли ће овде погинути србски глава?

Хрватска. На сабору хрватском 6. р. Јунија решено је: да Хрвати захтевања народа србскога приме за своја, и тога ради да се наименује један одбор и од њиове стране, кои ће са србским пред цара ићи. У обзиру пак војводе србскога и бана хрватскога закључено је овако: кад војвода србскиј дође у Хрватску, да је бан старии, а кад бан дође у Војводину, онда опет војвода је старии. Због Срема било је од неки стараца мало преговора, но сасвим су од друге стране убеђени остали. Од словослова за обрану Срба одликовали су се нарочито: бан, гг. Гај, Кукуљевић, Вукотиновић, и многи други, а особито католичкиј бискуп Шрот, кои је у беседи својој између осталога и ове знамените речи изговорио: 'Нема више међу нама никаквог раздора и непријатељства. Познао сам ја подобро и г. патријарха и осталу ову браћу моју епископе, као сваке цене достојне људе. Ми се разумемо и духом смо се стопили, само то још прости и неуки људи мисле, да нас папа лучи и раздваја. Ова браћа признају свога патријарха за свога поглавара, а и ми тако исто признајемо папу. Прошла су сада времена, кад је несрећна частица filiogue (и од сина) делима брата од брата – прошла су она времена, кад су се људи правдали (јер нису имали паметнија посла) у происхођенију духа светога. (Велика похвала од стране слушатеља.) Немојте ме моја господо хвалити, света је мени моја вера и мој закон, но ја само истину признајем. То су моја господо тајне, које плитка и кратка наша памет неможе докучити. Људи су уметнули у символ, кои је непроменљив, ону частицу, па су се о њој правдали столећа и столећа, а нама је много зла учинила. Но сад је, хвала Богу, све престало, јер сада неће никоме доћи на памет, да у таковоме приговарању губи залуд своје време.'
Од србски словослова показали су се особито г. патријарх и А. Стојачковић. - О одношенију к Угарској закључено је, да тројна краљевина само у толико с њом у сајузу стои, у колико је краљ угарскиј скупа и њиов краљ, да тројна краљевина има своје особито државно веће, у обзиру пак рата, финансије и трговине да се односи к аустријском министерству у Бечу.


* Александар Стојачковић.jpg (75.24 KB. 362x488 - viewed 10 times.)


« Last Edit: April 23, 2019, 09:22:31 am by JASON » Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1456 on: April 24, 2019, 07:18:46 am »

Србске Новине, бр.55. од 8. Јунија 1848.

Београд, 8-га Јунија. Познали смо мађарско поштење генерала Храбовског, које се као природниј лик мађарске искрености према Србљима и свима немађарима 31-г Маја код Карловци показало. Ја мислим, да су се овим поступком поменуте мађарске, или чије му драго, портирате, тророге и главне у Славонии креатуре, свакога слепца очи отворити морале, да би увидио, колико Мађарима и њиовим удворицама веровати ваља. Међутим и ово како није прво, тако неће бити ни последње доказателство њиове благе, христијанске и чисто конштитуционалне с нама намере…
Како чујем, ови дана је од земунске поште саобштена учреднишству ови новина министеријална наредба, којом се забрањује уношење и разашиљање свију у Београду излазећи новина у Унгарској. Видите сада ово, и немојте се испунити негодовањем, немојте са саркастичним погледом презрења погледати на овај, толико са слободом, сносношћу и конштитуциом размећућиј се министериум мађарскиј! Сад праштам Метерниху све угурсузлуке, које је употребљавао само да би свет код очију ћорав остао, како би он у обштем мраку, своју торбу пунити могао. За њега је бар целиј свет знао (а и он се сам није толико ни одговарао), да је он оличениј идеал деспотичког министра био. А ја поне свагда пре могу сносити човека, кои уздајући се у своју силу одкривено каже, да се он по закону безсловесне природе, по праву јачега влада, него кои једнако о равности свију људиј, о неприкосновености њиови права проповеда,  и најпојединитије неправде, што други њему чине с највећом ватром бројати уме, а овамо са своим поступцима, према другима, најсветија имена конштитуције, слободе, правице изсмејава. Мађари на своима саборима земаљскима, по своима вармеђским скупштинама, најпосле и у републиканском Паризу средством своје литије дуваше у рог празнословија о незнам чијем деспотизму а своме конштитуционалном духу и слободољубију, а сад чим су сами на своме бунтовном сабору од стешњеног краља за себе нека преимућства изнудили, - сад су се одма метерниховог државног руководства прихватили. Најпре тајније и приватније почеше препречавати пут устменом и писменом саобраштавању мислиј, а сад већ и толико обезобразише се, да се неће стидити и јавним актом неке новине забранити. Е, ако што није конштитуционално, то је! Ил' можда мађарскиј министериум то држи да је конштитуционална слобода, да он и његови новинари свакоме могу свашта рећи, а њима нико ништа? Може бити, да је то мађарска слобода, али конштитуционална, која равности свачијег права предпоставља, није никако. А к томе је ли то начин, како се основи једне стране према основима друге стране оцрнити, како једна страна другој за право дати или јој основе оповргнути, како се уобште стране споразумети, и по најправеднијем, конштитуционалном, христијанском основоположенију: 'сваком своје', помирити могу? Него боим се, није Мађарима ни стало до правог споразумљења, до правог помирења. Код њи као што је поњатије слободе једнострано, себично и управо мађарско, тако је и поњатије споразумљења и помирења, под коима они разумевају слепо веровање њиовим речма и безусловно подвргавање њиовој вољи. Чудим се како још нису издали торжествену амнестију, у којој би рекли, да се заборавности предаје све – што су они другом учинили!... Но најпосле није се ни чудити, да Мађари мађарска поњатија, мађарску логику, мађарско умно право, мађарску етику, мађарску политику имају!
Али опет – ако ијм само њиова мађарска памет допушта – нека се они несрде, што се ми по обштем човечанском а не као они по мађарском уму владамо, и тако себи другчије и право и слободу и равност државну толкујемо, пак по томе и држимо, да је оно и слободно чинити, што треба да се чини. Јер ко је видио разговор и договор, гди само једна страна говори, а друга да ништа прословити несме? већ ако је поњатије разговора и договора у Мађара тако исправно као и она пређашња? Или можда ће какав Мађар или Мађарац рећи: 'Али кад разговор друге стране целиј посао квари?' Ја верујем, да можда мађарскиј посао квари, али је то природа разговора и договора, да једне мисли друге обарају дотле, докле се до истине и правице (ако је коме за тиме стало) не дође. Ја верујем, да би за Мађаре млого пробитачније било, да је Бог у место Србаља, Хрвата, Словака и Влаха толико без ума и срца повелики лутака створио, и од свију њи покретајуће кончиће у руку њиовог министра метнуо, да оне онако играти морају како он хоће, и само оне послове израђивају, кои би најбољи за торбу мађарску били. Али шта ћемо, кад је Бог некако другчије наредио, и тако истоме министру толко посла задао, да ће му глава од запаре скоро пући?!
Све је то бадава; Мађари нека по својој логики мисле како хоће, али онај, кои се бои да му што ко другиј некаже, тај са тим показује да је крив, ал' да је и толико безобразан, да би хтео прав изгледати. Само се онде може видити шта је право шта ли није, гди могу обе стране своје основе наводити, и гди може њи више о ствари судити. Ако при томе кои кога нагрди, то је ништа. Празне се речи нелепе ни за кога, и доста је лако погодити колико се говорнику или писатељу каквом веровати може.
Тако на пр. млого је пута писано у овом новинама, како је Храбовскиј, као је незнам ко другиј Србљима наклоњен, али ја то нисам никада веровао, него сам свагда по моима другима основима судио, а чим сам разумео, да је истиј Храбовскиј подмукло на Србље у Карловцима напао, одма сам веровао. Сад нека ми ко каже, кад би Храбовскиј, ил' њега опуномоћившиј, издаица народа био, или онда, кад би се на њега поменуто издајство потварало, а делом и словом посведочило се, да није он таковиј човек, - или што је он то заиста учинио, а да нико то није у новинама написао? Ја поне свагда волим, да се о мени нешто зло говори, што нисам учинио, него ли да зло какво учиним, пак ма нико о томе неговорио. Ово је моја србска, а надам се и свију паметни људиј и народа у овим стварма философија, а мађарскиј министериум ако другчије мисли, на част му! Само опет неможе он мени забранити, да ја њега, кад он другчије мисли и ради, неназовем себичним обшкурантом, а к томе да му и то непридодам, да он то јесте и остаје, ако му ја то неби казао; а да он то у очима разумног света неби никако био, ма да би се ја то у вселенску трубу из петни жила протрубити усиљавао, само кад би се он, као што треба, конштитуције држао, и ујемчену слободу говора и печатње због свои себични цељиј тако безстидно ногама не газио.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1457 on: April 24, 2019, 07:29:10 am »

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Петроварадина, 5. Јунија. Варварскиј командирендер Храбовскиј са варварима, њему равнима и подчињенима, ударио је на најбезбожнии и најбезчовечнии начин, на столицу патријаршије србске на Карловце, да је коначно упропасти и разори, и Србе да потуче, и то још другиј дан Духова.
Пре зоре 31. н. Маја кренули су се ови варвари из града, и као пси четвороношке пузили су испод виноградиј покрај рита, вођени од Мајураца браће наше Срба, али западне цркве; и тако, кад су до близу србске страже допузили, онда ова, ништа о толикој превари напред незнајући, и внезапном нападанију ненадајући се, зачуди се овом поступку и нешто усколеба се, али опет зато, ако и јест ова стража само из 40 Срба састојала се, јуначким србским духом крвожедној чети татарској насупрот стане; и кад предводитељ, чудесниј јунак, брат наш Вуле Црногорац, првиј пиштољем официра смлати, наједаред слише се ове мале дружине србске сви пиштољи и пушке у један глас, а Татари почеше се скотски преметати. Сад наступи час, да се сасвим и најтајнија варварска жеља обелодани, кад почеше ови топовима и картачима на Србе пуцати, и тим сав отров срца избљувати, и овим у млев Србе сатрти. Ал' се љуто врази преварише, кад видише да је њиови топова и картача урлик Србима милиј глас и позив у сватове. Поцикнуше Срби соколови, па у пркос пред топове враже, кои су почели већ Србину највеће светиње рушити и кварити, као што је горња карловачка црква два од варварски топова ране добила а гимназиум карловачкиј једну.
Србине! како ти ово на срце пада? Хоћеш ли ово неосвећено оставити? Зар нећеш мелемом србским ране матере цркве завити? Хоћеш ли равнодушно пролазити покрај ране, које су варвари народним музама задали? Нећеш, несмеш, и Бог нас све убио, кои би од Срба ово равнодушно гледали. Чуј свете! у чему је се под Карловцима ови варвара храброст састојала, што су и официри и прости војници пуне џепове запалителни дрваца имали, и точно и једни и други знали пред Карловцима куће палити, у куће улетати, ту невине старе душе и децу најсвирепије убијати и у ватру бацати: над овима немоћнима и остарелима душама су јунашство своје показали, кад на биљези стојати нису смели, с које Србин никад не уступа. Четрдесет јуначки Срба борише се против онолике и пешака и коњанима и топова силе, и надвладаше иј. Ал' да видиш чуда и покора кад уразумеше Татари, да се Србска војске из логора креће, у какав се дадоше страшан и смешан сугреб! Приповеда ми данас један бандиста, кои је с њима заједно од Карловца у град јуначки гребао. Говори: 'Онај, кои нас је гледао у каквом смо нереду бегали, морао је од силног смеја преметати. У том нашем коњском бегању никаква ти реда небијаше, час смо били бандисте с коњаницима смешани, на час нађемо се с пехотним официрима, а наједаред са жалостнима нашим командантима: топови мислим да су окрилатили, тако брзо вуку се и беже; ту већ нити официр заповеда, нити војник слуша, свак само без душе лети: да се како града докопа – јединог свог спасенија; и кад смо се јазавички у град спрцали, онда тек од тешког бегања оданусмо.' Истиј ми је тај бандиста својски и братски исповедио, да је од стране њиове до 70 погинуло; а од србске народне војске, као што чујем, до 14 мртви и двоица рањени. Ово се под Карловцима збило.
Ајде сад да идемо под великиј Јарак (римскиј шанац), где славни наши Шајкаши стан свој имају. – Против ови је истог тог дана, кад је и на Карловце ударано, послан био генерал Цан, с мађарским војницима и рајтарима, коима су у помоћ дошли и Талијани из Бечеја; млого су пута ови варвари (изузимајући Талијане) на великиј Јарак ударали и срећу напасти Шајкаше кушали, ал' почети окајани синови несмедоше, јер како полете рајтари на шанац ал' славни и храбриј Шајкаш покаже му са шанца пушку, а овај ти одма натраг, а Шајкаш на шанац па коло ти поведе: а рајтар ти се једи па говори: 'игра Шајкаш као зајац.' – Више су пута пробали нападати на шанац, но све је бадава било, вратише се у град са својом грдном стамотом.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1458 on: April 25, 2019, 07:33:57 am »

Из Карловаца, 6. Јунија. Дознали смо, да се у Фелдварцу скупља мађарска војска, која намерава ударити на табор србскиј под Јарком у Бачкој. Да би се ова намера непријатеља наши осујетила, г. Ђорђе Стратимировић са једним оделенијем народне војске отишао је ономадне у Тител, да заузме још заоставше тамо топове и џебану, и ту још један табор устрои, које му је, како синоћ дошавше одонуд известије гласи, сретно за руком изишло. Одавде ће се он сутра кренути реченим непријатељима на сусрет. Дај му Боже срећниј успех! На место Стратимировића командантом табора карловачког постављен је г. Милојевић, кои је таки дао целу варош обшанчити. Сви путови, из Срема у Варадин водећи, позатварани су, сви мостови на њима разрушени и бусије свуда постављене, тако, да само птица прелетети може. Народниј одбор дао је устроити војениј савет, од кога ће се издавати заповести о свима војничким покретима, и коме ће сви управитељи војске имати одговарати. Наш овдашњиј табор има 20.000 војске, са довољним оружем и џебаном. Данас су нам из Земуна дошла два топа, а сутра чекамо из Митровице све, што иј тамо има. Многи Срби, официри и свештеници из Срема, Бачке и Баната, кои неће с народом да се држе, находе се овде у тамници везани. – Разноси се глас, да је једно оделеније од народне наше војске банатске ударило на Кикинду, тамо народ од зулума мађарскога ослободило, до 400 катана са многим оружем и џебаном заробило, а остале којекуда растерало. Но овај глас још треба да се потврди. – Није истина, што сам вам пре писао, да је и барон Јовић предводио са Храбовским војску против Карловаца. Сада смо известије разумели, да њега тамо није било.


* Ђорђе Стратимировић.jpg (83.88 KB. 400x600 - viewed 7 times.)

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1459 on: April 25, 2019, 07:40:30 am »

Из Баје, 30 маја. Данас пред вече стигло је овамо од првог поджупана Антонија Кнезије званично писмо на овде станујућег великог судца Мату Рудића, у коме га извешћује: да су се около Бечеја србске разбојничке чете појавиле, и освоивши из Титела од Шајкаша 8 топова, Бечеј обколиле и многа иступленија починиле. - У следству тога позива све полгартарше бајске, да се на оруже спремају и чим од њега прву заповест добију, онамо, куда позвани буду, да пођу. Овај је позив обштем посмотренију по целој вароши не само изложен, него и средством добошара свуда обнародован буде. Сад се тек са свију страна зачује вика и псовка. Народ се скупи код варошке куће, стане се саветовати шта ијм ваља радити, и закључе: да још ову ноћ све бајске Србе потуку, говорећи: 'Кољимо све Вадраце, Бога ијм вадрацког, они су отечества издаице, кољимо иј све још ову ноћ, ни детета у утроби материној нештедимо; прво попа ваља убити, па онда све друге Вадраце редом.' И ова је вика до зоре трајала, због које смо у страху и читаву ноћ на опрезу били, бојећи се нападенија од Мађара. - Сутрадан на Духове опет се скупи народ мађарскиј пред варошку кућу својом лудом главом и даље саветовати се, исто тако морално владајући се као и пређашњи дан. Некиј именом Паргал, трајућој скупштини, саветовао је целом скупљеном мађарском народу, да је сад најбоља прилика Србе овдашње потући, говорећи ијм: 'Сад су – мили моји полгартарши! – сви Вадраци у цркви на богослуженију, сад ајдемо сви, нападнимо на њи, и потуцимо иј све,' – на ово се Мађари продеру 'éljén'.
Aл' и ово на срећу нашу буде осујећено, јер се један Мађар између народа појави и рекне: 'Полгартарши! Овај глас, да су се Срби побунили доле у Бачкој, види ми се неоснован бити, јер сам ја јуче из Бечеја стигао овамо, и верујте ми, да ништа нисам ни видио, а камоли што чуо о побуни. – Но баш да и јест што у ствари, зашто да се ми мрзимо са овдашњим Србима, с коима смо се увек лепо гледали?' И на ове речи малко се жеђ крволока разгали, и један по један разиђу се кући, ал' то више због тога, што су вичући огладнили, а друго већ је било подне. После подне већ у полак два сата руљом су се опет поднапити Мађари на пређашња места с оружем у руци скупљали, и под разширеном заставом записивали у самовољнике, кои ће у дољњу Бачку против бунтовни Србаља полазити! Као што сам разумео, уписали су се до близу 100, између кои је и 15 Чивута било. Вредно је овде навести, како су се овдашња браћа наша, тако названи Буњевци, - кад се глас разнео како се самовољници против Србаља подписују – њи до 200 преко Дунава у шуму прекрили, јавно исповедајући, да они своју браћу Србе несматрају за бунтовнике, и непријатеље, него за своју једнокрвну браћу, с коима су њиови дедови и прадедови, против непријатеља борећи се, победу одржали, и мирно у љубави живили, па зато сад да се за туђе сало против своје браће дизати неће.
Почем се уписивање самовољника свршило, с великим усклицима пођу Мађари од крчме до крчме певајући напред 'победнују песн', Србе овдашње именом 'Вадраца' грдили, наново претили, да ће иј клати, на ражњеви пећи, и та је вика дотле трајала, док иј вино није савладало, и тако се умире.
Првог Јунија из Пеште дошавши пароброд ту нам је вест донео, да су се у Пешти Талијанци, војници, с мађарском слободњачком војском страшно потукли. У следству чега су они обезоружани и у Коморан оправљени, а у Пешти је прекиј суд проглашен. – У Станишићу пред Спасов дан три Србина зато су обесили, што су ови своје коње и овце на спаинску ливаду пустили, и траву попасли, и малог судца и крвника србског Алигу, кои је од бачке вармеђе изаслан био исте Србе опоменути, да своју марву с ливаде отерају, исмејали и за њим 'упуј' викали. (Осим ове тројице било је још 80 осуђени; од ови 40 њи добили су по 25 батина, а остали по 1 до 2 године затвора.) Ал' што у Баи Мађари на јавним скупштинама говоре, да ће све бајске Србе за једну ноћ потући, - што простоме пуку саветују: да оштре косе и сабље, па гди ког Србина ухвате, да га утуку, тим прекиј суд не суди, него ијм се виче 'éljén'.
Немогу пропустити да ненаведем двоицу, кои су у Станишићу држаног преког суда чланови били: Стипа Сучић, кои је од неког Чивутина из Куле, именом Баша, разбојнички отео две од 8000 гласеће вексле, и тако му се одужио, због чега је пао под криминалну акцију. Другиј је истиј онај малиј судац Алига, кои је овом приликом и тужитељ и судија био; једна аждаја татарска, која без србског меса неможе живити. Па кад се лопови и аждаје за судије постављају, да они над невиним људма смртну казн изреку, - да какву онда они казн заслужују? Ја би рекао онакову, какву су они над оном троицом изрекли.  – Један Потисћанин.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1460 on: April 26, 2019, 07:26:47 am »

Из Срема. Ми смо у Срему због нашег србства и у обште славенства у великој невољи и највећој опасности. С две стране, од Карловца до Вуковара, удара већ душманска сила на нас, бије нас из пушака и топова, картачима и конгревским ракетлама, бије и убија не само људе, кои се оружаном руком бране, него и оне, кои о свом се послу мирно баве, и слабомоћну чељад, жене и девојке, куће нам пале и робе, безгрешну дечицу нашу у ватру бацају.
Ова ће сила тако по целом овом пределу разпрострети се и све опустошити, ако јој се пут сасвим не пресече; а кад се она тим начином разпростре и своју владу овде утврди, као што се за ово управ и бори, онда нама, уколико још не будемо сасвим сатрвени, остаје још веће зло, да нас сатре: суд душманскиј, вешала, војена ексекуција, плаћање трошкова, - пак што од нас и преко овога још остане, на то ће доћи душманска влада, те гледати, да нас сбрише са овога света.
Ми смо дакле на прагу пропасти и већ у чељустима звера, кои ће нас стаманити, ако се брже не одтргнемо. – Кад је ко у невољи, он се наравно за помоћ обзире и обзирати мора на све стране, тим више, што му је невоља већа. Наравно је дакле, да се и ми сад у овој и оволикој нашој невољи обзиремо. А тако обзирући се куда да погледамо пре, него на нашу браћу Србље и Хрвате у Хрватској и Славонии? И нама је, овде у Срему као и њима, од светлога бана заказано, да се чувамо мађарске политике, тежње и привржености, и да ће свакиј с места имати казнити се смрћу, кои би на то ишао, већ да се држимо хрватске и наше ствари. Ми смо по томе позиву верно поступали и да би у овоме боље и позданије за свагда успевати могли, навалили смо, те смо народну србску скупштину у Карловцима држали. Ту смо изабрали себи војводу и закључили, да буде политичкиј савез између бановине хрватске и војводине сpбске; пак смо ради наше ове жеље премилостивоме цару опремљену депутацију упутили прво к браћи Хрватима у Загреб. И они су као браћа примили руку, од нас пружену ијм, и изјаснили се, да и они србску народну ствар за своју узимају, као и Србљи њиову, пак са овим одредили су из свога сабора одбор, кои да са србском депутациом к цару иде и проси одобрење онога, што смо ми у нашој скупштини карловачкој закључили. То је лепо дело слоге и узајамности братске, али при вишим овим обстојателствима, која су ево већ наступила, друго се иште. Братска свеза и узајамност не значи само, да један за другог просимо што од трећега, него поглавито да један другог од зла бранимо, ако какво од куд удари, а особито од стране оне, која нам је обштиј душманин.
На нас је таково зло ево већ ударило и то велико, од кога свакако морамо пропасти, ако га се брзо и крепко не ослободимо. А ослободити се овако тек онда ћемо моћи, ако нам браћа наша из Хрватске и Славоније у помоћ јуначки притрче. Зато прва нам је сад помисао тамо.
Светлиј бан је за сада и наш бан; како би дакле он допуштао, да душмани ово од нас чине, што су већ почели, а он да нас не одбрани, особито кад ми управ због тога ево страдамо, што смо њега слушали и слушамо, а нисмо хтели и нећемо Мађаре, кои сада на нас ударају? Хрвати кажу, да су они наша браћа, као што су то и Србљи једне и друге вере у Славонии, Хрватској и Далмации, пак како би могли они као браћа оставити нас, да нам не притрче у помоћ, кад смо ми зла допали и у опасности смо толикој управ сбог народности наше, у смислу које су они сви наша браћа? Војводина србска је по изјасненију братског савеза хрватска ствар, као и србска, дакле ако за њу и у њој Србљи пропадну, пропали су и Хрвати. – У том случају кад непријатељ одржи победу у овлада, он ће како у осталим пределима, из кои би се иначе србска војводина састојала, тако и у Срему своју мађарску владу, свој језик итд. увести и утврдити са помоћи онакви људи, као што су Житвај, Мариновић и овима подобни. Пак зар ће се он тиме задовољити и неће то исто и даље разпрострети, на остале пределе Славоније, пак и саме Хрватске, а најпосле и Далмације? А Србљи и њиови саплеменици славенски, које онда непријатељ буде већ под ноге метнуо, заиста неће моћи ни маћи се, а камо ли у помоћ притећи браћи својој, која њима нису, кад су могла. Шта више непријатељ, кад Србље као сајузнике хрватске савлада, моћи ће још и њи исте употребити на своје савладање Хрвата и у томе пооштравати иј прекором, да су њи Хрвати у зло увукли, подбунили иј, пак иј после изневерили.
Дакле браћо Хрвати и остали једноплеменици у Славонии, Хрватској и Далмации! тако вам Бога и имена народног, брже овамо у помоћ и нас и вас ради, брже на границе мађарске од стране ваше, пак како они у наше ове пределе, и ви у њиове! Храбри јунаци граничари: Личани, Оточани, Огулинци, Слуинци, Бановци, Крижевчани, Ђурђевчани, Градишканци, Брођани, кои сте за пресветлог цара носили оруже и млађима изменути оставили, узмите га сад у руке јуначке за обрану своје миле народности, свога имена србског, своје вере, цркве и завичаја; лепше га и славније понети никад нисте могли! Устајте за род свој, као што су јуначки Шајкаши, сремски и банатски Граничари већ устали! Устајте и придружите се њима! Кад таква браћа један поред другог и један за другог, а сви управ за себе и за своју судбину, устану: гди је тај непријатељ, кои ће да иј разбије? А ви остала браћо у троједној краљевини притеците у помоћ, кои како и кои чим можете. Не било просто ономе, кои би могао, пак неће! Не било му просто и да Бог да, њему и његовим најмилијима за врат дошло све оно зло, које он на браћи својој равнодушно гледа!

Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1461 on: April 26, 2019, 07:29:04 am »

Из Бачке, 4. Јунија. Пре царскиј, а сад мађарскиј, командирендер варадинскуиј генерал Храбовскиј и његов другар, мађарскиј комисар Чернович (ми смо да сада писали: Чарнојевић; ал' будући се он у званичним делима подписује Чернович, па се тако свога порекла, као недостојниј потомак, сам одриче: то ћемо му одсада овако презиме његово употребљавати), осветлаше у Карловцима образ себи и онима, за које и по чиим наредбама раде. Храбовскиј све једнако увераваше Србље, да се народ од његовог рада нема никаквог непријатељства бојати, а Чернович како у пређашњим тако и у још више у последњој прокламации својој од 27-ог Марта уверава и заклиње се, да он ништа не намерава и неће противу народа србског и противу његовог добра, него само за њега и његову срећу. Пак у исто време, кад овамо обоица тако увераваху нас, шта учинише? Из потаје ударише са своим солдатима на народ, побише невине људе, попалише сиромасима куће и другу сиротињу, и то не само у Карловцима, гди је 11 браће наше од разбојничке руке пало, и гди су исти разбојници 16 кућа сиромашки запалили и сагорели, по заповести и под предводитељством свога господара Храбовског, кои је и сам лицем онде био; јер, као што чујемо, у исто време је и друго оделеније регуларног воинства из Варадина и из Новог Сада по наредби Храбовског изишло на Јарак противу тамо улогорени Шајкаша; али се заповедник, генерал Цан није смео са овима у бој упустити. А катане, кои у Срему леже и такође под заповешћу командирендера варадинског стоје, подигле су се, и од Шида почеле су србска села палити и харати, те су многе жене и деца у Србију већ пребегла. Ето мађарске владе, која тек што је пре 3 месеца наступила, одма је наш србскиј род свуда с преким судовима и вешалима убијати почела, а сад то већ и пустаиским из потаје нападањем и убијањем, палењем и харањем чини. А зашто? Само зато, што србскиј народ неће под њиовим господарством да буде, него под собственим управљањем свога војводе и свога мађистрата, као што су на та од стране владатељске положена условија Срби у краљевину дошли, пак ово сад од цара и краља ишту. И докле народ чека мирно од премилостивог и праведног цара одговор на ту своју жељу и молбу, Мађари га преким судом и вешалима убијају, пустаиски и с преваром нападају и бију из пушака и из топова, пале га и харају, - само зато, што он оно жели и иште. То је слобода, то правда, то човечност мађарска! Кои Србин, Хрват, Влах, Немац, Словак, Рушњак не би желио под тако добром владом тако красни људиј живити? Срби, Хрвати, Власи, Словаци и прочи немађари! треба ли вам још више, да увидите, чему се имате надати под Мађарима као господарима вашим? Има ли још и може ли бити Србина, кои би држао, да треба народ наш, и по провинцијалу и по граници живећиј, да се сав покори мађарској влади? Има ли га, кои неби осећао, колико ће добро за род наш бити, ако се тога господарства мађарског опрости и свога војводу, своје судове и власти добије, пак под управљањем сами ови, а под круном пресветлога цара и краља, као што то жели, изживи. Није веровати, да може бити Србина, кои ово своме роду и потомству не би желио; но може бити, особито слушајући од злотвора, да не може никако, и да би то била издаја отечества итд., пак зато присиљавамо и памет и срдце своје, те се противнога држе, да будемо под владом и господарством Мађара. Но да би увидили, да Срби у краљевини угарској своју војводину, у овој свога војводу и своје мађистрате имају и под њима самим да живе, нити је издаја отечества, нити ствар немогућа, не треба нам далеко обзирати се, но на саме Мађаре погледати. Цела ова краљевина, коју они својом називају, стојала је под непосредственом владом цара, као заједно и краља угарског, и његовог обштег министерства. А Мађари изчупаше сад од њега ту владу сасвим, и узеше сами у своје руке; пак кад је ово могло бити и кад то није издаја државе, ни увреда величества краљевог, како да не може исто тако и народ србскиј изпод мађарске владе извадити се, зашто ли би то била издаја отечества и увреда краљевог величества? Мађари су своју дужност према краљу тим определили, што су одредили, да се његовом величеству од целе ове краљевине на годину по 2 милиона фор. среб. као плата – цивилиста – а по 1 милион фор. на трошкове за обшту дипломацију даје, и гди буде за целу монархију војевати, да се и војске из ове краљевине дају, али само са сугласијем мађарског министра војени дела, кои представницима земаљским за свако такво употребљење војске одговарати мора.
По овоме и србска војводина треба само: 1-во да плаћа у име царскога, колико од целе суме, која је за ову краљевину пресечена, на њу по простору и по числу душа према целој краљевини долази, и 2-го да војске исто тако на услугу цара и целе државе даје према ономе, колико се од целе краљевине одреди, пак онда и Срби исто тако изпуњавају све своје дужности према краљу и према држави, као и Мађари, и кад ови при том нису ни издаице ни увредитељи краља, не могу бити ни они.
А кад то тако Срби према цару и краљу и према целој његовој држави изпуњавали буду, као и Мађари, зашто онда да немају и они права, да ијм се да све оно и онако, као што је и Мађарима дато? Да и њима нико другиј поред цара и краља не управља и не уређује, него они сами, - да ијм не суди, да ијм не заповеда другиј, него само њиови судови и власти, само њиови сународници, које они на то изаберу, - да ијм не налаже никакав данак и порез нико другиј, него они сами у својој народној скупштини, и од тога само цару и краљу да дају, што припада, а другоме ником ништа, но само судове и друге власти да издржавају и друге своје обште потребе да подмирују, - да и њиове синове као војнике нико другиј – туђин – не оправља на војну и на другу службу но само њиов војвода, и овај да народу за то одговара, - да се они признају за један народ, - да се на њиовом језику сва њиова обшта дела одправљају, а ни на каквом туђем, - да се у њиове цркве и школе нико другиј не меша, него они сами и старешине, од њи сами изабране итд.
Кад би се то све тако уредило, шта би ту краљ губио и шта краљевина? Србскиј народ је и до сада, свашта трпећи, био свагда веран и услужан владатељу, а ако га премилостивиј монарх тим начином задовољи и жеље срдца његовог испуни му, он заиста никад се неће дати надметнути од Мађара, као што ни до сада никада није, ни у чему, што за цара, за престол и за целу државу његову треба. Краљевина угарска у целости њеној такође ништа неће губити; јер србска војводина ће бити једна целоставна чест њена, и гди се год што ње цела узтиче, тицаће се и ове, пак шта сва она остала буде чинила, то ће свагда и ове заиста учинити у својој мери, а и више. Него ће само господа мађарска губити, која у властима буду, и која наравно да тим мање ће прихода и користи имати, у колико мање грађана под њима буде.
Али, то није никаква штета ни губитак обштег отечества, но само њиова. Зашто се дакле виче, да је отечество у опасности, да њему пропаст прети од непријатеља? Зашто су Срби, Хрвати итд. непријатељи отечества, кад ишту само оно исто за себе, што су Мађари за себе изкамчили и кад Срби особито само оно ишту, што су с владатељима, кои су иј у Угарску дозвали, уговорили, и ништа друго, ни више?
Изложивши напред, како ће од прилике србскиј народ у својој војводини стојати, да видимо с друге стране и како ће бити у противном случају, ако под мађарском владом остану. Закони ће ијм бити они, кои се на дијети пештанској буду правили, а већу част посланика на овој сачињаваће свагда Мађари, особито како су сад и они из Ердеља с Мађарима сајединили се, влашком пак народу тамошњем нису још дали право, да и он по числу свои душа бира и шиље представнике у дијету, а и да му даду то право, гледаће опет, да га свакако ограниче и да и он свагда Мађаре бира, поставивши на пр. правило, да свакиј посланик мора знати мађарски. Од такве дијете какви други закони могу излазити, него пристрастни и неправедни, кои ће свагда и у свачему на колико већу ползу Мађара и они предела, гди они живе, а у толико на штету други народа и предела бити, као и до сада и још више, него до сада, у колико су они сад силнии, имајући владу и сву силу у рукама. Мађарскиј језик, и тако Мађар, ће господарити свуда, и гди га сад нема, као у граници, а немађар за леђа и под ноге њему. Данак и свакиј прирез, давање војника, то ће све ићи на име сами Мађара, али се немађарма заиста неће мање налагати, него Мађарима, већ што више узмогне се. Од прихода обшти што се ползе прибавља и дели, као уживање плата, прављење путова, подизање разни благодетни заведенија, подпомагање земљоделства, трговине, радиности, све ће то богатиим током у недра мађарског народа изливати се. Граници је већ објавило мађарско министерство њену будућност, која је под њиме очекује, да остаје, као што је и до сада била, осим неки маленкостиј, у коима ће неку измену учинити. Али граничари ће све оно давати и свуда ићи, те служити и гинути, што год и куда год мађарскиј министериум одреди, кои ће за њи, што ијм је овај или онај терет наложио, што иј је овамо или онамо одредио, и што ће се многи по његовој наредби сатирати и гинути, одговарати – мађарској дијети; јер ће овој за њима здраво срдце пуцати. Србе ће вешати и друге свирепости над њима извршивати за казн, ако они ма шта узчине, што по себи не би било никакво неваљалство, али је Мађарима на штету и противно, на пр. ако Срби говоре о себи као народу, ако онде, гди могу, купују с друге стране соли уместо двапут скупље мађарске итд. Под оваквом владом и управом мађарском шта ће бити од србског и од други народа у Угарској за сто двеста година? Како ли ће поред ње налазити се србскиј народ у другим околним земљама, кад мађарско правителство има у своме печату, поред други краљевина, над коима је оно, и Србију, Босну и Бугарску – и кад се по новинама њиовим јавно пише и доказује, да политика мађарске, како се ова утврди, не може бити друга, него поглаварство Русије над подунавским књажествима сломити, пак Србију, Босну, Бугарску, Влашку и Молдавију краљевини Мађара придобити?
Како би дакле могао Србин равнодушно гледати или још желити, да се његов род тој мађарској влади подчини? Какав би то Србин био, кои би тако мислио и осећао, и кои ни сад, кад види, да ова влада, као што је преким судом, вешелима и војеном екзекуциом одма почела, пустаиским нападањем, убијањем, палењем и харањем, род му србскиј тамани, не би устао и помогао, да народ од те несреће ослободи?
Тога Србина нема и не може бити, а и ако га има, одвећ је редак. Него нису сви људи једнаки, а и обстојателства су свакога другчија; пак зато и ако се по кои налази, да још не пристаје и не ради с народом своим за овога будућност; тај није зато издаица, одпадник, душманин свога рода, нити га за оваква треба сматрати и проглашавати, него времена само оставити му, да и он увиди оно, о чему сумња, да победи своје препоне, пак да с браћом пристане, које кад такав учини, он може бити и по свој прилици ће бити врстнији, одважнии и постојании него многиј, кои је од прве варнице букнуо. Тешко је наћи србског срдца, у ком би могло места наћи издајство и душманство према своме роду, и ако кои у чему не поступа као пријатељ свога народа, то само недосетак ума чини, а не неваљалство срдца. Зато не ваља, да један на другог, како његов поступак какав, кои по нашој памети на штету народа иде, видимо, одма за издаицу, одпадника и непријатеља народног држимо и извикујемо, јер тако га принуђавамо, да такав буде и кои то не би био, а паметан гледи да умножи своје пријатеље, пак и непријатеље да у такве претвара. Исто тако не ваља ни онакова извикивања други да за истину примамо, докле се сами добро о ствари не уверимо, јер она понајвише и из приватне мрзости произилазе, премда правиј родољубац у ово време сваку такву заборавља.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1462 on: April 27, 2019, 09:28:30 am »

У кога је правда: у Србина, или у Мађара?

Срдца људска испитивати, једино божество може. А човеку је остављено само по делу судити човека. Зато и погрешава тај час човек, како стане по својој вољи толковати намере и људске мисли. Тако, кад хоћемо, да судимо, на чијој је страни правда, на србској, или на мађарској, треба да сазнамо, и измеримо дела, која су починили и Срби, и Мађари, за време подвига србскога.
1.) Мађари су такове законе на последњој дијети угарској сачињавали, коима су изрекли, да је у Угарској једна само народност мађарска, а сви други људи, кои милионима живе у Угарској, као Срби, Хрвати, Власи, Словаци, Немци, да не сачињавају народе, или нације, но само различите фајте, или расе људске. – Историја вселенска је свидетељница, да ни један народ, ако је и владајућ био, никада до данашњег дана није тако понижавао друге народе, с коима је у једној држави живио, да иј је као скотове расама именовао. Дакле ово је дело Мађара противу здравога разума, противу Бога, кои је створио људе по образу, и подобију својему, противу правде, и човечности.
2.) Мађари су законима последње дијете угарске закључили, да је у Угарској само један језик - мађарскиј, језик државниј, дипломатичниј, судејскиј, административниј; не изјаснивши јоште ни то, да је другим народима, кои трипута већу част краљевства угарскога сачињавају, слободно служити се матерњим језиком своим у делима домаћима, и пољскима. – Оно презрење, и гажење земаљски језика војује равним начином противу Бога, кои је разделио међу људима разне језике; војује противу конца и опредељенија садружества човеческога; војује противу намеренија, коим су судови, и административна надлежателства заведена; војује противу душевна развитка у народу, и вуче народ у робство душевно.
3.) Мађари су предлагали на сабору државном, да се књиге богослуженија у Србаља преведу трошком државним са славенскога језика на мађарскиј. Тим су хотели Мађари, да се Срби моле Богу мађарски. Не дати човеку, да се моли Богу, и дати му, да се моли Богу на језику, којега не разуме, све једно је. Тако Мађари нису хотели дати Србљем, да се моле Богу, поне за толико лета, докле не научи сав народ србскиј језика мађарскога. Тако Мађари хотеше не дати Богу божије, хотеше лишити Србе спасенија душевнога. Ужаснијега покушенија, и безчовечнијега, није јоште ни један народ на земљи учинио! Предложеније ово Мађара није прешло у закон државниј; но није ни одметнуто законом државним: и по тому може се другиј пут законом установити. Можност је ова тим истиноподобнија, што су већ пре неколико година завели Мађари у цркве наше, и консисторије наше протоколе крештајеми, и протоколе судејске, дисциплинарне и економичке.
4.) Мађари не дају Србљем, ни вери њиовој, правога имена, но народ њиов, и веру њиову овако означавају: Megyarföldi görg nem egyesültek, које смо у стању доказати расписима министерства мађарскога, а које од слова до слова значи: Мађароземни греко-несаједињенци – или мађароземци греконесаједињени, - а по правому, но покривеном смислу замењује: Мађари греко-несаједињени. Савва Вуковић комисар мађарскиј, и србскиј Мађар, именује народ србскиј, по крајњој глупости, житељима србскога језика. Министерство мађарско именује сабог народа нашега, кои се свагда досада именовао сабором народним, сабором црквеним, само да се не види, да су Срби народ. Права намера стила овога јест погубити и народу србском, и вери народа србскога, своје име: и тим народ србскиј, и веру народа србског моралној смрти предати: и тако помађареним народом србским народ мађарскиј крепити, и ојачати.
5.) Мађари ознаменоваше сва предизчислена намерења своја развитима по свуда заставама народности своје. Срби сада већ јасно видише срдце народу својему стрелом мађаризма узјављено; Срби сада већ јасно видише, веру своју, у старој простоти и чистоти својој досада сохрањену, насилијем мађаризма плењену; Срби сада већ јасно видише престојећу погибељ своју моралну, и политичну, и вечну. Љутиј овај бол срдца србскога паде и на душу србску, као сињиј камен, кад видише Срби, да ни један народ у данашње време непоступа тако с народом, са коим у једном отечеству живи, као што Мађари поступају са Србима. Кад видише Срби, да немачкиј народ јавне прогласе издаје тога садржаја: да никада неће руке своје пружити на угњетеније којегод народности; да ће радо дати свим оним народима, кои нису Немци, а на немачкој земљи живе, сва она права, која и Немци уживају; да ће уваженије, и почитаније, дати свакој народности, и сваком језику, као и немачком.
Сада ништа друго није остало Србљем, но или робски предати се горкој судбини, или као народ слободан пренути, и народност своју, и веру своју заштићавати. Ово предизабраше Срби: почеше и они заставе своје покрај застава мађарски развијати; почеше и они слободу народности своје прошенијама, на цара, и на сабор Угарске управљанима, тражити. Сабор држаниј у Пожуну рече обштини Новосадској устма Кошутовима: ако Срби буду народност своју кром народности мађарске тражили, да ће то искање мач решити. На заставу развијену у обштини Кикиндској удари воинство мађарско, и поби се с народом другиј дан воскрсенија, када је из цркве излазио. Народ надвлада војску, поби оне, поруши домове, и попали салаше оним, кои су подигли војску на народ. Мађарско министерство одреди суд с ногу, не само за Кикинду, но и по свима пределима, гди Срби живе: и повеша оне, кои су убијали и палили, и дерали мађарске протоколе, не с немеренијем криминалним, но чисто политичним, и народним, како се творило и у Паризу, и Бечу; на строгиј испит повуче, и позатвара све оне, кои су што говорили за народност србску. Видивши народ србскиј, да поједине обштине ништа немогу успети за народност србску, сабра се у митрополии Карловачкој числом до десет тисућа: и закључи ништа ново неискати од престола царскога, но стара своја права, привилегијама царскима обезбеђена, неко време уживана, и коварством политике погубљена. После тога ради депутацију к императору својему са сходним прошенијем, и остави одбор народниј у Карловци, ожидати имајућиј решеније царско. По причини што је министерство мађарско све више грозило народу србском озлобленијама, затворањем, и казнењем, почео је и одбор народниј све више људства прибирати себи за безопасије своје. Међу тим нареди министерство мађарско кром дејствовавшега досада комисара јоште два друга с равним пуномоћијем препјатствовати свако движеније Срба за народност своју. И тим незадовољно министерство мађарско, удари с воинством на одбор народниј, и сав народ србскиј, сабран бившиј у Карловци. И овде би равним начином побеђено воинство народом србским. И тако не само раздражи министерство мађарско озлобленијама комисарскима сав народ србскиј, но и формалном рату грађанском отвори врата, ударивши оружаном руком на народ србскиј, путем петиције, и молбе, недотупно шествовавшиј. Ово је верно описаније сбитија, касајући се искане народности србске. И из овога се описаније лако види, на чијој је страни правда, на србској, или мађарској: иду ли више Срби, или Мађари, по вољи Божјој, по вечном закону здравога разума, по определенију садружества човеческога, по правилима човечности, цивилизације и моралитета, по основама слободе, равности и братства.  Ј. Презренић.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1463 on: April 27, 2019, 11:15:33 am »

Слово, коим је прво главно заседаније сабора славенскога у Прагу закључио Павел Јозеф Шафарик, председатељ чешко-словенског одсека.

Славна скупштино! Драга браћо!

У тако важном тренутку, кои смо дочекали, не поздравити вас срдачним поздравом славенским, било би за мене грех укора вредниј; задржавати вас дугим словом, било би преступљење опомене достојно. – Зато, будите ми срдачно поздрављени и добродошли врстна браћо из славенски домовина, близки и далеки, синови једне мајке, које је једна мисао, једна воља скупила. Срце моје шири се, видећи вас, шири се чуством досад непомишљеним, и гори, да се слије са срцима вашим у једном чуству, у једном мишљењу.
Послушајте моја јутрења чуства и мишљења, моје жеље при освитку овога на веки знаменитога дана.
Шта нас је овде скупило? – Покрет народа од три разна племена, покрет, какав досад у догађаима човечанским није био, под коим се земља тресе и дркће, пред коим беже моћни исполини, влада бајонета и шпиона пада у прах, а народ потражује наследство њему од Бога остављено, - овај покрет покренуо је и нас и скупио нас је овде.
Влада бајонета и шпиона у напредак сасвим је немогућна. Кад би ова влада и сада још била могућна, не би била испала онима из руку, кои су је имали; јер су били исполини невиђене досад памети, и нечувене одважности, но нису имали Бога у срцу.
Народи су се сами увели у своја вечна права. Они се скупљају и саветују се о себи и о нама, о својој и нашој будућности, саветују се на Мајни у Франкоброду, на Дунаву у Будиму и Пешти, дома и изван државе наше.
Кад се други народи о нама саветују и нашу будућност опредељују, дај да се и ми сами о себи и о својој будућности посаветујемо. Та зар ми сами себе боље не познајемо, него што нас други знају? Потребе наше, тежења наша, цељи наше најбоље су нама познате.
А која је пресуда саветовања други народа, наши суседа, Немаца, Мађара и Талијана, о нама? Признајемо а не таимо то, ма да је колико опоро. Њиова пресуда гласи, да ми нисмо способни за подпуну слободу, да нисмо способни за вишиј политичкиј живот, зато, једино зато, што смо Славени. Славенин – тако гласи њиов суд – опредељен је за службеност, за поданство други, изабрании, даровитии и благороднии народа.
А кои су они, кои тако суде о нама? – Они, кои су досад над нама гвоздену руку држали, а од части још и сад држе; ти, кои су стригали вуну с наши оваца, кои су се гоили мозгом костију наши; ти, кои су се ранили знојем и жуљевима земљоделаца наши; ти, за које су војевала и крв своју проливала браћа наша, синови драги материј наши; ти, кои себе називају просветитељима и бранитељима нашима, кои нас лишавају Славенства и које ми зато називамо угњетатељима нашима и убицама душа наши.
Браћо, они, кои тако о нама суде, јесу непријатељи наши: њиово је свидетељство пристрастно и зато криво, њиово изреченије противслови само себи као свака лаж. Ако нећемо да се изображавамо као што нам они веле, т. ј. ако нећемо да се понемчимо, помађаримо, поталијанимо, онда нас псују, да смо сурови варвари и робови. Ако ли хоћемо заиста изображавати се, т. ј. скроз и скроз пославенити се и Славени бити, као што нам то глас савести заповеда, и тако доказати, да смо заиста и као Славени способни за слободу и вишиј политичкиј живот, онда нас псују, да смо издаице отечества, злочинци и непријатељи слободе њиове; и тако чини шта ти драго, говори шта ти драго, они једнако чупају и муче с усујаним кљештима невину савест; они једнако крваве врелим гвожђем чисто чело наше.
Браћо, ово стање ствариј даље трајати не може. Коцке народа бачене су; дошло је и за нас решително доба пре него смо му се надали. – Невиност пред савешћу и пред Богом нема вредности пред судом света, судом народа. Дакле или се очистимо делом и докажимо, да смо способни за слободу, или се одма прелимо у Немце, Мађаре и Талијане, да не будемо дуже другима народима на досаду и увреду, и да не преносимо обезчешћење и понижење наше на синове наше. Или учинимо да с правим поносом пред народима рећи можемо: ја сам Славенин, или престанимо Славени бити. Морална смрт најгора је смрт, али моралниј живот најсавршенији је живот.
Зато пре него се предамо на милост другим народима, погледајмо дубље у внутреност душа наши, видимо каква је у њима морална сила, покушајмо, јесмо ли у стању подићи глас наш у савету народа, јесмо ли у стању погађати се с њима о равности народни права на основу правде, доказати ијм да умемо владати и копљем слободе, док нас они окривљују да смо били само мал и орудије робства. Ако у нама буде морална сила, ако нас све проникне једна мисао, ако испуни једна воља цело тело народа нашег, неће јој одолети народи целога света. Јер све, што је год под сунцем и над сунцем, превазилази морална снага. Снага, која звезде покреће, и њи у безконачном кругу и безграничном простору обрће, сила којом вас свет к свом средоточију тежи, није равна сили великога славенскога народа, кои је дошао к моралној - познавања самог себе, и кои своје биће у праведном боју брани.
Хоће ли народ наш славенскиј целом својом силом права своје тражити, хоће ли ова на основу правде према себи и другим народима задобити хтети и моћи, о томе договарати се, то је великиј и светиј наш задатак!
Драга браћо! није данас време, да ја дуго слово говорим и художествено словословим; то је посао другог времена и другог места. Нама је свима стало за делима, за подвизима. Из робства нема без боја пута к слободи, дакле или победа и слободно народство, или честна смрт, а по смрти слава!


* П. Ј. Шафарик.jpg (55.93 KB. 409x508 - viewed 9 times.)


Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1464 on: April 30, 2019, 10:33:19 am »

Дописи. Из Н. Сада, 6. Јунија. Познато вам је, да је Чернович у онај пар, кад су Шајкаши табор свој под Новим Садом подизати почели, устрашивши се од народне јарости, у град Варадин побегао, одкуда је после опет тајно у Пешту отишао. Ономадне се опет поврати из Пеште амо и донесе собом некаков царскиј манифест на Граничаре. Чернович се своим Мађарима кад је хтео Србе да превара, требало му је бољу мајсторију употребити, а не оваку лаж, коју свакиј опипати може. Па изрод није се устручавао ни царским именом титрати се! Овај манифест подписан је у Инсбруку 10. р. Јунија. Њим се између осталога и бан хрватскиј лишава свога званија и свију војнички чинова. Кад размотримо, да је 9-га издао цар ручно писмо, коим бана к себи призива: је ли могуће да цар одма сутрадан њега лиши службе? Зашто га је дакле пре један дан звао? К томе: у том манифесту напонињу се и такове ствари, које су се, тако рећи, они дана у нашим пределима збиле, кад је манифест издан, и за које цар и данас још неможе знати, а камо ли да је 10-га знао! Како дакле изиђе тај манифест? Лепо! Мађари су га написали, дали напечатити, и по Черновичу нама послали, мислећи нас тим обманути и с предузетог пута свратити. Ал' Србин се варати неда. Зна он ко њему добра жели. И још је најсмешније с тим манифестом то, што Черновић овуда вели, да је све предао генералу Храбовском, а Храбовски напротив одговара, да ни једнога није видио, додајући ове речи: 'Чернович је био и остаје лажа!'
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1465 on: April 30, 2019, 11:26:48 am »

Из Уљме близу Вршца, 29. Маја. Већ су 14 дана протекли, од како се у Вршцу под председатељством Култерера, другог поджупана темешке међе, против родољубиви Србаља шпанска инквизиција држи. Повода овој инквизицији дали су сами Вршчани, јер су они у пркос Мађарима подерали матрикуларне црквене протоколе, на мађарском језику вођене, и барјак србске боје на торањ цркве катедралне ставили; кои је барјак после 16 дана в. судац Стеван Дамаскин, жалосниј Србин, скинуо. То су та два главна криминална узрока, као што Мађари гатају; због кои се сад строго испитује, негледајући на то, што при извршавању опоменута два предмета ни најмањег преступљенија, због којег би се чест, живот и имање поједини суграђана, нарушило, није било.
Ово Вршчана одушевљење, при самом критичном свом положењу, осведочило је, колико ијм мила народност, вероисповедање, и црква на срдцу лежи. Не би те мађарске инквизиције у Вршцу ни било, да неима неки одпадника и издаица Србства, кои су невино Вршчана поступање за револуцију код темишке међе лажно прогласили. Доћи ће време, кад ће се немачки поп Данило и токорсе србски синови: као А. Волић, г. Деметер сенатор, и недостојни попови Д. Алексић и А. Стефановић под србскиј испит узети.
Постмајстер младиј Пеша, родољубијем одушевљен Србљин, презирући партају попа Данила и Волића, придржава се људиј, кои добро и поштено мисле. Речена инквизиција, од 7 особа састојећа се, послала је пре 7 дана у оковима мирнога и поштенога мајстора Кнежевића у Темишвар, ког првиј поджупан С. Вуковић, познатиј Мађарац и душманин Србства, ни на јемство више отмени грађана Вршачки, кои су као депутација у самиј Темишвар ишли, нехтеде пустити, говорећи: да се он строгом суду предати мора, од ког ће потом следовати решеније. А шта је тај добриј и примерениј мајстор учинио? Ништа друго, браћо Србљи! само што је из Панчева донео неклико парчади прокламације нашег новоизабраног патријарха, с коима је он подчињено себи христијанство с љубави према народности својој, и к верности према краљу нашем Фердинанду, одушевљавао. Ову је прокламацију, на влашком језику издану, и свештенство Влајковачко, близу Вршца, читало; но тамошњиј нотарош, Мађар, забрањивао је то читање с речма непристојнима, које је он, поганик један, против војводе и патријарха нашег гадним хуљенијама изговорио. Увредителне речи нотарошеве довеле су обштество у такову јарост, да је оно протоколе матрикуларне мађарске, и самиј штатариум Черновича подерало. Поступак овај јављен је таки чрез нотароша у Вршцу находећој се комисии, која је, испитавши, и гадно обличивши свештенике, два Влаха оковала, и у Темишвар изроду Вуковићу послала. То се исто догодило и у другим обштинама влашкима, које сад наравно највеће против Мађара огорчење у души кувају и тајно исповедају. Ето опет нове симпатије за Мађаре, кои се од Влаха врбовој заштити надају.
Првиј поджупан С. Влаховић, уверен будући да код Србаља и Влаха велико уважење има, издао је ови дана на три језика прокламацију средством које заиста ће желајему цељ получити. А ко не би његовом савету следовао? Кад он Србље Вршачке опомиње: да и они пример од другог језика браће узму, да и они верност к отечеству и краљу осведоче, и да слушају свог Архијереја, чести достојног Епископа и Фео-Бирова, јер Вршчани бољег пријатеља неимају од свога Владике и Вармецки поглавара! Леп савет заиста, и ко се не би, читајући ову побудителну прокламацију, своје народности, слободе, и саме цркве одрекао?!
Како наш епископ С. Поповић дише, знамо ми добро. Хвала Богу милостивом, те остали Србљи нису тога духа и мненија, јер би иначе све у Содом преко врата пропало. Нека гледи владика како ће влашким митрополитом постати, о ком достоинству он – негледајући да ни ово, које сад има, за њега није – непрестано сања и тајне планове води, подстрекавајући једноверну браћу нашу Влахе к расцепљенију; јер како би иначе он постао митрополит? Срећан му ајдац!   - Један Граничар.


* Темишвар.jpg (334.63 KB. 888x545 - viewed 2 times.)


Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1466 on: May 01, 2019, 09:44:49 pm »

Из Сегедина 4-га Јунија. Овде је заповест од мађистрата изишла, да се све воденице, и проче пловећа телеса, као илиџе и ћуприје по Тиси све скупа, обране лакше ради, уклоне. Тако се сегедински Мађари од Баната боје, да све велико и мало јауче: 'Jaj Istenem! gyünnek a törökök! vörös sipkások meglepték mint sáskák a házankat; Szeged! jaj te neked!

Из Градишске регименте. Овде најбољи дух влада. Све је одушевљено за Славенство, народни се барјаци по целој регименти вију. Разјареност највећа влада против Мађара и Храбовскога, кои је издаица домовине, ако је онако, како се о њему говори. Кои би се за Мађаре усудио говорити, живот би свој на коцку метнуо. 12-га пр. м. спалио је народ у Новој Градишки ликове мађарски министра, уз страховиту вику: крепали! висили! Регимента је добила од Храбовског известије, да под мађарскиј министериум спадамо; но то се обнародовати несме. Богме нека се тога чувају, јер ће бити крви. Све ври, све кипи, све гори од ратоборности; један неповољан глас из Срема од браће србске и једна реч од славног бана, све, мало велико, подићиће се као црна земља на нашег душманина.

Из Пеште, 29. Маја. Шта раде Мађари? По свима своим часописима народ против Славјана раздражују. У Пешти сваког Словака гоне. Колару вешалима прете, и налажу му да у цркви мађарски предикује. Учитеља словачке школе Јанка Кадавија, родом из Чешке, и несаслушаног затворили су у тамницу, и само зато, што је Славјанин истераше га из Угарске са строгим налогом, да одма и без сваког одлагања у Чешку одлази. Занатлије чешке и моравске приморавају, да иду у војнике, или ће иј срамотно из земље истерати; сада на Дунаву праве четири ратне лађе против Срба и Хрвата. Добровољнике непрестано купе. Словенске ревностне родољубце у тавнице мећу. Једном речи све раде, чиме би народ славјански у гроб свалили. Славјани! саберите све своје силе, спремите се, оружајте се, и будите готови, да свој народ од дивии Татара одбраните, непропустите ни магновенија, да на врага ударити можете пре него што би се осилио.

Из Пожуна, 30. Маја. Сад баш дође заповест редактору словенски народни новина, по којој несме више новине издавати. И последњиј већ напечетаниј број новина несме се разаслати.

Обзор. Угарска. Међу Словацима је огорчење до највишега степена дошло. Мађари су за славенске родољубце вешала зготовили, али несмеду да се усуде да прекиј суд извршавају, зашто сељаци стоје на бој спремни свакиј час, па да на првиј глас о каквом непријатељском поступку против Славјана на Мађаре устану. По целом словачком пределу звони пословица: 'Опомени се, да си Славјанин!' Мађарско министерство је у великој запари. Издаје прогласе, где јавно казује, да је отечество у опасности; но ако је у опасности, то га нико другиј у опасност није довео, но оно само са својим насилним поступком против немађарски народа. Дијета је ту, видићемо, како ће заплетене конце размрсити. И у Пешти је немир. Талијански солдати потукли су се са мађарскима; а и посленици се буне: у следству чега министерство је и тамо прекиј суд прогласило.

Хрватска. Бан је позван од цара у Инсбрук, куда је 31. пр. м. са великом пратњом отишао. У Загребу је овим поводом проузроковано велико комешање. Народ се бои коварства од стране Мађара; због чега се сви на оруже дижу.

Чешка. Депутацију, која је цару ишла молити га, да потврди новосастављено правителство чешко, цар је врло неугодно примио и таако се депутација незадовољна врати, на које се народ у Прагу бунити почне, и 1. т. м. са војском се срази. Како се ова ствар окончала, још није познато. Само се то зна, да је повелитељ војске Виндишгрец 6 сатиј из топова на варош пуцао, да је земаљског управитеља грофа Туна био затворио, но сутрадан га пустио, и да народ са сви страна лети Пражанима у помоћ.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1467 on: May 02, 2019, 09:06:30 am »

Србске Новине, бр.56. од 11. Јунија 1848.

Аустријско-угарски Срби и варадинскиј командирендер ф. м. л. барон Храбовскиј и овога метерниховство и вандалство.

Аустријско-србскиј под угарском круном живећиј народ држао је, као што је већ сваком познато, 1-га Маја т. г. у Карловци сремски велику скупштину, на којој је по неоспорним своим написаним, но од подужег времена неправдом и силом ускраћеним му, националним правама изабрао себи војводу, као народног поглавара, и прогласио свога досадашњег митрополита за патријарха, као главу православне србске цркве у целој држави аустријско-угарске круне.
То једнодушно свршивши он се одма колико на основу исти свои права, толико и по природноме праву још себе за народ слободан и независим, или раван сваком другом, под круном аустријско-угарском живећем народу прогласио, и закључио, самога цара и краља свог замолити, да му поменута његова права, по правици и државној сгодности, опет у живот приведе, и националну организацију у оним земљама своје угарске државе, у коима он доиста као народ, или у маси и већином житељства, обитава, дарује и удејствује, све то наравнo зато, да би се тим његова народност од мађарства, које се, као што је свему свету познато, заклело, да је упропасти, одбранила и обезбедила.
Свест и овога Србског народа пренула је из дубоког сна од силно будућег гласа, кои је садашњиј дух времена с европског запада на све стране пустио, и догађаи одавде, особито из Париза, Беча и Берлина, а и из самога Пожуна, као потресујући и изазивајући примери, и њега су на ноге дигли и на борилиште за његова права и његову народност извели!
Али свакиј и најмирнији састанак људиј, кои се нужнога разговора и договора у србским обштинама о поменутој народној скупштини чинио, био је одма, још у почетку, у очима старински и мађарски постојећи властиј страшило, и још кад оне угледаше и народне заставе, не застидише се таки из свег грла повикати: 'Eво и Раци хоће да буду народ! То је бунт против мађарства, јединога народног величества у угарској држави!'
На сам Ускрс дигоше Срби и у Кикинди народну заставу, и рекоше: 'Христос воскресе! Ускрса нам Бог дао, и наша правивца и народност!' - 'Неће, не, док је овде у Земљи Мађара и Мађараца!' викне ијм местна власт, па заповеди заставу скинути, и напусти катане, да народ од цркве, где се Богу био помолио, и од омиљене му заставе оштрим мачем разгони и сече. То народ раздражи, и у исто време опомене га на многе и велике неправде, које су му исте власти од више година починиле; сад освете страст у њему букне, и многи из њега стану изступати па, надвладавши катане, једне од њини званичника и убију.
Нико жалостан овај и грозан изступак не правда, као ни пожар онај на салашима бечејским, премда је и овима неправда опет саме господе повод дала, али ако је узрока било, да се у Кикинди и у Бечеју прекиј суд прогласи, која је нужда била, да се чрезвичајној власти и на брзу руку губећем мачу једнога комисара и прекога суда сав осталиј, донде посве мирниј србскиј народ у Банату и Бачкој, а и даље још у Угарској подвргне?!
'Јест, и за то је нужда била', одговарају Мађари и Мађарци, 'јер су Срби наумили били, на карловачку скупштину ићи и тамо себе за народ прогласити и за своја права изјаснити се; а ми то нећемо, јер смо ми казали, да су у Угарској само Мађари народ, а остали, дакле и Срби, тек фајте!'
По тој беззаконој и нечовечној наредби мађарског (још не, као што би требало, угарскога) министерства стотинама и тисућама Срба самовољне су како обичне, тако и прекога суда власти у тавнице бацале, у тешка гвожђа окивале, и на дугу робију осуђивале, грозно и на смрт биле, и многе од њи за кратко време и повешале. Од ти мученика мало је њи и само у Кикинди и Бечеју страдало за проста злочинства, а остале је све само зато мука и невоља постизала, што су народне новине и позиве читали, о народности србској говорили, мађарске протоколе из србске цркве бацали, и на месту палили, или што су као родољубци јавно покушавали радити за исту народност и за права, која су Срби почели тражити, да ијм се опет оживотворе. А да је сваком Србину, кои би зажелио, на ону народну скупштину у Карловце отићи, најжешћом казни претио, то је нама свима, а и сваком у земљи познато.
Па преко свега тога ипак се је та мајска народна скупштина држала, но не у Новом Саду, већ у сремски Карловци, и не од многи банатски, бачвански и остали угарски, већ највише од сремски, а од части и хрватски и славонски Србаља, и то само зато, што је свуда тамо на врату нашега народа прекиј суд и насилствениј поступак самовољни властиј са свом својом тежином лежао, а Карловци су са целим Сремом од тога још слободни били. Међутим ни овај у цивилизираној Европи нечувениј и невиђениј покор није могао задржати, да многе обштине и из Бачке, и Баната своје људе, као депутирце, позније, наравно највише кришом и против воље свои местни властиј, у Карловце непошљу и преко њи се за све оне неизјасне, што је тамо 1. Маја на скупштини учињено и закључено. Сав мађарскиј тероризам није могао учинити, да се жеља и воља свега србскога народа у једно нескупи и доброме његовом цару и краљу у надлежној молби не поднесе.
На тој народној скупштини закључено је, да депутација с том молбом србскога народа, управо самоме цару и краљу а не мађарском министерству иде. 'То је опет даља увреда за ово министерство и суверенство мађарско!' викнуше Мађари и Мађарци. Како не! веле Срби на то; ићи с молбом управо владаоцу и круни, није досад нигда криво било. А осим тога јоште и ово треба знати:
а) Мађарско министерство произишло је из крила мађарске опозиције, која је већ од више година, а најљуће на последњој дијети, непријатељским духом дисала према Србима, и свагде како словом тако и законом на том радила, да се србске народност упропасти; и
б) Народ Србскиј је с царевима уговарао и од ови своја права и своје слободе средством царски повеља добивао, па зато је он сад закључио, да се, поради обнове ти права и слобода, цару самом и краљу правце, а не на мађарско министерство обрати, које је тек јуче постало из једне, за њега непријатељске фракције угарскога народа и управо на силу, путем и средством бунтовним.
Даље в) у ово време Мађари су, нарочито они од опозиције, кои су се у власти или на челу бунтовнога покрета налазили, јавне знаке и гласове од себе давали, да ће постојећу прагматичку санкцију раскинути и владајућу и у Угарској аустријско-царску династију оставити или сметнути, а србскиј народ, кои је и у најнесрећнија за њега времена веран своме цару и господару остајао, неће сад, кад су светлии данци слободе и боље будућности и за њега осванули, законога свог цара од дома аустријскога да изневери. И најпосле
г) Србскиј народ у оно време је, као и дан данашњиј још у целој милитарској граници Срема, Баната и Бачке стојао под аустријском владом, а не под мађарским министерством, а сремска жупанија држала се властиј и поглаварства троједне краљевине; по томе шта је наравније и уредније било, него да се Срби са својом жељом и молбом обрате управо и непосредствено на самога цара, тим више, што је већина народа на скупштини баш из ови крајева била, које, као граница војена, још никако нису биле мађарском министериуму подвргнуте, или које, као сремска жупанија, нису признавале његову власт? – И данас још ово чудно и неизвестно стање овуда постои: мађарско министерство наређује комисаре и за војену границу, и шиље иј, да овде прогласе угарске законе и преке судове, а кад овамо, све граничарске власти још непрекидно раде и управљају се по налозима и прописима бечког, дакле аустријског војеног министерства, а од они мађарски комисара и закона још досад нема нигди ни гласа ни трага! Код оваког политичког обстојателства ови крајева, ко може и сме Србе окривити, што су они, поред сталне привржености к цару, држе и аустријски властиј, а обилазе угарске као немоћне с једне стране, а с друге стране и као очевидно и осведочено непријатељске за њи!
'Али', може нам ко рећи, 'ево се командирендер варадинскиј Храбовскиј, па и онај темишварскиј, Пире, од неког времена по наредбама и налозима мађарског министерства владају.' – По видимому тако је, а погледаш ли дубље у саму ствар, наћићеш, да је све обмана и обсена, све метерниховство!  (Даље следује.)
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1468 on: May 02, 2019, 09:34:07 am »

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Карловца 5. Јунија. У сајузу к првом известију моме од 31. пр. мес. јављам вам, да је по сигурним известијама, која смо доцније добили, у битки код Карловца од стране Мађара пало: 1 мајор, 6 нижи официра и 61 солдат, осим без броја рањени; поред тога још је 170 солдатиј нестало, коима се још данас незна куд' су се дели. Од наше стране имали смо 11 мртви и 13 рањени, осим они невини лица које су солдати мађарски у запаљеним кућама на крају Карловца поубијали и ранили, међу којима једно девојче од 14 година бајонетом је у прси убодено, које се сада овде у болници налази, и један дечко од 13 година, кои је доцније од ране, будући је бајонетом скроз прободен био, умро.
Ови варвари не само што су куће палили и невину децу по кућама убијали, него су и новце, ствари и свако покућство грабили и отимали, а нарочито у пивари и крајњим кућама, јер у варош нису смели ући. Па на овака свирепства своја још се усуђују Мађари на нас викати, што се ми скупљамо и оружамо. А шта? Они би ваљда хтели, да иј са скрштеним рукама дочекамо, па да нас кољу и вешају? Ми пре устали нисмо, док од њи не би смо изазвани. Они нас нападају, а ми се бранимо. Па смо и устали сада јуначки, како се људма, кои слободу своју љубе, пристои; позвасмо браћу своју у помоћ, и ова нам са сви страна весело и радостно лете. Хвала ијм вечита!
И у Чуругу је наспрам старог Бечеја и Фелдварца један табор подигнут под командом Исака Јовановића, кои је подчињен Зарии Јовановићу. Табор овај има довољно наоружани људиј и два топа. Против овог табора купи се мађарска војска у Фелдварцу и Бечеју. Њу ће предводити гроф Киш, спаија елемирскиј. Тако исто и против оног другог табора у Јарку спрема се војска под заповешћу барона Јовића, у коју су и неки Срби силом увучени. Но ми тако тврдо стоимо, да ћемо сваку силу одбити моћи. А од барона Јовића надамо се, да неће из вида изгубити, да је он Србин, па да тако неће народ свој гледати да упропасти. Он се до сада увек дичио, што је Србин, па како сада, кад је време дошло, да своју љубав к србству осведочи, ово да напада? Ако је он и постављен за заповедника војске, која ће на нас ићи, ми баш отуда од њега се добру надамо. Он је Србин, он је наш стариј војник!
Табор у Перлезу такође врло добро стои. Једно оделеније војске отуда кренуће се до кои дан у Бечкерек, да тамошње Мађарце растера, па затим у Кикинду, да бедниј тамошњиј народ ослободи, кои толико безбожија и насилија трпи, које ни Срби под Сулејман-Пашом трпили нису. Кад ми је један очевидац те страхоте приповедао, мени се при слушању душа тресла. Бог ијм судио!
У Бечкереку има пол' дивизије катана и толико пехоте. Но између катана има до 200 чисти Срба, кои су грађанима бечкеречким изјавили, ако се потуку, да неће Србе бити, но да ће одма к њима прећи.
Најновије из Новог Сада чујемо, да је Чернович донео пуномоћје од мађарског министерства, где ово Србе позива, да не замећу непријатељства, будући су Мађари склони, све ијм дати, што траже, и да ће то учинити на дијети, која ће се овог месеца у Пешти држати. К овоме кажу, да Чернович додаје: ако Мађари не буду хтели дати, да ће он Србе против њи предводити, и показати свету, да је правиј Србин. Не чуј Боже на зло!
Овде се код нас налази једна родољубива Србкиња из Пивница, по имену Марица Миклушева, којој је такође прекиј суд смрт изрекао, па сирота несме никако кући да се врати; има двоје женске деце недорасле, рома мужа и знатно имање. Ова госпа већ је од 6 недеља у Карловци. Србине брате! какова одушевљеност у ове женске главе влада; ја би се у мене посумњао, да би сам у војни могао толико јунашства показати, колико та амазонка србска показује. С каковим поносом говори о србству, многи би се могли пред њом остидити. Вели: 'Не штедим ни искру живота мога, решила сам се, и хоћу с браћом мојом да погинем.' Живила! Да Бог да, множиле нам се такове србске мајке. – Неки чланови у главном одбору измениће се.
Logged
JASON
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 857



« Reply #1469 on: May 03, 2019, 07:28:18 am »

Из Загреба. На првиј глас о заметнутој кавги у Карловци између Срба и Мађара, управљајућиј овдашњиј одбор учинио је таки сходне наредбе. Одма је штафетално известио о томе бана и патријарха у Инсбруку. Осим тога дао је сходно пуномоћије банском комисару по Славонии грофу Нужану, писао је Храбовскоме, а цару је оправио крепку репрезентацију, у којој краља опомиње: како његов генерал, почем Срби за њега у Италии гину, подиже грађански рат, убија верниј цару народ и т.д. – Наши овде станујући граничари једва чекају заповест, да продру преко Драве и да освете своју браћу.

Из Суботице. Као што нам жалостни и чемерни гласи стижу, да крви наше жедни, наши врази, Мађари, с помађареницима, свуда, што грозније могу, злоставе Србе, једне штрангом, друге картачима и мрачним тавницама истребљујући: тако хитимо роду србском и наше свирепо од Мађара и Чивута угњетеније саобштити. Нас Срба стање у Суботици жалостно је и прежалостно. Да саме хијене и крокодили место нас Срба овде живе, још би млого милосрдније с овима зверовима поступали, него ли  што с нама поступају Мађари и Чивути. Нама Србима не само што је одказано, и то најстрожије, свако са иновернима саобраштење, него они бесомучни горопадници и то су нам још забранили, да се нигди на улици три или четири Србина скупа састати несмеду. Чивути су на то најстрожии полицаи. Буњевци, браћа наша и по крви и по језику, само вером не, ништа за нас немаре; истина не гоне нас, али јавно говоре, да ће они на ону страну прећи, која јача буде. Све ово на страну нек' иде, што су нас овако у грађанском животу и саобраштенију тирански скучили, али како да вам опишем, Срби, оне наше грдне јаде, кои се изјадати недаду. Црква је наша у највећем гоњењу: кад се год допадне Мађарима и Чивутима, одма нападну на нашу цркву, испреметају је, и истражују по својој вољи по њој, како хоће; говоре ови безбожници да у нашој цркви има грдна множина сакривени пушака и велико количество барута. Под овим безчовечним изговором, каљају нам и обезсвећују највећу светињу нашу. Ово је стање наше, овако је стање и свију Срба, кои око Баје, Сомбора и около нас живе. Ми смо сви, кад нас појединце узмете, тако слаби и бројем према нашима угњетатељима, да нашом физичком снагом ништа учинити неможемо: никакав одпор вразима дати нисмо у стању. Шта нам дакле предстои, него чекати вас, славна и оружем прослављена браћо наша граничари, кои сте вас до четрдесет јуначки надбили и срамно бегати принудили 1200 крвника наши, оружани и топовима и картачима и сабљама и пушкама, Мађара војника.
Слава вам: дело ће то ваше бити у повесници србској алем драгиј камен. А ви чудни јунаци Шајкаши браћо наша! што проглашене хероје аустриске само сгодним положењем вашим тако застрашисте, да не имаше ћефа ни једне пушке опалити, но срамно се натраг повукоше, - немојте испред очију губити страдање цркве наше: ослободите је што скорије, избавите браћу вашу од коначне пропасти њиове. – У Сомбору оноликиј млогобројниј србскиј народ могаа би у сајузу са селом Стапаром, гди је сам овејани Србин, к томе у помоћи имајући Сивац и Кулу, растерати ове враге наше, но зашто до сада ћути, непознато ми је.
Logged
Pages:  1 ... 93 94 95 96 97 [98] 99 100   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.072 seconds with 25 queries.