PALUBA
March 29, 2024, 10:14:40 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 [103] 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722644 times)
 
0 Members and 4 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1530 on: June 04, 2019, 01:11:00 pm »

Србске Новине, бр.71. од 3. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Чуруга, 27. Јулија. Борђош ми светли, а ја вам пишем победну вест. Борђош је мађарско село од 100-120 кућа на левој страни Тисе, по сата од Новог Бечеја удаљено. Брбу је започео непријатељ данас око ½ 5 сатиј по подне поводом тим, што је Шајкаш Павле Чешљар са неколико добровољни Србијанаца, једног Мађара убивши, 40 говеда, 7 коња и 708 оваца претерао, и што ијм је око подне лажна вест дошла, да смо ми у великом числу у Борђош прешли. Кренуо је сву силу своју из Новог Бечеја, састојећу од 1200 пешака, међу коима је 960 гардиста и 240 регулаша (две компаније), од 800 катана и два топа 6-фунташка. Ишао је у правцу к Чуругу у следујућем реду: 260 катана напред, 1 официр са ½ компаније, која је страну чувала, за катанама 2 топа, за овим пешаци, које су остали коњаници закључавали. Дошавши близу наше страже, која је 8 момака имала, и с десне стране Тисе зашанчила се била, проспе непријатељ на њу најпре два плутона, и избаци 4 топа, на које му се стража наша одзове, док неприспе топ наш 3-фунташ с друге позиције. Чим опалисмо 4 топа, а непријатељ почне тако падати, да нам није вероватно било, да иј је толике картач потукао, и тако осведочисмо се, да је један на другог у бегању падао. На брегу једном стојаше један шилбок од страже, и кад и на њега, кои је мирно наш посао гледао, топ избацисмо, а он ти, бржиј од зеца, оде у кукуруз. Непријатељ повуче се дакле натраг, и стани се с оне стране села, која је к Новом Бечеју окренута. Међутим опали г. капетан Милош Војновић, кои се, као командант ту нашао, један топ на мађарску воденицу, коју је и пробио, и која се доцније потопила, да види има ли у њој непријатеља, а кад види да нема, он рекне граничарима: 'ко ће преко препливати, и чунове дотерати, сад нам је прилика да село запалимо'. На ово се три шајкаша одма јаве, а ти су Милош Давидовац, Михаило Андрин, и Васа Рајков, сви из Чуруга. Они препливају Тису, дотерају чамце, и оду на њима скупа с неколико Србијанаца под буљукбашом Алексом Челићем Ужичанином и запале село. Видећи то наши шајкаши на левом крилу, препливају и они Тису и запале Борђош с друге стране, а заоставши војници наши чуђаху се, одкуд брже ватра на другој страни села, где је непријатељ. Али је непријатељ побегао у Новиј Бечеј, а два шајкаша, кои су тај крај запалили, шетаху се низ Тису на удивљење наши војника, кои је свега скупа са тобџијама и Србијанцима 60 само било поред једног топа 3-фунташа. Горња три Шајкаша награди капетан Војновић сваког са 5 фор. ср. Кад се вратише први палитељи натраг, међу њима и Алекса Челић, овај вођаше 2 коња и носаше два јастука упљачкана, но кад хтеде у чамац да уђе, пуче пушка 50 хватиј далеко, и удари га у десно слепо око, и он паде мртав на земљу. Уби га Мађар воденичар, кои је црвену капу на глави имао, србски говорио, и руком на наше махао, тако, да су а за пријатеља држали. Наши почну на тог Мађара пуцати, избаце 80 пушака и два топа на њега, а Мађар иде мирно и лагано уз брег, набија пушку и пуца на наше. Сви се чуде његовој срећи, утекавши очевидној смрти, и да га нико погодио није, а виде из прашине, да око њега толика танета падају. Међутим мисли се, да је и он рањен, јербо га наједанпут нестаде. Кад су наши Борђош запалили, покажу се 6 Мађара иза јендека а г. капетан Војиновић пукне на њи топом и један побегне, а 5 остану мртви; истиј је господин кадкад по један топ избацивао, да натера мађарске житеље из села. Непријатељ је изгубио 10 мртви и 7 рањени људиј, а ми изгубисмо реченог буљукбашу, лепа, угледна и поштена човека, добра војника али и пљачкаша, за које је животом платио. Код њега се налази један путир из Федварске мађарске цркве, кои ће се, мислим, Ужичкој цркви за спомен послати. Ето то учинише 60 људиј против 2000, кои срамно побегоше; но мађарске новине казаће, да је нас сијасет погинуло, а од Мађара нико. Ово вам пишем из званичног извора, по сказивању заробљеног једног Мађара, једног Србина Бечејца, кои је на силу Мађарима барут возио и овамо пребегао, и прочи очевидаца, а Мађари нек' се бране са лажима.

Из Чуруга, 28. Јулија. Данас пређе Мирко Бобић, Тодор Белић и Исак Новаков, Шајкаши, у Борђош, и запале га с оне стране, од куд је ветар дувао, и заробе једног Мађара, кои нам је многа известија казивао. Тако исто превукли смо данас 1 воденицу и 10 чамаца, троја кола коњска, 24 џакова жита и 4 завеза, 7 коња, 1 ждребе и 1 шише.

Из Чуруга, 29. Јулија. Данас покушавао је непријатељ своју срећу опет на нас. Дошла је сиреч 1 дивизија регулаша и 50 катана без топова до Борђоша, и почну на нас пуцати. Ми опалимо 1 топ и убијемо два катане, а од наши непогибе нико. Непријатељ се повуче таки натраг, разреди пешаке за некиј зид, од куд су на наше дуго, али безуспешно, од 5 до 10 сатиј у јутру пуцали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1531 on: June 04, 2019, 01:17:55 pm »

Из Карловца, 1. Августа. За привременог управитеља града Варадина долази ц. кр. за Србију конзул г. подполковник Мајерхофер, кога свакиј час очекујемо, да амо дође. Грабовски се позива у Беч. Чујемо, да је из Беча дошла власти града Варадина заповест, да се у садашњој борби Срба и Мађара има неутрално владати. – Онај мађарскиј војени пароброд, кои је до близу Паланке дошао био, чувши како смо ми сјајниј дочек спремили, вратио се натраг у Пешту. Срећан му пут! Ал' Шајкаши наши, ако Бог да, наћи ће га и тамо. На њему је војени управитељ био неверниј шајкашкиј мајор Антоније Молинари. - Његова светост патријарх Јосиф као управитељ народа србскога, писао је ови дана бану Јелачићу, позвавши га, да се категорички изјасни: хоће ли заиста са Србима заједно против Мађара дејствовати, па ако хоће, нека ијм помоћи одма пошље, а и сам на Мађаре удари, а у противном случају престаје сајуз између Хрвата и Срба, и Срби ће онда радити, што за саветно нађу. – Сада ћемо дакле видити, какав је човек Јелачић, и заслужује ли оно поверење народа, које му се до сада указивало.

Из Земуна, 2. Августа. Дошао је глас, да су се наши 30. пр. м. код Сентомаша и Футога с Марима побили; Мађари су из Футога отерани и Футог је спаљен. Од Сентомаша, на кои су Мађари напали, били су узбијени, у село Јарак сатерани, које је најпосле морало постати жертва пожара. Тако исто сутрадан побиле су се у Карловце наше и мађарске страже, при чему је од обе стране неколико њи погинуло, но наши су опет победу задобили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1532 on: June 04, 2019, 01:29:24 pm »

O населѣню Србаля у Панонiи, данашньой Унгарiи, и о некомъ приключеніяма, и другимъ, населѣняма Србаля у Унгарiи.
(Саобштіо Веніяминъ Бороцкій, єромонахъ.)

Србльи у Панонiи, данашньой Унгарiи, іошъ су се год. Хр. 899. далѣ одъ Весприма населили, и подъ собственым кнезомъ раздѣлѣне државе изображавали. (Види Енгелове исторіє о Унгаріи части I. стр. 68.) Лудвикъ I., краль унгарскій, у Банату учини чрезвичайино дѣло; године 1366. 20-гъ Юлия у Липови заповѣди врховномъ жупану крашовске међе, све свештенике тамошнѣћ старовѣрны Славена са женама и дѣцомъ похватати; на ньiова мѣста пошалѣ ньима глаголитичке свештенике изъ Далмаціє, кои су ньioв єзикъ знали, да ій римокатоличкой цркви обрате. (Види Енг. ист. о Унг. части II. стр. 94. 112.) После више сретны сраженія подъ Вукомъ Гргуревићемъ, (кои є после названъ, што є више путій освѣтлао образъ, одъ Србаля 3май Деспотъ Вукъ), прешло є съ ньимъ 50.000 Србаля у Унгарію под Матiомъ I. Корвиномъ год. 1481., прешло є и више србски бояра, найглавніи између ньи были су : Кнезъ Павао (Раulus Kinisius), и Димитріє Якшићъ. Кнезъ е Павао сбогъ свои у биткама заслуга наименованъ год. 1479. баномъ темешкимъ. (Види Енг. ист. о Унг. части III. стр. 381. и Давид. ист. нар. србск. стр. 118.) Источни вѣроисповѣдници буду помиловани год. 1495. подъ Владаславомъ II., да немораю плаћати десетакъ. (Види Енг. ист. о Унг. части III. перioда III. с. 77.) Долазакъ Србаля, ньи 30.000 (по некима 37.000) племена, догодiо се подъ Леополдомъ I. год. 1689. Заєдно са ныовимъ патрiархомъ Арсеніємъ Чарноєевићемъ у Унгарiю, и населѣнѣ ньiово у Славонiи, Срему, Лики и Корбави, у будимскомъ предѣлу и ст. андрейскомъ. (Види Енг. ист. О Унг. ч. V. с. 144. 145.) Краль Леополдъ год. 1690. 6. Априла да србскомъ народу заштиту и слободу вѣроисповѣданія чрезъ собственый патентъ, и слободу своє войводе избирати. (Види Енг. ист. о Унг. ч. V. с. 146.) Србскiй архи-епископъ добіє за 38.000 фр , коє е онъ камери позаймio, као дотацiю архи-епископства 15-гъ Октобра 1702 год. притяжаніє Нерадинъ, Банковце, Далъ, Борово и Бело Брдо. Год. 1704. 6-гъ Септембра позове Ференцъ Ракоцiй, унукъ кнеза ердельскогъ, Срблѣ, да они къ  нѣговой страни противъ царства приступе; но они остану подъ  своимъ  вовйодомъ Iованомъ Монастерлioмъ (год. 1691. поставшегъ) нѣгови найгорчiи непрiятельи. (Вид. Енг. ист. О Унг. ч. V. с. 195.) На концу год. 1737. пребѣгне Арсеніє Iовановићъ патрiярхъ  съ неколико свои вѣроисповѣдника у Унгарiю. (Види Енг. ист. о Унг. ч. V. стр. 284.) Кадъ су границе на Моришу и Тиси укинуте год. 1751. и провинцiалне постале, изсели се много тисућа Србаля, кои нису хотѣли оружѣ са поддаништвомъ промѣнити, у Русiю, и осную Нову Србiю, (вид. Енг. ист. о Унг. ч. V. стр. 318), други опетъ списательи доказую, да су се сбогъ уніє изселили.

(Подунавка, додатакъ къ Србскимъ Новинама, бр. 30. 1848.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1533 on: June 05, 2019, 08:29:42 am »

Дописи. Из Срема. Милиј роде! Кад узмемо на мерило правде прошлост са садашношћу, кад сравнимо време сужанства нашег под тешким јармом немилостивог душманина нашег, кога смо од толико година трпили, са милом садашњом слободом и с будућношћу, за коју радимо под благим поступањем наши народни представника; кад представимо себи дојакошњу суровост господарства мађарског према нашем трпећем Србству; и кад узмемо данашње стање владе мудрог и одважног поступања отцева и браће наше, кои о нама, о нашој народности, барем о унутрашњој самосталности даноноћно као одважни бранитељи свега, што је наше, а што се на благостање народа нашег односи, кои као верни пастири храброг србског стада бригу носе: нећемо ли ми сви, кои смо тврду србску нашу реч дали: слободу или смрт, тим већма у срцу се разгрејати, и сви мужествено на поље чести и славе за спасење народности наше, за установљење и обезбеђење самосталности, за обезбеђење имена, језика, закона, цркве, школе, чести и имања нашег, као верни србства синови сви, кои само оруже понети можемо, изићи. И кад смо се могли за другог чрез више векова борити, и сад тим више за своје собствено благостање још снажније борити се треба да поспешимо, неочекујући никаковог позива; јер сви знамо и видимо, где и како се треба борити, видимо и знамо шта душмани с нама намеравају, кои је поглавита цељ: србство сасвим упропастити; а да је то тако, посмотрите душманска нападања, посмотрите тиранства, која на нама, на нашој деци, надежди нашој, безпрестанце чине. Хоћемо ли, браћо, питам ја вас, ладнокрвно гледати, да нас душмани наочиглед коначној пропасти предају, хоћемо ли равнодушно гледати, да нам се жене и кћери од душмана безчесте, и обезчешћене нечувеним варварством од погане мађарске руке као овце на череге секу, и тако најгрознију смрти кончину примају? Хоћемо ли гледати превијање, и слушати пиштање наше деце, да ијм се са живи кожа дере, које титанство од најгори варвара до данас учињено не би, а данас Мађари оно чине, што је нечувено, па на коме, на нашој дечици. Таковим начином Мађари, на срам свог имена, себе мисле прославити. Пиште браћо деца, лелечу жене, за помоћ Бога призивају, да ијм он многомилостив буде, и мученическо страдање олакша! Хоћемо ли још обореном главом мислити, шта ћемо и како ћемо? Знам да ћете сви рећи: нећемо! Но није тога доста, само празнословно време проводити, један другог позивати, оклевајући и попуштајући дан по дан нека пролази; но ја мислим, да при оваковим варварским мученијама, слушајући пиштање и јаукање наши мученика, и само камено срце да ће се разжалити, да ће сузе жалости свакиј потоком пролити, на освету устати и своје мученике, народну жертву, на бојноме пољу осветити, осветити Срб Србче на пољу марсовом; а себи самосталност као један славан и јуначан народ задобити! Да смо један славан народ браћо! показују нам велика милосрдија наши бораца, кои светињу обожавају, старост, слабост и младост штеде, невиност недирају, нити себи славу и победу на немоћним траже, као што Мађари, кои нису кадри на мејдану славу себи задобити, чине. А да смо један јуначан народ, сведоче нам витежка дела наша од векова, сведоче свуд на све стране победе аустријске, да и саме вође признају, да су Срби челик тврдиј, и стена необорима. Сам Беч признаје храброст Србаља, кои су га толико пута од пропасти спасли; а сад нас Немац презре и одбаци, Мађару предаде, а Мађар нас, кога смо толико пута Аустрии покоравали, једва дочека да немилостиво бије, и нашу крв, која је до данас за целокупност монархије потоком текла, а и сад још тече, душмански пролива. Кад смо дакле, браћо, један славан и јуначан народ, учинимо с места да још славнији и снажнији будемо. Све се заборавило у очима цара немачкога, храброст је наша погажена, слава се праотаца наши у очима душманским угасила; али није у нама, потомцима њиним, позива нас време славе Душанове, да се прославимо; оживили су свуд на све стране данас Обилићи, Југовићи, Карађорђи, Чупићи, Чарапићи, кои само за свој род живе и гину, кои ће славу сарањену оживити, и у слави као један јуначан народ ликовати. Треба дакле и ми сви, кои чистом србском душом дишемо, данас на поље чести и славе да изиђемо, и браћи, која су већ на бојно поље ступила, у помоћ притечемо, и с њима славу обновимо. Шта је било и опет ће бити, и тећи ће вода куд је и текла! На ноге дакле браћо, на ноге устајте свуд на све стране, подижите се сад у ово златно време, које смо од Бога снискали; подижите се, неоклевајте, и ступајмо бодро непријатељу на сукоб, обарајмо душмане наше, сви сложно удримо са свију страна, нека процвете србскиј свет, нека се слава србска обнови. Устајте Бачвани, устајте браћо мила, дан вас слободе зове, устајте, кои још ланце робства носите, пробудите се Сомборци, дижите се Стапарци, дижите се окрестна места на обрану милог рода нашег, удрите свуд на све стране и спешите браћи, да се прославите, недајте се варати од којекакви изрода, без сваког страха и гриже савести сасипајте зрна у изродске и нечастиве груди, ма ко му драго био; јер кои год против народности војује, јес душманин и непријатељ народа. Устајте браћо, устајте, кои нисте још за спасење Србства на поље бојно ступили, ударајте на душманина и отимајте себи оруже, кои немате; на ноге браћо моја, на ноге, пак бодро ступајте напред! напред! као што су праотци наши чинили, некаљајмо, но прослављајмо себе и име наше, јер је душманин из дана на дан све слабии и плашљивии, скорим ћемо га коначно упропастити. Само сложно у име јединога Бога. Бог правду љуби; на нашој је страни правда; наша ће бити победа.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1534 on: June 05, 2019, 08:37:05 am »

Из Загреба, 26. Јулија. По повратку своме из Беча бан је јуче држао баналну конференцију, у којој је присуствовао и ц. кр. за Србију конзул г. подполковник Мајерхохер. Из ове је конференције оправљен мађарском сабору ултиматум, коим се Мађари позивају, да за 14 дана имају пристати на точке помирења, које ијм је бан преко министра Баћања у Бечу предложио; у противном случају Хрвати ће по истеченију тога рока на њи ударити. Предречене точке помирења јесу следујуће: 1) да се министерства рата, финансије и спољашњи дела саједине са владом целокупне монархије у Бечу; 2) да се даде народности и језику славенском подпуна једнакост како у домаћем управљању, тако и у обштем сабору угарском; 3) да се жеље и захтевања народа србског у Угарској испуне. - О том је бан одма прокламацију издао.

Из Осека, 29. Јулија. Данас се имала рештаурација швабска држати; већ јуче је добош јавио, да ће данас у 9 сатиј у јутру почети, и да се нико не усуди штап нити каково оруже са собом понети. Више наши домородаца отидоше мало раније, дођоше до варошке куће; кад жалостан сви Швабе са пушкама и сабљама! Сад наши упиташе: 'Зашто то? зар смо ми дошли овамо тући се?' Али извади онај пустаија, варошкиј фишкал Аврај, сабљу и како удари једног нашег домородца, тако му је главу разсекао; на то другиј Швабе пушкама утукоше га на мртво име, па онда ударе на осталу нашу браћу, и ту заметне се тако рећи рат: ту се је било и тукло, али ко би сили одолио? Од наши би њи неколико, и то с голим рукама, а Швабе све наоружане. Истина отели су наши 3 пушке, но кад су наши 5 смртне ране задобили, морадоше се натраг повући, и тако сад Швабе мисле, да су све придобили! Велике храбрости: неколико људиј голоруки растерати! Али ипак ни Швабе нису сладко ручали. Сад ће новине пештанске по њиовој навади лагати, да је хиљада наши пало! Може бити да би се више зла догодило, да су Швабе добили солдате, као што су искали, али на срећу нису добили. Сам г. барон Јовић рекао је: 'Та и ми смо људи; нисмо ми овамо дошли тући се; да је тај фишкал на мене извадио сабљу, ја би му је из руке отео и главу одсекао!'

Из Беча, 22. Јулија. Поуздано вас уверити могу, да је бан Јелачић, приликом последњег бављења свога у Бечу, са гнусном камарилом сојуз закључио, да помоћу све армаде аустријске омражени абсолутизам опет у Аустрии поврати. За постижење те цељи узео је на руку и ц. кр. за Србију конзула подполковника Мајерхофера, кои сада по граници путује, да граничаре од тежења њиова за конштитуционалном слободом одврати. Из овога можете закључити, какав је пријатељ Славенству и слободи у обште Јелачић и чему се од њега надати имамо. Ово су и саме Бечлије увидили, те су му зато мачију музику правили, а напротив војска му је серенаду наредила. Да ли ће Хрвати за времена очи отворити, и тога очевидног непријатеља свога с пута уклонити?!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1535 on: June 05, 2019, 05:14:28 pm »

Србске Новине, бр.72. од 5. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Заузеће Неузине 22-га Јулија 1848.

Кад сам села Падину и Ковачицу на пријатељскиј уговор у Панчево упутио, ја из Јарковца 22. Јулија намерим поћи к Неузини, стан мађарске народне гарде рекогносцирати. До тога дана сви гласови говорише, да један обрштар, два мајора, са 1500-1600 момака које оружани, које неоружани код Неузине у стану стоје; други к томе рекогносцирању повод још је овај био, да су исти Мађари 21. Јулија трипут на нашу границу ударили и нападали, и стражу растерали; зато ја нисам то нападање више трпити хтео, и пођем на Неузину. 30 Србијанаца са њиовим начелником Рашом определим на 12 кола правим путем Јарковца у Неузину ићи. 90 момака од Јасеновачке компаније определим поред Бегеја до од прилике средине пута између Јарковца и Томашевца ићи, где ће дотле сакривени лежати, док десно крило т. ј. Србијанци не дођу у једну линију са левим крилом, па онда да имају прећи преко Бегеја управо на Неузину; но ту заповест не испуне, већ на Бегеј остану. Ја сам са 30 из неколико села покупљени коњаника и једним топом узмем пут средине између канала и пута Јарковачко-Неузонског. Још сам ову наредбу учинио, да из Томашевца неколико Србијанаца преко Бегеја пређу и поред Тамиша на нас чекајући, на стан мађарске народне гарде ударе.
Кад смо већ на путу били, онда су сва празна кола (12) иза Србијанаца, и толико за топом морала место војнички колона бити, које је тако код оне велике прашине изгледало. Ја сам са једном части војнички коњаника пред топом, њега заклањајући, јашио, а десно и лево 6-700 корачаи од мене мале патроле од два момка послао.
На средини пута смотримо непријатеља, кои је таки лагано натраг ићи почео. Ја пак видећи, да једна компанија Мађара предамном пленкера прави, наместим топ, и дам га на већу част те компаније избацити, на које се непријатељи поплаше и бегати стану. Ми за њима похитимо од унке до унке и око 12 сатиј стигнемо и до стана њиовог, где је од прилике једна дивизија шаторе имала. Та иста дивизија, приправна нас дочекати, побегне у село, кад сам 2 – 3 топа дао избацити. Десно крило моје није ни један Мађар дочекао, већ сви побегоше, тако, да сам од једне умке могао видити цело поље пуно непријатеља у највећем нереду у село трчећи. Код шатора непријатељског, у коме се хлеба, вина и хаљина налазило, наместим топ дуж сокака на ту скупљене Мађаре, кои су одатле на нас пуцали. Страна та од села она је, на којој немеши неузински живу, међу коима је и дом Чивутина Менцера. Пет топова, да изчисте сокак, били су доста. У тај час од леве стране села дођу наша браћа Срби са белим барјацима, од кои чујемо, да су Мађари преко ћуприје утекли. – Ја лагано у сокаку напредујући чујем још, да је једна компанија, затворена у авлии, вољу имала предати се, но кад су се наши људи приближили, пуцали су на нас, и кад су од наши Србијанаца нападнути били, и они преко ћуприје побегну. Кад с топовима до ћуприје стигнем, дам још неколико топова избацити, и с тим је цела мађарска гарда разтерана била, и сви кућама своима побегоше.
Будући да нигде видио нисам ни једног официра од њи на коњу, но само ми се показала канцеларија обрштарова, зато мислим, да су штабс-официри или први побегли, или да нису коње имали. По свему, што сам видио, није било 1600 већ 800 до 1000 момака. Показали су се у том напредку особито Србијанац Раша, тобџија граничар Никола, и особито коњаник  Васа Ђакован из Маргите, каплар бившиј, кои је још у тај дан 22-ог и цело будуће време, у ком се наша војска у Неузини држати могла, толико војничког разума, јунаштва и верности према Србству показао, да спасење наша два топа и може бити наше две компаније у недељу 25. Јулија само њему и капетану Данчи из Србије приписти се може; зато сам принуђен таковог Србима и јунака славном одбору за капетана препоручити.
Сви догађаи од 22-ог на вече, у које доба ја сам се разболио у Неузини јако, и тим у Ботош приморан био отићи, до недеље у вече, где се у 10 сатиј ноћи наша војска у Јарковац натраг с топовима вратила, нису ми известно познати, јет трипут враћајући се да предводим, сва три пута разболио сам се. Даље описаније битке само је мајор Милојевић у стању точно описати.
У Карловци, 2. Августа 1848.  К.

(Ово описаније заузећа Неузине овако од речи до речи поднео је г. мајор Стефановић, вођа војске наше Неузину завладавше, званично народној власти. Молимо г. дописатеља, да нам и даље известије г. Милојевића саобшти.  У.)


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1536 on: June 06, 2019, 08:18:52 am »

Из Бачке, 1. Августа. Сви гласови, кои се овуда разносе, о томе нас уверавају, да Мађари наше људе, кои с њима у логор неће, хватају, туку и вешају! Тако су прошасте недеље три Бачвана у Врбасу обесили зато, што нису хтели у логор мађарскиј ићи, и на браћу своју пуцати. – Ђоко пак Недељковић, адвокат из Футога, који је себе Мађарима на веру предао, буде у четвртак 29. Јулија такођер у Врбасу у мађарском логору обешен, што су потварали на њега, да је он Старо-Футожане у Вукајловићевој битки предводио; које људи доказују да истина није, јербо како што нису се у оно време смели Футожани у битки ни показати (дознавши да су из града војници ону ноћ дошли, кад је Вукајловић ударити намеравао); тако исто и обешениј Ненадовић није никога од Футожана ни предводити могао; него је сирома ненадајући се никаквоме за себе злу последку у онај пар, кад су пуцати почели, из куће са још неколико човека као на ларму без оружа потрчао, да види шта је? И кад је већ дознао, да су се наши са катанама и регуларним војницима почели пушкарати и тући, он је са своима друговима вратио се натраг са жалости, што браћи својој помоћи неможе! Ово су Мађари изврнули као да је он кога предводио, и на своју њему дану реч, да му ништа бити неће, домаме га, и – обесе!
Некакав гроф, коме су два сина у Врбасу погинула, скупио је 2000 људиј регуларни војника и дошао у Сомбор, где два дана (понедељак и уторак) варош затвори, да нико у њу ни из ње изићи није могау, па од свију Србаља оруже поотима, а њи једно 17 најзнатнии људиј повеже и затвори. Међу овима је, кажу, и Ђока Петровић, бившиј директор, и садашњиј сенатор, на кога смо ми викали, да је он великиј Мађарац; осим тога и Радисављевић, и сви они кои су 1-га Маја на народној скупштини у Карловци били, позатварани су. Кад су овако Мађари у Сомбору наше људе позатворало и свима оруже поотимали, онда су у логор Врбаскиј у среду 28. Јулија отишли. Овде договоре се њи неколико гардиста и 10 војника, те отиду у Турију, и отуд заокупе сву ергелу (до 300 коња), и у Врбас у логор дотерају, где ког коња за 15, а ког опет за 20 форинтиј продаду. Кад су ови ове коње терали, изађу из Сент-Томаша неколико Србаља и убију два катане, но ергелу србску нису отети могли. Чује се и то, да су 6000 Секлера сад у среду у Врбас дошли, и да свега на 30.000 има. У Футошком пак логору нема више од 3.200 војника.
У Новом Саду дали су Мађари пописати све оне, за које мисле да неће с њима пристати, и оне, кои су из једне своје ревности главном одбору новаца обећели дати. – Известно се то зна, да такови несрећника у Новом Саду већ 200 побиљежени има; за које је Хаџићу дата власт, да он као председник сигурности одбора, ако мађарска војска у Нови Сад неби дошла, све пописане у Врбаскиј логор Сент-Кираљу на заклање и вешање преда. Поговара се и то, да ће се од Новосађана Србаља све оруже ови дана отети, као и у Сомбору што је отето. У Вуковар пак почели су већ католици по наредби Кошутовој од Србаља оруже отимати и онима Мађарцима, кои оруже немају, предавати. Катане пак од Вуковарски Мађараца против Србаља доведене, немајући ране за коње, свакиј дан у околна места излазе, и од људиј сено и зоб изискујући отимају.Чега су се ради Србљи у Негославци са катанама јако потукли; но кукавци ни од куда помоћи ни одбране немајући, морају се јачој сили катана покоравати, и свиома непријатељима сено и зоб давати. Србљи у Срему злочинце своје Мађаре не само трпе, него још некоим и службе дају, да ијм још вече злочинство чинити могу, Онаковим зликовцем и душманином народним, као што су у Карловцима затворени, Мађари би овде у Бачкој већ одавна главе поодкидали. А Србљи иј у Срему држе и ране; а тиме и повод Мађарима дају, да о нама мислити могу, да иј се ми боимо!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1537 on: June 06, 2019, 08:24:40 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Земуна, 3. Августа. Јуче у новинама вашим читам, како вам неко из Беча пише, да су се бан Јелачић и ц. кр. у Србии конзул Мајерхофер са проклетом камарилом сајузили, да омражени абсолутизам опет у Аустрии поврате. Вама није замерити, што то у листове ваше примате, једно зато, што се ови безпристрастношћу одликују, а друго што вам је и немогуће при садашњем замешателству ствариј наши праву истину дознати; но замерити је дописатељима, кои вам с таковима лажима досађују. Ко је имао прилику изближе познати бана Јелачића и г. Мајерхофера, тај ће исповедити, да су то људи честитог хатрактера, кои ијм заиста не допушта с оном гнусном, народну слободу угњетавајућом партајом мешати се, много мање њој на руку ићи на ползу реакције. То су све потварања и лажи непријатељи наши Мађара, кои сами желећи либерализмом светлити, па сав абсолутизам на друге одбацују, а овамо они највећу реакцију против обштенародне слободе подижу и најгнусниа варварства чине. Ви ћете се скорим уверити, да вам ја истину говорим. А за подкрепљење тога ево вам за сада јављам, да нам је дошла вест, да ће бан прексутра на Преображење на Мађаре ударити. То је прво што смо од њега исчекивали; а за друго ми ћемо се старати!


* FML. Joseph Baron v. Jellachich, Ban von Kroatien..jpg (195.39 KB, 638x864 - viewed 24 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1538 on: June 07, 2019, 08:40:26 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Панчева, 31. Јулија. Синоћ пред 9 сатиј дођосмо у Панчево. Мложина народа чeкала је на обали г. Книћанина. Како угледају наш чамац, народна банда засвира а почне непрекидниј тутањ топова и пушака. Громовито 'живио' дочекало га је на обали. Ту му се представе два упарађена официра, кои га добродошлицом поздраве, и поведу до кола за њега одређена. Банда је уз пут наш свирала, народ је викао 'живио', све до куће г. Бревацког, где нам је квартир. Ту нас дочека Панчевачкиј одбор, чии под председатељ поздрави лепим словом г. Книћанина. Ево вам од истога слова неколико речиј:
'Несрећна времена, и садашња оскудност наши средстава не дозвољава нам тако Вас дочекати како смо иначе желили као што овде није дочекан никакав човек, од како је Панчева. Име, које сте задобили у Вашем отечеству, тако је дично, да нема Србина, кои то знао неби; а посвећујући сада Вашу сабљу својој браћи, која су у погибељи, Ви сте у нашим срцима олтар благодарности, која ће вечна бити као и име Ваше. Наш иметак, наш живот, све дајемо Вама на расположење; заповедајте, разредите с тим, како вам је најдраже, ми ћемо Вас слушати слепо, јер се савршено поверавамо не само вашој разумности и храбрости, но и искреној и жаркој Вашој љубави к својему народу, у којему сте Ви једна од најотличнии и први особа.'
На ово г. Книћанин уместно и благородно одговори, да нас је све у највеће усхићење довео. Банда је свирала под нашим прозорима све до 10 сатиј ноћи; г. Книћанин покаже се за један час народу, кои га великом узкликом поздрави, пак пођемо на вечеру, на коју су била позвана многа одлична лица. Легосмо око поноћи.
Јутрос једна депутација најотличнии грађана дође поклонити се, како они кажу, србскоме јунаку. После ручка у 3 сата идемо у Ковин. Тамо ћемо преноћити, пак сутра у недељу отићићемо у табор србскиј. Како се одморимо ударићемо на Белу Цркву. На њу ћемо метнути контрибуцију, одузећемо све оруже, и примити у залогу неке људе. – Регуларна војска непријатеља брои до 8.000 људиј, кои су од части у Белој Цркви, а од части у Вршцу, Бечеју и Бечкереку; имају, истина, много гардиста, али ти беже као жене.
Г. Книћанин сад је вратио посештење одбору; у шест сатиј по подне бићемо у Ковину. Све, што се овде догоди, истино ћу вам, без икаквог увеличања или умалења, описати. С Богом!    Један Београђанин.

Из Земуна. 4. Августа. Управо сада нам дође глас из Вуковара, да је тамо крвник Житвај дошао и као великиј жупан већ дејствовати почео, државши прекјуче, у вторник, вармеђску рештаурацију, где је све саме Мађарце у службу поставио. На несрећу браћа наша римске цркве примили су га с 'илен'!


* Стеван Книћанин.jpg (81.58 KB, 608x702 - viewed 30 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1539 on: June 07, 2019, 08:48:10 am »

Јосиф патријарх србскиј, привремениј народниј управитељ.

Славном Учредничеству Новина Србски у Београду.

Главниј одбор народа србског објављује свима и свакому, да је под данашњим даном обзнанио трговачком сану у Бечу, Брину, Златном Прагу, Градцу и прочима, да нико од дољно-земаљски нити страни трговаца, кои би преко војводине србске прећи имали, на пештански св. Јованскиј вашар месеца Августа ове године поћи неће, но да ће место тог пештанског вашара држати се у Земуну великиј вашар од 29/11 Августа (Септембра) до 11/23 Септембра ове године.
Ово објавленије саобштава се у јавним листовима знања и управљања ради и следује уз ово облавленије и превод писма, које је главниј одбор предреченим трговачким сановима у Беч, Брн, Праг, Градац и осталим саобштио.
Из заседанија политическог оделенија главног одбора народа србског, у Карловцима 25. Јулија 1848. год. држаног.

N0 2127.
Секретар                                      Председатељ
Јован Станковић, с.р.                  Алекс. Костић, с.р.


Препис ноте трговачким сановима дане.

Свима је трговачким кућама, које су пређе пештанске вашаре у Мађарској посештавати обичествовале, добро познато, да је већа част купаца из Немаца и Срба састојала се, кои су из долњи предела: Новог-Сада, Темишвара, Земуна, Панчева, Беле-Цркве, Митровице и прочи места, шта више из Књажества Србије, као Београда, и остали источни места, у Пешту на вашар долазила.
Будући је мађарско министерство на предложено питање последњи дана одговорило: да ће сада о Усекновенију Јоана Креститеља месеца Августа падајућиј пештанскиј вашар као и пре држати се; то главниј одбор народа србског у Карловцима, кои је у овом призренију далеко надвеснио над мађарским министерством (будући су Мађари из внутрености Мађарске или као сапунџије или асурџије и тима подобни на реченом трговишту познати), к обштем знању доводи, да ни један трговац из долњи предела на пештанскиј Јоановскиј вашар ићи не сме, и главниј одбор неће допустити смети, да буди кои на нечувена безбожија, која Мађари у Банату и Бачкои градомеђи чине, у Пешту одлази, од куда је због мађарског беснила луч грађанског рата запаљена, која ће скорим све околне пределе запалити.
Ако је мађарско упражњавајуће се министерство једну противну, наравно постојати не могућу наредбу објавило, то је наравно зато учинило, да неби своје зло, које је на савезу целе царско-аустријске монархије, на светињи остaли народностиј произвело, чрез внутрењу противну револуцију међутим у Пешти искусило, јер ова од стране трговачког и занатлијског друштва, које за продајом свога еспапа безполезно виче, свакиј час предстои.
Да би пак у овом тешко испитујемом времену захтавању трговачко-занатлијског света довољно саответствовати могли: главниј одбор у Карловцима, кои се из белетристички и прекомерно претерани политикера не састои, него понајвише из људиј трговачког и занатлијског реда, обраћа вниманије целог тргујућег света на варош Земун, на њен досадашњиј значај, на њено географиско положење и линију саобраштаја.
Земун лежи на аустријској граници, према Београду, кои се означава као вториј кључ европске трговине у Цариград.
Земун је до овога времена чрез царско-аустријске власти управљан.
Земун је најудаљении од ратног позоришта и лежи на самој војеној граници на таковом месту, против ког се мађарска рука, која од моћи војене граница стрепи, никада пружити несме.
Земун стои са Бечом чрез савско паробродство царско-аустријског првог дунавског паробродног друштва, које безпрепјатствено постои, до Сиска, по направљеним, врло добро подигнутим друмовима, до железнице глогничке у сајузу.
Земун има дакле, осим свију остали полза, још и ову, да се цело мађарско бунтовничко место без сваке потешкоће обићи, и са осталим тргујућим светом састати може.
Због тога је главниј одбор закључио, да се, за одмену немогућног пештанског вашара, вашар у Земуну и то прва половина од 11-г до 17-г Септембра, а осталога еспапа од 17-г до 23-г Срептембра ове 1848. године држати има.
Неодложно чине се расположења за довољне магазине и дућане за еспапе, и за остале удобности и сигурност трговца.
Што се тиче вересија, које велике трговачке куће примити имају, даје се овим уверење, да ће главниј одбор у његовом домашају, без призренија, подобна захтевања кратким судејским путем поравнати дати.
Умољава се славно трговачко друштво ову ноту објавити дати.
Из заседаније политичког оделенија главог одбора народа србског, у Карловцима 25. Јулија (6. Августа) 1848.

Секретар,                           Председатељ,
Јован Станковић, с. р.      Алекс. Костић, с. р.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* ведута Земуна, око 1850.jpg (124.79 KB, 800x513 - viewed 31 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1540 on: June 08, 2019, 08:48:48 am »

Србске Новине, бр.74. од 13. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Из Врачевог Гаја, 4. Августа. Као што сам вам писао из Панчева, ми пођосмо на пут 31-г Јулија у јутру. Пре полазка г. Книћанин походио је панчевачког генерала. Овај је Далматинац; дошао је овде како су почели садашњи метежи, и одма је пристао уз народну страну. Дочекао је најљубазније г. Книћанина, кои му се особито допао.
После три сата путовања дођемо у Ковин, и ту преноћимо; сутра дан у 9 сатиј у јутру наставивши пут у табор, тамо дођемо у 3 сата по подне. Ту нас дочекају са свим војеним почестима. Г. Книћанин одма предузме увести строг поредак у војску; чим је г. Бобалић посве задовољан. То је красан човек, кои има војеног знања. Два дана пре нашег долазка непријатељи беху на њега напали. Да би га преварили, покажу као да ће га напасти са своим десним крилом, на које поставе нешто пехоте, један ескадрон коњаника, и један топ од 3 фунте, у кои, да би се мислило да је од 8 фунтиј, упрегну шест коња; а међутим концентрирају своју силу на лево. Бобалић сети се тој превари, повуче своје воинство са левога на десно, а у исто доба изшаље неке стрелце, да заметну бој са десним крилом непријатеља. Ови, видећи себе нападнуте, избаце два топа, и хитно натраг отиду Белој Цркви, а лево њиово крило одма ступи саједињено и силно напред. Али га Бобалић крепко дочека, и после мало трајућег боја присили на одступање. Мађари у тој битки изгубе много људиј, а од наши само погибе један Србијанац.
По доласку г. Книћанина, ноћу између другога и трећега Августа, и опет између трећега и четвртога побили смо се са неким оделенијама непријатељским. Првој битки дало је то повода, што је једно село србско ухватило три Мађара. Некиј њиов гроф, имајући пред собом 400 људиј, загрози селу да ће га запалити, ако за 24 сата неодпусти заробљенике. Добивши ми ту вест, одвоимо од наше војске 300 људиј, које граничара, које Србијанаца и Влаха, с налогом, да растерају непријатељску чету. Они пођу под саму ноћ. У десет и пол сатиј би изаслан за њима један пикет од 12 људиј, коима се и ја придружим. Дошавши на један четврт сата од непријатеља, наиђемо на једно оделеније наши, кои су ту чекали знак од свои с друге стране, да навале на Мађаре. Около једнога сата по поноћи опазимо знак, те одма нашу чету развијемо, да обколили с ове стране непријатеља, а пошљемо један пикет на ћуприју, да би му пресекли одступ. Будући је он био у једној густој шими, то нам је требало приступити предострожно. Приступивши, опалимо неколико пута из пушака, па са свију страна потрчимо на јуриш. Зајуришити на њи и растерати иј, то би за час свршено. Неки од њи се склоне у воденицу реченога грофа; ми иј позовемо на предају, опраштајући ијм живот, они нехтедоше, а ми навалимо на воденицу, и све поубијамо, окром једног њиног официра, Србина из Новог Сада, кои би рањен у десну ногу, и три Немца. У овој битки погубили смо 20 непријатеља, а 8 ухватисмо; од наши, нећете веровати, само је један рањен. – Друга је битка још невероватнија, али ништа мање истинита. У тој непријатељ имао је 800 људиј, а наши је било само 150. При свој тој великој мањини, два пута непријатељ био је растеран, али оба пута опет се сабере. На концу двеста хусара ударе на наше, кои да би се боље бранили, повуку се мало по мало у једну оближњу шуму. Отуд проспу страшну ватру на непријатеља, кои изгуби 43 момака, од кои три су само заробљена, а остали су мртви. Да би се наши одржали на томе месту, с којега је врло згодно сићи на Белу Цркву одострагу, послано ијм буде још сто људиј из табора.
Било је уређено, да се ноћас удари на Белу Цркву, али нас је задржала велика олуја, која је дошла била; међутим ја се надам, да ћемо сутра у Белој Цркви напијати Кошуту. Ово је друга ноћ, како нисам ока затворио, пак опет не осећам се ни мало уморан, него чекам нестрпљиво нападање, које је врло разумно урађено. Ми имамо преко три тисуће љидуј, и 8 топова. И Граничари и Србијанци прехрабро се бију. Сви имају велико поверење у г. Книћанина; сви су весели, и иду на бој као на некиј пир. Џебане, оружја и хране, свега довољно имамо. - Ноћас је г. Бобалић, на позив г. патријарха, ишао у Панчево, да се тамо састане са г. Мајерхофером, аустријским конзулом у Београду, кои долази из Загреба. За Бога! шта већ неударају наши сајузници Хрвати?!
Из ухваћени писама разумели смо, да ће данас Мађари напасти на Перлез, али да су тамо то дознали наши, и да иј готови чекају. Разумели смо такође, да су официри читавог једног батаљона дали оставку на своја званија, да се не бију против нас. Богу хвала, кад и сами наши непријатељи почеше увиђати, да су слепо орудије надутости мађарске, и да се безчестно бију против једног народа, кои је устао, да слободу своју одржи. У обште расположење духа у свој регуларној мађарској војсци врло је хрђаво, јер сви знају, да се бију без невоље, а у овим малим биткама многи гину. - У следујућем писму описаћу вам бој код Беле Цркве. – С Богом.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1541 on: June 09, 2019, 06:54:47 pm »

Из Сентомаша, 8. Августа. Јуче у 4 сата у јутру непријатељи су чрезвичајно великом силом са четири стране на Сентомаш ударили. Поред силне од четрдесет хиљада (по вероватном известију) војске њине, на 4 места раздељене, имали су непријатељи и 40 велики топова, кои су се састојали из 6, 12 и 18 фунтиј велики хаубица и 30 фунтиј бомбиј, притом довољно џебане; и тако са свом силом у један мах Сентомаш бомбардирати почеше. Ваљда по провиденију божијем и његовој светој наредби, наш је врстниј вожд г. Стратимировић у очи тога дана из Карловца 600 граничара од варадинске регименте амо оправио, сам пак јуче са 30 кола џебане стигао, и тако и неодморивши се од послова и труднога пута, силном и страховитом грувању непријатељски топова одпор давати почне.
При свему томе, што је на 5 шанцева око Сентомаша само 1700 војника, које Србијанаца, које Граничара и други момака са 18 топова, од кои су 1 од 12, и 2 од 6 фунтиј били; опет је божија десница определила, да ми победу одржимо. При страшној, 11 сатиј трајавшој канонади непријатељској, по већој части из кумбара и велики топова, само су двоица од наши убијена и четворо рањени, без икакве друге штете, осим што је у месту 15 кућа од кумбара запалило се. Да се у пространо описивање ове у војводини нашој досад најзнаменитије битке засад неупуштам, са свом искреношћу свакога уверавам, да је непријатељ, немогавши Сентомаш ни јуришем заузети, као што је на последку покушао, и зар по пакостној жељи својој сав Сентомаш у пепео обратити, с једне стране повукао се натраг, с друге пак и треће стране у бегству спасење нашао, оставивши на самом врбаском шанцу 45 мртви, кои су јуришали, но животом своје неразумије платили. Ови су с бајонетима избодени. Што је пак из топова потучено на сва три места, числити се праведно може до 4-500, јер ја кад сам најпре у варадинском шанцу био, на першпектив угледао сам 7 кола пуни телеса, и опет је непокупљени 5 мртваца остало. На врбаском и фекетичком шанцу пало је непријатеља без сумње више, јер је и већа ватра била. Непријатељ је, по жестокој ватри, у 2 сата од шанцева повукао се, и у Врбас отишао, да и опет луде планове за сујетна нападенија чини. Ја тако велим, премда сам уверен, да непријатељи, превећ жестоко на поругање своје избијени, никад сетити неће главу своју Сентомашу обрнути; а ако срца свог поганиј јед на славном Сентомашу избљувати желе, то нека изволе: ми ћемо иј са добродошлицом из топова ипак поздравити.
Из овога кратког описанија, и из сутра следовати имајућег обширног известија увидиће читајућиј свет, да смо се ми противу 40 хиљада војске и 40 топова 11 сатиј држали и одржали, потрошивши с наши 18 топова силну џебану. Правда је, истина и Бог на нашој страни, али је сила на непријатељској. Правда Божија сатрће силу демона и антихриста, кои су матер нашу цркву на 10 места ранили. Сатрће велим, и семе ђаволско утаманити. Храбро браћо Срби, кои сте се у Сентомашу тако дично држали и славну победу задобили, славите се и поносите јунаштвом своим, коме у истории света подобнога нема. Чест и слава нашем мудром витезу г. Стратимировићу, кои је са нечувеном неустрашимошћу досад више победа имао, као што је пре на Врбас ударио са 600 војника, где је напротив 7.000 било.
Славна браћо наша Србијанци, ево вам огледала србскога јунаштва, које ће као сунце у народној истории нашој светлити; ево увидите шта слога и слобода чини, како ли једна хиљада обори 40 хиљада. И опет нам браћо помозите, Бог ће вама помоћи. Џебане, као средства главног, шиљите нам са сваке стране; јер један извор, из кога толика сила црпи, боимо се да с незагати; иначе штедити га морамо. - Ово вам све верно као очевидац јављам.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Битка код Сентомаша.jpg (177.94 KB, 811x590 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1542 on: June 10, 2019, 07:49:12 am »

Из Карловца, 10 Августа. Сентомаш, сада названи Србобран, за операције војске србске тако је важно место, да, управо рећи, од њега зависи судбина целог рата, јер је он кључ к Јарку и шајкашком баталиону, па тако док се он држи, свима нападима непријатеља одпор дати можемо, а важност баталиона шајкашког доста нам је позната. Одржање пак Сентомаша много зависи од одржања Турије, места поред канала по сата од Сентомаша к Тиси идући. Ово је непријатељ добро разсмотрио, и зато је 7-га Августа оба ова места позориштем најглавније и најжешће битке садашњега рата направио, намеривши та места на свакиј начин отети, одавде на Јарак јуришити, и тако даље преко Тисе на банатску нашу војску ударити и ту своја намеренија покушати. Добро намештен и од непријатеља устројенијем храбро покушан план, био је јунацима нашим славно осујећен. Реченога дана у 4 сата у јутру непријатељска сила, која је, по званичним известијама, до 40 хиљада војника са 40 топова имати могла, отвори бој против Сентомаша и Турије, од кои прво место бранило се с 2000 момака и 12 топова, друго пак с 1000 момака и 4 топа, тако храбро и жестоко, да и стари војници Карађорђеви, од кои је неколицина овде била, оваковог, 11 сатиј непресечно трајавшег боја видили нису. Овим начином наша је праведна ствар, чрез храбре и неустрашиме граничаре, кои сада после толико векова првиј пут за своју народност и отачбину војују, мејдан издржала и вечну славу имену србском задобила. Живили јуначки граничари!
У Сентомашу је врховниј вожд г. Ђорђе Стратимировић лично управљао, и тим своју већ задобивену славу достојно узвисио. У Турии се г. поручник варадинске регименте Јовановић, врховним вождом томе месту у помоћ послан, неустрашимо против 8 хиљада Мађара и 8 топова борио, и најпосле помоћу одважни Шајкаша, кои су са г. подпоручником Дадиновим из Надаља у помоћ притекли, савршено непријатеља у бегство отерао, отевши му између осталог ћуприју, коју је за прелазак на доста широком овде каналу приправио био.
Ова битка, која је за нас тим славнија, што се непријатељ храбро и с очајањем борио, заиста ће у следствима најкориснија бити; јер непријатељ, кои је 7-800 момака, 50-60 коња и неколико стотина пушака изгубио и 6 топова раскварени имао, заиста ће од србског огња зазирати, и скорим ваљда с овим, од њега названим разбојницима трактирати.
Обширно војничко описање ове битке следоваће из пера једног вештог официра. Овде ћу само толико напоменути, колико ми је од расположења непријатељске силе познато. С варадинске стране од Сирига ударио је непријатељ на нашу тврђу од моста (Brückenkopf) са 10.000 момака и 12 топова под управљањем генерала барона Грабовског. Ту је почетак битке био са гранатама и бомбама, које су на нашу цркву бацане и од кои је једна кроз прозор улетила и полијелеј и друге неке ствари разорила. На шанцу те тврђе управљао је наш топџијски поручник г. Маринковић, кои са 4 топа после 3 ½ сата трајавше битке на тој страни непријатеља, кога најмање један топ од 12 фунтиј био је, к бегству принуди. Но скорим се непријатељ опет скупи и сад сву своју силу против затворени, прама Врбасу лежећи наши шанцева, на коима су још у почетку битке 6000 војника са 8 топова бој отворили, обрати. Ту је најстрашнија ватра била, и до 2 сата по подне трајала је. Непријатељ је са неисказаним очајањем 8 путиј јуришао, но увек узбијен био, али најпосле у шанац на левом крилу поред канала продре, но бајонетима јуначки граничара, ножевима витежки Србијанаца и косама храбри Сентомашана ипак истеран буде. Дрзновење своје платио је са много жертвиј, од кои 100 само под шанцем пало је, па иј скупити није могао, но на месту оставио. На жалост морам приметити, да су ти војници непријатељски били Словаци, наша славенска браћа, које је Мађар силом и бојем у битку терао. Проклет био душманин, и да Бог даде, да би се та наша браћа обавестила и другиј пут на тиранске гонитеље своје јуначку мишицу обратила.
У том су се шанцу граничари са 5 топова јуначки борили. Ту је наш врховниј вожд г. Стратимировић до окончања битке одстојао и своим присуством у лавове наше војнике обратио; ту се храбро држао поручник Петар Бига, топџија Новак, подпоручник Добановачки и капетан Боснић, кои су својом смелошћу и неустрашимошћу за пример војницима служили. Слава ијм! – Толико на овој страни.
Даље је ударио непријатељ са неколико хиљада и 6 топова од фекетичке стране на мост. Ту је само један наш топ био, но положење је тако стојало, да је савршено непријатеља, кои је 7 – 8 сатиј непрестано нападао, натраг узбити могао. И ту се неколико наши официра особито одликовало, кои ћу имена другиј пут саобштити.
На червртој страни према тако названом србијанском шанцу, на бечејском друму, стојало је, но изван домашаја топова, неколико хиљада непријатељски војника, на то опредељени, ако би ми побеђени били, да нас коначно утамане. – Још као епизод ове битке имам приметити, да је један непријатељски официр, кои је првиј при јуришу на шанац наш скочио, видећи ту граничаре, својим војницима повикао: 'Натраг браћо, пропали смо; то су граничари, ти не уступају!'

Добили смо званично известије о битки од 7. т. м. код Беле Цркве. Битка је била страшна и трајала је од јутра скоро до ноћи; непријатељ је разбијен и отеран, али нашима је нестало било џебане, па нису могли ући у варош, где по кућама стоје шицари из Карансебеша; но како ијм џебана дође, оправића Белоцркванцима прокламацију, па ако се не предаду, варош ће ијм се разрушити и спалити. До сада је већ 300 кућа изгорело. У овој битки момци, стојавши под командом г. Станојла Петровића, пошто су најпре врата на једном шанцу непријатељском топом разрушили, јуришили су на шанац, између кои је био Петар Арнаутин из Градишта, кои с пиштољем и ножем у руци попевши се на врх шанца, из пиштоља опали на непријатеља и скочи унутра, а за њим и више Срба, те све унутри поубијају и изсеку, само шесторицу на поље живе изведу; вишеречениј наш јунак Петар је у том шанцу погинуо. – Од наши је било свега у целој битки 7 граничара и 12 Србијанаца мртви, а 24 граничара и 15 Србијанаца рањени; у непријатеља пак колико је штете, незна се, ал' морало је страшно много пасти, јер су му наши отели1 топ, 3 барјака и 3 прангије, из кои последњи пуцао је, да би наши мислили, да има више топова. Цело известије у свој обширности саобштићемо у следујућем листу.

При закљученију данашњег листа дошло нам је до руке оригинално једно писмо барона Грабовског, коим своме пријатељу Житвају јавља, да му за вуковарску гарду, која би противу Срба ићи имала, шиље 450 пушака и 25.000 фишека. Но то је све осујећено, почем по другом известију, које смо баш сад добили, Брођани, одрекавши Грабовском своју покорност, дошли су у Вуковар и тамошње Мађарце које обезоружали, које растерали. Житвај је за времена одпирио. Грабовском је дошао из Беча укор, што војује против верни цару граничара, и заповеђено му је, да тај укор има пред целом градском посадом на глас прочитати дати. Он пак неће то никако да учини. Због тога су се сви официри у Варадину против њега побунили и одричу му покорност своју. То исто чине и прости војници, нарочито како су у последњој сентомашкој битки многи од њи узалуд погинули.
Дошло нам је такође и званично известије о битки сентомашкој. Од непријатеља силу је изгинуло: за 325 поуздано се зна, будући су остали на месту, а небројана множина на коли је одвучена; двоица су заробљена. Од народне стране пали су: 4 Сентомашанина и 1 Србијанац, а 4 су Србијанца и 1 граничар рањени; до 10 кућа је изгорело. Обширно о свему у следујућем листу. - Баш сада дође у Београд глас, да се Бела Црква народној војсци предала. У Панчеву су одкрили сузаклетије, које су тамошњи Немци, у сајузу са белоцркванским, вршачким и земунским Немцима, против Срба сплели. Но ово још треба да се потврди.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1543 on: June 10, 2019, 07:52:21 am »

Свирепости мађарске у Старом Врбасу.
(По достоверним званичним известијама.)

1. Сима Илин носио је себи из меане ракије. На путу га сретну мађарске гардисте, и заишту од њега, да им да ракију, које он не хтене учинити. Мађари на то навале на њега, те га копљима избоду и изране, да се распознати није могао. Затим га одведу у Новиј Врбас и за ступац вежу, где је без икаквог нагледанија и видања четири дана везан стојао, сунцу и свакој непогоди изложен, докле му се ране нису уцрвљале и усмрделе, на које га истом мајор Цинтула полумртва одпусти.
2. Урош Вучерић, парох староврбаскиј, прe прве битке сентомашке, натеран буде од мађарски гардиста, да ијм даде кључеве од наше цркве, на које протестантски свештеници: Шкултети врбаскиј, Хајноци кишкерскиј и Бекер торскиј, отворе цркву, уђу под шешир унутра, пушећи, са дружином, на свеце стану се плазити и ту најгадније беззаконије почине. Доцније пак истиј дан ноћу око 11 сатиј опет у цркву уђу, све, што су год боље нашли, опљачкају, друге пак ствари разбаце и подеру, и најпосле помокрише се у храму божијем!
3. Љубомир Радосављевић, парох врбаскиј, пре прве битке сентомашке, буде од Мађара ухваћен на каналу код цркве, затим срамно праћен поджупану Антону Кнезии одведен, кои му из руку узме требник и епитрахил, требник издере, а епитрахил у блато баци, на које га други Мађари изгазе и искидају. Тек после како се посведочило, да истиј свештеник није у Сентомашу био, као што се сумњало, био слободан одпуштен.
4. Кузман Стојаковић, учитељ врбаскиј, такође пре прве битке сентомашке, буде од Мађара везан и у керскиј стан одведен; но будући да код њега нису нашли никаква писма из Карловца, као што се подозревало, био је одпуштен, ал' после битке опет везан и у Кер одведен, те се сада за њега незна, да л' је жив, ил' је постао жертва мађарског тиранства.
5. Тода Ковачева, баба од 70 година, 2-га Јулија буде од Мађара ухваћена и гола у Новиј Врбас одведена, где је онако голу и расчупану за колац вежу, и пуни 9 дана на најгоре муке мећаху: боли су је и гвозденим бичем били, и најпосле 9-тиј дан распну је, ударивши јој гвоздене ексере у руке и ноге, и тако је разапету је к сунцу окретаху, док није сироту душу своју испустила.   (Више другиј пут.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 120



« Reply #1544 on: June 11, 2019, 07:12:04 am »

Из Цариграда, 4. Августа. Првог Јунија овогодишњег нашао сам се у Боки Которској, у исто време кад је био држан народниј сабор. Колико сам радостан био, када сам чуо, да су сви представници једногласно закључили, да се имамо придружити тројној краљевини; но сва се моја радост обрати на жалост, кад сам прочитао препис оног писма одправљеног у Загреб; у њему, мени се чини, нема правог смисла нити познавања ствари, у коима ми морамо радити и настојати, да се избавимо из пропасти у којој смо тонули, и приступити у коло Србства пробуђеног. Но има у истом писму, што ми се врло допада, што је паметно и добро речено т. ј. 'нека знате да ми нисмо Далматинци никако, него Бококоторски Србљи'. Ово име 'Далматинци' дала нам је сотонокрација по својој самовољности; но ја се чудим где нас по своме обичају нису крстили 'Доње Ауштр-Арбанасима'.
У Далмации има неколико честити људиј, но на жалост има више изрода баш да ијм је тешко слике наћи, а мислим да је у томе главниј узрок, што се премного забављају с богословијем, и тако мислећи о небесима, заборављају послове земне и дужности човечије. Но ако они не маре за овај свет, још мање мари свет за њи!
Кои се неће насмејати, кад чује оно, што су Хрватима писали. 'Ми се хоћемо с вама сдружити, но кад не буде међу вами кметова, или као што веле робова'. Кои неби помислио, да су ово речи кога слободног Американца, прије него ли Далматинца; та ако је била у Хрватској једна класа људиј сиромашнии, те су робовали богаташима, па нису ли и још сада у Далмации свеколици робови и физично и морално.
Ми брате! у нашој Боки нисмо толико фанатици, зато што ми познајемо боље од њи свет, но нама је највиша несрећа, где нам је било забрањено учити се људски како треба; и тако смо морали разилазити се пловећи морску пучину по далеком свету, те као што птице остављају своја гнезда и у њима нејаке птичиће, коима љуте змије испијају крв; тако и ми нашу дечицу морали смо остављати у руку некакови нови Језуита у нормалним мрачним школама, где се радило да се у њима помрачи и она искра природног разума! Пак чуј ово, те ћеш лако све разбрати сам. Лани дошао нам је указ, у коме нам се с особитом милошћу допушта учити 'Часловац'! Плачи, брате, са мном заједно!...
Наш бедниј народ нешто од своје црне неслоге, а нешто што нама није прирођено, да будемо на ископ и несрећу други народа, паде под немачко робство, после пак под турско и млетачко; но уверен сам да овај првиј, као најграбежљивиј и најдивљии, највише нам је несреће причинио; погледајмо нашу невеселу браћу Чехе, Моравце и Штајерце; но шта ћемо друго, него погледајмо нашу бедну Боку само у ово тридесет година, од када је притиснула тешка рука сотонокрације; каква страшна промена: где су сада већ они разборити и мудри старци? где ли су они неустрашими и храбри јунаци? нема иј више, нема, нити нам друго остаје него њиова славна успомена; а није видети на место њи него само уплашенике духа убијеног, робове бедне, кои на самиј поглед худобног шпијунлука преклањају се у великом страху, тако, да њиово чело дохвата прашину земну?
Истина да и наша браћа, која с нама граниче, Херцеговци и Бошњаци поднели су и сада подносе тешке јаде; они се могу уподобити дрвету, коме су само гране усецане а до жила није дохваћано, тако, да је дрво венуло и скоро би сасвим морало увенути, да се нестрмоглави вражја сотонокрација! или у ситније: Турчин када убије кога, убије на мах и душу и тело, а Немац убије само душу, а тело само пада као сув лист!
Нека знаш да је било међу нашима неколико кукавица, кои се нису стидили у почетку говорити: 'кои нама буде господар, ми ћемо њему слуге'; но одговорено ијм је на то, да би, ако ништа, толико допустили: да једном, кад се по њиовој мисли не може другачије живити без господара, оно барем де се избере један од најбољи, кои нас неће по свету развлачити као грабежљива птица, како то лукавиј Немац чини.
Има пак од они, кои слушају службу на латинском језику, те се труде међу простим народом замећати раздор и неслогу, а највише зато, што су читали у оном бановом писму: 'Ми смо сви браћа, једнакост је изречена', па тешко ијм је престати браћу своју мрзити и гонити по своме дојакошњем обичају! Но да ја узмем у руке мапу те ијм станем говорити: 'Луде и бесноверци! шта ћете, те се обрћете мислима и жељама около туђинства, као слепиј лептир око свеће: погледајте у каковом је положенију наша Бока, пак шта мислите, да се онако лако могу ове високе горе пренети као топови у Златниј Праг? А погледајте више нас ону Свету Гору, дику и понос свакога правога Србина! њу треба пре вештице да изеду, пак ћете онда, може бити, ваше паклене и нечовечне жеље испунити'. – Тако опет иј малко опоменем, да су се и они сви некада из оне горе изгнездили и одверили се, пак нек' кадгод томе спомену!
Чујем с неописаном радошћу, да су наши јуначки Србљи устали на оруже и почели са својски борити са гадним Атилашима, и уверен сам: ако буду имали памети, колико јунаштва, слава ће нам стара ускреснути! Но тешко и нама и њима, ако се пусте варати као до сада; где ијм  би памет, да изаберу војводу, кои уцвиленог и угњетеног талијанског народа праведну крв пролива, и коме види се, да је драже добити комад туча на своје прси, него ли помоћи своме народу и отачбини; но тешко њему, он тражи чест у срамоти, дан у ноћи!
Чујем, да у Италии понајвише гину Срби, и грдни и рањени само враћају се кући: ах да би Бог дао, ако се скоро не поврате својој кући и не притекну за ослобођење своје отачбине, да сви већ једном изгину, јер би нам мање штете и срамоте било! Ми смо овамо од страни јако укорени и мржени све због њи, јер веле: 'Како ви, најпогажении робови, служите титанству за орудије робства? Не би ли вам праведније и приличније било, да као невољници тајно и јавно пружите пријатељску руку оним, што мрзе оно исто, што и ви мрзите, и желе оно, што ви морате желити!'
Но од времена, од кад усташе Србљи на одбрану своју, овде нас престају посве мрзити, шта више почињу нас до неверојатности љубити, а особито Грци, мали и велики, прости и учени, где год се обрнеш, непрестају о нами с одушевљењем говорити. Но чујем и јадниј глас, да Хрвати, на место да би узели мачеве, а они се подвлаче у мрачну камарилу. Ја томе неверујем, ако и може бити да има међу њима поједини људиј, кои су с немштином задовољни и одгојени, па стењу под страхотом сотонокрације. Но ипак ми нашу браћу Хрвате срцем и душом љубимо и љубићемо, но очекивамо чути што пре, да се буду помакли с границе мало на даље, а срамота ће ијм бити, да само Србљи сву славу задобију! С Богом.  – Један поморскиј капетан.
Logged
Pages:  1 ... 91 92 93 94 95 96 97 98 99 100 101 102 [103] 104 105 106 107 108 109 110 111 112 113 114 115 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.05 seconds with 23 queries.