PALUBA
December 11, 2019, 01:32:00 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: KONKURS ZA UREDNIKE FORUMA
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 100 101 102 103 104 [105] 106 107 108 109 110 ... 133   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 217724 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1560 on: June 19, 2019, 07:41:51 am »

Србске Новине, бр.76. од 20. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Непријатељско нападање на Чуруг 24-ог Јулија. Истог дана после подне у 4 сата јавише поште од Борђоша, да је непријатељ са великим числом пешака и катана и 3 топа из Борђоша поред реке Тисе упутио се к Чуругу. Његово намереније није могло никакво друго бити, него место Чуруг, које на десној обали Тисе лежи, из хаубица попалити. Тису пребродити није можно, јербо он оправе нема да мост гради, а тому и искусни људи оскудевају му. Другиј дан известио је један турско-бечејски житељ (кои је морао муницију за топове вући, пак у бегству кроз рит кола поломи, ту остане, и кад се смркне пребегне к нама), да је горенаведено непријатељско намерење било, и да је било скупа до 1000 војске, и да је турско-бечејскиј спаија исту војску предводио.
Борђош лежи на левој обали Тисе реке, и тако на једном узвишеном месту, да кад пролећне воде ритове напуне, ни с једне стране сувим доћи му се не може; непријатељ знао је, да су на нашој страни код Борђоша 2 топа ушанчена, али од ови лако не опажен проћи може, јербо је непријатељ са северне стране села високим брегом заклоњен, које му је за руком изишло, и довуче се кроз рит до наше поште Берак зовоме, на којој је исписаниј каплар Јован Радиновић као командант са 8 пушака био, овај видећи, да је множина непријатеља, смотри, да из шанца неколико Мађара смакнути може, определи, да све пушке наједанпут не пуцају, но посамице, да би тим своје мало число војника од непријатеља затајати могао, и тако му добра срећа би, да је од непријатеља, кои на прву пушку стане, и своју трупу у ред постави, једног свалио, у истиј мах почну непријатељи из пушака пуцати, и један 6-фунтовниј топ с куглом, и 3 са картачем а наше, кои у обкопу седише, избаци, али без икакве штете, наши пак само су 16 пушака избацили, и сигурно је 12 од непријатеља пало, и тим се непријатељ збуни, и натраг се у Борђош поврати. Наша пак стража, која је на торњу била, спазила је непријатеља, и таки јави, на које се у селу налазећиј топ један, и с њим 12 Србијанаца са буљукбашом Алексом Челићем Ужичанином, и 7 момака петроварадинске регименте у помоћ оправе, кои су доцне у помоћ приспели, јербо је непријатеа у свом повратку к Борђошу већ од г. поручника Лонгина Радина са 2 топа дочекан, и добро поздрављен, и од леве обале Тисе реке одбијен. Ту се видити могла храброст Мађара, како њиова гарда и катане сами, на једну диштанцију, више од 200 хватиј у бегству само од кугла, које нису до њи ни падале, од страха један преко другог скачу.
Тек што су се непријатељи уклонили, препливају шајкашки војници Милош Давидовац, Милан Андрин и Васа Рајков Тису, и претерају неколико чамаца, превезу Србијанце, и Шајкаше у Борђош, где су једни вијали се са Мађарима, а други опет из освете мађарска зданија палили, велећи: да ијм се осветимо за фелдварску цркву; другиј су опет један малиј мост, кои је преко једног вока намештен био, развалили, и попалили, и тако му се нема више тим к Чуругу приближити. Овде је гореименованиј буљукбаша од једног Мађара, кои је још сам у целом селу заостао био, на кога су многе пушке од наши војника избачене и не могаше га убити, у слепо око из пушке тако ударен, да се је без икаког знака живота на земљу пружио. Бог да му душу прости, добар и точан војник бијаше! Пуцњава топова и пушака трајаше до самог мрака, сутрадан поче се пушкарање на ново, и од онога дана једнако се пушкарају, и мало се прокраде кои дан, да по један а кадкад и више Мађара животом не плате. До данас од наше стране, осим буљукбаше, нити је ко рањен нити убијен.

У Чуругу, 4. Августа 1848.                       
Главниј заповедник целе бачке и шајкашке војске,
полковник, Стеван Сурдучки.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1561 on: June 19, 2019, 07:58:08 am »

Високославному главному одбору у Карловци. Августа 6-га пред шестиј вечерњиј сат појавили су се непријатељи од Врбаса и Фекетића, и целу ноћ прешештејући и допуњавајући своја оделенија известне нас учинише о предстојећој опасности, која 7-ог истога већ са зором указа се. Сиреч вишеспоменутог дана у 4 сата у јутру од Темерина и Врбаса на јужни стан од канала опет од Врбаса на капију и стан врбаскиј са свом снагом и јаком канонадом удари непријатељ; а од Бечеја у великом числу приправни стајали су, од кои једно крило нападало је на Турк под Туриом, а други из Темерина с јаким трупама пуцали су на Тутију. – На врбаскиј стан непрестано све до после два сата по подне ударали су, шта више и јуришили, и то Александрова регимента, све сами Словаци, и као што од њи рањени и ухваћени сведоче: ракијом и вином опојени и силом оружаном натерани; - исти су топове велике и многе имали, и ракете бацали.
Од Темерина одма с почетка јаку су ватру непрекидно на стан и место наше сипали, и као што уверавају у великом числу нађена ђулета и бомбе од 50 фунтиј, велики су топови употребљени и све до 12 сатиј бомбардирало се. Код Турије непрекидно до пол трећег сата љута је ватра трајала. Регименте Александра и Дон–Мигуела участвовале су, хусари и множина гарде. Ћуприје велике од Врбаса и Бечеја направили су и преко канала прелазили, које смо срећно после битке довукли.
Намера непријатеља била је, попалити место, и то највише од стране канала; - колико је у томе успео, види се из проузроковане штете – будући је бомбе највише бацао у место. Тако је више слама, и ране увезене као и 14 кућа изгорело, а многе су оштећене, излупане и изрешетане; највећа пак жеља непријатеља била је цркву запалити, или торањ срушити, тако, извана на јужној страни торањ је на три места ударен, црква на више од седам и кров на четри места, - на тавану један рог одваљен је, а прозори сви полупани; изнутра пак више десне певнице кроз прозор падша кумбара ударила је у леву певницу, коју на више места полупа, и одатле на земљи распесе, амвон разбије, кроз темпло у олтару на светом ћивоту стакло разлупа, са темпла више цирадиј свали, иконе св. Саве, Крштенија господња, и апостола Јуде поруши, полилеј и целиваницу оштети, - и више јоште досад не изнађене штете опакиј непријатељ учини.
Наша страна изгубила је 3 Сентомашанина у битки код Врбаса, рањена су 2 Србијанца, и 2 Граничара, једна жена од кумбаре пала је код своје куће и Радишића 15-летниј син од кумбаре код куће убијен је. – Отерали су нам овом приликом 400 волова, и преко 4000 оваца. – Непријатељ јако је штетовао у људству. Више капонера је погинуло. Ово по дужности званично високославном одбору јављамо.
Из заседанија пододбора у Сентомашу 10-ог Августа 1848.

   Секретар,                                Председатељ,
Милан Јоцић с. р.                  Среван Иванић с. р.

Чланови: Јован Сарић с. р., Коста Поповић с. р., Стеван Манојловић с. р., Гедеон Дунђеровић с. р., Марко Николић с. р., Михаил Петровић с. р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1562 on: June 20, 2019, 09:13:20 am »

Из Алибунара, 7. Августа. Добили су Иланчани вест, да су Мађари на Бегеју, почели сено палити; одма Павле Татарин на коњу с неколико друга оде да види, кои су се уверили, да су дошло Мађари, но ови чим су стигли, одма су се почели тући, и храбро су се држали, док није ијм већа помоћ дошла. Г. Стева Симић, капетан србијанскиј, првиј је узлетио на непријатељске бедеме, и ободравао људе да се ништа не боје, него да за њим ступају, која нешем јунаку срећа послужи, те он Мађаре из њиови бедема истера. Добро се показао Ђорђе Поповић, капетан, родом из Алибунара. И да та два капетана била нису, Бог зна шта би било. Живели! такови Србаља хиљадама наша земља давала! С наше стране није ни један рањен а камо л' убијен, с њиове пак стране незна се колико је пало, јер како кои падне, одма га на кола метну. Говоре људи, да је могло пасти на непријатељској страни 16-18 момака. Сутрадан су опет на нас ударали, ал' су били опет из њиови бедема истерани. 

Из Алибунара, 13. Августа. Из Боке прибегавши Срби овамо у наш стан, пуни освете против Мађара, што су ијм добра попалили, одаберу се њи до 50 људиј и врате се у Боку натраг, где 14 Мађара и 2 Чивутина посеку, и 4 племића мађарска заробе и амо доведу. Ми смо данас робље у Панчево оправили.   

Под Темерином у 8 сатиј у јутру 18-ог Августа. Сириг вама познат, за нас милитарска точка важнa, у нашим је рукама. Кад је Темерин горео, из Турије са једним топом и неколико момака ударило се на Сириг, и ево после ½ сата побеже посада, састојавша од 400 регуларниј војника. Овај час су два топа и 100 момака тамо оправљени, да би се то место бољма утврдило. – На Јарак су наши овај час ударили. Запрећено је село без нужде палити, но метуће се на њега 30.000 фор. ср. војене глобе.
ПП. Овај час дође вест: Јарак је узет, но на несрећу у пепео преобраћен.

На Гату, 18. Августа. Темерин, Јарак и Сириг је наш; сада намеравамо што скорије јоште Кер заузети, и тако наша движенија што пре са бановима у споразумење довести.

Из Врачевог Гаја, 19. Августа. Јутрос у 3 сата кренула је војска наша к Белој Цркви, а у 5 сатиј почела је жестока битка; ево 10 ½ сатиј а страшна пуцњава топова и силни пушака једнако траје; варош је на ново запаљена, и сад јаче гори, него приликом прве битке; наши су са Кусићке стране ушли у варош и непрестано пале, али Немци кроз прозоре и кровове бију и пуцају као бесомучни; редут, кои су наши пре у полак муке задобили, сад је у немачким рукама, и у њему се они чврсто држе, а наши ту највише рана достају; до сада су које граничара које пак сережана десеторица рањена доведена. Од Врачево-гајске стране, у центруму, држи се наш г. подполковник Бобалић врло добро: њега је милина на коњу командујућег видити; и г. Книћанин одлично се с Кусићке стране показао, али толико вам показати могу, да се и Немци прилично држе, и то они Немци, које ми чувамо, и које смо свагда племенитодушно предусретавали, само да иј не увредимо – сад нас туку! право имају! – Ми идемо на Мађаре, а Немци нам с топовима на сусрет излазе, и пут прече. - До овог часа није ни један од наши мртав пронешен; колико је пак од непријатеља пало, не могу вам известно казати. – Мало час доведен је г. мајор Ђурић у ногу рањен и поручник Васа Познањ у руку рањен; овом је баш сад тане из руке хирург Јовановић извадио.
П.П. Мајор Ђурић био је на Вршачкој страни. Како сам писмо запечатио и кочијаш већ кренуо се, а вест стиже, да су наши редут пробили, Немце растерали и већ са сваке стране у варош ушли.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1563 on: June 20, 2019, 09:18:16 am »

Из Земуна, 19. Августа. Ноћас је г. патријарх добио од бана Јелачића штафету од 16. (28-г) т. м., као одговор на два своје последња писма, која смо у последњем листу нашем напоменули, у којој осим другога бан овако говори:
'Са стране наше све је у реду. У Хрватској и Славинии све се креће. Брођани и Градишканци иду на Драву. Овде су учињене наредбе, да још неколико хиљада војника крене из краине, и придружи онима, кои већ стоје на Драви. Још ови дана скупиће се знатна сила на граници мађарској, па онда ступамо напред. – ударамо; ја мислим, да нам победа неће узфалити. – Међутим док се овде удари, оперираће славонска војска у Славонии, и очистиће је од непријатељског духа; па ако узтреба, прискочиће и вама у помоћ. - Ово вам јављам за вашу утеху, и то по особитом скоротечи, да тим јамачније дођу вам ове вести. – То вам нек' помаже, да ја покрај свију ови укора и сумњичења остајем опет ваш пријатељ и верниј савезник. А најпосле ће указати дела, која ће не скоро следити, показаће, да нисте право имали, кад сте казали, да 'савез с Хрватском лежи вам као камен на души и савести'. – Док ми не почнемо желим вашем делу сјајниј успех, као и досад, но желимо заједно, да не будете малодушни и да не губите вере у пријатеља и савезника, кои се још није никад окаљао вероломством.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1564 on: June 21, 2019, 09:08:32 am »

У намастиру Гомирју, 7. Августа. Синоћ у ¼ на 7 часова, дође нам у Огулин, штабско место, наш обштељубљениј, најделателнии бан, барон Јосиф Јелачић, бузинскиј, из Госпића у Личкој регименти, враћајући се кући, у Загреб. Он је тај пут од 17 миља, за један дан прешао, и од многобројног граничарског народа, и свештеника једне и друге цркве, праћен и дочекан био у обиталишту многозаслужног, мудрог и искусног ратоборца, г. обрлајтнанта Василија Кнежевића, скоро, са орденом Леополда, вратившег се из Италије, са битвишта. Разумева се да је допраћен био добриј наш бан под пуцњавом пушака, тутњом звона и громовитом грмљавином топова; а дочекан је био у присуству непрегледимог народа обојег пола, помешаног с провинцијалцима, на челу кои је био фелдмаршаллајтнант г. Хартлиб. Ја сам срећу имао поздравити га (сад већ трећиј пут), кад је с коленице сишао, одма пред обиталиштем и пред целим народом, овако:
'Преузвишениј г. бане, вишња главо наша! И ја, и многобројна гг. војени чиновници, прослављени ратоборци, свештеници, и неизбројениј народ овде, - сединама украшени старци и витки младићи с познати Теби на гласу јунаци; пречестне старице с невестама и нежне деве, поврвели смо к Теби, светла звездо наша, дивниј Јосифе, поврвили смо к Теби на сусрет. Нећемо Те питати, јуначка дико, куда нам, и одкуда, јездиш; него Те питамо: јеси ли нам срећно путовао, по Славонии нашој и плодноме Срему, па за тим и по нашој горовитој Хрватској? А да си у Бечу скоро био, како си дочекан, и шта си радио, то добро знамо, - славно име Ти се тамо већма прослави! Нећемо Те дакле о свемо том' ништа питати; јер је нама врло добро познато, да си Ти, за препорођење народа србско-хрватског и народности његове, рођениј Јелачићу, од млади дана Твои пошао путем чисте добродетељи, у зрелије доба, на пољу марсовом, похитио к Титу, а у најпозније Ти дане да си, обљубив Анархарса, сравнио се с првим војводама и устремио се, да у дели домовине своје, и самог Карађорђа, славног јунака и ослободитеља, славом надвисиш. Ти си дакле, јуначкога отца јуначкиј сине, а обрано домовине наше, на путу правом, т. ј. на путу народног ослобођења, на путу народне чести, народне среће! Слава Ти за то предузеће пристои, која се и онако по овим царствима и краљевинама, - по свему свету разноси, ори, разлеже. Срећан Ти тај пут Твој и благословен био! Ти тај пут Твој, на којем си давнашњом топлом жељом Твојом, крепком вољом, и самим делом, између осталог и верниј Теби народ Твој љубезниј огријао, подигао и сад већ још јуначнии учинио, кад си му слободу подарио, обрив тежко бреме, под коим је, место љубави цара свога Фердинанда доброг, горкост сваку осећао. Зато смо Ти, јарко сунце наше, похитили на сусрет, да Те поздравимо једномислено; јер си Ти поздрав нашег народног најдостојнии син домовине своје; - да Ти изјавимо необориму нашу љубав и верност к цару нашем, кои Те молимо да му то до знања доставиш; - и да изразимо племениту захвалност нашу к Теби, за отчинско старање, за добро дело, коим си, срцем и душом предане Ти граничаре ослободио од претежког јарма њиног старог, те тако учинио, да сад лагши, смелии, јуначнии пођу кад и куд иј Ти позовеш. Ал' знај да ће најрадије поћи, ако иј скоро позовеш да иду обранити цара свог, за којег чују, и већ сви знају, да је у највећој погибели престол царства његовог у Бечу; да обране браћу своју Србље у Срему, Бачкој и Банату, били они цркве од истока или од запада; да спасу домовину своју, под управом Твојом; да спасу језик, веру, народност, а чрез све то да осветлају образ Твој, и свој, пред светом, и покажу целој Европи, да имају бана, од Бога им дана, кои Славство љуби, док му сталност труби.
Свесрдном Те добродошлицом дакле ми, преузвишениј г. бане! поздрављамо, и молимо да примиш простиј овај наш изражај поздрава и признателности, истина Бог, из прости срдаца истичућиј, али истинитиј.
А ти, многобројно скупљениј народе србскиј, јуначнограничниј, док у срцу топлу благодарност осећаш, за учињена ти добра, хајде кући, па приповедај и казуј добре гласе и даље о нашем бану; хајде кући па учи млађе 'нек певају и спомињу' бана. Међу тим пак из гласа за мном запевај: Да живи цар наш Фердинанд добриј; да живи наша дика и обрана наша, добриј наш Јосиф барон Јелачић, - живио нам дуго!'
На ово се заори до неба: 'живио милиј бан наш Јелачић!' и једва је могло престати; а добриј, срдачниј бан увери народ да га он љуби исто тако, као што и народ њега љубавно предусреће, и с тим се крене праћен у обиталиште где се и г. епископ наш, задоцнивши се мало, појави и бану поклони. Будући да тај дан нигде обедовали нису, то се раније мало сјајној вечери ишло, коју су девојке, народно да богме обучене, са најумилнијим песмама о народности, пријатно чиниле; а кад би мало поодпочинуле, онда су се здравице за цара, бана и остале напијале, које уз 'многа лета' канонима праћене биле. После вечере, осветљену бившу целом Огулину, ишао је преузвишениј бан, праћен првом господом и руљом народа, осветлење гледати, гди су свакога рода народни мизикални инштрументи, чути се могли; ту су свакојаки пискови, двојнице, ту тамбуре, цитаре, гајде, гусле и т. д. биле; а пред баном, место грађански, уметно начињени машала, парадирали су суви смрчеви смогори, кои су заиста много пријатнии оку и носу били, него они уметни производи, више дима него светлости давајући. Међутим је следовало неизбројено опаљивање прскавица и пуштање ракетиј свакојаки. Кад се сравне прозраци на каноника Барца обиталишту, капитана Кушана и Калинића, па и многим другим зданијама с оним прозрацима у Загребу, онда се може казати да је у Огулину лепше синоћ било, него онда на дан ухода банова, кои све споменутог г. обрстлајтнанта Кнежевића красној уредби, и вештини артилериста обрлајтнанта и компаније огулинске команданта, г. Лотара каваљера Беркса приписати се има. А одушевљење, весеље, вриска, играње и пуцњава из кумбара до најпоздније ноћи, извирало је из једне мисли: Имамо бана, каквог никад нисмо имали.
Данас, око 11 часа пре подне, опет велелепно испраћен, кренуо се наш бан до Карловца, где, како чујемо, с највећом свечаносћу има бити дочекан. Срећан му пут!   С.И.А.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1565 on: June 21, 2019, 10:41:46 am »

У Бродској краини, 14. Августа. Јавили сте да је Житвај као кр. комисар у Вуковар дошао. Таки је у скупштини, на коју је само један мађистратуалац дошао, уништио банску рештаурацију у Илику, прочитао познатиј манифест од 10. Јулија супрот бана, наредио бирање посланика за мађарскиј сабор; ал' ту је био и крај његовог комисарства. Другиј дан т. ј. 16-ог оде он у Осек, а од њега наименованиј другиј вицишпан, позната несрећа Мито Рогулић, оде у Винковце, да иште бродске граничаре за помоћ супрот дољњег Срема, од кога су хтели кордон од Илока до Товарника повући. На кордон народ није хтео ићи, а у Винковци, где се баш у онај мах, кад је Рогулић тако дошао, познатиј славољув г. генерал Најштетер, добије нов вицешпан Рогулић пасош, да је без обзира пешке, не чекајући ни кола, из Винковца одпирио.
И Житвај буде тако исто од Јовића у Осеку дочекан и оправљен, и тако г. кр. комисар Житвај одпедља тајно на чамцу у Бачку у Ново Село. Њега је у Вуковару дочекао бегунац румскиј Јанчов, мислећи да ће га Житвај опет у Руму да још србскиј свет роби, увести – дочекала га је Вуковарска жалостна гарда (ал' не Срби), дочекали су га неки трговци вуковарски Срби, кои су му се хтели умилити, ал' ни један домородац, кои су му кратак станак навешћавали. 10. Августа дођу у Вуковар две компаније Брођана, а 13-ог још две, и таки се сва свита Житваина разбегне као курве. 11-ог у вече у 7 сатиј побуне се апсеници вармеђски тавница, отму оруже од страже и кључеве, поотварају тавнице и пусте све апсенике, од кои њи до 25 таки утече, а неколико се још нађу у авлии, које храбри Брођани с помоћу грађана похватају, убивши њи 6 а ранивши 7. Њи је 14 утекло а другиј дан су похватани. Пре те побуне на пол сата утекао је на чамцу варм. писар Салај и његов друг Мито Рогулић у Бачку, плативши до преко Дунава 10 фр., а људи веле, да су те протеранице апсенике попуштали, да се у Вуковару, где ијм гостопримство пропаде, освете, које је доста налик, јер су Рогулић и Салај као верне слуге Житвајеве све у стању учинити, кад ијм се неда првом да буде вицишпан, а другом да буде посланик. Рогулић је ипак имао славу бити пуна два дана вицишпан. Ено иј сада у Новом-Селу, Житвај као негда Артоа са својом свитом у Коблецу. – Јанчов, кои је Румљане подуго заваравао, скинуо је о доласку Житвајевом ларфу, и отворио раље против Срема и Румљана, за које је заслужио од Румљана одплату.
Од како су храбри Брођани у Вуковару, покљунуше носеве Мађарони вуковарски, и то највише Швабе, и залуђена браћа Срби римокатолици, и неколико Србаља источни, које би на вечну ијм срамоту требало овде јавно изброити. Међу њима има један колар недостојан имењак кикиндског родољуба Радака, кои јавно говори, да би желио мађарског коња у рацку цркву увести, име му је Ђорђе Радак. Није ли такав нитков за вешала? Истиј је икони св. Николе мађарску кокарду преденуо. Је да ли ће тај обешењак кадгод пасти у србинске руке, као М. Рогулић, кои је јавно говорио, да он добро зна историју, али да незна да су Срби кадгод та права, за која сад војују, имали. Ми смо овде јако неспокојни, што бан тако дуго оклева, дркћемо при пуцњави топова, која се час у Винковци чује, о судби наше честите браће. Један нам је очевидац приповедао, како је 160 србски робова у Баи видио, међу њима једног свештеника из Аде. Сви су ошишани, два и два повезани, на слами у шупи лежећи, од Чивута стражени, и кои су болни, сваке помоћи лишени. Како мора бајским Србима бити, кад иј овако виде!?
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1566 on: June 22, 2019, 07:41:39 am »

У намастиру Гомирју, 7. Августа. Синоћ у ¼ на 7 часова, дође нам у Огулин, штабско место, наш обштељубљениј, најделателнии бан, барон Јосиф Јелачић, бузинскиј, из Госпића у Личкој регименти, враћајући се кући, у Загреб. Он је тај пут од 17 миља, за један дан прешао, и од многобројног граничарског народа, и свештеника једне и друге цркве, праћен и дочекан био у обиталишту многозаслужног, мудрог и искусног ратоборца, г. обрлајтнанта Василија Кнежевића, скоро, са орденом Леополда, вратившег се из Италије, са битвишта. Разумева се да је допраћен био добриј наш бан под пуцњавом пушака, тутњом звона и громовитом грмљавином топова; а дочекан је био у присуству непрегледимог народа обојег пола, помешаног с провинцијалцима, на челу кои је био фелдмаршаллајтнант г. Хартлиб. Ја сам срећу имао поздравити га (сад већ трећиј пут), кад је с коленице сишао, одма пред обиталиштем и пред целим народом, овако:


* бан Јосип Јелачић.jpg (336.33 KB. 1116x688 - viewed 8 times.)

'Преузвишениј г. бане, вишња главо наша! И ја, и многобројна гг. војени чиновници, прослављени ратоборци, свештеници, и неизбројениј народ овде, - сединама украшени старци и витки младићи с познати Теби на гласу јунаци; пречестне старице с невестама и нежне деве, поврвели смо к Теби, светла звездо наша, дивниј Јосифе, поврвили смо к Теби на сусрет. Нећемо Те питати, јуначка дико, куда нам, и одкуда, јездиш; него Те питамо: јеси ли нам срећно путовао, по Славонии нашој и плодноме Срему, па за тим и по нашој горовитој Хрватској? А да си у Бечу скоро био, како си дочекан, и шта си радио, то добро знамо, - славно име Ти се тамо већма прослави! Нећемо Те дакле о свемо том' ништа питати; јер је нама врло добро познато, да си Ти, за препорођење народа србско-хрватског и народности његове, рођениј Јелачићу, од млади дана Твои пошао путем чисте добродетељи, у зрелије доба, на пољу марсовом, похитио к Титу, а у најпозније Ти дане да си, обљубив Анархарса, сравнио се с првим војводама и устремио се, да у дели домовине своје, и самог Карађорђа, славног јунака и ослободитеља, славом надвисиш. Ти си дакле, јуначкога отца јуначкиј сине, а обрано домовине наше, на путу правом, т. ј. на путу народног ослобођења, на путу народне чести, народне среће! Слава Ти за то предузеће пристои, која се и онако по овим царствима и краљевинама, - по свему свету разноси, ори, разлеже. Срећан Ти тај пут Твој и благословен био! Ти тај пут Твој, на којем си давнашњом топлом жељом Твојом, крепком вољом, и самим делом, између осталог и верниј Теби народ Твој љубезниј огријао, подигао и сад већ још јуначнии учинио, кад си му слободу подарио, обрив тежко бреме, под коим је, место љубави цара свога Фердинанда доброг, горкост сваку осећао. Зато смо Ти, јарко сунце наше, похитили на сусрет, да Те поздравимо једномислено; јер си Ти поздрав нашег народног најдостојнии син домовине своје; - да Ти изјавимо необориму нашу љубав и верност к цару нашем, кои Те молимо да му то до знања доставиш; - и да изразимо племениту захвалност нашу к Теби, за отчинско старање, за добро дело, коим си, срцем и душом предане Ти граничаре ослободио од претежког јарма њиног старог, те тако учинио, да сад лагши, смелии, јуначнии пођу кад и куд иј Ти позовеш. Ал' знај да ће најрадије поћи, ако иј скоро позовеш да иду обранити цара свог, за којег чују, и већ сви знају, да је у највећој погибели престол царства његовог у Бечу; да обране браћу своју Србље у Срему, Бачкој и Банату, били они цркве од истока или од запада; да спасу домовину своју, под управом Твојом; да спасу језик, веру, народност, а чрез све то да осветлају образ Твој, и свој, пред светом, и покажу целој Европи, да имају бана, од Бога им дана, кои Славство љуби, док му сталност труби.
Свесрдном Те добродошлицом дакле ми, преузвишениј г. бане! поздрављамо, и молимо да примиш простиј овај наш изражај поздрава и признателности, истина Бог, из прости срдаца истичућиј, али истинитиј.
А ти, многобројно скупљениј народе србскиј, јуначнограничниј, док у срцу топлу благодарност осећаш, за учињена ти добра, хајде кући, па приповедај и казуј добре гласе и даље о нашем бану; хајде кући па учи млађе 'нек певају и спомињу' бана. Међу тим пак из гласа за мном запевај: Да живи цар наш Фердинанд добриј; да живи наша дика и обрана наша, добриј наш Јосиф барон Јелачић, - живио нам дуго!'
На ово се заори до неба: 'живио милиј бан наш Јелачић!' и једва је могло престати; а добриј, срдачниј бан увери народ да га он љуби исто тако, као што и народ њега љубавно предусреће, и с тим се крене праћен у обиталиште где се и г. епископ наш, појави и бану поклони. Будући да тај дан нигде обедовали нису, то се раније мало сјајној вечери ишло, коју су девојке, народно да богме обучене, са најумилнијим песмама о народности, пријатно чиниле; а кад би мало поодпочинуле, онда су се здравице за цара, бана и остале напијале, које уз 'многа лета' канонима праћене биле. После вечере, осветљену бившу целом Огулину, ишао је преузвишениј бан, праћен првом господом и руљом народа, осветлење гледати, гди су свакога рода народни мизикални инштрументи, чути се могли; ту су свакојаки пискови, двојнице, ту тамбуре, цитаре, гајде, гусле и т. д. биле; а пред баном, место грађански, уметно начињени машала, парадирали су суви смрчеви смогори, кои су заиста много пријатнии оку и носу били, него они уметни производи, више дима него светлости давајући. Међутим је следовало неизбројено опаљивање прскавица и пуштање ракетиј свакојаки. Кад се сравне прозраци на каноника Барца обиталишту, капитана Кушана и Калинића, па и многим другим зданијама с оним прозрацима у Загребу, онда се може казати да је у Огулину лепше синоћ било, него онда на дан ухода банова, кои све споменутог г. обрстлајтнанта Кнежевића красној уредби, и вештини артилериста обрлајтнанта и компаније огулинске команданта, г. Лотара каваљера Беркса приписати се има. А одушевљење, весеље, вриска, играње и пуцњава из кумбара до најпоздније ноћи, извирало је из једне мисли: Имамо бана, каквог никад нисмо имали.
Данас, око 11 часа пре подне, опет велелепно испраћен, кренуо се наш бан до Карловца, где, како чујемо, с највећом свечаносћу има бити дочекан. Срећан му пут!   С.И.А.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1567 on: June 22, 2019, 08:53:01 am »

Из Осека. Новине 'Der Ungar' под бр. 187. на страни 1791-ој о. г. јављају, да је будимскиј владика Платон Атанацковић 7-ог р. Августа  у Новиј Врбас приспео, од куда под пратњом милитарском у Новиј Сда одходи, да тамо, као и у Сомбору, све умири и к покорности прама законима настави.
Господин је Платон Атанацковић у Сомбору њему од мађарског министериума даниј декрет, да је он бачке дијецезе наименован владика, торжествено прочитао, и тако мисли и у Новом Саду прочитати, а остало није ни нуждно; јер су Новосађани већ оруже предали, пак су мирни људи – шта иј треба умиривати! Овај је господин много времена из Будима допаркивао у Карловце и у Даљ, и облетао око садањег патријарха, да само пре старии владика дијецезу бачку задобије – несматрајући на честност но на пробитачност. Он је и пре владичества ровашио Шишатовац, а још боље Бездин; јер је ондашње богомољце као сирочад оставио. Сад ваљда сања о уходу у митрополије спаилук, да патријарху, помоћу мађарског министериума и њиовог мајмуна надрижупана Јанковића, средства препитателна одузме, несматрајући да се тим цела нација вређа и обезпокојава. Но неће му од Даљског жита ни честица у тал пасти.
Узрок неспокојства нашег у Осеку, и одказанија по свагда постојећим иначе законима почести и верности прама преузв. г. бану били су и јесу: Л. Јанковић садањиј надрижупан, и бившиј биров Ал. Шмит, и њиови подмајмуни: Салопек, Пејачевић, Прандау – иначе прама сиротињи најблагодатнии Христијанин – Талијан – свештеник, или карактера лумп што може бити Јурковић, Пожоњиј и Јеленић. Говорило се одавна, да ће граничари у Осек доћи, а изрод Јанковић пише министериуму, да брже у Осеку помоћ пошље и град обезбеди и тако ти 22/10 Августа једно 500 гардиста пред подне на пароброду доплове једно 500 гардиста под вођом шепавог неког мајора. Један чопор невољни ови јунака прођу прву градску стражу, на другој пак буду заустављени и натраг упућени. Заповедник града г. барон Јовић дозволи ијм два сата одданути и таки преко Драве одилазити. Тако и би. Надрижупан оста као на цедилу – али мораше ипак за њим у Бељу ићи, да им квартире изходатајствује.
За сад ствар код Осека овако остаје: како су граничари у Вуковар приспели, таки су Талијани т. ј. Занини 120 момака са 7 официра ретерирали у Веру, а драгонери у Трпињу; и остају тамо као форпосте; квартири су за њи у Осеку наређени, тако, ако виде, да граничари Осеку иду, имају таки граду понаглити. Друге поште знаћу известније јавити. - Пожешка је вармеђа сва наоружана и увежбана!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1568 on: June 22, 2019, 08:59:23 am »

У Кара-Богданској 29. Јулија. После пуна два месеца добио сам опет србске новине, а зашто су ми биле зауставље, то ће само учредништво знати. Но толико могу свакога уверити, да сам ијм се обрадовао, као новоускрслој радости, особито и важној сбог оне репрезентације, коју је сабор тројне краљевине надвојводи Јовану послао. Тако браћо живи били! дух времена упознао се, видимо, с вама! живила слога међу нама! Но при свему томе, савета нам нека нигда не оскудева, кои пут и од малозначећег није за грђе слушати, па ако неузваљаду, лако је с њима отрести плот. – Почетак је свију наши предузимања, како на јасној правичности, тако и на драгој нашој народности ослоњен, и за нас је то добро, нити ће се и ко, кои здравог разсудка има, и у чему нама противити. Но по данашњим обстојателствима и положенијама, у коима се још находимо, не види се ни у најмањој искрици да је наш задатак и ни с једне стране обезбеђен; зато дозволите нам неку малу овде приметбу учинити, а ту као малиј некиј савет препоручити.
Наша браћа Хрвати своју репрезентацију нису могли бољу по духу времена, како и за вечно учвршћење једнокрвне браће поднети, него што су поднели; но за удаљити какву противност, која би нам се у затрајању решења на ту репрезенрацију могла догодити, нужно нам је нешто и изванредно за одпор исте, и боље сигурности предузимања нашег ради, приправити се, и за доказ тога, само оволико нека нам допуштено од браће наше Хрвата напоменути.
Видите ли ви браћо наша! оружану мађарску руку, која се већ до сад против ваше браће Србаља пружила, и хоће ли је сад Мађар устегнути, или боље пружити? и ако је не устегне, хоћете ли ви дотле равнодушно то гледати, докле одговор за вашу репрезентацију не добијете, или нећете? Ако пропустите прво, даћете мах к разпрострањењу мађарства; ако ли не учините друго, навућићете на себе стид пред светом! – За све ово, ако желимо бити оно, зашто се свету показујемо да смо, морамо напред промишљати.
Репрезентација јавно очитује да: 'Хрвати и Србљи један су истиј народ, и ако се на саборима, које је једни и други, закључено непотврди, да неможе бити примирења!' Ово је јављено, и одрећи се више не може, нити игда хоће. Србљи су већ с оружем приморани то бранити, а браћа ијм Хрвати за сад само одобравају, дакле није већ о томе никакве сумње, да нећемо жељено постигнути. Од превара се туђи само чувати морамо, но где је крепко народно сугласије, ту ничија лукавства незавирују! Још једно, да кажемо, и с тиме нашу договорну приметбу да довршимо.
Аустријски двор требује опет војске за Италију, и ако заиште из нашег народа треба ли му пре примирења дати? Ми велимо, докле је оружана рука против наши Срба, не нипошто, и ако би у томе попузили, могли би лако постати издаице своје отачбине, ми морамо данас најпре своју народност обезбедити, па цареву жељу, по дужности и свагдашњој нашој к њему верности, испунити. Ово је, што смо вам за углед желили послати, препоручујући вам да не само сложно, но и у свему мудро владати узнате, особито пак да Хрвати, при мађарском против Срба нападању, не чекајући више решење на репрезентацију, оруже своје са србским саједине, тако да и с делом обећања своја посведоче, с највишим срца ускипљењем очекујемо!    Г. С.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1569 on: June 23, 2019, 08:44:50 am »

Србске Новине, бр.77. од 24. Августа 1848.

Ратно позориште у Војводини Србској.

Ево вам званичног известија од управитеља војске и одликовавшим се нашим борцима у последњој сентомашкој битки. Даља известија гласе, да су се и још многи други борци особито одликовали, које ћемо у будуће све свету саобштити у новинама вашима:
'Заслугама сходна награда заиста је најбоље средство к великим делима побудити, особито при нашима малима материјалнима средствима; морамо дакле моралне силе на највећи степен подигнути. То у разсуђење узимајући имам чест Вашој Светлости следујуће официре, кои су се при Сентомашкој  битки особито одликовали, на производење у вишиј чин или за другу сходну награду препоручити. Ово су имена ти србски јунака:
Капетан Теодор Боснић, кои је са малим числом у врбаском шанцу јуришивше Мађаре одбио.
Капетан Воиноровски, командант артиљерије сентомашке, вештим и храбрим управљањем батерија битку је решио.
Подпоручник артиљерије Маринковић свуде се одликује; командирао је на опасном месту, на варадинској ћуприи, батерију.
Подпорочник артиљерије Станојевић, и подпоручник артиљерије Новак Николашев, оба храбри и способни, као ваобште и сав наш артиљеријски збор.
И одликовао се даље поручник Добановачки и капетан Воиновић, кои су у највећој битки неустрашими ордонанц-официри били.
Велику храброст показао је сентомашкиј житељ Лаза Девечански; тај је већ 7 мађарски катана заробио; - даље топџија Стеван Ристић, кои је у врбаском редуту много за обдржање тог редута садејствовао и од мене са 10 # цесарски награђен.
У нашој народној војни садејствујућег, но за сад још аустријског официра Петра Бигу, кои је ладнокрвном храбрости одликовао, особитом вниманију Ваше Светлости препоручујем.
Коначно имам још ова три мужа препоручити, кои владање у последњој битки благодарност читавог рода заслужује. То су:
Храбриј јунак командант Турије, поручник Петар Јовановић, од регименте варадинске, кои је са 300 војника и 4 топа непријатељској сили од 8000 војника са 10 топова кроз 11 сатиј крепкиј одпор дао; поред њега шајкашкиј подпоручник Теодинов, кои смело и умно са 120 Шајкаша и 1 топом непријатељу у леђа захитао је, њега хитрим пуцањем топа под артиљерије капларом Ћиром Андреићем (за 20 минута 70 топова у аванзирању) савршено смео, и тако битку при Турии за нас срећно решио; трећиј је велике чести достојан муж парох сентомашкиј Павел Петровић: он је за пример свима војницима свуда, где је најопасније били, налазио се, и онда кад се најхрабријем кожа јежила, вести и заповести изручивати ишао, између другога у највећој ватри у оскудевању тобџија сам топове чистио.
Ово Вашој Светлости препоручујући молим за обнародовање овога путем новина.

У Надаљу 15. Августа 1848.
Врховниј вожд,
Ђорђе Стратимировић с. р.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1570 on: June 23, 2019, 08:51:45 am »

Из Врачевог Гаја, 22. Августа. У четвртак 19. т. м. пошљу нам Белоцркванци једно дете с писмима, у коима изјављују, да су готови предати се и све трошкове наплатити, и само да ијм допустимо из вароши с оружем отићи; но на ово никако пристати не можемо, и зато се на Белу Цркву непрестанце бомбардира: сва је већ разрушена, и непријатељ се још тврдоглаво држи, ал' неће дуго, јер ће морати најпосле од глади скапати, будући је варош са сви страна обкољена, нити ко ући нит' изићи може.

Из Титела, 21. Августа. Јутрос је у 5 сатиј непријатељ на прелезкиј стан ударио, њега због тога, што је многа војска са великим топовима одавде врачевгајском стану против Беле Цркве у помоћ оправила била, а нарочито због издаје које од стране Влаха, а које од сами официра, надбио, куд које растерао, и он се сместио у Перлез. Битка није дуже трајала од 5 – ½ 7 сатиј из јутра. Непријатељ, разумевши од вероломни официра, да је наш стан сада ослабљен, с великом силом тако јако на све стране удари, да је нашима осам мали топова отео. Два топа велика и џебана једва се с тешком муком спасла и у Тител донела. Преко моста многи су у Тител добегли, до 500 војске банатске с г. полковником Дракулићем и сви Србијанци. Многи су погинули, између кои је и врлиј капетан Јанча Михајловић. Непријатељ је из кумбара, 24-, 18- и 6 фунтовни топова пуцао. Перлез је на миру од пожара остао, јер су житељи, нарочито римокатолици, белиј барјак изнели и предали се. Како се војска преко Тисе спасла, онај час је ћуприја покварена и форпосте уз Тису чак до Дунава постављене, да неби непријатељ амо нагрнуо.

Из Земуна, 24. Августа. На месту разбијеног табора у Перлезу прави се нов у Сакулима, куда је прекјуче сам г. патријарх отишао и народ охрабрио. Из околни села одма је скупило се преко 2000 људиј, осим што ће данас ту доћи и она још у скупу заоставша војска од перлезкога стана, а из Срема је отишло јуче 8000 граничара. По свом Срему је расписан ландштрум. Од 15 – 60 година свакиј војевати мора. До сад је пет баталиона подигнуто и у таборе одведено, а још уписни има 13.000 момака, кои заповест изчекују да иду на своја определенија. Народ је јако одушевљен, и ништа га већ с свога пута вратити не може. – Његова свет. г. патријарх синоћ се повратио из Баната.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1571 on: June 23, 2019, 08:54:27 am »


* Битка код Перлеза.jpg (299.55 KB. 1006x566 - viewed 7 times.)

Перлез, на ком Србе Дракулић издаде,
Ту капетан Јанча као јунак паде:
Кад Перлез већ паде, он не хте да бега,
Јуначки је отпор хусарима дао,
Тек, кад га јунака исекоше свега,
Онда им се мртав у руке предао.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1572 on: June 24, 2019, 06:43:27 am »

Свирепости Мађара у Tурии.

1. Честна и поштена старца Лазара Гојкића од 70 година, кои је неколико другова на салашу своме седио, ударивши 3-га Јулија мађарске катане на истиј салаш, њему леву руку на два места сабљом засеку, полак леве стране главе одвале, и куглом из пушке кроз трбух пробију тако, да му jе сва утроба испала.
2. Сима Јојкић, од 30 година, истом приликом по глави на више места рањен је, врат с леве стране засечен и лево раме сасвим одваљено. Обоица мртва су се нашла.
3. Прока Стојков, од 35 година, на њиви је 26. Јулија с дружтвом своим радио; видећи безбожног непријатеља, мађарске катане, на кола седну и он и другари, почну бегати, но катане обколе кола; Прока почне се косом бранити, једног катану с коња скине (је ли га убио незна се, коњ je код Туринаца ухваћен); но Прока обрану животом плати; он је на два места с куглом из пушке рањен: 1-во кроз леву руку и прси, 2-го кроз утробу једном куглом; глава му је на три места грозно сабљом рањена, и један је од удараца од сабље и на леђи добио. Мртва су га нашли.
4. Јефросима, супруга Раде Стојкова, од 40 година, на два места куглом из пушке рањена, и кроз прси и утробу; сабљом пак по глави, по рамену и по врату рањена. Мртва се нашла.
5. Јелена, кћи Јефросиме и Раде Стојкова, од 17 година, нашла се, како је од безбожника бегала, у кукурузи мртва, рањена куглом кроз врат, глава јој је сабљом на два места засечена, руке на више места засечене, у две руке два палца висила су на самој кожи, један прст у десној руци, зовом кажипут, одсечен није се нашао.
6. Љубица, почившег Проке Стојкова кћи, од 14 година, преко главе сабљом смртно рањена, а с леве стране сабљом по ребри разсечена, после недељу дана, т. ј. 2-га Августа, преставила се.
7. Јелена, супруга поч. Проке Стојкова, од 35 година, на левој руци на 4 места сабљом, и то по рамену, мишици и ниже мишице рањена; живи јошт, и надежда је да ће преболети.
8. Наталија, кћи поч. Проке Стојкова, од 5 година, куглом кроз плеће у леву руку рањена; живи још и надежда је да ће преболети.
9. Тодор Мишковић, од 45 година, леве руке мишица пресечена, с леве стране врат пресечен, само на гркљану глава висила је, и кроз леву слабину куглом ударен; мртав нашао се.
10. Марија, супруга Григорија Мишковића, сна Тодорова, куглом с леве стране скроз ударена, и сабљом преко главе рањена; мртва се нашла.
11. Милица, кћи почившег Тодора Мишковића, од 13 година, кроз десну сису куглом рањена; живи и лечи се.
12. Мађарске катане дођу 30-га Јулија на пашњак, хотећи марву запљачкати, но од житеља растерани ударе на једна са салаша бежећа кола, том приликом бранећи се косом Јула, супруга Петра Драпшина, викала је на свог девера, само да тера коње, а она катанама колима приступити није допустила. С колима и коњима утеку, но катане почну пуцати, и тако у коли ране Марту, супругу Арона Драпшина, но не опасно.
Штета досад Туринцем од Мађара учињена састоји се у 460 коња разног соја, једни коли Тодора Мишковића и 136 комада рогате марве г. Мачванског, на наш пашњак, сохраненија ради, са пустаре Сирига дотеране.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1573 on: June 24, 2019, 07:00:03 am »

Из Карловца, 18. Августа. Стижу гласови, да је наш војвода и патријарх од цара потврђен. Териториум војводине наше одобрава се. О Грабовском се гласа, да је с ума сишао, и у лудилу свом непрестано проклиње мађарско министерство. Цео хор официрскиј у Варадину одказа му послушност и сад му се свети. Месарош, мађарскиј министар рата, дошао је доле, и јуче у Керу био, да своје зло очима гледа.


* Mészáros Lázár.jpg (247.25 KB. 708x876 - viewed 6 times.)

Из Митровице. Ми овде врло радо читамо новине београдске 'der Serbe'. А нарочито смо с великом позорљивошћу читали онај чланак, кои са свим погађа, како се Хрвати, а и скоро сви Славени, занимају с празним речма о народности својој, и слободи, у време кад нам народ наш србскиј у највећој погибели стои. Зато смо са незадовољством читали у 'Agramer Zeitung'-у онај чланак, у којем се с непристојном језичношћу доказује, да све то није истина. И ми би желили, да то није истина; али шта ћемо, кад по несрећи нашој очима нашим видимо, да је све оно света истина, што је 'der Serbe' у оном чланку изговорио; и да нам се уши већ преливају, а срце нам је празно, слушајући по сто пута којекакве хвале, параде, спремања, обећања, и оклевања, а не видећи никаква створа, и дела. Једа ли је нама то доста, што Хрвати, и њиове старешине, четир месеца мудрују, како ће најбоље за њи бити, а за нас су преко свои бездушни људиј навукли, те се са обшти нашим непријатељима ево већ три месеца с правим очајанијем боримо, а они се за нас и несећају; од учињеног с нама сајуза чине се и невешти, о узајмној помоћи и не сањају. Да смо ми онаки људиј имали, као што је напоменутиј дописатељ 'in der Serben', када смо се са Хрватима договарали, те неби наш народ данас овако страдао. Ми у нашој беди сада свашта мислимо; једни се радују, што већ више, него десет путиј чусмо: данас ће ударити Хрвати с Мађарима, сутра ће ударити с њима, зато што мислимо, да ће се онда сила мађарска преполовити, које на Србе, које на Хрвате. Другиј опет никакве у том радости ненелазе, што мисле, да су Мађари већ одредили један оброк војске, кои ће на нас и даље ударати, а другиј оброк имају, кои ће се са Хрватима бити, и отуд изводе следство, да и Хрвати могу на својој страни напредовати, а и ми на нашој надвладани бити. Једнима, кои говоре, да Хрвати нису били заиста спремни досада за рат, одговарају други, да би требало Хрватима то одкрити нама, па да се и ми знамо другојачије управљати. А има нас већ и такови, кои јавно говоре, да је сајуз наш с Хрватима само једна обсена, ако се ми сами будемо били са Мађарима, а Хрвати сами за себе; и да би ми то и једни и други исто могли чинити, да нисмо ни везали међу собом никакви уговора. Многи говоре, да ће Хрвати бити и нама највећи злотвори, кад једну и обшту цељ получимо. Неки мисле, да Хрватима није ни мало до Бачке и Баната, него се само старају, да придобију Срем под своју власт. Други опет говоре, да већ долазе у Београд неки Хрвати, и распростиру то мненије, да желе Бачку и Банат одузети од Мађара, али тако, да Србима нетреба никакви други права тражити, но ићи под власт банску, не могући се никако отрести од абсолутизма Метернихова и мислећи једнако, да неби могло бити, да и Хрвати имају свога старешину, и Срби свога. Најпосле мисле неки и то, да све што Хрватска намерава предузети, ниште неће бити у духу народности србске, и у следству уговорена сајуза. Ово јавно већ говоре: ако се иде на то, онда би много боље било, да смо се с Мађарима погодили, или да се још и сада погодимо. Ја све ово, што се код нас сбива, зато саобштавам јавно, да се и Хрвати и Србљи добро промисле, шта раде, и да се не муче, као што је до сада свагда бивало, све за другога, за себе ништа. Робовима то је својствено, а не људма слободним, и разумним.*)

*) У овом чланку нека нађе г. Ловрић и учредник загребачки немачки новина, а исто тако и учредник хрватско-славонско-далматински новина одговор на погрдне оне речи, које су у последњим своим листовима против Срба просули, и из тога увиди: да ли је оно, што наше новине пишу, глас народа, или поједини људиј? Ми би множину оваки чланака показати могли, у коима су за Србе не угодна дела описана; но штедећи личности, које по несрећи ту главну ролу играју, за сада иј на страну остављамо, до времена, када ће се историја данашњег покрета србског писати. Безпристрасна историја показаће, ко је данас 'у хрватско-србској ствари подозрителан показао', да л' учредник србски новина, кои Србе и Хрвате као своју браћу љуби, или учредник загребачки немачки новина, кои Србе 'разбојницима' назива, или зар и - - ал' Ehre dem (?)amen! – но читати бр. 29. Вестника.   Учредник.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 404



« Reply #1574 on: June 24, 2019, 07:07:01 am »

Из Руме. Известно вам јавити могу, да се разглашена она мађарска војена лађа 'Месарош' код Паланке преко од Илока налази. Она је стигла 7-га Августа у Срем, и истиј је дан на Нештин напала. И то је нападање овако било: Иста лађа наместила се на Дунаву спрам села Нештина, код ког никакве страже није било; и сам народ, кои ту живи, како чује за лађу, остави село, и разбегне се. Преко од бачке стране на баиру Дунава топови су намештени били, кои су на Нештин грували. Из лађе су само ракете бацане, и веле, да су тако рђаве биле, да нису могле ништа запалити. И зато њи петорица, знајући да никог у селу нема, спусте се из лађе у чамац, довезу се у село, и руком запале школу србску, и један пласт сена, па се пожуре натраг. Но један Нештинац, кои је прикривен с пушком у руци то гледао, како они до чамца дођу, опали, и на место убије онога, кои је школу упалио. Остала четворица одвезу се у лађу. – У Нештину изгореле су и порушене до 27 кућа.


* Országos Hadigőzös Mészáros.jpg (115.34 KB. 818x542 - viewed 5 times.)

Ова страшна лађа свуд до Нештина слободно је прошла, јер нигди није било страже на Дунаву; могла је дакле и више села попалити, али гласа се да зато није хтела, јер у селима од Вуковара до Нештина понајвише католички Срби живе, које јој је Житвај као своје људе препоручио. Но незнам, што се та лађа непомаче бар једну штацију испод Нештина тамо до Баноштра, ил' до Черевића? Та и овде само Срби живе! Непогодује јој доле; јер је ту врстниј Новић са своим топовима. Дошла је дакле иста лађа доле слободно, а шта ће сад радити, како ли ће се вратити натраг, кад су већ Брођани наши стигли у Вуковар? пак ако још данас сутра и другиј на ушће Драве код Ердута са топовима стигну? Чини ми се, да ће бити: ни куд ни камо; где си ту си!   - Фрушкогорац.

Logged
Pages:  1 ... 100 101 102 103 104 [105] 106 107 108 109 110 ... 133   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 25 queries.