PALUBA
March 28, 2024, 04:25:41 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 [113] 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721885 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1680 on: August 05, 2019, 09:21:04 am »

Србске Новине, бр. 90. од 8. Октобра 1848.

Побуда аустријским Србима.

Природа је хтела у Алкибијаду искусити, шта човеку дати може, вели Корнелије Непос, а ја кажем да је не природа, но баш Бог у ово време избрао србскиј народ, да свету покаже, каква он чуда учинити може. Србскиј се народ данас за целост монархије аустријске бори у Италии, и мејдан одржава, србскиј се народ бори за цара и династију хабсбурско-лотирингиску код Беча, и већ начујамо трубу победе, србскиј се народ у исто време бори за своју народност у Бачкој, Банату и Срему, и победиће враге, јер то је воља Божија!
Нестрашите се, ви малодушни, што чујете, да сам Кошут с 40 иљада иде да за народност распаљену ватру србску у Бачкој и Банату угаси! Није то паклена ватра, коју Кошут тражи, да Славјанима у Угарској домове запали, па да у тој забуни свој ђаволскиј план произведе, већ је то божија ватра, у којој нечастиви духови згарају и изчезавају, и која ће Кошута, ако јој се приближи, тако оправити, да ће таман пристати на пешкеш сатани и ангелом јего.
Ја знам шта веле јуначки сентомашани: видили смо и жива курјака, а камо ли кожу од курјака! На нас је већ ударало до 40.000 непријатеља не под слепчовођама као што је Кошут, но под вештим и правим генралима, Бетходом, Месарошом, Бакоњцом и др., па се славно одржали, и то онда, кад су Мађари држали и уверени били, да се у име цара за одржање законог поредка боре. Па камо среће, да дође и тај већил мађарског бога, Кошут, кои је желио да од Мађара на трошак и пропаст Славјана и други народа у Угарској, наједаред учини великиј и славан народ, и што су Французи постигли од свои немачки сажитеља у другом времену културном – то је он на пречац од Славјана, Влаха и Немаца хотео силом да учини.
Да, то је он желио; а сад жели да само што дуже одржава од цара, закона и правде своју гавранима намењену главу, па је толике људе узбунио и натерао, да под именом мађарске народности њега бране и његов беззакониј живот своим животом, док ијм се недогрди, замењују. – Камо срећа – веле они – да нас не мимоиђе, но да се својом несрећом увери, да је све онако, као што су му његови кенереш-пајташи за Сентомаш и за Сентомашане казивали. Но ови су његови другари још добро прошли, јербо су неки од њи славно погинули, а неки, као Месарош, немогавши јуначку смрт наћи, за покајаније остали и вратили се. Ал' ако нам Кошут дође, њега ћемо радити жива ухватити, и кад га добијемо, нећемо га, Боже сачувај, као што су његови јобађи запавше у робство Србе, обесити, него ћемо га одмађарити, да живи, говори, пише и ради, што му је од рода, словенски, а да свој словенскиј род као сад Мађаре – не, то је сувише и пагубно, но паметније љуби, и учи остати верним и полезноим својој народности.
Тако чуствују и говоре Сентомашани. А Сремци веле: иде к нама мађарска Кошута, но ако је потера наш Јелен (грб Срема), проћи ће и он и његово лане као лане. – Имате право србски соколови! Тако треба сви Срби да мисле и да раде, па ће Бог труд њиов заиста благословити, и жертве њиове временом и вечном славом стоструко накнадити.
Као што је свагда било, тако је и сада, ко се уплаши, тај пада и страда. Зашто су Срби изгубили битку и царство на Косову? Повестница вели зато, што су се, помисливши да је пао кнез Лазар, кад је хтео с уморног коња на одморна узјашити, уплашили и у бегство обратили; дакле само зато, што су се уплашили, а не што су изгинули, јер заиста ни трећа част није могла изгинути. Ја тако држим, да човек у дубокој води, ни онај, кои незна пливати, да се неуплаши, неби се утопио, док би му снага трајала; а знамо да се и највештии пливач топи кад се уплаши. Највећиј страх треба да има Србин од ове помисли: да се непомађари; и у највећем видилу 19-га века не изгуби, па ће му онда овај највећиј страх све друге мање истерати, јер се клин клином, а страх страхом тера.
А зар је то тако страшно, помађарити се? Страшно заиста, јербо је сасвим безбожно и беззаконо, безбожније и беззаконије од свију грехова смртни, почем у данашњем времену, у ком се Србство и ваобште Славјанствоу Угарској с Мађарством, због његове претераности борити мора, онај, кои род свој изневери и помађари се, мора с целим његовим потомством бити крвниј непријатељ своме роду, мора с очујцима своима да ради о помађарењу, заробљењу или уништожењу праве и рођене браће своје, као што данас ради Кошут и други помађареници са свима противним антихристском начелу њиовом, народима у Угарској.
Дакле да не претресамо друга одношења, која помађарениј Србин прекида, што н. пр. није више у оном саду у ком га је Бог посадио, што оставља свој милиј и богоданиј језик србскиј, што прима туђ језик, туђе обичаје, што мора да заборави славне споменике и образце прошлости свога рода и пр., но представимо само себи, што смо горе рекли, да таковиј мора онда бити с целим свои потомством (ако се ово неби повратило) отцеубица, матероубица, братоубица, и какав по томе грех и проклество и на себе и на своју фамилију навлачи!
Имајте дакле, браћо драга, духа и постојанства; што сте почели и до сада јуначки зарадили, гледајте да умножите, да утврдите и одржите. Ви ништа неправедно не чините, ви на то идете, да се сви народи у Угарској по правилима и слобоштинама изједначи и да ни један од њи не буде ни старии ни млађиј, ни већиј ни мањиј, но сви да буду равни, и да се на штету и пропаст другога народа, као што је досад било, не величају. Ваше су жеље свију племенити народа у Европи, жеље које је цар и у последњем решкрипту своме одобрио и на извршење препоручио. А све оно, што је поштено и право, и Богу је драго!
Само сложно и јуначно браћо драга! издржите громове и ударе пакла Кошутова још за мало време, док се пресудом божјом код Беча неолакша судби вашој! Немојте да вас будућиј описатељ дела и подвиге ваши кори, да сте због недовољног постојанства у магновењу, кад се дели срећа и несрећа, све изгубили, или да сте све то дело ваше за више година отешчали! Помислите колико смо ми, браћа ваша, 1813. год. изгубили, што за неколико дана нисмо могли дочекати пресуду битке код Лајпцига. Где би ми данас били и како би стајали! Дуго ће још време онај страшниј и несрећниј догађај, кад год нам на ум падне, парати утробу нашу, а потомство ће се свагда стидити они речиј, које је Ранке, описатељ дела наши, ставио у вечну књигу, историју, да нисмо имали довољног постојанства!
Зато браћо, само постојано и сложно, докле год имате воде, гасите ватру, нештедите ни последње капљице! – Догађаи од два од три дана отештали су, може бити, стање ваше; ал' други догађаи за два за три дана могу вам га знатно олакшати. Угледајте се сви на Сентомашане, србске Шпартанце, и на Шајкаше, србске Атињане! Слушајте богоданог вам војводу вашег Стефана, србског Мојсеја; слушајте светог патријарха Јосифа, србског Арона према безбожном мађарском Фараону Кошуту. Будите верни своме цару, верни свом позиву и завету од 1-г и 3-г Маја, молите се Богу и призивајте га у помоћ, па ћете за кратко време весело и свечано запевати: 'С нами Бог разумејте јазици и покорјајтесја, јако с нами Бог!'

С ове стране Саве. И. С.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1681 on: August 05, 2019, 12:52:58 pm »

Крсто витез Кулишић, народни борац.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Крсто Кулишић.jpg (146.73 KB, 606x760 - viewed 24 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1682 on: August 06, 2019, 08:56:16 am »

Славенско-мађарско боиште.

Из Земног-Града (Фелдвара), 1-г Октобра. Данас ударише Србљи, једни из Чуруга на Новиј, а други из Земног Града на Стариј Бечеј, ови последњи под предводитељством г. Јустина Грбића, јеромонаха раваничког из Србије, кои је себе храбро и неустрашимо показао, топове на непријатељскиј редут мудро управљао од рита Ирижца, тако, да је принуђен био непријатељ свој стан оставити и у једну дољу се увући. Видећи то г. Грбић, побуди војнике, да би се за непријатељем повукли и њега даље гонили, ал' на то г. капетан Јанковић рекне: 'Ја несмем топове даље вући.' У истиј мах удари од запада г. Лука Стефановић, предводитељ србијанскиј, с три топа, кои је по кратком времену од мађарског стана натраг воинство своје повукао. Видећи то г. капетан Јанковић са стране Ирижца, малодушно се устрави и воинство, кад је у најлепшем реду било, натраг повуче. У то приспе и г. Димитрије Стајевић Врањалија и врати војнике натраг, но ови поплашени од кап. Јанковића, ни под кои начин остати нису хотели, у тај час дође помоћ из Сентомаша с три топа, кои од запада на непријатеља нагло ударе, но непријатељ видећи, да се наш стан земноградскиј повукао натраг, повторително удари са свом силом својом на Сентомашане и одбије иј натраг до тако зване умке Коштаница, и ту катане ударе на јуриш и потуку од наши девет, четири Србијанца, једног Молца, остале пак граничаре и Сентомашане; два су рањена из топа, а четворица из пушака. Од непријатеља могло је до стотине погинути, два коња катанска наши ухвате жива и доведу, остале пак како људе тако и коње на месту сраженија оставе. Овде у овој битки најхрабрије одликовао се г. Јустин Грбић, јеромонах раваничкиј из Србије, као овдашњег логора војениј свештеник, и г. Димитрије Стајевић Врањалија. – А.М.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1683 on: August 06, 2019, 08:59:56 am »

Из Чуруга, 2. Окт. Повративши се са бојнога поља, одма узимам перо, да опишем битку нашу Ново-Бечејску; јербо то не написати и свету не саобштити, и то што брже, највећиј би грех за мене био, кои народу србском напредак, а не убитак желим.
30-г Септ. у вече кренемо се из Чуруга и дођемо под Борђош, где смо превезли се на другу страну Тисе у Банат. Одавде пак после поноћи око 3 сата кренемо се и стигнемо у јутру око 6 сатиј под Н. Бечеј; но пре него што смо стигли, непријатељске форпоште осете нас и направе ларму, тако, да кад смо се ми под Бечејом сместили, чули смо, да се већ и у Старом Бечеју на наш долазак буна подигла. Наша главна трупа прва је ударила на непријатеља, кои је изишао био пред нас у пленклере од куманске стране, но брзо опет морао се натраг у варош повући. Наше десно крило пак, које је г. подпоручик Хаџић предводио, с великим успехом дејствовало је на капии врањевачкој од кикиндске стране, тако да око 7 сатиј већ је у варош ушло. Лево крило тешко је успевало од стране Тисе, докле није дошао, да га сам предводи, неустрашимиј наш командант г. Михаил Јовановић, кои је скорим и продрео у срце вароши до пијаце, само са 10 свои верни момака, јер други, на жалост приметио сам, да су га оставили. Битка је непестано трајала до 10 сатиј и то више из пушака, јербо непријатељ није имао више од два топића један 3-фунташкиј и један 1- фунташкиј. Око 10 сатиј пак битка се удвоила, јербо су из Ст. Бечеја дошли коњаници и пешаци, числом око 300, са два топа 6-фунташка непријатељу у помоћ, и тако су жестоку ватру просипали на наше десно крило са стране, да је ово морало варош оставити и на њи се окренути, док иј најпосле није и узбило чак до скеле. Наш витежкиј јунак г. Михаил Јовановић летио је на све стране на коњу, као год муња пред војском; но на жалост казати морам, да су, изузимајући два-три официра, други се позавлачили којекуда, тако, да нити они за своје кумпаније знаше, нити пак кумпаније за њи, једном речи највећиј неред ту се могао видити, ком непоредку нико другиј није узрок, него они храбри официрчићи, кои знаду само добро сабљом лупкати по вароши, да иј чују лепотице, куд на језику храбри јунаци пролазе, а развраштеност народа, коју је опет г. Стратимировић преузроковао, јербо он је био онај, кои је предиковао на убитак народниј, да нетреба слушати официре, да нетреба војевати, да нетреба ово и оно, а сељак то и хоће, јер он не размишљава, шта ће следовати њему и његовом потомству, ако престане с војном: он мисли, то је све једно, ил' он војевао ил' невојевао. Тешко нама и нашем делању, ако овако буде и не заведе се војена строгост, без које није нам хасне ни корака једног корачити! Каково је то жалостно војевање, где свакиј о својој глави иде, и ради што хоће? Може ли ту онда успеха бити? Нигда богме ни до века! жали Бог само онај трошак, кои се чини! Али бадава, како ће се делати и слушати, кад један заповеда, а другиј дође и вели оном сељаку, кои ни мало не размишљава, 'нетреба ти ништа чинити, нетреба никога слушати, ти си господар као и он', и друге такове речи, које се за простака боље него молитва божија, лепе! (Такови људи су издаице, плаћени мађарски најемници, које све као скотове потући ваља.)
Но да се повратим бојном пољу. Видећи г. мајор Михаил Јовановић, да се непријатељ по кућама завукао и оданде пуца на нас, изда заповест, да се варош пали, које се и учини, и тако се непријатељ истера, само још око цркве око велики кућа, где су велике барикаде биле, још се држао, но и с овим би брзо били готови, да нам не дође глас, да из Бечкерека иду нам Мађари за леђа, на кои глас, да неби ту били од непријатеља обкољени, сазове г. М. Јовановић официре на савет да се договоре хоће ли остати у вароши или не; но официри једва дочекају и брзо реше, да се натраг повучемо које и учинимо после четири сата пред вече. У ретерирању непријатељ с једне стране изишавши из вароши, а с друге стране они од Бечкерека са 4 топа повијају нас и ми страшљивци почнемо бегати, док најпосле г. Михаил Јовановић, после многа заустављања, не седне на сред пута и не посрами нас, говорећи нам: 'Кад сте кукавице, а ви бежите, ја нећу, хоћу да вам покажем, да се Мађара не боим!' Овако посрамљени зауставимо се и окренемо топове на Мађаре, које одма и растерамо. И тако после у миру дођемо до Борђоша. Ту нас из опет нападну непријатељи, но и одавде иј одбијемо и на ову страну од Чуруга ноћу пређемо сасвим Тису. – Наши је у битки које рањени које мртви пало 8, а у ретерирању 6. У овој битки особито одликовао се и г. Прњаворац, подпоручик, кои је свуда првиј био. Цела ова несрећна битка има се приписати томе, што по уговору није се око Бечкерека оперирало, и што г. Сурдучкиј, како му је заповеђено било, није сам на Ст. Бечеј ударио, но пустио војску под невештим предводитељима, која се брзо запалаши и натраг повуче, и тако непријтељ, ни с које друге стране не забуњен, са свом силом слегне се на нас, коме наравно ми одолети немогосмо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1684 on: August 06, 2019, 10:16:44 am »

Из Карловаца, 4. Окт. Надам се, да ћу народу србском доста радостну вест саобштити, ако је и приватна, да су се на глас бечке револуције из Италије 30.000 граничара кренули, и не само кренули, него, као што се да мислити, већ су и приспели на своје определеније. Определеније је пак њино, да иду 15.000 управо на Беч, а други 15.000 да се ставе около Кањиже и оданде на Мађаре што скорије, у сајузу са бановом војском, да ударе. - По најновиим известијама бан је већ приспео под Беч, и станио се у предградије Виден.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Из Карловаца, 5. Окт. Синоћ нам дође поуздана вест из Варадина, да се Дон-Мигуелци од два три дана јако справљају на Карловце ударити. Из тог су узрока царске барјаке збацили и мађарске по граду развили, и неке официре своје, кои су се изразили, да против Карловаца ићи неће, повезали и затворили. Разумели смо, да је и сам командирендер и градоначалник овому противан; но у стању нису одвратити преко мере фанатизиране речене мађарске солдате. Из овога узрока, будући да се г. патријарх у Земуну, а војвода у шајкашком баталиону сада налазе, сакупио се г. одбор и по могућству све наредбе учинио, за случај, дако би заиста из града непријатељ на Карловце ударио.
Јутрос у 7 сатиј сакупи се гл. одбор опет да се посаветује наново о наредбама за сигурност Карловаца, јербо на ново добисмо известије, да је мађарска трупа већ из града са 40 топова противу нас изишла, и колико данас још намерава на нас ударити. Из овога узрока буде решено, да одма има на ново карловачкиј ландвер изићи са оружем противу непријатеља. Друго, дало се на знање свима оближњим становима и местима, да нам упомоћ притеку; шанац, кои се ноћас још почео копати од Дунава до варадинског пута, што брже да се сврши. И тако су све могуће наредбе учињене, да се непријатељ достојно дочека, и памети научи. Најпосле и то јоште буде закључено, да се једна прокламација на народ србскиј изда под именом светлога војводе Шупљикца и г. Стратимировића, у којој ће се опоменути народ, да се нешали, него да се што брже на оруже, ко год може, спрема; јербо из довољни известија разумели смо, да су Мађари закључили, да под предводитељством Кошута србскиј народ у Угаској сасвим изкорене. (Неоснован је дакле онај глас да се Варадин Србима предао. У.) Овога часа приспе нам и вовјода наш, на глас да ће непријатељ на Карловце да удари. Сада пак добисмо и једну радостну вест од тителског окружног одбора, где нам званично дају на знање, да је једна част војске из логора томашевачког у срце диштрикта Кикиндског ушла и тамо се са Кикинђанима улогорила. Народна се скупштина 2. т. м. свршила и распустила. – Темишвар чујемо, да је проглашен у стање обсаде. Вуковић је одонуд одпирио.
* По гласу немачки темишварски новина 'der Gudungar', дао је царскиј фелдмаршал-летнант Бергер 25. Септ. варош Арад из града бомбардирати, тим поводом, што су Мађари тамо против царске заповести војску некакву скупљали, па на његову препоруку нису је хотели распустити. Од 12 сатиј у подне, па до 1 сата после подне, пуцано је из топова на варош. У следставу бомбарирања тог многи су у вароши рањени остали. Шта се даље догодило, засад никаквог известија немамо.
* Мађарске новине раструбише, како су Мађари генерале Рота и Филиповића победили, те ијм се ови са 8.000 граничара предали, па већ је и сабор решио награду и благодарност предводитељу њиове – мађарске – војске. Сада пак вечерњиј лист бечки новина од 30. пр. м. јавља, да је Рот васкрсао и да са своим граничарима иде к бану на Беч. – Које ће сада од овога двога бити истина? Ни једно; нит' је истина, што мађарске новине писаше, нит' ово сада што бечке пишу. Рот је своју војску издао, а и сами војници, нарочито Брођани бише готови на издајство. Они су у раштрканим четама 3. т. м. стигли у Осек, враћајући се кућама своим. Ко ће бити слепац, да и у овом издајству не види руке безбожнога Хаулика? То је све масло овога Кајафе! Но обширније у следујућем листу.
* По известијама из Беча од 30. пр. м. тамо се скупила многа војска царска и сву варош обколила, с једне стране под баном Јелачићем, а с друге под грофом Ауершпергом. Сабор је на то наредио, да се сав народ наоружа и за случај напасти какове на обрану стави; а Јелачићу је оправио депутацију, која га је за узрок његовог долазка питала, а он је одговорио: да га је глас топова амо дозвао, да анархију удручи, и да једнакост свима народностима под скиптром царским утврди. Он под собом има до 60.000 војске. Је ли каковог боја после тога између војске и народа било незна се, јер нам је бечка пошта изостала. – Цар је отишао у град Оломуц у Моравској.


* табор пред Бечом.jpg (258.67 KB, 1268x810 - viewed 28 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1685 on: August 07, 2019, 08:22:20 am »

Из Земуна 7. Окт. Наши Земунци окаљаше лице своје пред светом србским, пред светом славенским! – У почетку покрета нашег нисам могао већ поднети вику: 'устај, устај Србине!', па сам мислио, да ће сви листом устати, да ће старо и младо оружја се латити, да опере чест народа свога, да избави себе и потомке своје тужнога робства! Ал' јест! Земунци су само јунаци на вики, а на делу – кукавице! Срамота, вечна срамота пред светом! – Викасмо из грла и гласа: 'устај! устај!', а сад, кад је дошло време устајања, а ми спавамо! Ето, на жалост, неможемо ни неколико стотина војника из вароши наше да кренемо, а да је срећа – могло би до сада већ неколико хиљада у логорима србским бити! Због тога нам је јуче дошла екзекуција, те једва неколицину војника силом одвуче! То је лепо, и велика част за Земунце! Ми справљамо пирамиде и хоћемо параде да правимо, кад нам војвода дође, а за војводовину нећемо да се крвавимо? То би лепо било, кад би нам Србијанци слободу извојевали, а ми на тенани да седимо, и поред рампаша о слободу да певамо. Жалост, а грдна срамота за Земунце! – Но моја драга браћо, ми нисмо на правом путу; овако, како сада радимо, пљуваће нас свет, проклињати потомство! За кога штедимо живот свој? Ваљда кад нам Мађар дође, да нам га он узме, или да за њега погинемо? Сад нећемо да идемо, да за себе и своју ствар гинемо, а за њега ћемо морати, као што многа невољна браћа наша данас чине! Не тако, мила браћо, то је зло, сасвим зло! Та ми – као такорсе просвештени и развикани родољубци – требало би да предходимо у овој народној борби нашој, а да се недамо од простоте посрамити. Угледајмо се у честите Панчевце и Митровчане, угледајмо се у толику другу браћу, па хајде сложно на бојно поље, да своју срећу, своју славу утврдимо! Ко од нас погине – Бог да му душу прости, поштеније смрти није могао наћи! – ко остане, живиће слободан, биће срећан, благослиљаће онај час, кад је на бој пошао, и увидећи зашто се борио, онда ће му тек жао бити, што и он са оним блаженим душама није за тако свету ствар погинуо! Лепше и славније смрти нема, него за своје отечество, за своју веру и цркву, за свој народ, име и језик, за своју народност и миле обичаје умрети. Ја би сам барем себе најблаженим осећао, кад би сам за те светиње живот мој жертвовати могао. – Земунци браћо, некаљајте лица свога, нескверните јунаштвом прослављено име србско, већ напред, напред против кивнога врага, на оруже и на бојно поље за славу србску! Ко не пошао, не видио лица божија! – проклет био овог и оног света!

* Овога часа дође нам поуздана, сваког Србина заиста мило развесељавајућа, вест, да је град Темишвар ступио у савршену свезу са Србима против Мађара. Тамошњиј градонач. барон Рукавина одузимао је од Мађара оруже и слободне одпустио све заточенике, кои су после несретне вршачке битке у тамници лежали, дакле и наше Србијанце, за које су родољубиви Темишварци Срби поревенили се и одело ијм купили; ал' под тим условијем  су слободни одпуштени, да имају град бранити, чега су се они драговољно примили. Тако дакле град Темишвар је у србским рукама! Живио честитиј генерал, врлиј и верниј поданик цара свог!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Поред ове радостне вести, стижу нам и друге неповољне, а то су: да је неверниј царскиј генерал и одпадник србскиј барон Јовић у граду Осеку мађарску заставу развио и тако се придружио револуционарном правленију мађарском, које ни десета част житељства Угарске неприпознаје, но само једна заслепљена Кошутова партаја; даље је и командирендер варадинскиј Благојевић св. патријарху јуче објавио, да се окончава примирје због бербе закључено, па да непријатељства опет наступају. Какви су то људи, кои ни заповести цара свога не слушају! Ал' ми се надеждом питамо, да ове последње вести неће посве истините бити, да Благојевић и Јовић неће ступити на пут очевидне ребелије, јер сада неће војевати противу Срба, но противу цара свога, па да ће зато следовати примеру честитог заповедника града Темишвара; – ако ли по несрећи цара свога изневере и на Србе, кои сада поред своје ствари и цареву бране, ударе: то ће иј ови знати јуначки дочекати и неверство њиово наказати. Срби без разлике чина и реда, житељи војводовине, без разлике рода и вере, на ноге јуначке па листом ступајте против цареви и ваши душмана, за спасеније цара, за спасеније слободе своје!
Ето се разноси и тај жалостниј глас, да се Брођани са Мађарима сложише, па да намеравају на Србе ударити! Ето пуче и овога часа глас, да су римокатоличка браћа наша прекјуче Митровчане Србе напали и варош ијм хотели сагорети, које су међутим скупо платили! Ако је то истина, ко ту не види коварство онога антихриста, бездушнога језуите Хаулика! Ко разгневи и фанатизира браћу нашу у Голубинци, Ртковци, Никинци и Сланкамену, него овај безбожник и Христопродавац? Хрвати, Загребчани, јесу ли вам руке свезане? или сте баш тако немарни, да гују у утроби својој трпите? Зар невидите, да све, што је зла сада у народу нашем, произлази од овога крвопије, одљуда и нехристијанина? Мађари могу ваше људе вешати и убијати; Немци могу ваше људе гонити и протеривати: а ви једну гују, једног шпиона њиовог кои толика зла почини, кои раздор међу једнородну браћу сије, и сав народ упропашћава, не можете из средине своје удалити? Зар ћете пустити, да се из овога боја народнога роди бој верозаконскиј? То ће неизбежимо следовати, јер га ова крвопија подпирује. Његови душмански циркулари читају се чак и по Банату! Раскините мрежу импосторски коварства, коју овај достојниј потомак отца Лојоле на све стране по народу нашем плете! Удалите несретника, да светом покрету нашем несмета! Даље с отровом, да добре душе нетрује!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Барон Рукавина, ц. кр. фелмаршал-летант.jpg (72.42 KB, 614x762 - viewed 22 times.)

* Georg Haulik.jpg (134.05 KB, 614x712 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1686 on: August 07, 2019, 08:29:36 am »

* Данас у подне дошла нам је бечка пошта од 1. т. м., донела нам је и писама, и новина. Новине ништа знаменито не саобштаваю, осим једнодушне вике против Јелачића-бана и Славена! Писма такође иначе од искрени родољубаца славенски, ал' за батом немачки новинара заишавши, изражавају негодовање о поступку Јелачића-бана, приписујући му издајство народне ствари, која није хотео у сајузу са државним сабором потив Мађара дејствовати, већ је оставио отечество своје, да га Мађари робе и пале, а дошао тамо да камарилу бечку спасе. Ми нисмо тако строги, и не дамо за Јелачића- бана рећи, да ће народ свој изневерити; ми управо судимо, да је сада једино спасеније Славенства, ако се Беч покори: зато ћемо изчекивати још мало, да боље познамо дела Јелачића-бана, и онда ћемо пресуду нашу о њему изрећи. Засада још имамо поверења к њему! Камарила, рекција – то су само швабско-мађарске интриге, коима се ишло Славене пред слободном Европом оцрнити! – По истима писмама, бан, дошавши пред Беч, искао је од Бечлија да оруже положе, ал' не само да то учињено није, већ је мало и велико на оруже скочило, свако виче на бана а поред њега и на све Славене; улице су барикадама искићене, капије и бедеми топовима утврђени; народ са сви страна долази, нарочито сељаци и гардисте, Бечлијама у помоћ и већ може бити до 300.000 наоружани људиј! (Желили би знати, да л' то известитељ наш говори по своме осведочењу, ил' по труби бечки уличарски новина? У.)
30-га су бан са својoм, Виндишгрец и Ауершперг опет с њиовом војском све линије око Беча заузели, и мисле народ глађу поморити да се покори. Но 1-га у подне дође Јелачићу-бану глас, да му Мађари с 50.000 војске за леђа долазе, и већ да су у Брук дошли, те је морао у овај мах Беч оставити и нагло отићи Мађарма на сусрет. Како Мађаре узбије, одма ће опет на Беч доћи. Говори се, да ће војска Беч да пали, па зато сви имућни људи из вароши беже.
* Овога часа дође нам из Темишвара на нeмачком jeзику штампаниј проглас следујућег садржаја: 'У обзиру скупа прогласити имајућег се високог решенија њег. величества из Шенбруна од 3. Окт. т. г., по којем сва краљевина Угарска покорава се војеним законима, град Темишар са своим предградијама од данашњега дана проглашује се у стање обсаде и овим се војениј закон објављује. У следству 3 точке високога кр. решкрипта овдашња народна гарда подвргава се непосредственим заповестима градске команде. Ко на буну подстрекава, ко се војсци противи или само недозвољеним начином наоружа, судиће му се преким судом. Сви састанци од више него шест лица забрањени су. Докле се мир и поредак уздржи, започето стање обсада неће ништа сметати пословима и саобраштају житеља. Сва оружја, која нису у рукама народне гарде, имају се за 24 сата на признаницу донети у овдашњу оружницу, а кои се тој заповести противио буде, казњен ће бити по војеним законима.

У Темишвару 10. р. Окт. 1848.
Барон Рукавина, ц. кр. фелдмаршал-летнант и заповедник града.

* Лист је наш већ у штампи био, а дође нам поуздана вест, да се румуњско-карансебешка регимента листом на оруже дигла против Мађара, а једно одленије њене војске, под предводителством госп. полковника Мајехофера, већ је под Белом Црквом. Напротив Немци су србско село Кусић, у Белоцркванској регименти, спалили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1687 on: August 07, 2019, 08:44:50 am »

Дописи.

Из Земуна, 2. Окт. Овде су бечка најновија движенија страшно негодовање проузроковала. Како да Славjaни буду Нeмцима приjaтељи, кад су ови и у тој прилици показали злоћу своју прама Славенима? Немци ишту, да се бану одузме власт над воинством, коју му је цар, од Мађара стешњен, за добро нашао дати, и да се та власт бана само на Хрвате ограничи, а Немци да се оставе при немачкој ствари. Дакле то није немачка ствар, да се угарска у монархију аустријску поврати? По чему је дакле тај повратак само задатак Хрвата, Срба и Словака, или једном речи Славена? Није бан пошао с војском на Мађаре, да одбрани Хрватску, јер би тога ради могао код куће остати, а тамо хрватске границе бранити, него је он пошао, јер је то дело целе монархије, ког треба да се све провинције монархијске заузму. Или је жао Немцима, што речена власт није Немцу, него Славену, и то Хрвату, дата? Цар је знао, да су Хрвати на Мађаре сбог којекакве лудости и неправде огорчени, знао је, да су Хрвати бољи јунаци него Немци, и да Хрвати ни за коим другим ђенералом неће тако поћи у воду у ватру, као за баном, зато му је своју власт поклонио. Не, све то није узрок, што Немци на бана вичу, него се они боје, да се Славени, сломивши Мађару рогове, неосиле и Немцима опасни непостану. Но то је за плашљиве Немце неизбежно, осилио се Мађар или Славенин. Ако се Угарска монархија не подвргне, (као што може бити, како су Немци почели радити,) како мисле Немци, да ће бити силнии? Је ли следство, ако се Мађари отму, да се Славени неће осилити? Та Славени су силни, били Мађари на свету или не; једнако од Немаца претрпљена удрученија сајузила су Славене једнокрвне у срцима боље, него Немце у Немачкој њиовој парламент; и баш зато, што мисле Немци да славенској ствари Мађаре на пут ставе, морају Славени Мађара безопасним учинити, о чему се данас ради. Славенин је кротке и благе нарави, Немац лукаве, Мађар злобне, из чега се види, да се само може са Славенима живити, јер Немац и Мађар нигда у љубави не могу бити. Боље би дакле Немци погодили, да се са Славенима држе, и да Мађаре у ред и бољу свест доведу. Немци нису пријатељи Мађарима, пак иј ипак бране и подпомажу, само да се Славени неподигну. Славени дакле морају Немца и Мађара сматрати као своје највеће душмане, с коима не помаже бити верним сажитељем. Но Мађари и Немци, два различна племена непријатељска, могу само једни друге мрежом Југурте за себе добити, као што данас Мађари с лакомим Немцима чине; Славени напротив свезани су не раздрешимом свезом једнородног порекла, и зато се морају сва коварства против Славенства о тврдиј зид славенске четитости и храбрости – кад тад – разбити. Та и за Славене је у Угарској боље, кад би се, одцепљењем Угарске од монархије, силног државног дуга од 10 милиона на годину опростили, али би л' то било поштено и праведно? Немци! немојте с малом хасном велику штету куповати, недајте се од Мађара подговорити и подмитити на своју пропаст; јер вере ми тврде, већ се скоро у Бечу као негда о Риму може рећи: O Vindobonam venalem! – Б.

На Бабиној Греди. Да живим у какавом граду, или важном месту, где би био у прилици чути и видити новости и важне догађаје нашег народа, будите уверени, да би Вам радостно писао и о свему би Вас махом извешћавао, што би се важно и занимљиво догађало; али овде на селу, где живим тако се редко што ново догађа, да није вредно о нашима новостима јавно реч повести. Помислиће, може бити, кои варошанин: Какав ми је то живот на селу међу простим сељанима! Миран, добар, срећан, одговарам ја, за онога, кои уме ваљано обходити се пуком, са сељаном, кои је, како сам се могао за кратко време мога бављења у вароши осведочити о несталности значаја житеља варошки, чвршћег значаја, него многиј варошанин. Живот никад бољиј, него многиј варошанин. Живот никад бољиј, никад угоднии, него међу људма стална, чврста значаја, каквиј је мање у вароши, него на селима. Човек без значаја најпогибелнии је у грађанству, у дружтву. Без значаја пак онај је, којег душа неима у себи одважнога разположења. На ову врсту безначајни људиј спадају и немарише за народност, које лед незебе, нити сунце грије, нит' ијм срдце бије за народне светиње. Овакви мало маре, што су други гладни и голи, само ако су они сити и одевени. Људи без значаја сад су овакви, сад онакви, нити се може погодити, шта су управо – свашта су и ништа, и такве неможемо сматрати нити за пријатеље, нити за душмане, они су полу скоти, кои ни у каквом живљу нису способни живити. То помиње на закон Солонов, кои је све оне прогласио за непоштене људе, кои при каквој буни у пуку к никој странки нису пристали. Осећао је добро Солон, да се ничег тако јако није бојати, како не одважни људиј и без значаја. Право је рекао некиј францускиј списатељ, да је човек без значаја ствар и зато даде се као ствар употребити од други, да може јести и животарити; даде се прелити у свакиј калуп; неима чврсти начела него се мења по захтевању околностиј извањски. – Свашта лако постане, јербо ништа није. Сељак је управо онаквиј, каквим су га учиниле његове вође и старешине, пак чврст и постојан као клисурина. Наш сељанскиј пук ваља само примерно његовом сталишу изобразити и подићи из тамног гроба глупости; ослободити га ваља од предразсуда, пак се је при чврстоћи његова значаја надати, да ће он с временом постати најчвршћиј ступ наше миле народности, најревностнии и најснажнии бранитељ нови стечевина нашег века: слободе, једнакости и братинства. У просвети простог, сељанског пука лежи поручанство за нашу народну бољу будућност. - Мијат Стојановић.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1688 on: August 08, 2019, 07:55:10 am »

Србске Новине, бр. 91. од 12. Октобра 1848.

Славенско-мађарско боиште.

Из Чуруга. 1. Окт. Синоћ пређе г. мајор Михаил Јовановић са 1600 добро оружани и прилично извештени Сремаца, и 300 Бечејаца, кои су џиде имали, преко Тисе на Новиј Бечеј. Повео је био 11 топова са собом, сиреч 2 шест-фунташа, 6 три-фунташа, 1 кумбару од 7 ф. и 1 једно-фунташкиј топ са 18 кола барута. Превоз је трајао до 3 сата у јутру, и док је војска до Бечеја дошла, било је и 6 сатиј, следователно није се могло у обречениј час – 2 сата по поноћи – ударати, и то је сав план покварило, те нам експедиција није сасвим за руком изишла. Кад је војска тамо приспела, нађе она непријатеља приправна, кои је од прилике имао два баталиона гардаша, и једну компанију регулаша од регименте Турски, један топ од 12 фунтиј и неколико од 6 фунтиј. Наши су се до вароши приближили, пленкаре разредили, непријатеља наскоро из шанца изтерали, јербо га је један топ са стране мазао, потом уђу на јуриш у варош, коју су од пожара поштедити намеравали, но будући да се је у вароши тек борба жестока заметула, то су је наши на више места, тек око 10 сатиј у јутру, запалили. Око пијаце бијаху чврсте барикаде начињене, а непријатељ пуцао је из кућа и са наше цркве са 1 топом од једне фунте. Наши нехтедоше те куће палити, јербо су србске, иначе би били непријатеља одатле истерали, и због тог мислећи да није саветно на банатској страни преноћити, пођу натраг, а непријатељ пошље неко оделеније војске, да нашима прелаз преко воде, кои је до поноћи трајао, отежча, и тако се са обе стране борило на месечини. Од наши је погинуло 5 људиј, кои су са војничком почести и свирајућом бандом у Чуругу сарањени, а двоица су лако рањена, осим тог је могло 10 на бојном пољу мртви остати. Колоко је непријатељ изгубио известно незнамо, него смо заробили 17 људиј које гардаша, које регулаша, од кои робова један је побегао, но ухваћен и одма стрељан буде. Од њи смо разумели, кад смо с нашим 6-фунташким топом на једну комапнију код Врањева иза леђа двапут с картачем тукли, да иј је на месту 30 мртви остало, а остали прескакиваху преко неке барикаде, коју су бранити мислили, и побегоше. Рањен ијм је 1 мајор и 1 официр је погинуо то се зна. Од официра парламентера разумели смо доцније, да је непријатељ 50 мртви имао, и нешто рањени, а ја мислим, биће тога и више. Међу робовима налази се чивутин Фишер, један од најгори противника, и дан му је термин, да се са 4000 ф. ср. одкупи, – будући је богат, – иначе биће стрељан. – У подруму истог чивутина нашла су се бурад са вином, у које је нишадора метнуо, да наше отрује, но један граничар, кои се са тим чивутином добро познавао, наиђе на то, случајно разбивши некиј суд с вином, које га попрска и гаће му изгризе а ноге ожеже, и тако ти он поразбија сва бурад и проспе вино. У вароши викали су Мађари: 'небојте се, нема Србијанаца, сви су паори!', а г. мајор Јовановић, кои је необичну храброст и у највећим опасностима показивао, није иј хтео из узрока повести, што ти људи пре времена пљачкати обичају, и варош би палили били, које у његовом плану небијаше, а камо среће да иј је повео био. У 3 сата по подне врати се сва војска, пролазећи до поноћи и једнако бранећи се од непријатеља.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1689 on: August 08, 2019, 07:57:10 am »

Из Фелдвара, 1. Окт. Овдашњиј командант г. капетан А. Јанковић, кои је до 120 граничара и нешто Фелдвараца са 3 топа од три фунте имао, добије налог, да данас у 2 сата по поноћи с десне стране на Стариј Бечеј удари, и непријатеља забуњује, док се Новиј Бечеј неосвои. Центрум предводио је србијанскиј капетан Лука Стефановић са 80 Србијанаца и 20–30 сељака и 3 топа три-фунташа; и тако пођу на бој. Но пошто су до 6 сатиј на знак топова из Н. Бечеја чекали, досади ијм се, и под изговором: 'дан је, зашто се није ноћу ударило, Јанковић је крив', и врате се певајући и пуцајући преко шлајса, где сам иј ја заустављао и натраг враћао, у село. Видећи и чујући то капетан Јанковић, врати се и он с његовим воинством у Фелдвар, кад ал' топови у Н. Бечеју рикати почну. На ово отиде Јанковић опет преко канала и рита на десно крило, развије пленкаре, и почне на непријатеља пуцати, кои је међутим већ у свој шанац 2 топа и ½ ешкадрона катана послао био. Србијанци отиду такођер поред унке Костанице на 40–50 кола са 2 топа три-фунташа, али се зауставе, незнам из ког узрока, читав сат, гледајући како се Јанковић с непријатељем бије, и тако отиду после и они кроз кукурузе напред, и наместе на другој унки од Бечеја топ, одакле непријатеља иза леђа брисаху, тако да је овај наскоро свој шанац оставити и лево к Ст. Бечеју повући се морао. Сад наместе још један топ на прву унку, и пуцаху и одатле на непријатеља, а овај на њи, прилично жестоко од 10– ½ 11 сатиј пре подне. Сад се укажу на левом крилу из Ст. Томаша 2 компаније Сремаца 2-г и 4-г баталиона са једним 3-фунташом, с коим један-пут, а дуго после другиј пут пукоше, из узрока, што бијаху 2 фишека у топу, па је труда требало, док је један извађен, него је непријатељ њи одма опазио, и послао пред њи 1 ешкадрон катана са једном кумбаром од 10 фунтиј и тек што је мала част с кола сишла, одма почеше сви јуришити и кумбаром на њи пуцати. Наши начине од кола ограду и бранише се донде, док сва војска сишла и у пленкаре се развила није. Катане ишле су полако на нас, док иј са 2–3 картача неодбисмо, и тако повуку се лево на нашу заоставшу војску из Ст. Томаша, која брзо с кола сиђе и, као што је казано, у пленкаре се развије. Сад нам дођу горња 2 топа из Фелдвара у помоћ, а Србијанци повуку се натраг чак до Костанце. Непријатељ примети то и пошље таки за њима једно оделење катана, нешто пешака и топова, и почне иј бити, на које и наша војска десно се к Фелдвару повлачила, него небијаше топова, да наш повратак подпомогну, јербо су и горња два топа без нужде ретерирала, и тако бијасмо пропасти изложени, јербо нас је непријатељ обићи могао, које би му за руком и изишло било, да је са свом силом катана нападао а не с цуговима, које смо храбро узбили. Под обраном топова на Костанци, на фелдварској ћуприи, и на шлајсу врати се око 4 сата по подне последње оделеније Ст. Томашке војске у Фелдвар, гди је сва остала војска одавно приспела била. Губитак наш износи: 1 каплар, 5 војника и 3 Србијанца, а 1 каплар, 6 војника и 4 Србијанца лако су рањени. Од Србијанца одликовао се барјактар, које и Мађари признају. Од непријатеља пало је до 80 људиј, понајвише катана Секлера, јербо су се видила осмора кола са мртвима. Србијанци задобише два катанска коња. Да смо имали бољу управу, могли би смо Ст. Бечеј отети, тим лакше, што је сва сила на Н. Бечеј прешла.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1690 on: August 08, 2019, 08:11:28 am »

Из Осека 3. Окт. Данас доспеше овамо раштркане чете од војске генерала Рота, кои се безоружани враћају кући у бродску регименту. Са свију страна скупљениј свет на вашар осечкиј наплатио ијм је њиово срамно владање за цара и народност по заслуги. Многи ружења и поруге претрпили су где су се год показали; ако иј тако у домовима њиовима буду примали, служиће за пример млађем нараштају. По њиовом исказивању они су сами криви. Они казују, да су иј официри на дужност ободравали, и на јуриш командирали, али је већина по њиовим речма хтела оруже положити, плашећи се веће силе Мађара, кои су иј обколили. Официри су плакали од туге, гледећи својевољну пропаст толике војске са 12 топова. Ми њима и верујемо и неверујемо, јер простота управо и незна како се та несрећа и срамота догодила. Међу њима нема ни унтерофицира, него чопором без реда путују. Свако је љубопитљив знати, како се управо то догодило, и готово се нико брођанима и не чуди, али иначе храбрим Градишчанима сваки се чуди и диви. Храбриј и родољубивиј капетан Агић, вредниј и ватрениј капетан Ганц, честитиј и обштељубљениј поручик Баић, судећи по свему, неће моћи ту несрећу прежалити, њиова ће родољубива срца од туге и срамоте горко осетити рану, народној странки том незгодом нанешену. Свако живиј пламти и живо жели и очекује ту штету поравити. Како? То нека се сви житељи речене две регименте потруде. То њиова част и добро име у будуће изискује. – П.

Из Карловаца, 5. Окт. Данас смо у јутру известно нападање од душмана наши Мађара из Варадина очекивали; они су се већ из града кренули т. ј. гардисте њиове са хусарима и са 40 топова на Карловце. Официре су неке повезали; али кад си видили, да ни један официр с њима неће да пристане, оставили су иј, и сами су међу собом од прости гардиста официре наименовали; предводили су иј два јурата из Пеште, кои су од Кошута с новцима послани, да глупу простоту мађарску, коју су они фанатизирали, обману вином и новцем. Као што нам данас известије из Варадина око подне стиже, кренула се та фанатизирана чета са 2 јурата мађарска као предводитеља, и дошли су у Мајур; али ту одма при полазку свом два зла искусише, једно што на њиову и молбу а на последку и претњу ни један Мајурац непристаде, јербо су ови већ србску мишицу искусили, а друго иј веће зло постиже, што за њима командирендер Благојевић затвори све од града капије, јербо су против његове воље пошли, и тако ти се наши Донкишоти поплашише одма при полазку свом на Карловце, да ће за њи зло бити при бегању натраг, и да ће сви до једног побијени бити; не допаде ијм се дакле напред против Карловаца маширати, него послаше одма из Мајура и једну, и другу, па и трећу депутацију (почем су се од вина истрезнили) командирендеру, док га на последку не намолише, да ијм капије отвори, и да се натраг у Вардин врате, обећавајући му сваку одсад послушност; и тако чујемо баш у овај пар око 3 сата по подне, да иј је натраг пустио, али славни њиови предводитељи јурати несмеду са њима, него су у Мајуру остати морали. Бети, мађарскиј комисар, кои је Н.-Сад дошао, мало ноћас главом платио није, јербо како дође у Н.- Сад, а он ти стаде народ варати, да ће ијм све дати, шта они заишту, да је он са катанима само дошао да иј одбрани од нападања граничара, кои на Футогу прећи намеравају; али ти исти хваљени пријатељи, мађарске катане, то исто вече опију се, и почну по свом начину душмански на Србље нападати, жене силовати, имање отимати у аљмашком крају: еле ти наша раја види сад и помисли, да кад је то мађарско пријатељство тужан, а шта ће од нас бити, кад до кои дан непријатељство њиово и освета настане? та и од овог пријатељства нема црњег и горег, те тако се наша Србадија из аљмашког краја које с вилама, које с косама подигне, 4 катане наместо убије, а Бети се једва жив у Варадин спасе. – Али и ово прибежиште, т. ј. Варадин, неће му више на услуги бити, јер се изјавио командирендер, као што чујемо, да којекакве вуцибатине, комисаре и јурате мађарске, неће више у свој град примати, кои лагаријама и вином сасвим су деморализирали најрегуларнију трупу његову, те је почела већ и официре везивати! Срећа је што од канонера ни један није на њиовој страни!  - Р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1691 on: August 09, 2019, 07:36:50 am »

Из Карловаца, 5. Окт. Чулисте, како је наш врстниј командант г. мајор Михаил Јовановић у Н. Бечеју ушао и варош до пијаце саме задобио, али (жалост је и спомињати већ толико) из недостатка џебане и из неспоразумљења са г. Книћанином, натраг се повући морао. У то исто време ударио је од стране г. Книћанина капетан наш г. Бараић са 500 људиј у кикиндскиј диштрикт, ушао већ и у саму Кикинду, без и једне пушке. Ту нападну мађарске катане на њи, но наши иј потуку до ноге, и отму многу џебану и оруже од њи. Но на несрећу наши с малом силом, чувши да многи хусари и пешаци против њи иду, повуку се са г. Бараићем натраг у Томашевац, и тако Мађари натраг своје оруже задобију и попале Тараш и Карлово. За име Бога, све нам препоне напредку нашем, и свако зло произилази из неспоразумљења међу командантима нашима; овоме би злу требало једанпут на пут стати.  Досад је свакојако било; па и по већој части добро и на срећу нашу ишло. Наш светиј патријарх, ком ће име заиста у повестници војводовине србске неумрло, и вечно код Србаља прослављено остати, и у војеној струци премноге услуге и мудра разположенија чинио је досад; а од сад ће, како нам светлиј војвода наш у средину дође, и боље ићи, јер он, срећан и љубљен од народа, примио је сву војену струку на себе, и као што сте већ сигурно и чули, од народне скупштине једногласно неограничену власт (диктатуру) у овој струци добио, које ће заиста спасоносна следства за род наш имати. – Он притјажава све добродетељи, коима само нарав човека може украсити, и која само јестество излити може на свога љубимца, на њега је, нашег милог војводу, излило! Бог нек' нам га на многа, премнога лета поживи, да срећни с њиме славну будућност нашу угледамо! – Р.

Из Руме, 5-га Окт. У очи прошасте недеље стиже нам заповест од патријарха, којом налаже, да све, што је оружано, похити Митровици. Јер тај му је – вели - непријатан глас стигао, да Клименте, Ртковчани и Никинчани, и њима придружени католички Срби из Голубинаца, кои ни у кои логор нехтедоше досад ићи, намеравају на Митровицу – они сами знаду из кога узрока? – ударити. Због тога исту ноћ у очи недеље овуда је прошло 150 граничaра, и 50–60 шајкаша са једним топом, да чувају Митровицу, и да те бунтовнике умире. До данас ништа известно незнам, шта је тамо урађено; по свој прилици све ће на миру проћи. – То је требало давно и у своје време учинити, а не оклевати, да сад, кад војска толико са непријатељем посла има, морају граничари из Карловаца у Митровицу јурити! Незнам, какво је то милосрдије! Кад је познато г. одбору, да су исти бунтовници чак у Загреб бану ишли, па и сад, кад је војвода ту, изјаснили се, да никуд неће да иду, а сви су добро наоружани; оруже, ако ништа више, ваљало је дома од њи одузети.

П. П. Баш кад сам писмо на пошту носио, да га предам, чујем тај известниј глас, да су речени бутновници Клименте одма стурадан, 3-г Окт., как су чули да ијм граничари са топовима у походе иду, листом у логор Даљскиј отишли, и ми очекујемо, да се данас још Граничари у Карловце овуда поврате. – Толика невоља због два и по села несрећника!   - Фрушкогорац.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1692 on: August 09, 2019, 07:40:53 am »

Из Славонске краине, 6. Октобра. Неочекивано жалостан Вам глас шаљем: наши (градишки и бродски) Краишници дођоше разоружани као к…. – из Мађарске кући. – Спрдња и срамота за сад и на веки, што људи учинише! – Неваљале светине, да Бог сачува! Кривицу бацају на ђенерала Рота (ону кукавицу, што су га Панчевци протерали); веле, да иј је он најпрво глађу изморио, нису 5 дана ништа имали јести, ван пресно зеље, што су уз пут из башчиј крали и тргали. Затим веле, да иј је к некаквој води довео, и ту не нашавши ћуприје легли су у логор, и лежали 24 сата међутим дођу Мађари с косама и буџама, обколе иј и ту положе оруже, официре су одвели у робље, а ове запратили кући – узевши најпре од њи заклетву, да неће за 2 године противу Мађара војевати. – Шта велите на ову нашу велику срамоту? – Нека је Рот издаица (то можемо лако веровати), ама где су други официри били – где ли главе и руке имали? Истина – бог, да је свака компанија само по једог официра имала, – ама је с њима био подполковник Ловето, и Мусулин – два врла домородца – како су они то прегорити могли? – Ова дошавша светина вели, да је било мало Мађара, – да би се лако били могли кроз Мађаре пробити, ал' веле – да ијм Рот није дао пуцати. – А кад је Ловето повикао да топови напред изиђу – нађе се, да нема за топове џебане, ни барута ни зрна. Од једнога морадо чути, да на молбу и заповест баш подполковника Ловете – наши Краишници нису хотели на Мађаре пуцати! – Ако је то тако, а оно је овим кукавицама дошло на памет, да су оставили родне шљивике и винограде, пак се пожурили људи кући, да чепњак и казанлук прославе. Ето то сам чуо, и јављам вам – relata referro – међутим још се незна што је, како ли је то било, јер официра нема, а ова простота свашта бенави, и са себе кривицу баца. – Дошла су како чујем 4 баталиона, један бродскиј – и три градишка, и то све без официра, од њи није ни један погинуо, то је знамење да се нису тукли. Еле спрдња и срамота на веки. Ја Вам од муке немогу више да пишем, него с Богом остајте! Ако што бистрије прочујем, јавићу Вам.

Из Чуруга, 7. Окт. Данас су били спаија Рохонци и коњаничкиј капетан Крајнек, као парламентери, код Борђоша, где иј је поручик Агић са неколико официра дочекао. Предмет је био измена петорице робова панчевачке регименте, кои су код Кикинде ухваћени за 5 Бечејаца робова, међу коима је и чивутин Фишер. Љубопитство довело је и више грађански лица на тај састанак, при ком су за многе ствари узајмно, но приватно питали. Из свега се види, да Мађари мир желе, и да би мађарскиј миниcтериум Србима сва захтевања дао, која 'закон' допушта. На то један рече: 'ми захтевамо изпуњење закљученија од 1. и 3. Маја, то је народна воља, без тога нема мира.' Мађарима пак неиде никако у главу војводовина, нит' хоће да знају за привилегије наше, они доказују, да су Мађари први у Угарској населили се, и по том да је Угарска њиова, то је толико, као кад би Србљи захтевали сад Душаново црство натраг. Они мисле, да ми с наше стране једну петицију начинимо и првиј корак к помирењу учинимо, и жале само, што ће толикиј народ да страда и пати. Хоће богме, и зато је желити, да се средство какво покуша к миру, о ком зимус разговарати се можемо, а сад, док је лепо време за војевање, не држим то за известно. Казаше, да је 100 мађарски кућа у Новом Бечеју изгорело, а 70 регулаша и неколико катана пало, а доцније трже се један натраг, па рече да није више од 5–6 регулаша пало. Хајде видићемо, шта ће мађарске новине казати. Од Врањевчана узето је 12 јемаца за мир, и да неће с нама држати, ако опет тамо нападнемо. И доиста ако не нападнемо са већом силом, да се у Банату утврдити можемо, боље је с миром седити и јадну Србадију вешалима не излагати, као што је последњиј неприправниј и незрелиј покушај био. Кикинђани су потукли, каже се, 80 гардаша, а овамо је пребегао један кнез, врло паметан и речит човек. Он нам је истину у очи казао: – да не нападамо на диштрикт бадава, ако га не можемо ослободити; ако ли то мислимо, да одма учинимо и са свом силом што брже, јер доцније нећемо добити ни хлеба, ни новаца, ни људиј. 'Где вам је, рече, памет била, господо, долазити а не понети пушака или барем коса за нас, кад знате, да нам је оурже отето. Мој син свалио је катанског капетана хаљином с коња – такови људиј има у Кикинди, а шта би било тек, кад би сте нам донели оружја.' 
* Хрвати су се код Какоње са Мађарима потукли, и ове јуначки растерали. Осим тога Мађари су ударили на 10.000 хрватски добровољаца, које бијаше бан на обрану домовине под заповешћу ђенерала Тодоровића у Вараждин послао. Мађари су потучени, а Хрвати се кроз Штајерску враћају у домовину своју. – Осим досадашње банове војске и војвођана србски има на Драви на ново скупљени 30.000 војника.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
* Генерал Шимунић прешао је с војском из Галиције у горњу Угарску, да по заповести царској Мађаре укроти; свуда је од народа русинског добро дочекан. Русини су листом на оруже устали и у бусије засели, да посеку неверне Пољаке, кои Мађарима у помоћ иду. Долазком Шимунићевим Мађари су се убезекнули, те по своме начину наредбу издали, где Шимунића и његове војнике разбојницима називају, и заповедају, да се народ одма подићи има и њи све потући. На главу Шимунићеву поставили су 100 фр. ср. а на свакога војника 20 фр. ср.
* Радостну вест за народ србскиј саобштити имамо, да се ови дана сав Банат изразио за србску стар. Банат се већ може узети, да је у србским рукама. Осим Темишвара и град Арад ступио је у свезу са Србима. Одтуда ће Срби добити до 300 топова, 10.000 пушака и потребну џебану. Ови дана полазе из Карансебеша 2 баталиона у Темишвар, да приме оруже и џебану. Устремљавај се сада охолиј Мађару на фајту србску! дође време, да је познаш! Последњиј час теби већ куца, ал' не теби народе мађарскиј, ти то заслужио ниси, већ заслепљеним Кошутовцима, кои и тебе и нас упропастити хтеше!
* Јуче је од Јелачића-бана дошао један мајор као курир у Варадин генералу Благојевићу. Шта је испословао, још разумети нисмо могли. Тога ради отишао је војвода у Карловце, кои се ови дана у Земуну бавио. Патријарх је још у Земуну.


* Балтазар Шимунић.jpg (162.46 KB, 578x708 - viewed 31 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1693 on: August 09, 2019, 07:50:25 am »

Панегирикон негдашњем ђенералу Роту.

И тако закључи ти паклениј грешниче војничког свог живота стазу, по којој си ступао до сад у виду честног и одличног војника као подмуклиј издаица законитог цара свог, у очима света честан, а у својој подлиности вероломан – срамниј нарушитељ честитости војничке, свим другим ђенералима и војницима на безчест и срамоту, хулно, худо, безчестно, срамно!
Не као војник, по положеној цару своме заклетви, на бојном пољу храбро бранећи се, а сили непријатељској преодолети немогући, него ни једну пушку не избацивши, изневерио си законитог цара свог, издао 9000 војника и официре, предао царско оруже и џебану за папирне дукате и цванцике Кошутове, и дао си се од непријатеља у робство одвести, – обезоружан, бедан, страшљивој баби подобно, које се и једном презрителном паром на садејствовање најпакленијег извршења лако навести даје!
Изроде човечества, погрдо створа божијег, паклениј породе, сине ђавола, немачкиј Бранковићу, бабо кукуљава, безчести чина војничког, пиљарицо најгрдније – подле робе подкупљеног издајства! – Зар се поверење и благодејанија цара тако награђавају? О црве земниј, презрително створење! ђаволе у виду човека! – подла бабускаро, која ништа друго, осим земног живота притјажавао ниси! без чести, без характера и сталности правог човека, честног војника! – Ти си увредио Бога, увредио цара, обезчестио човечество за један презрениј папирниј новац беззаконог тиквеног краља Кошута! Да си цару свом веран остао, диго би се на врх чести и славе, лавровим би победе увенчан био венцем. А овако. – Марс те презире, негодује, а Мађари те – заједно са другом твоим Филиповићем под прекиј суд бацише! – Они те као издаицу отечества – њиовог мађарског отечества сматрају! а не као издаицу цара, за каквог би те сматрати ваљало; па шта ти предстои? – умeсто награде – уместо обречени новаца – мађарска вешала!
То је награда свакога издаице; јер ко није веран остао свом елементу, свом цару и народу, како ће туђину веран бити?! Тако дакле течај твог срамног живота на вешалима свршава се! Гроб твој неће јуначкиј споменик красити; уместо овога биће ти у истории света вешала начерана; клетва народа, награда издајства! Одлази дакле, стропоштај се на дно пакла, човечество те више нетреба!
Ти хтеде бана свог, и с њим цео народ хрватско-славонскиј за цара и праведну ствар своју борећиј се, упоропастити, – бана – ком честитост недопушта цара свог, и сајузнике – јуначке Србље изневерити! Путуј с ђаволом издаицо у црну пропаст мађарског пакла! Ти си из числа људиј избрисан!
Сад се к вама Брођани и Градишканци обраћам! Чујте! ви издаице цара свог! Ви, кои сте оруже и царске заставе, на које сте се заклели, не као јунаци, него као бабе несмелице мађарским џидашима и бећарима предали! Ви се као женске потурице кући враћате, да у предењу кудеље ваше јунаштво покажете! Оперите се пред светом, оправдајте се код цара свог! Прикупите се опет ал' као јунаци! Заверите се један другом, оружајте се, па бану у помоћ, против царског и вашег собственог непријатеља Мађара! Осветлајте себи образ пред светом, и докажите да ви нисте криви! Знајте да вас заклетва она, коју сте положили, да против Мађара нећете више војевати, не важи; јер сте преваром вашег не-ђенерала на њу натерани! – На оруже – опет велим – па против непријатеља цара вашег; јер ће вас иначе жене ваше преслицама с прага отерати; цео свет ће вас презирати, а деца ваша проклињати! Ни на небу ни на земљи мира имати нећете! – Ви сте Бога, ви сте законитог цара вашег изневерили! Историја света оваку подлу издају – као што је ваша – није запамтила! Ви сте морално мртви! Ви сте свим граничарима срамоту учинили, – ви сте из числа њиног избрисани! Ваша честита браћа граничари не само да ће вас презирати, него у јарости и потући, поклати! Повратите се дакле, осветите окаљану чест вашу бритком сабљом и десницом руком! На оруже опет па на Мађаре, кои вам ево тако срамно чест вашу окаљаше! Они вас руже и изсмејавају, па вас пред целим светом потурицама називају. На оруже дакле опет, на оруже – па под царску заставу; јер вас иначе строга каштига изневереног цара, страховита освета обезчешћени јунака граничара, и презреније рода и народа очекива!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1694 on: August 10, 2019, 07:13:10 am »

Дописи.

Из Фрушке Горе, 26. Септ. Дошавши јуче из Вукувара, где сам при јавној продаи ствариј познатог народног издаице, и бившега великог поджупана сремскога, Житавја, прилику бити, видити и искусити имао, како Мађарци вaрмеђаши, истога издаицу Житваја и другове покровителствују, и целу продају тако отежу, будући да и саме ствари, које су истиј дан продати могли, на чудо свију присуствујући, разпродали нису. Ваљда желе, да Житвај и другови између тога времена ову конфискацију преко мађарскога екс-мистериума уништоже, ал' ијм се та жеља, ако Бог да и срећа јуначка, никад испунит неће. – Да се Житвајова и другова маса неупутно упавља и израђује, то свакиј припознати мора, ал' да с њиове ствaри у полак зиме и кроз читаву готово годину продају, то само глобаџије вармеђаши и аритократе за упутно наћи могу, свакиј поштен и честит човек никада. Та њима је само стало, да њиов џеп са грдним дијурнама напуне, зато се и отимају за солгабировство и јурасорство, а Житвајови повереници, коима се, као што је обштепознато, он ни косом на глави изплатити неможе, макар ни паре не добили. – Не би ли боље и паметније било, да се цела маса Житвајова и другова по пропису, о стецишту повереника гласећем, управља, и да се рок стецишта преко главног народног одбора по целој краљевини прогласио: тим би аристократе вармеђаши јавно засведочили, да они главниј народниј одбор за своју вишу јурисдикцију припознају, и да су своју стару ћуд и глобење оставили, и у нову хаљину света преобукли се. – Та за Бога браћо! докле ћемо тако по мраку тумарати и све једнако држати, да је сва Сократова мудрост у кечкеметски јуриста и бечки мажичизма! Ми ако и имамо рат са непријатељем народности наше, немамо са Житвајовим и другова кредиторима, – ови треба да дуг свој докажу, и да се најпре и најпре намире, били они Мађари, Чивути или Србљи, али шта ћемо кад људи никад неће даље од носа да гледе, и при последњој вармеђској у Вуковару 30-г Августа обдржаваној скупштини допустише аристократима, те ови опет своје понајвише жуто-црнкасте креатуре за чиновнике вармеђске, без свакога питања народа, пометаше, и тако народ србскиј за цело ово време, од како се за народност своју јуначки бори, за себе и личну слободу своју још ништа није изпословао, а потоком крв његова на све стране тече. Сиромашниј народе! та зашто се даш од аристократа и жуто-црни вармеђаша тако за нос водити, та није ли ти доста, што ти крволичниј Мађар хоће веру праотаца твои и народност да утамани, поверио си твоју личну слободу и имање аристократима, спаиским чиновницима, пролетарима, и протеранима сеоским биљежницима, бечким мажичизмама и кечкеметским јуристима, онима истима, кои су оцеве и дедове твоје, да и самог тебе до јуче у тежке робства ланце, окивали, и немилсотиво батинама млавили, да ти и то мало мозга из костију изсисају Та није аристократ никад правиј народниј човек био, ако ми неверујеш, погледај на садашњу војну нашу. Где су наши толики генерали, полковници и штабални милитарски чиновници, кои су понајвише титулама баронства или племства украшени? Нема ни једнога с нама, да нам барем саветом војеним, ако већ неће јуначком мишицом својом, у овом за народност нашу тежком боју помогну. Где је кои од аристократа? Нема га; ови гледе, да пограбе само вармеђске службе, – пак да служе sibi et abdomini sou, а народу да заповедају, вери пак и премилој народности шта Бог даде, и кои су из почетка с нама престали, ти су народ поштено оглобили, пак изневерили. Право каже она народна пословица: 'Неверуј немешу, нога му ноги добро не мисли.' То се засведочило и при последњем вармеђаша сремски намештају. Овде се није тражило људиј честити, изображени и управо народни, но само онакови, кои ће опет помагати аристократима, да народ глобити могу, као и до јако. Коме није познато, да су понајвише биљежници местни са солгабировима највећма народ глобили, тај нека узме окружија румскога, товарничкога или кога му драго другога, местне записнике и нека загледи, па ће се лако уверити, – па опет аристократе солгабирови такове људе себи за спомоћнике узеше, да ијм још бољма народ глобити помогну. О tempora! O mores! – Аристократе пак приписују себи, да су 30 и више година у вармеђи служећи за род и народност заслуге стекли, може бити глобећи и млавећи толико година невин народ, и чашице о ручковима при обдржавању спаински судова изпијајући, пак онда онакови угријани удри по раи. Али и спаински служитељи особито су код народа заслужни људи, прво што су помагали спаијама народ глобити, а друго од народа земље, пак и саму сиротињу, под видом кадуцитета, пупиле, и другим којекаквима у небо вапијућима неправдама отимати, и тако себи и имену своме у овима пословима вечитиј у народу спомен стећи. А било иј је и такови, од кои ни једна женска сирота, чим је пунолетна постала, пре сиротињу своју из касе спаиске примити није могла, док своју девојачку чест њиовој скотској жељи жертвовала није. Па сад су сви ови званијама јавним украшени! Ово само браћи мојој Сремцима мимогред напомињем, да при првом избору чиновника вермеђски, кои ће за навек трајати, добро очи отворе, и да ијм се не засену од шупља блеска немешкога, јер једна политична погрешка сто грехова за собом вуче, каже један славан Англез, а гл. народниј одбор, на кога су целог народа и Европе готово очи упрете, умољава се, нека овом у Срему злу, колико може, од стране своје помогне и притиче, да се прави и искрени народољубци и поштени људи, а не којекакви пролетери, трчилаже, и кои су за сплетске адвокатске уапшени, и из места као народу опасни људи протеривани бивали, у градомеђске службе понамештају, по оном: aut virtus nomen inane est, aut secus et pretium juste apetit honestus vir. – На последку и то приметити теба, да народ у Срему сад читаву кумпанју чиновника вармеђски, има, и ни један пролетар остао није, кои се није у службу вармеђску укрцао. Ови су и сами себи, без питања народа, и грдне плаће определили, тако, да кукавна раја до 200.000 фр. само у касу кућевну вармеђску за њиово обдржавање плаћати мора, изузимајући друге домаће трошкове. Та за Бога, шта ће засад две седрије, кад ни једна посла нема, а чиновници, кои су и онако по већој части Мађарци и шварцгелбисте, бадава плаћу вуку, ваљда зато, што туром клупе деру. Та кад у Срему на 100.000 душа 80 и више чиновника вармеђски има, то по освојењу војводовине, које далеко није, у самој бачкој гардомеђи, која 400.000 и више душа брои, најмање 300 и више вармеђаша бити мора, па ко ће толике новце, да се само ова чорда вармеђаша издржава, најамити? Правда мора бити брза и јефтина, а судија свакиј под строгим одговором, које се најлакше и напростије постићи може чрез пороту. Пороту, и опет пороту браћо Сремци иштите и уведите, а не мађарске седрије, ове шпанске инквизиције, које су нас до сад не мало глобиле, а многога на штап просјачкиј довеле, и шта више, ни крива ни дужна са овога света тајно на онај оправиле. Правду уведите, ако желите да војводовина дуговечна буде, и не пропадне, као негда деспотовина, и да и друге вере и народа људи с нама живити пристану. Јер са седријама мађарскима и оваким људма, какви су понајвише вармеђаши сремски, далеко се доћи не може. – Justitia enim est regnorum fundamentum, – а не сила и мач.
– Један Народобранитељ.
« Last Edit: August 10, 2019, 07:31:11 am by JASON » Logged
Pages:  1 ... 101 102 103 104 105 106 107 108 109 110 111 112 [113] 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.054 seconds with 23 queries.