PALUBA
August 23, 2019, 10:59:56 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: If you are experiencing problems during registration process, please contact us on flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 109 110 111 112 113 [114] 115 116   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 195506 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1695 on: August 10, 2019, 07:13:10 am »

Дописи.

Из Фрушке Горе, 26. Септ. Дошавши јуче из Вукувара, где сам при јавној продаи ствариј познатог народног издаице, и бившега великог поджупана сремскога, Житавја, прилику бити, видити и искусити имао, како Мађарци вaрмеђаши, истога издаицу Житваја и другове покровителствују, и целу продају тако отежу, будући да и саме ствари, које су истиј дан продати могли, на чудо свију присуствујући, разпродали нису. Ваљда желе, да Житвај и другови између тога времена ову конфискацију преко мађарскога екс-мистериума уништоже, ал' ијм се та жеља, ако Бог да и срећа јуначка, никад испунит неће. – Да се Житвајова и другова маса неупутно упавља и израђује, то свакиј припознати мора, ал' да с њиове ствaри у полак зиме и кроз читаву готово годину продају, то само глобаџије вармеђаши и аритократе за упутно наћи могу, свакиј поштен и честит човек никада. Та њима је само стало, да њиов џеп са грдним дијурнама напуне, зато се и отимају за солгабировство и јурасорство, а Житвајови повереници, коима се, као што је обштепознато, он ни косом на глави изплатити неможе, макар ни паре не добили. – Не би ли боље и паметније било, да се цела маса Житвајова и другова по пропису, о стецишту повереника гласећем, управља, и да се рок стецишта преко главног народног одбора по целој краљевини прогласио: тим би аристократе вармеђаши јавно засведочили, да они главниј народниј одбор за своју вишу јурисдикцију припознају, и да су своју стару ћуд и глобење оставили, и у нову хаљину света преобукли се. – Та за Бога браћо! докле ћемо тако по мраку тумарати и све једнако држати, да је сва Сократова мудрост у кечкеметски јуриста и бечки мажичизма! Ми ако и имамо рат са непријатељем народности наше, немамо са Житвајовим и другова кредиторима, – ови треба да дуг свој докажу, и да се најпре и најпре намире, били они Мађари, Чивути или Србљи, али шта ћемо кад људи никад неће даље од носа да гледе, и при последњој вармеђској у Вуковару 30-г Августа обдржаваној скупштини допустише аристократима, те ови опет своје понајвише жуто-црнкасте креатуре за чиновнике вармеђске, без свакога питања народа, пометаше, и тако народ србскиј за цело ово време, од како се за народност своју јуначки бори, за себе и личну слободу своју још ништа није изпословао, а потоком крв његова на све стране тече. Сиромашниј народе! та зашто се даш од аристократа и жуто-црни вармеђаша тако за нос водити, та није ли ти доста, што ти крволичниј Мађар хоће веру праотаца твои и народност да утамани, поверио си твоју личну слободу и имање аристократима, спаиским чиновницима, пролетарима, и протеранима сеоским биљежницима, бечким мажичизмама и кечкеметским јуристима, онима истима, кои су оцеве и дедове твоје, да и самог тебе до јуче у тежке робства ланце, окивали, и немилсотиво батинама млавили, да ти и то мало мозга из костију изсисају Та није аристократ никад правиј народниј човек био, ако ми неверујеш, погледај на садашњу војну нашу. Где су наши толики генерали, полковници и штабални милитарски чиновници, кои су понајвише титулама баронства или племства украшени? Нема ни једнога с нама, да нам барем саветом војеним, ако већ неће јуначком мишицом својом, у овом за народност нашу тежком боју помогну. Где је кои од аристократа? Нема га; ови гледе, да пограбе само вармеђске службе, – пак да служе sibi et abdomini sou, а народу да заповедају, вери пак и премилој народности шта Бог даде, и кои су из почетка с нама престали, ти су народ поштено оглобили, пак изневерили. Право каже она народна пословица: 'Неверуј немешу, нога му ноги добро не мисли.' То се засведочило и при последњем вармеђаша сремски намештају. Овде се није тражило људиј честити, изображени и управо народни, но само онакови, кои ће опет помагати аристократима, да народ глобити могу, као и до јако. Коме није познато, да су понајвише биљежници местни са солгабировима највећма народ глобили, тај нека узме окружија румскога, товарничкога или кога му драго другога, местне записнике и нека загледи, па ће се лако уверити, – па опет аристократе солгабирови такове људе себи за спомоћнике узеше, да ијм још бољма народ глобити помогну. О tempora! O mores! – Аристократе пак приписују себи, да су 30 и више година у вармеђи служећи за род и народност заслуге стекли, може бити глобећи и млавећи толико година невин народ, и чашице о ручковима при обдржавању спаински судова изпијајући, пак онда онакови угријани удри по раи. Али и спаински служитељи особито су код народа заслужни људи, прво што су помагали спаијама народ глобити, а друго од народа земље, пак и саму сиротињу, под видом кадуцитета, пупиле, и другим којекаквима у небо вапијућима неправдама отимати, и тако себи и имену своме у овима пословима вечитиј у народу спомен стећи. А било иј је и такови, од кои ни једна женска сирота, чим је пунолетна постала, пре сиротињу своју из касе спаиске примити није могла, док своју девојачку чест њиовој скотској жељи жертвовала није. Па сад су сви ови званијама јавним украшени! Ово само браћи мојој Сремцима мимогред напомињем, да при првом избору чиновника вермеђски, кои ће за навек трајати, добро очи отворе, и да ијм се не засену од шупља блеска немешкога, јер једна политична погрешка сто грехова за собом вуче, каже један славан Англез, а гл. народниј одбор, на кога су целог народа и Европе готово очи упрете, умољава се, нека овом у Срему злу, колико може, од стране своје помогне и притиче, да се прави и искрени народољубци и поштени људи, а не којекакви пролетери, трчилаже, и кои су за сплетске адвокатске уапшени, и из места као народу опасни људи протеривани бивали, у градомеђске службе понамештају, по оном: aut virtus nomen inane est, aut secus et pretium juste apetit honestus vir. – На последку и то приметити теба, да народ у Срему сад читаву кумпанју чиновника вармеђски, има, и ни један пролетар остао није, кои се није у службу вармеђску укрцао. Ови су и сами себи, без питања народа, и грдне плаће определили, тако, да кукавна раја до 200.000 фр. само у касу кућевну вармеђску за њиово обдржавање плаћати мора, изузимајући друге домаће трошкове. Та за Бога, шта ће засад две седрије, кад ни једна посла нема, а чиновници, кои су и онако по већој части Мађарци и шварцгелбисте, бадава плаћу вуку, ваљда зато, што туром клупе деру. Та кад у Срему на 100.000 душа 80 и више чиновника вармеђски има, то по освојењу војводовине, које далеко није, у самој бачкој гардомеђи, која 400.000 и више душа брои, најмање 300 и више вармеђаша бити мора, па ко ће толике новце, да се само ова чорда вармеђаша издржава, најамити? Правда мора бити брза и јефтина, а судија свакиј под строгим одговором, које се најлакше и напростије постићи може чрез пороту. Пороту, и опет пороту браћо Сремци иштите и уведите, а не мађарске седрије, ове шпанске инквизиције, које су нас до сад не мало глобиле, а многога на штап просјачкиј довеле, и шта више, ни крива ни дужна са овога света тајно на онај оправиле. Правду уведите, ако желите да војводовина дуговечна буде, и не пропадне, као негда деспотовина, и да и друге вере и народа људи с нама живити пристану. Јер са седријама мађарскима и оваким људма, какви су понајвише вармеђаши сремски, далеко се доћи не може. – Justitia enim est regnorum fundamentum, – а не сила и мач.
– Један Народобранитељ.
« Last Edit: August 10, 2019, 07:31:11 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1696 on: August 10, 2019, 07:18:47 am »

Обзор.

Аустрија. Од стране Русије обећана је Аустрии велика помоћ, ако би се због Италије са Француском зартила. Тако исто говори се, да ће се сад због последње бечке буне из свију провинција војска противу Беча кренути, па да се неби Галиција побунила, доћи ће тамо, на молбу аустријскога кабинета, колико год узтреба, из Русије војске и ставити се под команду којег аустријског генерала. – Сабору бечком предложено је, да се за изравнање међусобни одношења народа аустријски сазове један конгрес, на ком би сви ти народи представљени били. Ову спасителну и мирољубиву идеу сада владајући Франкфуртовци још нису примили, ако и увиђају њену потребу. У Бечу влада највеће замешателство, нит' се зна ко пије ни ко плаћа. Сабор је сву власт преотео, народ се сав наоружао, ал' царска војска држи варош у обсади; Јелачић-бан стои на врати Беча, и све више подкрепљенија добива; Виндишгрец из Чешке и Моравске долази с другом војском; до 17-га р. Окт. није дошло до сражења, за сутрадан очекивала се битка. Мађари, под предводителством Кошута, дошли су Бечлијама у помоћ и настанили се у Фишаменту. – У Бечу је пукао глас, да се народ у Прагу побунио и оружницу освоио, па да иде на Беч. – Посланици саборски, због тероризма простоте, којем је сабор изложен, разишли су се скоро сви, и пошиљатељи су овај поступак њиов одобрили, а остало иј је само 140, и то све сами Франкфуртоваца, и некои занешени Пољаци. По закону сабор сад неби могао никаква заседанија држати, јер да заседаније силу законодавствену има, мора иј 192 присуствовати. Чешки посланици издали су проглас, где све разишавше се посланике, кои су већину сачињавали, позивају, да се 20. р. Окт. скупе у Брну, у месту, где се ни војске ни бутновника бојати немају, и ту сабор да продуже. Надежда је, да ће се за подпуно заседаније нужниј број посланика скупити. Сва је прилика, да ће се аустријскиј сабор преместити у Оломуц. Словенци у Илирии побунили су се и прете Бечу.

Угарска. По Кезлењу против заробљени ђенерала Рота и Филиповића одређено је криминално изследованије. (Бог да прости!) Поменута двоица – сиреч – ухваћени су као наоружани, нити су се – као што неки мисле – својевољно у робље предали. (Добро ови неки мисле, јер иј бећари неби заиста могли ни победити, а још мање живе ухватити.) Међутим остали официри остају као војено робље, кои ће по свршетку рата у своја отечества бити поодпуштани. По известију једном, на учредника Марцијуша од 14. Окт. управљеном, отмени чиновници мађарски из Будима беже, – а ти су: Фр. Најмајер, Михаил Ненки, Антоније Шпиц, Паво Трифунац, Виктор Гемери, Владисалав Лакатели, Грл. Фр. Надждк, Антоније Кеслерфи, Јован Кеслерфи, Јосиф Маркер. (Ето ти кукавниј – срамно преварениј народе мађарскиј живог примера! Отмении и паметнии људи недају се обманутима бити од крвожедног занешеног Кошута. Они предвиде пропаст отечества, патњу народа у Коштутовој политици, па се уклањају, да несрећу народа очима негледе. Опаметите се браћо, да после касно небуде. Еј Кошуте, несрећниј Кошуте, грех на твојој души!  У.)

Ердељ. Саси и Румуни у Ерделю одбацили су унију са Угарском и ставили се под министерство скупне монархије аустријске. Због тога су 30. пр. м. у Блазендорфу, где Румуни сабор држаше, на ком иј је до 60.000 било, сви мађарски закони и наредбе мађарскога минситерства и вармеђа свечано спаљене. У Херманштату је 2. т. м. држана скупштина, где су Саси и Румуни узајамно себи верност заветовали. Ко год оруже понети може, тај га добија од генерала Шултера у Херманштату. Румунске регименте све су на оружју и ступају већ против Мађара.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1697 on: August 10, 2019, 07:20:37 am »

Србске Новине, бр. 92. од 15. Октобра 1848.

Бечка револуција од 24. Септ. тек. год. и Славени.

Немачко мађарска револуција против славенства још траје... Из Беча још ништа известно... Цар бежи – незна се где је... Династија усколебана... Јелачић-бан све једнако под Бечом, ништа неделајући... Мађари и Немци листом се подигли... сва Немачка лети ијм у помоћ... Највећа опасност за Славене...
Ове мисли обузимају данас славенског политичара, о њима се свуда говори, о њима пише по журналима славенским. Под Бечом ће се решити судбина Славенства. То је света истина. Падне ли Беч, дићи ће се Славенство; одржи л' се Беч, пашће Славенство. То се уобште тако узима. Зато су нам очи свију на Беч управљене; с нестрпљењем изчекујемо сваку вест – неизвестност испуњава нас страхом. А је л' овај страх основан? и је л' баш истина, ако се Беч одржи, да ће славенство пасти? Ја мислим, да с поуздањем рећи могу, да се од Беча немамо ништа страшити. С одржањем Беча пашће царство аустријско, а не Славенство. Беч хоће силом да је немачкиј, неће да принадлежи цaрству аустријскоме, но царству немачкоме којег је столица у Франкфурту. Војска дакле царска под Бечом није за Беч, већ за Франкфурт, а у Бечу има пасти Франкфурт, а с Франкфуртом царство немачко. Борба је под Бечом за живот немачкиј. Немци, како новине јављају, долазе Бечлијама у помоћ, они народ свој за себе фанатизираше, те се креће у крваву борбу против Славена, кои Бечу не даду под царство немачко… Нека иј; тим боље за нас: тим ћемо и ми моћи наш народ фанатизирати за ствар славенску, тим ће имати право и остали Славени помагати аустријскима. Ту је боја народа, а не држава!
Немци у своме угријаном фанатизму заборавише, да Славена има и изван Аустрије, кои овима неће дати пропасти. Коим год правом они из Франкфурта, Баварске, Пруске, и т. д. долазе помагати Бечлијама, тим истим правом помажу Србијанци својој браћи у Угарској; тим истим правом, као што нам новине донеше глас, прелази руска војска у Галицију. Запитаће когод: а шта ће та руска војска? хоће ли она да помогне Немцима и Мађарима против устајући Славена? Ја  одговарам: никако! Војска руска, ако је истина да је у Галицију прешла, ил' да ће прећи, помоћи ће цару аустријскоме против пресилија немачко-франкфуртскога, и против коварства мађарскога; а будући је у интересу Славена, да Франкфурт падне, и да се Мађари покоре: то ће посредствено помоћи и Славенима аустријским, кои још к томе од цара свога неодступају.
Познато је свакоме, да Немци хоће Аустрију своме царству да подвргну. Због тога је и последња револуција у Бечу учињена. Ово је сад главна ствар, и мађарска се у њој губи. Од њенога решења зависи и решеније Мађарске. Падну ли Немци, пали су и Мађари. – Питање је сада: може ли до сада независниј цар аустријскиј трпити, и јел' у његовом интересу, да му заповеда министериум франкфуртскиј? Ако се Аустрија томе подвргне, то ће пасти са степена прве силе европске, неће бити више царство аустријско, биће само частица великога царства немачкога, биће status in statu; тако дакле цар аустријскиј изгубиће своје европско значење, и онда ће у Европи штогод важити моћи тек као краљ мађарскиј. То Мађари увиђају добро; зато се Немаца и држе, јер ће тим постићи давнашњу жељу своју, да на развлинама царства аустријскога подигну царство мађарско.
Предложениј франкфуртском парламенту устав царства немачкога гласи, да министерство царства немачкога, т. ј. франкфуртско, има своје посланике, конзуле, агенте и т. д. у свима иностраним земљама, владатељи пак држава немачки да држе такове само код дворова немачки; трговачке трактате, уговоре мира и т. д. са иностранима државама закључаваће рајхсфервезер као глава царства немачкога, државе пак немачке могу таково што само између себе закључавати, а ништа са државама иностранима. По овоме изгубиће се до сада сарешавајућа реч Аустрије у дипломации европској, и она ће у ваги својој јако пасти, а на место њено ступиће Немачка, која ће за династијују бити nulla, а Мађарска, с којом ће династија нешто важити. Династија дакле сама по себи тим ништа не губи; што изгуби код Аустрије, то ће добити код Мађарске, и као велика мађарска сила заузимаће у Европи опет онај степен, кои је заузимала као велика сила аустријска; она на тај начин може сасвим равнодушна бити: ал' друге су незгоде, које јој не даду равнодушном бити, ако не жели, да поред две столице на земљу седне.
То већ стои, да династија аустријска хоће себе да одржи, било то владом абсолутном или уставном... Сва она хука и бука о камарили и реакции за разумне је људе права будалаштина. Стариј абсолутизам у Европи је корен свој изгубио; народи европски су сазрели: они не требају више туторства. То је династија аустријска искусила, и зато њој сада није стало до начина владе, већ само до владе, ако ће ова ма какова бити, т. ј. она хоће себе у царству да одржи. Но хоће л' се моћи одржати, ако подпадне царству немачкоме? Ја велим, да неће. – Нећу да спомињем, да се 20 милиона аустријски Славена опиру царству немачкоме, нећу да спомињем ни оне тежње за републиком, које се данас показују међу Немцима и Мађарима, где свака династија изчезава; но наводим само, да ће јој се све силе европске противити, ако пристане на царство, каково Немци хоће да имају; и она би се онда заратила са свом Европом, а срећа је рата врло неизвестна, тим више пак за династију аустријску, јер се већина њени народа, као што реко, царства немачкога одриче, па кад би она на силу у то царство ступити хотела, то би наравно следство било, да ови народи од ње одпадну и прилепе се оној страни, која је царству противна.
Знамо, да Француска под собом држи једну част Немачке – Елсас; хоће ли Англија трпити, да немачке галије сметају њеној трговини на мору? Је ли у интересу Русије, да Немачка постане царством великим, које би, како су Немци и онако Русима ненавидни, у сајузу јоште с коим другим, њој кадгод квара нанети могло, н. пр. Есланд, Курланд и Финланд завојевати? А шта вели Порта? Зар она незна, да Немачка, ради распрострањења своје трговине, одавна руку пружи на Влашку и Молдавију и на 'величествениј' Дунав? зар она незна, да Мађари скоро сваке дијете натеривају свога краља, да ијм освои Србију и Босну? Неће ли се дакле и она, као и све друге преднаведене силе, противити великом царству немачком, великој краљевини мађарској? – Која је до данас сила већ припознала рајхсфервезера немачкога? и која је ступила у дипломатичну свезу са министерством фракфуртским? Ни једна. Јесу ли и сви немачки владатељи сугласни, да се подчине Франкфурту? Нису. Минситерство франкфуртско издаје наредбе владатељима немачким: ко га слуша? Нико. Шта се дакле имамо бојати Франкфурта, – Беча? Будимо решителни, имајмо духа постојанства: па ће све добро бити.
Обште је узето данас правило у политици европској, да се равновесије сила обдржи, а ни једној држави да се распрострањавати неда. Тако ни Немачка неће већиј ториториум, већу силу добити моћи, него што данас има. Све планове занешени Франкфуртоваца и заслепљени Кошутоваца поквариће један протокол дипломатичне конференције у Лоднону ил' Петрограду!
А зашто се Славени противе царству немачкоме? Славени, држећи се науке: suum cuique, немају ништа против царства немачкога, кад би се оно простирало само на границе земаља немачки, кад би оно заузимало само оне пределе, кои по природи Немацима припадају. Ал' Немци, незадовољни простором од Бога ијм дани земаља, по давнашњој навади својој хоће да прогутају и земље славенске; није ијм довољан њиов народ, но хоће и народ славенскиј под собом да задрже, народ, кои ни масом ни интелигенциом Немцима ни у чем не уступа. Под владом немачком Славени би, као и до сада, били без живота политичкога, били би морално мртви. Оваково немачко царство гроб је за Славенство. Славени, имајући живе спомене своје негдашње величине и славе, опомињући се, да су и они некада били народ самодржаван и независан, опирући се претензијама немачким, оно само траже, што Немци ишту за себе; они хоће да су, као и Немци, народ самосталан и независан. То је узрок овога одпора царству немачкоме, кои се данас међу Славенима показује. Данас кад је време настало, да се државе не деле по горама и рекама, већ по језицима народа, Славени ће словом и делом, умом и мишицом, прахом и оловом поглотању немачком опрети се, и живот свој народниј спасти. Двадесет милиона аустријски Славена неће се дати прогутати, неће ијм то ни шестдесет милиона други Словена допустити, et si fractus illataur orbis!
Зна династија аустријска, кад би силом хотела царству немачкоме пристати, да би, осим противећи се сила европски, још и у кући својој 20 милиона непријатеља имала, кои би јој ласно леђа окренути и са осталом браћом својом сајузити се могли. Зна она добро, каква јој одтуда опасност предстои! И зато никако није у интересу њеном, да себе подвргне царству немачкоме, нити да Мађарима, кои се само зато слажу са приврженицима овога царства, да себе на супремации у Угарској одрже, осилити се даде. Она ће да влада великим, независним царством аустријским; ал' зна, да то сад бити не може, ако неприоне к елементу славенском, једином преважућем и силном у читавој монархии. С тога је у последње време и почела Славенима пријатељити; с тога је и Славенима, у Угарској борећим се, помагала; с тога је и сада војску око Беча скупила. Под Бечом истина решава се сад судбина Славенства, ал' се решава и судбина царства немачкога. Ако падне Беч, пашће цаство немачко и преважућиј до сада елемент немачкиј у Аустрии; одржи ли се Беч, пашће царство аустријско, а не Славенство. Династија ће онда, јер је у интересу њеном – да себе спасе, Славенима се предати, помоћу Славена са Немачком рат водити, у ком ће је и друге силе, јер је у интересу њином – да се Немачка не осили, подпомагати. И у том случају предстои нам рат европскиј, из кога ће, као што видисмо, Славени победоносно изићи... Борба ће, истина, бити очајателна. Немци ће се на смрт ил' живот борити: ал' и Славени неће пропустити, да ијм старе дугове не исплате!... Немци у борби овој пасти морају. То ће бити наплате за њиове грехе, које су Славенима починили. 'Само умереност може народе да усрећи, а свако преузношење има за собом своју Немезис; то учи историја од Херодота до најновии времена. Свака неправда и неподобност, свако холо присвојавање, свако непријатељско раздраживање, свако неверство има собом или за собом своју казн, што доцније, тим ужасније и озбиљније. Кривице отцева скупљају се скрушавајућом тежином над децом и унуцима. Греше ли народи, то ће плаћати и плаћати тако дуго и тако тешко, док више неузгреше.'  Овако је учио мудри учитељ човечности Хердер свој народ немачкиј; ал' неимађаше кога. Немци су грешили и греше Славенима, и сад ево наступа време да плаћају! ... Они су своју кулминације точку прешли, а свакиј народ, кад на ову дође, пасти мора. Тако су прошли Египћани, тако Грци, тако Римљани. Свакиј народ, као и појединиј човек, има свој век, младост, јуношество и старост. То Бог наређује. То је природно. Стари Египћани уступише младим Грцима, стари Грци младим Римљанима, стари Римљани младим Германима, а сада ред дође на Славене: стари Немци сад морају уступити младим Славенима, да они на пољу човеческог изображења даље делају. Славени, данашњиј је век наш! Ми смо Богом позвани, да изображење човечества усавршимо, да слободу света оснујемо! Не одвраћајмо слух наш од божијег гласа! Бог је с нами! Зато на ноге јуначке, па да буде воља божија!  - М. Н.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1698 on: August 10, 2019, 08:42:36 am »


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1699 on: August 11, 2019, 07:01:00 am »

Славенско-мађарско боиште.

Р. Из Карловаца, 5. Окр. Народниј наш главниј одбор особито је енергично и живо од јуче почео дејствовати, нарочито од како у Н.- Сад душманскиј комисар Бети дође и мађарска солдатеска у Варадину фанатизирана беснити и официре везивати поче. Карловцима је заиста највећа опасност предстојала; али како се мени види, никад неби срећније за нас ствар и са Варадином свршила се него сад. Војска мађарска, међу собом разкомадана и несугласна, без официра и вође, пијана, с јуратима некима, диже се. А напротив наши сви листом, и мало и велико у највећем одушевљењу, све лети у стан, и жељно дочекује непријатеља, кои се међутим натраг вратио. – За Рота се чује, да се за 60.000 фр. сребра од Мађара дао подкупити, и биће по свој прилици истина, јер је тај човек посве невежа био, а друго нашем вероисповедању највећиј непријатељ, те је од папе због уније проклете и добио орден. – Од овдашњи римокатолика сутра купи се оруже, јер су нам посве подозрителни.
С боишта нема ништа ново. Бечка је пошта изостала. Из Загреба смо разумели, да су Хрвати навали Мађара попустити и Међумуре засад оставити морали, повукавши се на границу Хрватске. Ал' неће дуго овако бити. Граничари се из Италије враћају; један батаљон Оточана већ је стигао у Вараждин, – чим се сви искупе, одма ће на ново на Мађаре ударити. – Војвода србскиј издао је заповест, да се србска војска за сада, до даљег расположења његовог, у дефезивном стању држи.
* Лист је наш већ био под тиском, а дође нам из Карловаца вест, да су Мађари 12. т. м. нападали на Сериг и Темерин, где су хотели на ново ове позиције заузети и своје логоре поставити, но лоша ијм срећа би, јербо су иј Срби у три маха потукли и одбили. – У исто доба дошла нам је и бечка пошта од 19. и 20. р. Окт. Ново ништа нема, све једнако стара неизвестност влада. Војска стои на врати Беча, ал' ништа не дела, изузимајући, што је путове затворила, те ни од куда ране не могу Бечлије добити, па ће иј ваљда глађу да покори. Мађари, прешавши на границу аустријску, вратили су се натраг, јамачно ће бити у следству предпоменуте ноте руске. И бечки већ листови наговешћују интервенцију руску. – Мађарски гардаши ови дана потукли су Србе у Сегедину и Сиригу. – Бановога комисара у Славонии, Јосифа Буњика, Кошут је наредбом од 12. Окт. прогласио за фоглфрај.

Најновије. Управо сада разумели смо, да је на глас, да мађарска војска прелази границу аустријску, да би бунтовним Бечлијама помогла, од стране Русије угарском правителству нота дошла, у којој му препоручује, да мађарску војску с места из аустријске области натраг врати, иначе ће руска војска од 50.000 у Угарску ући, да за краља у његовом мучном стању посредствује. Једна част ове војске већ кажу да је у Галицију прешла. Иста такова нота говори се да је дошла и од стране Француске и Англије. И заиста 'Кошут Хирлапја' у последњем броју своме од 20. р. Окт. већ јадикује о интервенции англијско-француској! 
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1700 on: August 11, 2019, 07:07:17 am »

Дописи.

Из Срема, 2 Окт. Она гг. чиновници, кои су највећу ролу при наименовању чиновника сремске жупаније, после народног покрета досад, играли, а кои су чланови од 'ancien regime,' јесу, као што је обште позанто, такови људи, кои су знали из мртви харинга живот и душу сисати. Тешко је њима било заборавити на сладке залогаје, зато су гледали, да се на влади одрже, а то су могли само тако учинити, ако народни представници при наименовању не буду участвовали; ако се они између себе сложе, и службе међу собом својом по већој части браћом поделе; знали су они врло добро, да, ако народ при наименовању участвовао буде, они 'с богом остај' певати морају. Мненије је публично највећиј и најбезпристратнии судија против њи, и ми се подпуно надамо, да ће наипаче горепоменута господа грехе своје увидити, дух времена познати, безпопуларно положење своје разумети и с миром уклонити се. У противном случају ништа нам друго неостаје, него читуљу млогочислени грехова њиови како преузв. бану тако публикуму јавно предати, кои ће безпристрастно над њима пресуду осуђени за цело изрећи. Приметити нам ваља, као истине почитатељима, да има неколицина особа, кои су заиста на свом месту, и јавно уважење заслужују, ал' то су по већој части они, кои досад никаква званија одправљали нису. Овде стара аристократија још царује.
Доказати морамо, да је число чиновника у жупанским судовима велико, превелико. Преузв. бан наименовао је у главној скупштини, у Илоку дана 9. Јулија о. г. држаној, судије за два велика жупанска суда, кои ће у место укинути спански судова, у Руми и Вуковару, судити и делати. За свакиј суд определио је 4 приседатеља с годишњом плаћом од 600 фор. ср. (у пређашње време имали су плаћени приседатељи 200 фр. ср.). Чујемо, али нејемчимо, да је преузв. бан магистрат жупанскиј са споразумљењем главн. одбора организирао. Као што је свеобште познато, главн. одобру ово наименовање чиновника није било по вољи, нит' је хтео владу ову жупанску припознати. На перорације жупански чиновника, кои су се у Карловци скупили, споразуме се комисија главног одбора са чиновницима жупаније дана 22. Јул. о. г., да осим 4 од народа (?) изабрани судија, наименује главниј одбор за свакиј великиј суд у Руми и Вуковару још по 2 приседатеља, које је исто у главн. одбору под № 2110 истог дана потврђено. Преузв. бан није знати могао, – особито ако се са одбором, као што се говори, споразумео, – да ће глав. одбор число приседатеља умложити, нашао је, да су 4 приседатеља у сваком суду, – у Руми и Вуковару, – довољна. Друга два приседатеља јесу сасвим излишна, и троше народу, у ово тужно и теретно време, свакиј годишње 600 фор. ср., дакле њи четворица коштају на годину 2400 фр. ср, а сав публикум зна с њима заједно, да су они петиј точак у коли, да седе само зато у суду, да иј је више на броју, и да у седници фигурирају, а за војску су сви способни, non plus ultra. Ако је дакле главн. одбор право имао, 2 приседатеља у сваком суду наименовати, то онда наравно од оне четворице, двоица, кои су за свакиј суд у Илоку наименовани, одступити морају, јер нетреба да на свом челу девизу носе: лези лебе да те јем. Желити је, да глав. одбор, са споразумљењем жупаније сремске, на ово позорност своју обрати, јер с они 2400 фр. ср. могу се, у садашње потребито време, друге нужде, које се здраво осећају, намирити, а судејска админситрација неће ни најмањиј уштрб трпити, а друго ће бити, ако иста господа у таборе оду. Знати још ваља, да садашња администрација жупанска троши на годину 30.000–36.000 фр. ср., дакле за три месеца 8–9000 фр. ср., а касири жупански потврђују, да за ова три месеца, од како је овај ред уведен, нису ни пуне 2000 фр. ср. у целој жупании инкасирали. Нема у народа новаца, свакиј нужду ову превелику осећа. Пак још шта ћемо онда радити, кад се првиј и најважнии пункт садашњег сабора у Карловци, 'да би се порез народниј одма учинио, јер се само на плату воинства свакиј дан 2000 фр. ср. изискују, а касе су нам празне,' у дејство привести има, као што свакиј увиђа, да је ово прека нужда. Одкуд ћемо онда новаца најмити, да дајемо повишене плаће, и издржавамо сасвим излишне судије? Раја све ове чиновнике издржати неможе, друго ће бити онда, кад онај закон, кои заповеда, да 'свакиј житељ Угарске и сајужени страна све публичне терете без разлике равно и саразмерно носити има' у живот, ал' тек 'од Новембра месеца г. 1948. –' ступи.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1701 on: August 11, 2019, 07:09:18 am »

Из Винковица, 4. Октоб. Кад је бригада Ротова одавде отишла, мислили смо да неће много урадити нити цељ своју постићи. Пре неколико дана донесоше мађарске новине глас, да су 1500 граничара у Пешту у робље доведени, и да ће полковник Перцел и на Рота ударити. Сад следује штогод нечувено! Издаја од стране команданта, малодушије од стране кукавица, не-официра (јер то име не заслужују), доведоше војску дотле, да је оруже положити морала. Војници нису у стању били опретити се, јер од 18. Септ. нису плату добивали, а хлебац су по 3 фор. ср. један сами куповати морали, па још да би га било. Е, да чудне срамоте за славонске граничаре! Старе заставе, које су отцеви наши кроз земљу француску носили, дадоше куавице Мађарима, непроливши најпре ни крви! Наша браћа боре се славно у Италии, а ми каљамо ту славу блатом! О, никад нечувенога дела у истории! – Кад се натраг повући морадосмо, дођемо у неку дољачу (ту су нас довели) и смотримо пред вече непријатеља, кажемо генералу-издаици, да буде спреман, на које нам одговори, да опасности нема. Наједанпут пред зору спазимо хусаре, гарду, гренатире, а затим ландштурм, генерал рече опет да опасности нема, одобри Мађарима примирје за 18 сатиј, и тиме ијм да времена, да нам за леђи два моста покваре. Сутрадан умножи се ландштурм, наједанпут покаже се један мађарскиј коњаник с белом марамом, генерал му изиђе на сусет; кад се ми подигосмо да видимо шта ће бити, рекну нам официри: седите! седите! Сад буду и официри одзвани, а кад дођоше тамо, обколе иј хусари, и ми гледасмо (срце ми пуца!), како хусари шарфове официра у зрак бацајући раскидаху и своим коњма за репове свезиваху! Ове кукавице дадоше себи сабље одпасати! О храбри официра! – Кад смо дотле доведени били, да смо из неспоразумљења један на другога пуцали, и поручника К........ра од бродске регименте у рупчаги сакривена угледали, рече један граничар: то су наши предводитељи! Али к ствари. Видећи, да се официри више не враћају, а ми без предводитеља ништа учинити не можемо, положисмо оруже на заповест Мађара. Тако смо се срамотно одвући морали и очима своима гледати, како нам дечурлија наше оруже грабе. 5 застава, 12 топова, кола, пртљаг и 9000 пушака дадосмо себи узети, а ни пушке једне неизбацивши. Упиши историо, да Ozora Brodensibus cannas fuisse! Право вели песма:
Варадинци по избор јунаци,
Градишкани силом потерани,
А Брођани да је више робља!

Тако се сврши наш поход, на којем смо кукуруз и сирове кромпире јести морали, док су издаице наше, официри, код мађарски попова, грофова и племића частили се!

На подножју Фрушке, 9 Окт. Сад је већ куцнуо последњиј час за нас Славене, час живота или смрти. Стиже нам непријатна вест, да душмани наши Мађари намеравају из града Варадина на Карловце напасти. Вестници чим се по благословеном Срему, по богатолистеној гори разаслаше, да остала срца Срба, која на бојном пољу нису се десила, а свакиј час надала се позиву војводе и патријарха свог, листом подигну, одма чим народу објавише, каква опасност милој му светињи горзи, звона наопако ударе, на све стране пушке за знак буне чују се, и за неколико часова сав Срем у движеније стави се, и о! гле одоше Срби небројно на обрану. – Но ах жалости, жалости, и неслого проклета! – Пре два дана дође ми један Србин западне цркве из бродске регименте, и о! шта чу? чујте, сад ћу вам све по реду изказати! – Рече ми худиј овај Србин (незнам другчије да речем): 'Кад смо Драву прешли, под именом ваљда да бана стигнемо, путујући кроз Барању, тамо, амо тумарали смо скоро месец дана, сами незнајући куд идемо. Но кад већ нам ноге изнемогоше, морадосмо се једно осам дана улогорити. После одмора наши предводитељии јавише нам, да ћемо се сад натраг вратити морати. Узрока незнамо. Те ти ми гладни и жедни натраг. Кад стигосмо у један теснац између две планине, али, ево невоље: ту нам Мађари пут прекопали и топове понамештали, да нас побију. Ми прости војници похватасмо подобре бусије, како ћемо се бранити. Мађари опалише неколико пушака на нас, но ми ијм се хтедосмо одзовнути, ал' наши официри рекоше нам: немојте ви децо на њи пуцати, нека они пуцају. И тако ти, мој брате, први наши поглавари одоше Мађарима, нас издадоше, нама пушке одузеше, а официрима нашим, пред наше очи, злато одпараше, пак иј у Пешту одпратише, а нас лишавши 9.000 пушака и 12 топова, као неку марву до Драве попратише и претераше без с Богом пошли.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1702 on: August 12, 2019, 08:31:12 am »

Из Земуна, 11 Окт. Прекјуче у вече дошао је амо из Панчева наш светлиј војвода, Стефан Шупљикац-Витез, човек крепак и честит. Његов дочек овде био је без свакога шума, почем је свако торжествовање забранио, које се је овде, на глас о долазку његовом у Карловце, величествено справљало. При свему томе кад га је дошавша један од суграђана наши словом поздравити хотео, прекине му војвода реч, и показајући руком на стан Србобрана рече: 'Тамо је наш живот, тамо најпре бити се морамо!' Примивши поздраве свију местни надлежателства у своме квартиру, походио је војвода још исто вече г. патријарха, кои се овде бави, а затим и неке отменије грађане. Чим је он дошао, распростре се глас, да ће војени заробљеници из затвора одпуштени бити, које се заиста и учини, јер још јуче 110 заробљеника из Дебељаче, у Банату, видисмо овде по вароши слободне ходати и за повратак у своју постојбину спремат се. 50 други још у затвору находећи се војени заробљеника из Беле Цркве и околини места за кои дан биће такође одпуштени, кои су само зато заостали, што би иј све у једанпут тешко било спровести. Са свима заробљеницима овде се врло човечно поступало као с људма, кои су се у својој несмислености лудоглавим претераним Мађарима завести дали, да своју снагу троше против јуначког народа србског, кои равноправност и слободу, једнаку са Мађарима, тражи. Такође је великодушниј војвода Србима препоручио, да овим ослобођеним заробљеницима при обделавању њиови њива и поправљању њиови у биткама погорели кућа на руци буду, како неби ови људи са своим породицама при наступајућој зими без крова а доцније и без ране остали. Оваково дело заиста само јунаку приличи; пред таковом величином обори Кошуте твоју несмислену главу, а не пред шупљим духовима, кои на твоје празне речи, које хиљаду замешателства и опасностиј за собом вуку, своје лудо задовољство изражавају! – Војвода је забранио износити рану из војводовине, а јуче по подне одпутовао је у Карловце. – По варадинској граници наш јунак Михаил Петровић иде од села до села те казни граничаре, понајвише римокатолике, кои су из логора утекли. – Почем је садашњиј сабор у Бечу изрекао, да закони, које он изда, нетребају потврђења од цара, јер је те законе суверенскиј народ издао, кои су тим самим потврђени; то мислимо, да у овом смислу и избор нашега војводе никаквог даљег потврђења непотребује.  – Б.

Из Монархова у Баварској, 1 Окт. Пре три дана сам дошао овамо и ту сам тај глас чуо, да су се Бечлије покрвили, Латура обесили и да је ћесар опет утекао из Беча. – Овде је врло рђаво чуство узроковао тај догађај – грађани изриком псују Бечлије, а чуо сам говорити, да је баварска војска у приправности, да иде на Беч ћесару у помоћ. – Синоћ је била на свима ћошковима изметута плаката, где се јавља, да су у Бечу војници и народ ђипили на оруже, да бране Мађаре, од Славена, па позива и Баварце да устану на обштиј немачкиј рат против Славена, – но ова је прокламација врло рђаво примљена, – јер овде велика је симпатија за нас – а особито Србље; ја сам од више њи чуо, а особито ме је један тиролскиј свештеник уверавао, да је у целој Баварској и Тиролској чувено србско јунаштво, и да је редко ко у овима земљама, кои србскиј народ не почитује и не уважава. – А да ће у овом рату Србљи надјачати Мађаре, о том се нико не сумња. – Добар је Бог а наши ће се јунаци показати!   – Богобој.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1703 on: August 12, 2019, 08:33:15 am »

Обзор.

Угарска. Мађарскиј лист 'Марциуш Тизенетедике'  од 13-г рим. Октобра признаје, да се природно увидило, да ће се ветрови – почем су Мађари од неколико дана у добрим вестима као риба у води пливали – на неко време окренути. После лепог времена – вели он – мора за цело киша следовати.– Даље јадикује 'Марциуш', бојећи се да ијм таблабировско ратовање зло неиспадне, и тужи се како мађарске вође развлаче делање и одлажу до највеће нужде, а у боју – вели – хитро делање обично победу доноси. (Једа ли се кукавни Мађари још нису освестили па невиде, да се само једном помађареном човеку за љубав у залуд боре, и домаће послове пренебрегавају? не виде зар да су против тако силног Славенства и против самог краља напујдани, па да ијм је немогуће победити. А шта веле браћа из Ердеља?) – По известијама једног курира, Јелачић се у бечким предградијама са аустријским реакционарним четама сајединио. Ето ти плод Могиног ратовања! (Дакле ни ђенерал Мога није ијм добар. ) – Ваљало је гонити Јелачића, и где се стигне потући га, па онда сајединити се с бечком демократиом, и са једним страховитим ударом целу реакциу из корена истребити. (Тако пише 'Марциуш'. Красна је то жеља, изредниј характер! Мађари би, да су у стању све народе туђег елемента искоренили. Чујте народи, па сви на ноге против обштег непријатеља!) – Та и Краус је, министер финансије, још од Метерниховог времена званичник. (Дакле – по жељи Мађара – ваљало би и овог министра обесити? Њима нико на свету није добар. Или би зар желили све старије људе потући, па да Кошутовци само остану? ) – Тужи се даље 'Марциуш', како се на дољно-подунавско боиште од оно доба – од кад су Мађари позорност своју на Беч обратили – ни мало не гледа. По сказивању – вели он – тамо се једва по нешто извршује: около Ст. Томаша таку силу имамо, да непријатељу противстати можемо, али од нападања на шанцеве можемо се неко време одустати. (Можете на вечно одустати, јер шкода је у залуд крв проливати.) Међутим је у Торонталу још у реду нападање села. (Ал' на жалост србски села.)


* Мађарски војници.jpg (502.83 KB. 1160x860 - viewed 6 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1704 on: August 12, 2019, 08:37:13 am »

Србске Новине, бр. 93. од 19. Октобра 1848.

Славенско боиште.

Из Земуна, 18-га Окт. Из Осека добисмо врло жалостне вести. Она невера царска и измет рода србскога, барон Јовић, не само је на граду осечком развио барјак мађарскиј, већ је и гардаше мађарске у град пустио, с коима сад полази у границу славонску, да освои град Брод. Чујемо, да је већ до Винковаца стигао. На глас о овом полазу његовом дигао се у свој бродској регименти ландштурм, и Брођани хоће сад да оперу лице своје, које су код Одоре срамно окаљали. Дај Боже! Мало и велико дигло се на оруже и под Бродом чека мађарске гардаше; јамачно ни један више неће из Славоније главе изнети, а и Јовић ће као нико проћи. Но он има више другова свои; – један је од ови и мајор Чорић, кои је заповедао у логору даљском. Ал' граничари наши уђоше у траг његовом коварству, коим нас је хтео издати, то је било, што је у Осек ишао и с Јовићем се тајно договарао, и Осечанима није хтео помоћи да ћупрју на Драви покваре, и долазак Мађара предупреде; те ти га лепо вежу граничари и у Карловце дотерају. Јуче је био овде у Земуну. Били би га на месту убили, да га други родољубиви официри неизмолише. Боже, кад ли ће издаица између нас нестати! Гроф Елц убијен је од наши граничара, тим поводом, што је по Срему био почео мутити на ползу Мађара. С њиме се угасила Елцова породица.
Будући да Срему нашем сад од стране Славоније велика опасност грози, то се у Шиду на ново логор устројава, како би се непријатељ достојно дочекати могао. Ето сада на место у непријатељској, имамо у својој земљи рат. Ко је томе крив? Историја ће показати! – Загребачка је вармеђа, како нам званично јављају, невере и издаице царске, Благојевића и Јовића, за фоглфрај прогласила. Бог да прости, само да иј хоћемо уловити моћи! – По гласу мађарски новина заробљениј генерал Филиповић осуђен је на смрт, а Роту је из призренија његове старости живот опроштен. Ми на то велимо, да су Мађари из благодарности Рота помиловали, јер ијм је он граничаре издао!
С великим нестрпљењем очекујемо вести из Беча. Тамо су нам свију очи упрте. Ми се надамо, да ће добро бити! Чули сте ваљда, да је Виндишгрец постављен за генералисимуса над целом војском против Беча изасланом. Под њиме су генерали Шварценберг и Ауершперг; а Јелачић, такође под његовом заповешћу стојећиј (!?), иде на Мађаре. – Велику је сензацију код нас причинио глас у 'Обштим новинама', да се војска аустријска у Италии побунила и хоће кући, Да хоће Бог дати да се и наши граничари врате, јер и онако се тамо на саблазан човечества боре за туђина против слободе, а овде би се борили за себе и за слободу. – Светлиј војвода наш, кои је прекјуче из Карловаца амо вратио се, данас је са г. патријархом опет тамо отишао. – 'Вестник' нам доноси глас, да су Мађари обесили у Врбасу бившег вел. жупана бачке вармеђе Јосифа Рудића и новосадског књигопечатара Јована Каулицију, овог последњег зато, што је царскиј решкрипт од 3. т. Окт. печатао!
* Из Беча то је најновије, да је кнез Виндишгрец у следству вишестављенога царскога манифеста под Беч дошао и житељима оправио прокламацију, где варош, предградије и њиову околину у стање обсаде проглашује, сва грађанска надлежателства под војену власт ставља, а за преступнике ови наредба прекиј суд објављује. Но како сабор, тако и обштинскиј савет прогласио је ове наредбе Виндишгреца незаконим; и тако су непријатељства између Бечлија и царске војске отворена. 12-га т. м. по подне бој се започео. Бечлије су се одважили, ил' победити ил' изгинути, и прете, да ће цару одузети круну. На ползу бечкога преврата родила се 4. т. м. у Берлину и Минхену револуција која је међутим у првиј мах војском удушена. Крви се доста пролило.
* Под 19. р. Окт. цар је из Оломуца издао још један манифест, коим својом царском речи уверава народе своје, да све слободе, које је дао, никако не мисли натраг одузети, и зато све оне, кои би противно разносили, бунтовницима назива.
* По најновиим вестима Мађари су Међумуре оставили, па хрватска војска сад опет преко Драве прелази, да га на ново заузме. Генерал Тодоровић са војском својом већ је стигао у Вараждин. Штурт је на ново у Словачку ушао, и народ подигао с већом силом, тако, да је сад сигурном успеху надати се.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1705 on: August 13, 2019, 08:35:17 am »

Манифест моим народима.


* Ferdinand Karl Leopold Joseph Franz Marcelin.jpg (95.41 KB. 568x600 - viewed 3 times.)

Кад ме у Бечу 6-га Окт. учињена безделија нагонише, да оставим варош, кои је позориштем наjдивии и наjневаљалии страстиј постала, могао сам се надати, да преступничко лудило једне части њенога житељства неће дуго трајати. Могао сам од иначе здравога и поштенога чуства житеља моје главне и престолне вароши очекивати, да ће они по силама своима помоћи, да се погаженом закону уважење улије, да се преступници заслужено казне, а у вароши нарушена сигурност за живот и имање брзо поврати. У овом очекивању преварио сам се!
Не само да је зачетницима буне за руком пошло присвојену себи власт страховитом владом, какова у истории само један пример познаје, над вароши утврдити, која је од части страхом ослабила, од части у дивијем беснилу занела се, и тим повратак к законости међу зидовима Беча осујетити, – но и изван ови зидина распрострла се са растућим успехом погибоносна делателност њиови анархички тежења. Са једном, у јавној побуни налазећом се суседном провинциом скопчале су се издајничке свезе, на све стране мои држава вестници разаслали, да под лицемерним изговором, као да ваља бранити у опасност приведену слободу, и тамо, где поредак до сада небијаше нарушен, заставу бунда развију, и моје иначе мирне, закониј развитак слободни установљења изгледајуће земље, изложе страхотама анархије, грађанскога рата и пропасти.
Од како сам ступио на престол, благо мои народа било ми је задатак мога живота. Историја моје владе, историја нарочито последњи седам месециј то ће кадгод посведочити. Али значило би неверним бити дужностима, провиденијем наложеним ми, кад би дуже допустио такова дела, која престол и монархију воде на праг пропасти и на место од мене дане уставне слободе гледати да наступа стање безграничне насилствене владе.
Сећајући се дакле ови дужностиј, видим себе са крвавим срцем принуђена, бунту, кои безсрамно у престолној вароши главу подиже, као и свуда, где би се показао, оружаном силом насупрот стати, и таковиј надвладати, док се сасвим не утиша, поредак, мир и законост опет не поврати, и убице мои верни служитеља, грофова Ламберга и Латура, осветљивој десници правде не предаду.
Да би се ова цељ постигла, шиљем из разни страна монархије војску против Беча, огњишта побуне, и дајем моме фелдмаршаллетнанту, кнезу Виндишгрецу врховно повелителство над свом војском у целоме простору мои држава, изузимајући јединствено ону италијанску, која стои под заповешћу мога фелдмаршала грофа Радецког.
Скупа снабдевам реченога кнеза одговарајућим пуномоћијем, да дело мира у моме царству по собственом благоразсуђењу колико је могуће брзо сврши. Кад се стиша наоружаниј бунт и поврати мир, биће задатак мога минситерства, да у сугласију са члановима конституирајућега сабора законим уређењем до сада необуздано злоупотребљавајуће се штампе, права здруживања, и народне обране таково стање приведе, које, неповређујући слободу, закону ће силу и уважење осигурати имати.
Ова, у сведомости мои дужностиј и права са непоколебимим постојанством учињена закљученија моим народима објављујући, изгледам искрено и силно садејствовање свију они, коима благо њинога цара, њинога отечества, њини породица, и истинита слобода на срцу лежи, и кои у овом мом решенију једино средство спасенија припознају, да је монархија од пропасти, они сами од страхота анархије и од распадања свију дружтвени свеза сачувају.

У  Оломуцу, 16. Окт. 1848.
Весенберг         Фердинанд.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1706 on: August 13, 2019, 09:10:22 am »

Нечувено.

Ко би то мислио, да ће развикани Славени Аустрије, онај народ, кои је како дворем, тако и свима Немцима и Мађарима од векова сматран као непријатељ Аустрије и династије Хабсбуршке, да ће овај народ, кои је у последњим столетијама тек као подмукло живинче на ланцу чамећи, жељно изгледао час освете, на кога се са сви страна подозревало, и кои је као бунтовник од природе означен био; да ће овај тако худо презрeниј народ једина подпора царско-краљевскога уставнога престола у Аустрии бити! Ко би се усудити смео доказивати, да ће цар аустријскиј више наћи љубави и привржености у Славена  с коима се увек као с пасторчадима поступало, него у Немцима и Мађара, на које се са особитом љубави пазило? Ко би то помислио, да ће цар аустријскиј са својом високом породицом,– немачкиј Беч оставити, и најпосле у славенској земљии заклон од навале фанатизиране светине потражити? – То се чини да су маловажни догађаи времена; ал' ми иј сматрамо као знамениту наредбу судбине, ми видимо ланац велики, непрорачуњени последица за политичниј живот славенства, ми се дивимо правцу вечне судбине, и верујемо у једнога све управљајућа Бога!  - З. Н. Н.

Свирепости Мађара у Ст. Бечеју.

10. Паје Курлановог кола и два коња су одузели, и за 3 цванцика продали.
11. Ђурица Божић, кад је ординанац од седам дана изржао, одпуштен на салаш пође, но га гардисте сусретну, коње му зауставе, које заједно с колима одузму, њему кожу с леђа скину, и на путу га оставе.
12. Стевана Руског такођер кола и коња лише.
13. Николе Вилића снају поарају, платно и кошуљу однесу, од кои су 6 кошуља за 5 грошића продали.
14. Марву, с бечејски и сентомашки салаша отерану, по 3, 4 до 5 фор. комад продавали су, и још многу другу беззакону трговину, као славни отечества бранитељи, водили.
15. На Стефана Стефановића салашу снају и кћер два гардисте спопадну, и јако уморене на земљу оборе, и сквернити зачну, које отац увиди, и немогавши се удзржати, залети се к њима, пак једног и другог с мотиком обори; приметивши ово даље находеће се гардисте, зачну к њему трчати, он пак у кући склони се и кроз таван у башту спусти се и у кукурзи прикрје се; женске такођер избегну.
16. Аксу Милованову два гардисте узнемиривати зачну; она да би ово избегла, стане децу окол осебе купити, ови децу од ње отргну, и њу да сграбе, на које она одступи, један од ови безделника збаци хаљине са себе, и наг пође к њој, жена пак напоље изтрчи, и дотле се није усудила у своју кућу ући, док јој муж у вече дошао није.
17. Аце Циганова кћер, још дете, тек у 15 годину наступајуће, на сокаку счепају, и у логор понесу, ова се њеном срећом отргне, и једва прикривком спасе.
18. Самоила Груића снају, као и
19. Пелу Живкову, шестдестно-летну, и седим власима накићену жену, законоломци, мађарски гардаши, да би скотинску угасили жељу, силовали су.
20. Партенија Божковог велику девојку, јако болешћу уморену и изнемогнуту, на салашу пред кућом лежећу, за ноге спопадну, и безчовечно по путу вукоше.
Тавнице су ијм тако теретне, и несносне, да у њима не људи, него најснажнии зверови, дуже времена затворени, живот би свој окончати морају. Затвореник по два, и по три дана ни хлеба ни воде недобијају. Људиј је у свакој тамници тако много, да у њима, као у каквој житној јами, тескоба воздуха забуни и умори човека, кад напоље изиђе апсеник, од тежки мука све се заноси и посрће! Руке сваком несретнику су у затвору наопако везане, па и то још није доста, него кад би иј на поље пустили, па ако би се ком конопац попустио, већма га стежу. О Христијани деветнаестога столетија! О слободо! једнакости и братољубије!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1707 on: August 13, 2019, 09:12:12 am »

Славенство.
(Од Хохулушка у 'Липи Слованској', ч. 5.)


* lipa slovanska.jpg (404.69 KB. 1604x882 - viewed 5 times.)

Великиј, половину Европе обитавајућиј народ славенскиј лежао је досад веригама срамне зависимости, не само у смотренију личне слободе, него и у смотренију слободе народне. Његови угњетатељи гледали су га с презирањем, држали су, да је он за робство рођен, да њима служи, да крв своју пролива за њиову слободу, да оре на њиивама њиовима, да сеје и сади, што више да жње и бере за њиове кошеве, да своим знојем и својом крви храни и брани своје угњетатеље. Што Славенство кроз столетија није давало знаке живота свога, то је дало повод непријатељима његовима к овоме лажноме мненију о њему.
Но Славенство, овај Исполин приправљао се у тишини на дела велика, решителна, он је требао више времена на то, да се освести, да позна себе самог и своје дужности према себи и према осталом целом човечеству уобште, него народи мали, око њега гмижући; он није правоио хуку о своим намерењама, нити о своим делима, познавајући своју величину и своју силу; зато нису могли разумети ови мали народи и народчићи ово његово ћутање, јер они о своим малим и незнатним делима обичај имају хуку и буку правити; и тако се испунила пословица: 'Што мањиј човек (народ) тим више буке и вике, а празан суд звечи.' 
Али као што су била исполинска дела Славенства на пољу вештественом или телестном, ако и на ползу други народа чињена и од други за своја издавана, тако ће исто велика и исполинска бити дела његова и на пољу душевном, одма како се оно спреми на борбу са предсудцима западњег света, како знања и науке на основу Славенства почне одкривати пред светом, и заиста неће мимоићи венац победе и на овом пољу Славенство. Но пре него што би могло к овом делу приступити Славенство, мораће најпре раздробити вериге робства, мораће најпре бити ослобођено тело вештествено, пак да се ослободи дух од уплива туђинства.
Првог задатка свога посла латило се Славенство знатније тек ове 1848. године, премда то нико таити неможе, да је оно давно, предавано већ учинило дела, која би другиј народ за решителна у судбини света држао, но за исполинскиј народ славенскиј биле су то само мале припреме к делима његовима, исполина достојнима, била су то, тако рекавши, само гибања пробуђујућег се из сна; али сад решили су се Славени, да учине првиј корак, а народи, кои су њи досад у јарму држали, већ се тресу пред следствима овог њиовог решења; јер то је истина, да кад Славени као један народ стану дејствовати, онда се цео свет тресе.
Сад су се досадашњи непријатељи Славенства сајединили на једну цељ, то јест, да положе, што је год могуће уже границе развитку Славенства, што више да га, ако је могуће, опет свежу у вериге и јарам, и да га терају да ијм и даље служи.
Будим и Беч прижили су себи руке на извршење овог задатка, подигли су се на Славенство у боју преварном, разбојничком; но Славенство, војујући за своје свето право у боју јавном, благородном и јуначком, разбациће оне препоне; као што чопор паса на лава, краља пустиње, сујетно напада, тако се без успеха подижу издајнички врагови његови на народ славенскиј; истина, они задају Славенству ране, и мисле будале, да ће тим славенству крв изцедити, суде о њему по себи; но док се незраспу врхови бегова крконошки, док се несвали на земљу Криван татаринскиј, док се Урал неразцепи и два света несарани под своим развалинама, докле кршевити брегови балкански непадну на цветнасте ливаде Бугарске, једном речи: докле ће свет свет бити, дотле ће и Славенство живити на страх своим душманима.
Колар је назвао Славенство народом голубовим; ми би смо га назвали народом великодушним, кои уме себе самог презрети и заборавити на своју штету, и кад уважимо његова дела и његове догађаје, видимо јасно доказатељство истине нашег изречења, тако, да су непријатељи наши ову нашу великодушност држали за слабост и неспособност, јер они себичници и тесногрудци нису нас разумели, тако, као што злочинац неможе да разуме врлину и добродетељ.
Но говори се: 'до сад и довде', а то време се већ приближава, у којем ћемо ми рачун правити. Увидило је Славенство, да Мађарима и безлебницима немачкима није стало толико до слободе него до владе и господства! – Тако су бечки Кошутовци свима Славенима најстрашниом смрти претили, и хтели су у нашим заступницима на сабору државном убити и утаманити наш народ. Зато су се Славени уклонили из овог гнезда разбојника и издајнички убица, и сав широкиј свет славенскиј испунио је један глас, позивајућиј на освету против наши врагова. Ми смо вам дали руку к братству и помирењу, али ви сте је одбацили, ми смо хтели слободу са слободом и вашом, но ви хоћете слободу ту, да можете по вашој вољи владати над нама и убијати нас по жељи магновеном разположењу вашем; народ голубова промениће се у народ лавова, он ће бранити своја света права, своју слободу, своју народност и сломиће гордост наши непријтеља тако известно, као што правда најпосле побеђује лаж.
Само крепко стојмо при нашем добром праву, стојмо један за све, и сви за једнога, а навале непријатељске одбиће се снажном вољом нашом.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1708 on: August 14, 2019, 08:13:31 am »

Потребе Далматинских и Бококоторских Срба.

Од времена политическог народног препорођења до данашњег дана прођоше пуних пет месециј, у коима други народи више за себе и народнсот своју урадише и одржаше, него ли за пет других столетија. Дај да запитам браћу моју Далматинске и Бококотрске Србе, шта смо ми за ово толико знатно и преважно време за нас, за народност нашу, за цркву нашу, за просвету нашу урадили; с каквим ли смо чином потомство наше прама нами благодарношћу задужили? Страва ме свагда подузима, кожа ми се јежи, трне ми у жилама крв, кад немоћним гласом одговорити морам: – ништа! сасвим ништа!
Прошасто нестигосмо више браћо! За немарност нашу, за ладност, с којом највеће потребе наше предусретамо, одговараћемо Богу и потомству нашем, које нам прах у гробу благосиљати неће, а заслужили смо укор осталог дејателног света, особито браће наше Срба, кои ако и удаљени од нас, очи своје у нас упрте држе, и мртвило стања нашег тужним срцем осуђују.
Дајте дакле, браћо драга, дајте да помогнемо, у колико се помоћи може, прошастоме злу; дајте да се за будућност постарамо, да нам ова барем тако жалостна не буде и не прође, као тужна прошлост наша! Ја ћу као сународник ваш, као син предрагог ми отечества, вама овђе предложити неке потребе тичуће се народа нашег, које љубави и саучешћу вашем препоручујем, и да се овима својски и што брже у помоћ притече, вас молим и заклињем.
Као прву, као преку потребу нашу, браћо мила! сматрам подигнуће учионица, ако не по свима, барем по имућниим обштинама нашим. Узмите само у разсуђење рођена браћо! да нас у Далмации 100 хиљада чистих овејаних Срба источне цркве има, пак устегните, ако можете, жалости сузу, што нигди, и ни у каквом обштеству сталну школицу у језику нашему немамо! Ја знам браћо, и исповедам, да се за несрећу ову не можете толико кривити ви, колико мрачна и паклена политика падших у дно ада проклетих противника народности наше, кои су вама, до сада забрањивали, да на собствене своје трошке учионице себи подижете. Но, србска браћо! пропадоше притивници наши, изчезоше пред светлошћу божјом, као јутрења роса испред сјајног сунца; а с пропашћу њиовом сину нами зора миле слободе, братинства, и обште једнакости с осталим срећним народима просвештене Аустрије. Употребимо дакле златно ово доба и постарајмо се у колико је могуће, надокнадити штету, која народности нашој, језику милом матерњем нашем, пропашћу грози. Дигнимо, браћо, за сада повремена училишта по обштествима нашим у Задру, Шибенику, Скрадину, Дернишу, Книну, Косову, Рвенику, Кистањама, Врлици, Дубровнику, Котору, Новоме, Рисну, Будви и по свима осталим местима, у коима народ наш станује. Училишта ова нека повремена за сада буду и трошком обштим издржана, док не видимо шта ће сабор бечкиј сврху важног овог предмета одредити: – јер ако се делом обистине изречена начела једнакости свију народностиј, онда се с поуздањем надати можемо, да ће држава установљење и уздржање учионица наших, као и оних других народнсотиј у монархии аустријској, на себе примити, и с таким чином једнакост изречену потврдити и окренути. Ја се уздам, да ће браћа Далматини и Бокези признати и уверити се о великој овој народној потреби, и неће се устегнути нама потребиту помоћ дати. Уфање моје особито полажем у обштества наша по градовима, и у ревност правих наших родољуба, међу коима прво место дајем достојно уваженом старцу г. Јакову Миовићу, коме је Бог тако предузеће његово свако благословио, да је сам у стању у пребивања месту свом Дернишу школу нашу издржати, и ову за будућност обезбедити, а с тим себи вечну славу код благодарног потомства стећи. Но да би успех и намеру моју што прво достигао, обратити се морам на свештенство наше и на младе за свештенство приуготовљене саотечственике моје, те ревност њиову побудити морам, да делом и славом настоје посаветовати и склонити народ, да се својски велике ове потребе века нашег заузме, и с малим жертвама велику корист роду своме прибави.
Што се тиче књига потребитих за почетне ове школе, моје би мненије било, да се такове из Београда добаве, јер из њих ће дете наше чистиј матерњиј свој језик научити; а оне, које је Ординариат наш по вишој заповести с талијанског превести дао, тако су славенским речма начичкане, да би се деца из њих више учила језик матерњиј кварити, нежели истиј учити: јер књиге ове нити су србским, нити славенским језиком списане, већ неразборитом неком смешном спомињујућом на малога крадца Андрију. Да би се пак деца наша увежбала у потребниј за нас славенскиј језик, моје би мненије било, да би се млађи ученици по један час на дан забављали читањем часловца и псалтира, а старии с апостолом и еванђелијем, и њима се читање ово од учитеља на србски тумачило.
Друго, које је за нас од велике потребе, јест, да поглавар цркве наше у пределима овим буде духом и срцем, а не празним речма, Србљин, муж изображениј и у духу просвештеног нашег века за високо архијерејско достоинство воспитан; кои ће код стада свога, не као најемник, док себи бољиј пут отвори, већ као пастир правиј до смрти своје остати, стадо своје милостиво поучавати и од напасти сваке чувати, с њиме скорб и радост делити, – епископ по речма увенчаног нашег певца:
   
    'Пастир људства и водитељ духа
     Избран честит бит' у себи мора,
     Сузи убрус, и тешитељ плача,
     Тако с' нуждним бива за лекара!'

Трећа и најглавнија потреба драга браћо! та је, да се оканемо једном законе мрзости, и да један другога, Србин источне брата свога западне цркве, братском искреношћу загрли, и као једнородна браћа, један другога свету веру почитујући, обште добро скупа уздржати потрудимо се. Помислите, браћо мила! да је досадањиј пакленом руком посејаниј раздор закониј пропаст народности наше проузроковао, а неслога свако нам добро у нику своме уништила: – Далмације рођениј син од клетог туђина наговорен и варан, и различијем закона распаљен, мрзио је досада другог закона брата свога, и поведши се за лукавим врагом кои је од раздора и неслоге наше плод зањ сладкиј, за нас чемерниј брао, и на корист своју обраћао, обшту свију нас несрећу безумно готовио. До тога је жалост ова код нас успела, да браћа наша, Срби римске цркве, тобоже просвештенија част народа, за угодити бољма лукавом туђину, заборавише сасвим народност своју; попримише по градовима и варошима језик туђина врага, а завичаје миле и језик матере своје изневерише и презреше! – ! – Ово се крајње зло истина само по градовима и варошима догоди, и до језгра народа по пољу и сели недопре: – али је допрла и до овога паклена верозакона мржња, која је брата од брата, сина од отца, кћер од матере раставила. Ко се од нас неопимиње жалостних оних времена, кад је сујеверије законо у највећој свирепости својој беснило? – ! – Но далеко буди успомена гадних оних догађаја, кои су крвљу у листовима повестнице народне забиљежени. Заборавимо браћо! на ове прежалсотне за нас дане, и препорођени сада у духу дарованог нам од милостивог цара устава нашег загрлимо се братском искреношћу, и справљајмо себи будућност достојну века нашег, достојну уставне наше слободе. Али за моћи с поуздањем доброг и известног напредка кораке наше управити, треба да нам свештенство наше обои црквиј вођа наш буде; да, господо свештеници! на вас је ред, да у благословеној намери нашој, примером, словом и делом, предњачите. Ви сте једини кадри, у кратко време, трње, које нам на путу стои, уклонити, и с речи вашом утрту нам стазицу справити: – а ми ћемо, вера вам је наша, за вами полетити, и као браћа достојна благословена уставом нам дароване слободе, братиства и једнакости, својски се загрлити.

У Шибенику у Августу 1848.
Спиридон Поповић.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 124



« Reply #1709 on: August 14, 2019, 08:15:17 am »

Обзор.

Аустрија. Сабор бечкиј примио је најпосле оно предложење о сазиву једнога конгреса аустријски народа, да би се ови међу собом мирно
изравнали, и у том послу је цару атресу оправио, ал' ова је атреса тако написана, да се напред види, да Славени од тога конгреса немају се ничем надати. Хоће Немци у Бечу конгрес тај да држе, како би Славене тероризмом бечки лупежа у стеги држали! – Цар је за цело у Оломуцу. Тамо му је дошла била једна депутација сабора бечког и моли га, да дигне од Беча обсаду, но била је врло неугодно примљена. – Беч изгледа скоро као пуст. Што је год отменије и паметније, то је отишло, а остали су само којекакви лупежи и развраштеном аулом и републиканским члановима сабора. И то су ти јунаци, кои ће за слободу да се боре! Како дробе онако ће кусати! – Сабор је бечкиј већ свуда поверење изгубио. – У Бечу је страшна скупоћа.

Италија. Што се Ломбардије и Млетачке тиче, ствар је с њима свршена. Цар аустријскиј даје ијм независимо правленије на основу народности, народниј сабор, народну војску, све градове и једнога вицекраља, кои ће сада бити син надвојводе Рајнера; осим Италијана нико други неможе бити чиновник; само ће Ломбардија и Млетачка припознати цара аустријскога за свога краља и једну част државнога дуга на себе узети.
Logged
Pages:  1 ... 109 110 111 112 113 [114] 115 116   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 25 queries.