PALUBA
March 28, 2024, 02:40:13 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 [120] 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721838 times)
 
0 Members and 4 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1785 on: September 19, 2019, 10:35:27 am »

У Београду 29-га Новембра.

Најважнии догађај у политичком свету данас је оставка цара Фердинанда, и ступање цара Франца Јосифа на престол аустријскиј. Ово је тако важно, да се за сад његова следства довољно ни увидити немогу. Тек време ће показати, да л' је то сада учињено на ползу Аустрије, ил' на њену штету! А зашто је цар Фердинанд круну оставио? То није баш лако погодити. Он у својој оставки вели: 'из важни узрока', а кои су то 'важни узроци', не наводи се. Неки веле, да је узрок болешљилост његова, која му не допушта у данашњем тежком стању државе напрезати се; други опет суде, да није то, јер у држави уставној све је на министре положено, и цар се, кад ови само поврење народа уживају, може сасвим на њи ослонити; него је оно одношење, у које је он сада са заклетвом својом према круни угарској ступио. Он се као краљ угарски заклео, да ће целокупност и неразделимост круне угарске одржати, а сада наступише обстојателства, где је раскидати мора, и тако би имао своју заклетву погазити. Хрвати се од Мађара цепају, Словаци и Румуни такође, Срби одкидају Срем, Бачку, Банат и Барању од Угарске: цар уз ове народе пристати и жеље ијм испунити мора, јер у противном случају предстои му погибељ престолу његовом. Да би дакле престол династи својој сачувао, а и заклетву не погазио: ништа друго није му остајало, него се круне одрећи и предати је ономе, коме истина по санкции прагматичкој припада, ал' кои још никакве заклетве положио није, па тако по слободној вољи увређеним народима задоста учинити може. А зашто није предао круну брату своме Францу Карлу? и зашто се овај, коме би пре пристојала, ње одрекао на ползу свога сина, младића од 18 година, кога је зато још цар морао пунолетним прогласити? Ово се другче објаснити неможе, него ако узмемо, да су томе причина јединствено фамилијарна призренија између чланова династије. Било како му драго; историја ће показати правиј узрок, еле је фактум већ учињен, кои ми сматрамо за срећу народа славенскога у Аустрии. И у томе се неварамо, јер прво је дело новога цара било, праведне жеље Хрвата и Срба услишати. Хрватској је присајузио Далмацију и приморе Речко, поставивши Јелачића-бана за грађанскога и војенога гуверна исти покраина; Србима је патријарха и војводу, патријаршију и војводовину потврдио: истина још немамо о томе званичнога акта, ал' имамо поуздана известија, која нам не даду о истини посумњати. Чему се други народи надати имају, најбоље ћемо увидити из манифеста, коим ступање своје на престол објављује, а тај овако гласи:

Ми Франц Јосиф І. божиом милости цар аустријскиј и т. д.
Будући да се је наш узвишениј стриц цар и краљ Фердинанд првиј, у Угарској и Чешкој овога имена петиј, престола оставио и наш прејасниј господин отац надвојвода Франц Карло наследија престола одрекао, то смо ми прагматичном санкциом позвани, да метнемо на своју главу круну наше државе:
Зато проглашавамо овим свечано, да смо сели на престол под именом Франца Јосифа првога.
Признавајући из властитог уверења потребе и велику вредност слободни и времену сходни уредба, ступамо поуздано на стазу, која нас има довести к спасоносноме претворењу и подмлађењу купне монархије.
На темељу праве слободе, на темељу равноправности свију народа монархије, једнакости свију држављана пред законом и участију народни заступника код законотворства подигнуће се на ново домовина, у старој величини но с помладеном снагом, да буде сграда напорушива бурама времена, пространиј стан за племена разнога језика, које под жезлом наши отаца од векова веже братинскиј сајуз.
Крепко смо решили издржати светлост круне без оскврне, и целокупност монархије без уштрба, но заједно смо приправни делити своја права са заступницима наши народа: зато надамо се, да ће нам Божиом помоћи и слогом народа за руком поћи, те ћемо све земље и племена монархије у једно велико државно тело сајединити.
Тежко нас је допало изкушавање, мир и ред поремећен је у некоим крајевима државе. У једној страни монархије букће и дан данас домаћиј рат. Све су наредбе учињене, да се прибави посвуда закону штовање. Свладање буне и повратак унутрашњега мира, то су први увети, да сретно успе велико ово уставо-творно дело.
Ми се у том уздамо у разбориту и искрену помоћ свију народа по њиовим заступницима.
Ми се уздамо у здраву памет увек вернога сељанства, које је услед најновии закона о решењу подложничког савеза и о ослобођењу земље од бремена почело подпуно уживати права држављана.
Ми се уздамо у наше верне државне чиновнике.
Од наше дичне војске надамо се старој храбрости, верности и постојаности. Она ће нам бити, као што је била и нашим предцима, ступ престолу, необоривиј бедем домовини и слободним уредбама.
Добро ће нам доћи свака прилика за награђење заслуге, која незна за разлику сталиша. Народи аустријански! Ми се хватамо престола наши отаца у озбиљно време. Велике су дужности, велика одговорност, што нам је Божии промисао напртио. Но помоћ Божија пратитиће нас.
Дано у нашем краљевском главном граду Холумуцу на дан другога Децембра године Господње тисуће осам стотина четердесет и осме.

Франц Јосиф.           Шварценберг.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Франц I Аустријски службено је носио овај наслов:
Ми, Франц Први, милошћу Божјом цар Аустрије; краљ Јерусалима, Мађарске, Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције и Лодомерије; надвојвода Аустрије; војвода Лорене, Салцбурга, Франачке, Штајерске, Корушке и Крањске; велики војвода Кракова; кнез Трансилваније; маркгроф Моравске; војвода Сандомира, Масовије, Лублина, Горње и Доње Шлезије, Аушвица и Затора, Тесина и Фурланије; кнез Бертхесгадена и Мергентхајма; кнежевски гроф Хабзбурга, Горице, Градишћа и Тирола; маркгроф Горњих и Доњих Лужице и Истре.



* Franz Joseph I.jpg (180.73 KB, 598x824 - viewed 27 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1786 on: September 20, 2019, 07:30:13 am »

У Београду 30-га Новембра.

Данашњиј наш земаљскиј празник св. Првозванога Андрије прослављен је у вароши овој велелепно. Том се приликом и крстио новорођениј син нашега светлога књаза, и дато му је име Андрија.

Из Беча нам јављају, да је на свечаност ступања цара Франца Јосифа на престол позван био у Олумуц и кнез Виндишгрец и Јелачић-бан, кои су 18-га у Оломуц отишли, а 21-га се у Беч вратили, и сутрадан се на Мађаре кренули. Пожун је јако утврђен; са кућа су сви кровови поскидани и куће по тавану земљом насуте, да иј запалити немогу. И Беч се нешто утврћује: око града су постројене палисаде и шанчеви, и хитно зидају свуда унаоколо великиј зид, кроз кои ће (изван палисада) топови на варош наперени стојати. Из благајнице царске све се драгоцености у Оломуц носе. Бившиј цар Фердинанд отишао је у Златниј Праг, и тамо ће одсада седити; а цар Франц Јосиф кажу, да ће у Беч доћи. И сабор веле, да се натраг премешта у Беч.

Најважније, што нам је данас бечка пошта донела, јест бегство папе Пија IX. из Рима. Он је ноћу између 12. и 13. тек. мес. са француским послаником отишао у Чивитавећију, одкуда је на лађи одпловио у Француску, и до сада већ у Марсељ стигао. Будући се о бегству овом већ 13-га у народној скупштини у Паризу знало, то људи суде, да је папа то учинио у договору са правителством француским. У Риму до 13-га није се мир нарушио, ал' била велика усколебаност. Тамошња народна скупштина прогласила се за сталну, и хоће да сазове посланике из свију италијански земаља, па да утврде слободу и јединство Италије. Говори се, да ће Француска оружаном силом да посредствује за папу. Мутни се облаци опет скупљају.
Из Темишвара послали су нам од тамошњега војенога савета прокламацију, којом се објављује, да ће се сваком, кои би од мађарски бунтовника у своме имању оштећен био, накнада дати од добара, која ће се од участника у побуни узети, а у колико та неби достигла, дометнуће се из царске благајнице. По гласу пештански новина Мађари непризнају новога краља.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1787 on: September 20, 2019, 07:31:25 am »

Дописи.

Из Руме, 10. Нов. Lucri bonus (est) odor ex re qualibet, рекао је један жалостниј римскиј император, кад су му грађани римски пребацили, што он преко слугу свои по улицама градскима псећe блато купити даje, и после исто блато занатлиjaма, кои то за своj посао потребуjу, са хасном својом продаје. Тако исто веле и гдекои чиновници великог суда румског, кои нестиде се пред истим судом, где позвани, да важно званије судија одправљају, под јапунџетом и адвоцирати, и тако покрај јавне роле судија и потајну ролу адвоката код суда истог играти. Зар ови јадни људи, кои достојанство реченог великог суда ногама газити нестиде се, још незнаду, да је време мистификације и варања прошло, а и није никад време за варање ни било, и да варање више обстати неможе, па да ово одма на видило изаћи мора?! Они мисле, пробитачно је и покрај добре плаће, коју имају, и од друге стране каквим таквим начином штогод добити, да се од ти новаца бар трошкови, које кец однесе, покрпити могу. Ја ћу имена ови жалостни и сваког презренија достојни чиновника за сад прећутати, јер поуздано знам, да би они морали одма од стола судејског уклонити се, како би имена њиова јавности предана била; а уверен сам такођер јамачно, да би други врли чиновници ове кукавице, као шугаву овцу, из средине своје таки одлучили, и никад више с њима несастајали се, кои достојанство овог великог судејског тела, особито у ово врме, кад је цео публикум очи своје позорљиво на њега обратио, каљати ни мало посумњали се нису.

У Вуковару, 16. Нов. Данас је смешана комисија почела испите због убијеног грофа Елца. У колико је успела незнамо; ал' мислимо да, колико иначе сажаљујемо онај страховитиј случај, том испиту сад у овим околностима није време. По нашем мишљењу Елцова је смрт fatum, а не смишљено и хотимично убиство, ком је он сам са својом несмотреношћу и малоумљем крв.
Како год што сте јавили, да се Варадин изпражњује и управ од Мађара роби, тако из сигурног извора знамо, да се и из Осечког града све односи преко Драве, и већ је град опушћен; може се казати, да је Јовић царско-земаљскиј иметак Мађарима продао. Најпосле су пре три дана однели телећаке и каише, кои од Бог зна ког времена онде леже. Две су лађе са топовима и барутом однели, сад носе пушке и танад, па ће по свој прилици онда град пуст оставити. Човек, кои је јуче био у Осеку, казује, како се Швабе, које су Баћанија као месију дочекали, сад вајкају, што су угазили; све иј по 10 у кућама на квартиру држе, и пуне ијм куће ушима. Страх је великиј у Осеку, будући да су чули да 7 батаљона граничара нуз Драву к Осеку силазе, осим што иј сад тишти, да су бунтовници против цара; јер су бунтовнике у град дозвали. Тако свако хрђаво дело само се казни. Чујемо да је Житвај у Осеку; у крчми код белог курјака живи. Није ли опет као краљевскиј комисар за сремску жупанију одређен? Добро. Ми ћемо га с топовима дочекати; али без доста топова нека он и неиде. – Усеви код нас и око нас добро стоје. Колера је престала. Из оне стране Дунава туже се Мађари, да је код њи 1 фунта сланине две цванцике, а холба ракије 1 фр., и код нас је до душе оскудост у купусу, ал' ми мислимо да је лашње бити и без купуса него без сланине. – Мађарскиј мајор Вег седи у Бачу, и ономадне је писао амо наше трупе команданту, и вели: 'Браћо Срби! ' а пре 20 дана бомбардирао је браћу Србе у Вуковару! Шта то Мађари ћуд променише? Јесу беде – јесу политичари!

Из Карловаца, 16. Нов. У вашим новинама читали смо с радости обнародовано од вас писмо св. Јелачића-бана и кнеза Виндишгерца, на обштељубљеног нашег светог патријарха Јосифа писано, и надам се, да сте и царево ручно писмо већ досад штампали. (В. прош. бр. н. нов. У.) Овде код нас је већ обнародовано. Из овога види милиј наш народ, да смо на најлепшој стази, и красну будућност пред нама видимо. Ту нас цар сад првиј пут правим нашим генетичким именом 'верним своим Србским народом' назива, и уверен будући, да ћемо непоколебими у верности спрама њега остати, и свако одношење са непријатељем, т. ј. Мађарима, избегавати, тврдо вели, да ће тако праведна захтевања наша (не само жеље) скоро с радости испунити моћи. Заиста се поносити може наш народ, што је у највећем искушењу пре 5 месециј био, и од цара и од Мађара; али је по урођеној му правди, и по аманету стари, славом увенчини праотаца свои и по основу њином у својој прама цару верности непоколебим остао, и не из милости, него по својој заслуги крвавој, праведна захтевања своја очекива да се испуне. Истина да и цар и кнез Виндишгерц и светлиј бан уверавају нас, да ће војводовине териториум и војводу и патријарха народ добити; ал' ми Србљи већ искуством чрез дуга столетија кињени, и при испуњавању наши жеља од Понтија до Пилата шиљани, пак' се опет на последку са празним обећањама морали задовољавати: сад смо већ невере постали, и желили би, да светла круна нас већ једаред са потврђењем праведни захтевања наши, као свој највернии народ, усрећи. Зато је и наша депутација у Бечу отишла обоима војеначелницама, изјављујући ијм, да наш народ жели и хоће да се што скорије, и то још пре похода на Угарску, србска захтевања потврде. Кнез Виндишгрец је нашао за праведно то, и дао ијм је од себе препоручително писмо на цара, с коим су они одма у Оломуц управо цару отишли. Сад нестрпељиво живимо у тврдом уверењу, да ће нам цар жеље наше све испунити. Дај Боже, да нам депутација наша радост ту донесе. Јуче је већ у Оломоцу могла бити. (В. пр. бр. н. У.) За 10 дана чуће народ глас избављенија свога.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1788 on: September 21, 2019, 07:47:57 am »

Србске Новине, бр. 106. од 3. Децембра 1848.

У Београду 1-га Децембра.

О биткама на Сиригу од 18-га пр. мес. овако гласи известије које смо из Сентомаша добили: 18-га Нов. око 10 сатиј у јутру зачула се овде у Сентомашу канонада из Феудвара, које је мало час  и на овдашњем, прама Врбасу лежећем логору, а у исто време и на Сиригу следовало. Пошто се овдашњиј логор до једно 20–30 топова (све из великога калибра) опалило, и канонада у Феудвару тек да се рече ударано, а да је на Сиригу морало бити право ударање. Овим поводом морадосмо 130 војника са два официра, под командом капетана Стеина, са једним топом од 6 фунтиј и једним од 3, на Сириг опалити, која војска од прилике на пола пута опази непријатеља, где се враћа у Кер и Врбас, те опали на њега само неколико топова, што непријатељску колону, од пешака и коњаника састојећу се, натера, те је брзо измакла.
Затим смо се осведочили, да је непријатељ, кои је до 2 батаљона пешака, 4 ешкадрона коњаникам јак и једном каваљеријском батеријом снабдевен био, и кои је трипут на сиришки логор јуришио, - одвећ много страдао, т. ј. изгубио је два официра (међу тима једног штабалнога) и многе просте војнике, од кои једног су официра и два тобџије близу шанца оставили, а друге све на петора, у приправности бивша кола натоварили и собом одвукли.
Непријатељ је мислио овај пут маглом се ползовати и неопажено приближити се како Сентомашком тако и Сиришком логору, али код Сентомаша на дат знак од предстража, које су се међутим натраг повукле, буде с неколико топова поздрављен и натеран, одма се вратити; на Сиригу је то још скупље платио.
Овом су приликом не далеко од Сирига од пленкара ухваћени, осим лако рањенога простака Франца Киндернена, још ови: Франц Куцман и Јосиф Флинтиус, кои кажу да су каплари, затим простак Антон Нун и силбашкиј житељ Павле Кернаш, кои последњи донели су били десном обалом Јегричке баре рану за непријатељску војску, - по свој прилици да су Мађари мислили, да ће с нападањем своим успети.
По сказивању ови заробљеника на овој битки на Сиругу од стране непријатеља били су 44-тиј батаљон гардаша и 5 компанија од 8-га батаљона, са 4 ешкадрона хусара, кои су сви малом посадом Шајкаша, Варадинаца и Србијанаца с грдним губитком узбијени.
У овој битки, које своим присуством духа и неустрашимости, а које мудрим управљањем, особито су се показали: народни подпоручници Ђорђе Девић и Марко Николић, затим подпоручник Новак Николашев од шајкаша, фелдвебел Арсеније Војковић од Варадинаца, србијанскиј буљукбаша Милија Јовановић, и уобште сва посада, а преимућствено топџије.
На концу примечавам, да од наше стране, - осим једног неоружаног чобанина, кога су непријатељски солдати не далеко од Сентомаша изсекли и тако се на њему осветили, - ни овде у Сентомашу ни на Сиригу нико погинуо није, само што су у сиришком логору 5 коња непријатељска топовска танад убила.
Ко човечније и христијански поступа, види се из преднаведенога, што је сиреч јединиј и неоружаниј Србин, кои је Мађарима у руке пао, изсечен, а њиови наоружани, како у наше руке дођу, до згодне прилике за размену свако благодејаније уживају, а многи се и без измене одпуштају.

О битки, која се 3-га пр. м. више села Сарваша под Осеком догодила, сада смо истом, како се поштовниј пут из Вуковара отворио, добили обстојателно известије. Ми га овде саобштавамо: 'Дана 2. Нов. у вече дође 4-та и 10-та кумпанија наше варадинске регименте у село Сарваш, на глас да ће непријатељ ударити. Сутрадан у јутру рано народниј мајор Јокић наша 2 официра и 2 стражмештера к себи позове на договор, где се посаветују, и нареде да свакиј официр и стражмештер по пола кумпаније са собом поведу и на њима позната места непријатељу напротив поставе. Тек свој уговор да окончају, али наше предстраже почну пуцкарати, и тако се поводом тога уговора наши задоцне, а непријатељ згодне бусије похвата. Наши граничари премда су силу непријатељску преко 2.000 момака, између кои се један батаљон регуларне војске Италијанаца а остали саме гардисте налазили, увидили, ипак су се храбро одржали, ако иј и није толико као непријатеља било, јербо од наше стране нит' је више нит' мање било од 300 граничара, 120 Србијанаца, и 50 Сережана са једним топом 3-фунташем, и једним од 1 фунте. Храброст и јунаштво граничара и Србијанаца, кои су онде остали, описати се не може, где су се тако борили, да је коме било могуће стати па гледати, морао би њиово јунаштво са сузама описати, јербо је то нечувено, да је таково мало число против онакове силе одржати се могло; није другчије, него су прса у прса са ускликом 'живио', а Мађари са 'иљен' одговарајући, ударали, и да није њиов командант левог крила час на једну страну час на другу бегајуће људство к јуришу са сабљом у руци приморавао, заиста би непријатељска страна од наши људиј разбијена била; но њиов командант опазивши нашу маловажну страну, полети њима за леђа и тим начином морадоше наши натраг се повући.
Један стражмештер од ерц-херцога Леополда регименте, кои је 28-га к нашима у Вуковар пребегао, приповеда, и својом чести уверава, да је 389 које мртви које рањени на тој битки од непријатеља пало, а од наши није ни пет-шест људиј погинуло.'
На концу овога известије од 29. пр. м. саобштава нам се још следујуће: 'Сад баш добили смо истините вести, да је гроф Нижан већ у Барању продро, с тим намерењем, да са оне стране град Осек обсади, а с друге га већ у обсади држи генерал Тодоровић са 16 хиљада војника. Баћани је 27-га отишао из Осека.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1789 on: September 21, 2019, 09:43:27 am »

У Београду 2-га Децембра.

Још од синоћ разносише се неповољни гласови о Банату. Једни једно, други друго говораху, а нико ништа известно немогаше казати. Видићи к томе још многиј свет, нарочито женскиј и децу одонуда непрестано добегавајућу, нисмо могли ништа добро слутити. И тако смо данас до подне све у страху били. Сада пак стиже нам следујуће поуздано известије из Панчева од јучерашњег дана, које нас мало разведри и охрабри. У томе известију јављају нам ово:
'Јуче, 30-га пр. м. логор нам је наш алибунарскиј чак до Петровог до Новог Села узбуњен био, и Алибунар и Карлсдорф леже у пепелу. Данас пак претио нам је непријатељ, да ће за цело г. Михаила Јовановића воинство обколети, но ево нам сретнога гласа, да је опет Алибунар вратио се. Узрок ће томе по свој прилици бити, што су г. Книћанин и сви остали станови у Ново Село на помоћ дошли. Батаљон банатскиј г. Браића сасвим је јуче распуђен, него војнике на ново скупљамо и у логор шиљемо. Ми с наше стране радимо, што у овом одсудном часу чинити морамо. Народ је свуда, тако и у Панчеву на ландштрум подигнут. Панчево је јутрос у стање обсаде и тако под војничкиј закон стављено, и Панчевци су се писмено обвезали, да ће се до последњег часа бранити. За заповедника Панчева од св. војводе наименован је г. подполковник Оцверек, и под председатељством г. мајора Радојковића установљен је један војениј савет од чланова војнички и грађански, и по заповести г. војводе положен у споразумљење са окр. одбором за одправљање дела, у ком савету елемент србскиј влада и у члановима и у деловодству. Светлиј војвода сасвим отеческо старање о свему води, нештедећи ни труда, нити на личну своју опасност, много обзирући се. Још се овај час, у 7 сатиј вечера, из воинства нашег вратио није, као животворниј дух руководи, храбри, крепи и пасти му недопушта.'

У исто време јављају нам следујуће из Карловца, такође од јучерашњег дана: 'Данас имамо битку на Марија-Шнее. Још нисмо на чисто, коим поводом; ал' тек тако изгледа, да су наши преко границе мајорске прешли, и трску косили, ту се са солдатима варадинским побили, и тако од 1 сата после подне битка је започела, и сада је 4 сата, а још се по гдекои пуцањ чује. Наши су и неколико топова са шајкиј опалили. Долазе гласови да непријатељи узмичу и наши иј гоне. Г. патријарх је на Дунаву, и гледа позориште, чинећи нужне наредбе. И из Бачке су се чули данас топови. Толико за сада.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Глас о овим случајевима многе је застрашио, и чујемо, да су се неки из Баната у бегство дали. Ово не можемо да верујемо. Та ко смо ми!? Јесмо-ли ми потомци јуначки предака, кои се ничега више нестрашише, већ помисла: бити туђим робом? – А ми, кои смо се досад тако витежки држали, кои смо толико дивљи силни нападања мађарски храбро одбијали, при свем том, што нас је млого мање оружани, много мање на броју било, ми зар сад, кад је непријатељ наш дошао већ до издисаја, пре него се за свагда смири, последња трзања чини, зар сад да се плашимо, зар сад да нашу лепу војводовину остављамо и да бегамо? То би крајња срамота била!
Нас треба она мисао да руководи, да смо ми, одушевљени честитим духом србског јуначког народа, на ноге скочили против непријатеља наше народности, наше слободе, и нисмо се плашили онда, када је цар наше непријатеље подржавао, кад још нисмо ни устројени били; та онда, кад ни мало пушчана праха и други потреба војени неимадосмо, кад безсмртна она два брата Пивничанина, с осталом храбром дружином, с моткама у руци дивљој чети Грабовској и устима његови топова у Карловци на сусрет идоше; - а сад, кад цар наше душмане за издајнике и бунтовнике прогласи и силну своју војску на њи шиље, зар сад да се плашимо, ако се поједини несрећни случаи у нашој војсци догоде? – Зар да бегамо, кад се непријатељ вароши којој приближава? Зар ми неби умели правити барикаде, и зар и красне јуначке Србкиње неби соколовима србским на томе светом послу помогле? – О би, би доиста! Ми можемо, ми нећемо веровати, да су неки Срби око Панчева – бегали, хтели бегати. То је клевета на њи. Они, као и сви други Срби, радије ће сви јуначки изгинути за своју слободу, него удаљавати се с оног места, где има надежде, да ће доћи до битке. Опоменимо се, шта учини варош Милано са своим барикадама! – Ко је истинито одушевљен за своју домовину, може истина умрети, и тога се неплаши, ал' док год дише, неда се, неможе се победити. Ко љуби своју народност, ову светињу, блаженство осећа, кад се може за њу борити, за њу мрети. На оружје Срби мало и велико, све што земљу своју бранити може; ствар је наша већ при свршетку, још сада сложно, јуначки скочимо, па ће док је света, потомство наше уживати благодети јунаштва свои предака. Историја нас означава као светско-историјскиј народ; ево приближи се време, да се народ србскиј поново појави као великиј и слободан. Сад за свагда ајдмо сви на непријатеља!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1790 on: September 23, 2019, 07:10:58 am »

У Београду 3-га Децембра.

Вести, које смо данас од Арада добили, јављају нам, да су тамо Мађари љуто страдали. Командант њиови гардаша из Н. Арада, Марјаши, ползује се 4-га т. м. п. р. маглом, те направивши неке мердивине и ћуприје, увуче се са нешто војске, међу коима и Секељи бијаше, у шанцеве града, с намером, да у град уђе и освои га, ал' кад су му војници у таквом положењу били, да није даље напредовати, ни натраг се вратити немогоше, стану они из града палити на њи топове, и картачима иј листом потуку, а затим бомбама на варош ударе, ову већом части попале и мађарску војску куд које растерају, и тим отворе комуникацију између Арада и Темишвара. Лоша срећа Мађарима!

Аустријскиј сабор у Кромерижи са великом је радости примио известије о ступању цара Франца Јосифа на престол, и закључио једном депутациом истога поздравити, а бившем цару Фердинанду послати адресу опроштаја. - 'Аустр. кореспондент' следујуће пише под 6. р. Дец. из Оломуца о послу аустр. Срба: 'Србскиј посао због важни догађаја није могао ови дана никакав знаменитиј напредак учинити, и осим потврђења војводе никакво друго важно питање није се могло решити. Јуче је ипак генерал Ђ. Стратимировић (Немачке новине све једнако г. Стратимировића именују генералом; ваљда ће дакле бити истина, да је таковим постао. Уч.), кои се неколико дана у Бечу бавио, опет амо дошао, и од сутра ће се даљи договори започети, кои добар успех обричу.'

Управо сада добисмо следујуће важне дописе, које спешимо одма читатељима саобштити:
Из Панчева, 2. Дец. у вече. Овога часа дође поуздано известије, да су на Вршац дошли из Темишвара 7 ешкадрона кавалерије и 2 регименте пешака и варош позвали да се преда; но почем гардаши и Швабе нису хотели то учинити, почне иј царска војска из топова и кумбара тући и варош, где Немци пребивају, запали, те је јуче у 2 сата по подне још горела, али није била освојена, но без сумње после тога су је морали освоити, јер и житељи Срби тукоше гардаше и Швабе. – Мађари, кои су наше логоре напали били, повукли су се опет натраг, ал' г. Михаил Јовановић и остали команданти отишли су за њима у потеру, и по свој прилици сајединиће се са царском војском.
Из Карловца, 2. Дец. у подне. Топови из даљине данас од 5 сатиј у јутру јако пуцају за цело на Феудвару или Сентомашу. – Топови из Варадина, тешки од 18 фунтиј, тутње непрестано. Ватра се велика дигла од Новог Сада; извесно је да варош гори. – У јучерашњој битки овде под Карловцима рањена су од наши два човека; од непријатеља незнамо колико иј је погинуло или рањено. Шајкаши су у Мајуру ракетама запалили 10 – 15 кућа, и ове су изгореле. (Обстојателно у следујућем листу.)

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1791 on: September 23, 2019, 07:21:00 am »

Дописи.

Из Панчева, 18. Нов. Одговарајући на онај чланак из Карловаца од 11. Нов. под знамењем Р. у овим листовима печатан, морам за љубав истине и чести мађистрата панчевачког то приметити, да се у мађистрату никакви частника не налази, кои би намера била, да 'стариј ред у суду на ново уведу,' како би немачкиј језик као и за време блаженопочившег хофкригсрата парадирао. За то нека слободно г. дописатељ мирује и спокојан буде, и ако га преко свега овога изјаснења и даље срце болело буде, нека потражи вернијег и вештијег лекара, кои ће му болно срце његово извидати може. Ја пак на умирење целога рода србскога, а нарочито да оне, код кои је по речма г. дописатеља вест та обште негодовање побудила, о противном уверим, овде јавно очитујем, да се у мађистрату панчевачком, и у обема региментама, под нашом власти стојећима, у свима готово струкама изкључително србским језиком ради и дела, изузимајући оне послове, кои у струку рачуноводства, које контроле ради као непрекидниј сајуз бивше системе другчије водити се засад и не може, спадају, или пак где се сбог референта Немаца, кои нашем језику још вични нису, дела нека немачким језиком водити морају.
Иначе сви правословни, судејско-грађански и криминални, навластито пак економично-политични и полицајни послови јединствено се на србском језику воде, што до данас није ни у Земуну, нити пак, као што се гласа, у Карловцима, у сред места правитељства и сиона србског.- О одборима наравно да овде говор није, кои све и сва србским језиком делају. – Нека дакле, и опет молим – г. дописатељ карловачкиј, бол срца свога стиша, и лека земунском и карловачком мађистрату тражи, а о панчевачком слободно спокојан може бити, па другиј пут нека се по чувењу не влада и сламку пресуде над невинима прекида.
Што пак вели да неки частници теже, да стариј ред у суду заведу – то или ја неразумем, шта је г. дописатељ казати и написати хтео, или баш сам дописатељ незна и неразуме, шта је стариј, шта ли је новиј ред? – Зар незна г. дописатељ, да ред суда и језик, кои се у судејском поступку употребљава, није једно и исто? Или ваљда је ред суда другчији (у граници војеној) него овде у Панчеву? Колико је мени познато, стариј ред суда (ту се закони и уредбе разуму) још свуда постои, као и за време 'хофкригсрата', од хрватске до ердељске границе, и докле год је старо, ако Бог да, савршено не преиначи или сасвим неукине, и ново неизведе, донде свагда старо постојати мора, јер и без новог и без старог неби ништа било, него Faustrecht, т. ј. песница би или новац анархијски владао. – Језик пак србскиј у суду можда се у Панчеву више, него у граници употребљава, али шта ћемо, када г. дописатељ, седећи у Карловцима, са Доке или Банстола гледи на сву војводовину, и аргусовим очима све види – чује – и зна!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1792 on: September 25, 2019, 06:08:25 pm »

Из Срема. 'Напредак', као лист народа, има свој грдниј задатак. Он много за добро рода свог зградити може. Њему противници слободне штампе пропашћу грозити никако и никад немогу. Он ће као политичниј народа лист у одјеку народа србског наћи највећу гаранцију. Наћиће ту гаранцију из призренија доброг правца, и благородне своје намере. Било је слободождера, а има и данас, кои на поједина учредништва и лица отровно своје, само својој саможивости служеће оружје устремити покушавају. Ал' је учредништво 'Напредка' морално лице, које по себи доста физичне и моралне снаге има, гонитељима слободе говора и штампе србском решителности у очи гледати; а као правиј народа орган имаће за себе јавно народа мненије.
Кад је дакле недвоумително благодарна, на срећи само народа основана намера 'Напредка', прећи ћу мало на предложено у числу 4-м устројеније правителства особито, а поособ правосудија, полиције, економије – финанције, санитета. Зашто је устројеније правителства, и овамо спадајући врховни оделенија један од највећи основа сваке државе.
Да држава какова врховно правителство устроити може, потребно је:
1-во Да је иста држава независима.
2-го Да такове државе цео народ у устојенију форме правителства, - и ако не непосредствено у бирању, оно у представленију достојни за правителство лица участвује.
3-ће Ако је држава та у положенију федеративном (као што је војводовина србска), да се правителства њеног одношенија, како спрама централног правленија, тако и спрама други федеративни провинција утемељи.
Ја велим, да се војводовина данас ни у једном од три преднаведени главни положенија не налази.
а) Војводовина данас није независима. Не мислим независима, као што су пет европски сила, но да је иста од непријатељског оружја слободна, - под неприкосновеним војводе србског правленијем.
б) У устројенију форме врховног србског правитељства, у бирању или само представљенију врховног чиновништва (које је право једина и највећа гаранција грађанске слободе) само једна част војводовине данас участвовати може. Колике је пак важности право, у организацију правителства целог народа наравно не viritim но по представништву утицати моћи, погледајмо на неке наше околности, пак ћемо се достојно уверити.
в) Одношеније војводовине данас спрама владатеља, спрама други федеративни провинција утемељити се неможе. А зашто? Треба да нам владатељ изабраног војводу царском речи потврди – да војводовину од њени непријатеља очистимо, - да јој границе положимо – јер без тога са суседним народима уговарати, с овима и краљем одношенија државно-политична кроити неможемо.
Зато премда је друштво напредка против свог начела: 'Да се нико за званија не препоручује, нити што је још горе, препоручивати даје', нека лица у броју 4-м препоручило, - ако заиста то право уживати жели, нек се претрпи, док војводовина у физичкиј барем живот свој ступи, па онда нек' ужива право препоруке са саучастијем целог народа војводовине, али нек' метне руку на слободне груди, па нек' се добро промисли, кога ће за које од толико племенити Србаља званије препоручити. Треба добро загледати у историју сваког, кои за великодостојништвом жедни. Sapienti panca.
Aл' манимо се браћо данас устројенија врховнога војводовине правителства, - доћиће за то скорим удобније време, знаће народ, у колико је ко заслуга имао, наградити га, - знаће народ и краљ свакога на себи слично место ставити. Ко није никад ред љубио, неможе јавним редом управљати. Ко није умео своје сачувати, неможе му се обште благо поверити. Ко је само преко рамена гледао Србство, неможе исто подрањивати. Коме је правда двострука, нетреба нигди и никад да је дели и т. д.
Ми смо, браћо, редке у истории жертве за целокупност аустријске државе, за спасеније династије хабсбуржко-лотаринжке поднели, и данас подносимо – свакиј тренутак, кои од данас у двоумљу и пустој надежди проведемо, може нам бити смртоносан. Наша војводовина не ствара се данас – она је србском крвљу одавно завојевана, и Леополда првог царском речи завештана. Немојмо више као пијан човек посртати: час на овог час на оног правду, милост, благовољење, интервенцију рачунати. Ми смо за државу целу и цара војевали, и војујемо, царев је непријатељ наш непријатељ, војводовина је пре једног и пол столетија наша – стоји ли Аустрија, мора стојати и војводовина, падне ли Аустрија …
Пошљимо дакле владатељу најскорије одважну депутацију, и иштимо потврђење војводовине, војводе и патријарха, и трудимо се tandem aliquando познати, кои нам је као слободног народа светиј правац. – Ст. Поповић.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1793 on: September 26, 2019, 08:50:37 am »

У Вуковару, 20. Нов. Из Осека нам стижу гласови, да су се Швабе, кои си су Мађаре у град дозвали и талијанске војаке подплаћивали, нашле у чуду. У варош нико недолази, одцепљени од Славоније и Срема, од кои су живили – обтерећени са копањем шанцева и држањем распуштени мађарски гардаша, пиште као змија у процепу, и желели би се беде опростити. Али јест! плаћајте сада неверство роду, народу и цару швабске издаице.
Код нас је шанац готов, ако би се прохтело Мађарима у Срем нападати. Јуче нам је један Осечанин приповедао, да је на Сарвашу највише Талијана изгинуло, и да су 3 кумпаније одказале покорност Мађарима и да иј сад неби ни вилама више из града изтерали. Погинуо је мајор Молнар, а К. Баћани је рањен и носи руку у марами.
Новине ваше добијамо неуредно, јер пошта варадинска непропушта, а код Винковца и Товарника неиде амо пошта; пак нам је тако и са загребачким новинама. Пештански су листови ускраћени, као што је и право – зашто да овдашњи Мађари чате своје новине, а Срби у Пешти да србске не чате.
Ми овде нисмо са Весенберговом нотом, немачким дворовима разасланом, тако задовољни као Ви,*) и мислимо да би више одјека нашла она нота у срцима Славена, да је у њој слобода политична сасвим проглашена, и да се о нама својскије говорило. Та ваљда ћемо престати бити орудија само у аустр. монархии, које целокупност ми једини сад држимо. Ваљда нисмо само за слуге рођени, а Немци за господаре. 'Да што свог блага и роб има, само то хоће мудар цар,' рече Мушицки.
*) Нисмо ни ми ни мало задовољни. В. бр. 99. н. н. У.

У Вуковару, 22. Нов. У броју 191-м новина ваши има једно писмо из Фрушке горе, у ком дописатељ патриотично говори против умложења службеника сремске жупаније и грдне плаће њиове, како је јунска скупштина, у Илоку држана, свршена. Ја сам једном од ти службеника рекао: 'Све је то добро брате, али ко ће вас наплатити.' Зато се у свему с дописатељем слажем, и још дометао би и то: да би врло добро било, не само да се службеници у жупании умале, и да би од они, кои су најнужнии, и у служби остали, с пуним правом од њиовог народољубља захтевати могли, да за полак плате служе, но би им круто препоручити требало, да они своју власт по новом сад са слободом ускрснувшем духу – употребљују, да се оставе старе солгабировске неограничености – и теремтетовани – да забораве на своје 'от' и 'Божјеју милостију' – да престану мислити и на том делати, као да је свет за њи створен, а не да су они за свет у служби, већ иј је он – то јест народ поставио. То би ијм, реко, требало круто казати, ако је човечјој нарави могуће ту промену учинити, и за кратко време од самовласника – самовољника – и ником под одговором бивши – учинити законом повлашћене – закона извршитеље под одговором. О којој брзој промени – метаморфози, мотрећи наравно човечију, свако мора сумњати, само онај не, кои мисли да 'Wem Gott ein Amt gibt, dem gibt er auch den Verstand.'
Лепо захваљујемо ево јавни г. дописнику за комплимент вуковарској интелигенции учињениј, и желили би таку лепу похвалу заслужити – само би још питали, јер се из онога писма неможе право дознати кога се у прав' тиче? Или, аристократије и с њом службеника жупаније, јер је онде о њима реч, или укупно Вуковараца, и сви или поједини чланова досадашње miserae plebis, које члан имао је част бити и ваш       Мргуд.

П.П. Она жена, која је од Брођана оружје и фишеке отела, зове се Драгиња Врачарић, рођена Николић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1794 on: September 26, 2019, 09:03:52 am »

Из Панчева, 25. Нов. Вторник прошлиј, дан сиреч 23. ов. мес., знаменит је за повестницу нашу, као год што су напротив неки дани, кад је перлезскиј, алибунарскиј, стражанскиј и карашкиј стан од непријатеља разорен, жалосни и спомена не милог пуни. Јер у горенаведениј дан од јутра, па до мрклог дана, грмљавина топова од стране Томашевца навешћаваше напад љутиј душманина наши на тврде обкопе стана томашевачког. Онде, где је пре 60 година поток крви узвис врх Тамиша више Томашевца полио, где су многе жертве србске под јатаганом Турадије верност србску према двору аустријском оправдале и обелоданиле, где се и данас споменик храброг капетана Радивојевића поносно у вис као чудно знамење редког пожертвовања уздигао, тај дан су јатагани србијански и бајонети граничарски сјајну сведоџбу славне победе над Маџаром дали, и нови блистателнии споменик своје неустрашимости потомству сазидали. Прва, жестока и споспешна битка и преславна победа над непријатељем, коју је Србин у Банату, овом гнезду мађарске централизације војене, свечано одржао!
У овим листовима од части је описана битка томашевачка, подобније и обстојателније нека читатељство из листа, уз ове новине на немачком језику излазећег под насловом 'der Serbe', као званично известије команданта граничарског баталиона на високу једну особу народну увиди. Задатак допистељев тај је, да овде јунаштво бораца србски, у том боју достојно одликовавши се, верно опише, остављајући участницима и очевидцима битке поменуте гг. П. С….. и П. А. П. да повестно цело сраженије опишу, које ће листове нове историје знаменито украсити.
Јунак битке томашевачке, љубљениј Србин и гост наш г. Ст. П. Книћанин, извешћен о долазку Маџара, учинио је размере и приправе, вредне слави имена и војничке крепости његове. И што је већа опасност у походу том грозила му, то је неустрашимост његова већма растла, и што је погибељ сбог напада непријатељског са свију страна, имено: са орловатске, ботошке, од Пет Кућа, и с леђа од самог села Томашевца појављивала се, то је он оштроумније војску разређивао, и ладним духом операције војене чинио. Лукави непријатељ, да би Книћанина, којега је малену силу познавао, у шкрипу држао, докле би он против Панчева воинство своје кренуо, гледао најпре безбедства свога ради на Томашевац ремек јунаштва и стратегије своје учинити, да после у Панчеву сватове паризке међу пуцњавом и свирком држати може, ударио је најпре са ботошке стране, како ће позор и пазљивост Книћанинову тамо обративши на Орловату с лева мост на Тамишу прелазка ради, њему с леђа, саградити, које му је за руком изишло. Да је којом срећом ту какав резервниј корп наш, и то од ваљани јунака, десио се, био би у рачуну преварен, али будући да ту ни на какав одпор нашао није (Наишао је на одпор, како гласи наше известије у пр. листу, али мала сила не могаше му одолети. У.), зато је мост направио, после ударивши са своим средоточијем, и тако за себе најзгодније положење, а за наше најгори теснац заузео. Непријатељ је још у маршу почео из топова грувати, давши времена једном и другом оделенију своме, да прешавши неосетно Тамиш, покрете лакше и удобније с леђа Книћанину чинити може. На стотину непријатељски топова јунак наш ни одазвати се не хтеде, него сакупивши своје воинство, Србијанце и граничаре, рече ијм крепким гласом:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
'Јунаци! На Перлезу, Стражи, Алибунару и Карашу зло се наши владаше, на првиј топ гледао је свакиј, да умакне; свака је битка у Банату несрећно за нас изишла; од нас зависи, да свима образ осветламо и срамоту оперемо. Ако ли сте бежати или неодважно бити се наумили, а оно извршујте сада, док није непријатељ под обкопе и шанчеве наше стигао, ту подлу намеру; но ја вам се заклињем, да се одавде са мејдана ни маћи нећу. Ја хоћу и желим, да или душманина коначно одбијемо и побијемо, или да онакав споменик, какав гроб Радивојевићев краси, будућим и позниим потомцима казује храброст и пожертвованије наше; јер ми нисмо дошли да се од првог топа као кукавице разбегамо, но да као јунаци бојак за живот или смрт рода бијемо. Нећете ли се као Срби борити, а ви смилујте се бар на мене, кои ћу се овде до капи крви борити, па пре него ме изневерите, ево груди, па проспите прах и олово у мене, проста вам крвца моја била, - та боље ми је од ваше руке погибнути, него ли од душманске деснице, боље ми је овде очи стиснути, него ли бегство моје браће гледати и срамоту такову преживити!'
Речи ове прођоше као жива кроз срца војника наши, и углас сви кликнуше: 'Аман, нећемо те ваистину, господару, изневерити, док сви изгинемо!' – Трогателном позорју овом следовала је радост и одушевљење, и наш јунак очекиваше са чибуком у усти и мачем у десници непријатеља, кои је непрестано из топова – рикао. Али чим је на једно 300 корака обкопима приближио се, а наш 18-фунташ загрми једанпут, и другиј и трећиј пут, и направивши у грдној маси непријатељској грдне провале и улице, разпуди иј; али прикупљени коњаници и пехота нагне на јуриш, но граничари удри из пушака, па кои од кише танади о земљу лупио није, тога је оштриј бајонет на бег опоменуо. И после трипут покушаног јуриша тргне се непријатељ. Међутим из шанчева Србијанци поздрављали су љуто душмане куршумима тако, да ијм ока отворити недадоше. Но у селу Томашевцу другиј је акт трајао. Гардаши и нешто коњаника упадоше у село, и по обичају почеше одма свирепствовати. Међу првима паде стариј парох сеоскиј и два друга граничара, које видећи сељани, потрчаше у куће па из кућа кои птичарама, кои из пиштоља, удри у њи. То је непријатеља не мало забунило, кад ти по заповести г. Книћанина приспе изненада за обе стране бореће се једна компанија граничара и 100 Србијанаца, коим долазком охрабрише се наши сељани, па кои пушком или пиштољем, кои пак сикиром или вилом, нападну као лавови на гардаше, јер коњаници за рана умакоше, те иј ту поштено почасте. У дому пак томашевачког трговца Буковале, и у близини, велика чета гардаша и гаћана дадоше се у пљачку, које осетивши наши упутише се тамо и изненадним нападом стераше мложину њи (око 150) у двориште Буковалинино, па по договору пустише унутра до 50 горски ајдука. Јо писке и јај иштенем од Маџара; на одпор и одбрану ни мислили нису, него сви као плашљива телад руке на очи турише па певаше и врисак 'Јеремијаду Кошутову' и 'На реках Томашевачких, тамо бихом и плакахом!' а јатагани ајдучки секоше главице купусни глава маџарски, и учинише јада од њи. И сутрадан су њи неколико у слами затрпане нашли и на онај свет оправили. - Да је срећом когод мостове са Тамиша укварити могао, ни један пешак главе изнео неби.
После 12-часовног боја одоше непријатељи и без трага, и немогавши се сви мостови ползовати, подавише се млоги, и по ритовима заглавише. 30 кола рањеника собом су одвукли, осим небројени мртви, кои се главе и данас под ћуприом томашевачком видити могу. – Ту се незна, ко се одличније показао: Србијанац или граничар. Чест дакле и похвала и једним и другима! Но највећа слава припада храбром, неустрашимом и честитом јунаку и Србину г. С. П. Книћанину, кои је тај дан заиста срећу и безбедност Баната утврдио и опасност најгрознију уклонио. Као знамење, да је његов драгоцениј живот више путиј у опасности био, доказује то, што је ђуле непријатељско балчак сабље његове размрскало (која је у Београд послана), и његовог једног уз њега јашећег коњаника убило, кои је мртав њему на прси пао.
Од наши је више рањено него мртви пало, сасвим је и рањени и мртви до 50 војника које граничара које Србијанаца. Међу овима је и честитиј панчевачкиј гардиста, лицедер Ђорђе Јовановић, отац 5 ситне дечице, кои је на мртвој стражи стојао, и рањен из пиштоља једног катану с коња оборио, но после од ови изсечен био. Он је у Уздину лепо оплакан и сарањен. Вечна му памет!
Сутрадан послао је окр. одбор Панчевачкиј великиј, у Панчеву саливен топ г. Книћанину на дар; на њему је следујућиј надпис изрезан: 'Срб јунаку Стефану П. Книћанину, благодарни панчевачки окружни одбор, за спомен-победе томашевачке 23. Нојеврија 1848. бивше.' Сада се јунак – Книћанин још јаче обкопава. Бог га живио и сваку му срећу с повољним здрављем даровао; а народ ће га умети славно прославити. – Приметити морам, да г. Книћанину ни с које стране у помоћ прискочили нису; њему дакле једином та славе пуна победа приписати се има. Живио!


* Книћанин.jpg (263.95 KB, 684x814 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1795 on: September 27, 2019, 08:51:58 am »

Србске Новине, бр. 107. од 7. Децембра 1848.


Јосиф,
Божјом милости Православниј Патријарх Србскиј, архиепископ Карловачкиј и целог Славено-Србског и Валахијског народа Митрополит,

Братскиј позив к народу Књажества Србије.

Премила и предрага Браћо!

Ако је игда брат брату и свој своме мио и драг, важан и скупоцен, то му је заиста најмилии и најдрагоцении он у време нужде и невоље његове. Европи је позната непоколебима верност народа нашег к пресветлом двору аустријском. Ако икоме, Вама су познате жертве, које смо свагда с највећим стрпљењем подносили за подржање престола царског у отечеству и изван отечества. Војевали смо, куд нас је год високиј двор наш определио, и војујемо и дан данашњиј. Која се пак год провинција или народ противу законог поредка царства нашег подизала, свагда смо први били, кои смо се са највећим пожертвовањем нашим на подпору мира и поредка, на подпору престола представљали и нудили, кадкад позвани, а кадкад и незвани бивши. Кад је мађарскиј народ пре сто и педесет година у време владе блаженог спомена императора Јосифа I. под бунтовним Ракоцијем противу доброг императора и краља свог подизао се, и к својом худом намеренију турског цара и французког краља у помоћ призивао, позвао је Ракоци и патријарха нашег у исто име противу императора и краља; - но верниј патријарх саобштио је издајничкиј позив овај цару, а народ је свој на оруже против бунтовника сам собом позвао. И наш је народ највеће жертве поднео, само за доброг цара на престолу његовом одржи, у чему је помоћу божјом и успео, и император Јосиф I. у привилегии својој признаје му заслуге и пожервовања ова.
Кад је ове године истиј мађарскиј народ противу краља свога узбунтовао се, и с једне стране краља гонити, с друге пак народност и веру нашу и света права наша, крвљу отцева наши много путиј здраво окропљена, газити и уништожавати почео, ми смо за царства престол, за целокупност царства и за осигурање народности и остали права наши на одпор покренули се. Мађар је непријатељска нападенија на нас чинио, јаук рањеника, плач немоћни стараца, слаби жена и нејаке дечице прешао је преко границе савске и дунавске и подобно тужном гласоноши поразио је срца родољубиве браће Србаља у књажеству Србии, колевци постанка нашег, и гомилама прешли су добра јуначка браћа у пределе наше, да с нама срећу и несрећу деле, и да нам худог, зверског душманина отражавати помогну. Они за свето име вере и народности под барјацима једним и истим неуморно и неустрашимо стоје с нама заједно и данас пред непријатељем. Они су уверени, да непријатељ иде противу цара, иде противу вере и народности наше, у чему, ако му за руком изиђе, онда и сама браћа у Србии у опасности стоје. Историја ће најсјајниим прикљученијама овога народног рата украсити листове своје за спомен и пример свим народима на свету, како је Србин, брат брату, кадар у помоћи бити. Слава буди вечне тим родољубивим витезовима нашим, које славећи и преузносећи, позивамо Вас мила браћо наша, да нам сад, когод веру и народност љуби, у помоћ притрчи, да нас Вама на очиглед не тамани један неблагодарниј бунтовниј народ, кои у гнусној гордости својој јавно виче и доказује, да му краљ нетреба и да му је краљ издаица, и сваког рода неваљалац на свету, а у исто време преузноси се, да све, што под круном угарском живи, јест Мађар, и нема другог имена ни језика. Шта више, говоре и пишу, да су књажество Србија и Босна и Бугарска њиове собствене земље, сигурно чекајући прилику, докле нас поработе, да и Вама књиге, протоколе, и заповести мађарске у правленије земаљско, у школу и у саму цркву с преким судовима, вешалима, са убијствима, као спрама нас што поступају, пошљу. Оваково беззаконије и управо безбожије не може остати не наказано. Праведниј наш цар подигао је оружану своју руку противу овог бунтовног народа мађарског. Цар похваљује верност и храброст србску, и позива нас, да се само храбро држимо, докле иј он с горње стране непобеди и непоработи. Но докле је царска помоћ удаљена, наше силе мале, и чрез седам месеци боја већ малаксавају и ослабљавају, непријатељ може сила штете и квара нами учинити, као што је већ учинио, и сад чини, и Бог зна кад ће се та штета надокнадити моћи. Он прети уништити и нас и браћу Србље, кои су нам у помоћ дошли, можете ли Ви браћо! с ладним срцем и скрштеним рукама гледати, да у Вашем здрављу тиран нас, браћу Вашу, жене и децу нашу, и имање наше, пали, роби и ара? У нужди непријатељ свети се и досађује, но у нужди брат помаже и избавља. Послушајте глас народа србског овостраног, послушајте позив после сто шездесет година васкрснувшег војводе србског, прејемника деспота и војводе Георгија Бранковића! Послушајте архипастирскиј глас патријарха србског, ког се народ овај више од сто година лишавао, и кои је прејемник патријарха Арсенија Чарнојевића и пријемник патријарха Јоаникија II., кога је великиј цар Душан патријархом наименовао! С небесни предела гледа Душан и кнез Лазар, гледају Неманићи сви и светиј Сава, да ли Србљи греју у прсима чуства братства и љубави негдашње? Да л' они храбром мишицом отражавају непријатељска нападенија туђеродца на веру, језик, имање њиово? Похитајте дакле драга браћо, докле још касно није и да о мање штете буде, у помоћ нама, рођеној браћи Вашој! Што пре и у што већем броју дођете, то ће непријатељ брже и сигурније отражен бити, и покрај хасне народне остаје слава народна, да Србин Србину у помоћ притече, и да му туђин досадити неможе.
Благослов Божиј нека буде на домовима и родовима Вашим сада и до века!

У Земуну на светог Николу месеца Децембра 1848.
Горепоменутиј смирениј Патријарх,
Јосиф.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1796 on: September 27, 2019, 08:59:00 am »

Дописи.

Из Карловца, 1. Децембра. Ево баш по свршеној битки, долазећи управ из ње, узимам перо у руке, да Вам пишем. Битка је данас између нас и Мађара из Варадина не толико силом, колико с највећом огорчености вођена. Управо је почетак пуцњаве почео још јутрос око ½ 10 сатиј, где су наши Шајкаши, кои су у мајурском риту около цркве текијске трску косили, од њиове предстраже нападнути били. Hо премда ови није више од 6 било, имајући код себе пушке, опале на њи и тако прву мађарску стражу растерају, и отму ту находећа се једна мајорска кола и 2 коња. Почем је ово од наши учињено, умири се цела ствар за пола сата. Но около ½ 2 сата по подне Мађари разјарени пошљу 4 дивизије солдатиј Дон-Мигуелаца, са хонвидима (чујемо да Мајурци нису хтели на нас ићи, желећи ма које новце платити, само да се са Србима помире), у намери Буковац попалити и освоити, па потом и на Карловце ударити, но лоша иј је срећа послужила, јер наши иј домаме близу, још сниже брега тако названог Пуцкароша, и почем се к нама приближе, почну наши из плутона бити, и тако иј страшно осакате, да су после 1 сата безобзирце натраг се повукли; наши јуришећи за њима терали су иј до саме њиове у Мајуру калварије, и почем помоћ њима ту приспе, наши одпор давајући, пусте се у јаку ватру. Непрестано из пушака бијући се, у пушкарању, које је пуна 3 сата трајало, њиови су јако пуцали, но и наши су неустрашимо још јачиј одпор давали; и почем је мађарска гордељивост толика била, да су, покрај великог губитка свог један за другим падајући, ипак уступити не хотели, наши иј примаме мало ближе и одма опале картачима, које кад на несрећу своју увиде, да ће сви изгинути, јер они топове ту довући не могоше, почну безобзирице ретерирати. Код нас су само двоица рањена, један граничар Нестор Попадић из Сланкамена, коме је зрно кроз руку прошло, и један Карловчанин Георгије Штродел, Немац, такође je у руку рањен. Од њи је много мртви морало пасти. Битка је код Карловца трајала од ½ 2 сата по подне до 6 сатиј у вече непрестано. Ми од те битке највећу у том корист имамо, што смо се јасно се осведочили, да Мађари никакве силе немају у Варадину, која би нама крепак одпор могла дати, и да иј је и у Варадину сва артилерија изневерила, и Мајурци. Сада у вече управо око 7 сатиј дође нам вестник из Буковца, куда смо једну дивизију граничара у помоћ послали, да је и тамо сјајна одржана битка; Мађари, кои су до самог Буковца допрли, и 6 кућа запалили били, платили су прескупо ту жертву, јер су наши хусаре, кои су смело у сами Буковац упрли били, побили јако, њи 6 на место убили, и 3 отета коња вечерас у Карловце довели. Кажу, да су се наши тако јако у Буковцу држали, да је једно дете од 13 година два хусара из пушке иза плота убило. Сутра ћемо о тој битки чути обширније. – Карловачкиј ландвер особито се у Карловци добро показао, јер су Мађаре неустрашимо напред гонили, до калварије саме.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1797 on: September 27, 2019, 09:08:30 am »

Из Карловца, 2. Дец. Ноћас се одкрио у Буковцу комплот од Шваба против нас. Један Шваба Буковчанин је са 2 солдата и 1 капларом са 6 сандука фишека из Варадина у Буковац ишао, да своме друштву дели фишеке против нас. Но срећом иј ухвате и ево донесоше тај барут у Карловце са преступницима заједно, које ће достојна постићи казн. – У Буковац се још на ново подкрепљење шиље, јер се чује, да ће на Буковац да ударају. Но храбри Буковчани са њиовим неустрашивим свештеником г. Арс. Поповићем, уверени смо, да ће као и досад Србству осветлати образ.
Као што сам вам јуче јавио, да је битка, међу непријатељем из Варадина од 2 дивизије и нашим главним станом карловачким, кроз пуни 6 сатиј трајала, где је непријатељ с великим губитком натраг се повући морао, а напротив код нас само 2 рањена била; тако вам јављам, да је главна цељ непријатељска била, Буковац освоити и попалити, и зато се подигао у истиј пар, кад је на карловачкиј стан ударио, са топовима, и то са три 6-фунташка и 2 хаубице, на Буковац око 3 сата по подне. Наш врстниј мајор Милекић пошље одма и тамо подкрепљење од 2 кумпаније са једним 3-фунташом топом. Битка је жестока код Буковца пуна 4 сата трајала. Непријатељ је најпре топовима запалио куће, где се јак пожар подигне, одкуда се онда управо унутра у село упути, но наши га ту оштро дочекају, јурише на њега, тако, да је одма натраг с великим губитком своим ретерирати морао. Наши су ту у великој опасности били, што су и саме буковачке Швабе у договору са непријатељем беле барјаке поразвијали, и комплот учинили, кои се срећно то вече одкрио, где су они из града 4 центе барута примили, у намери да наше забуне; но лоша ијм је срећа била, почем се барут ухвати и међу њима не подели, а зликовци, њи 4, међу тима један каплар из Варадина и један Мајурац, овамо допраћени буду. Од наши су у Буковцу само две жене од топа мртве остале и 2 рањена. Од непријатеља су већ, осим однешени у Мајор, нашли 12 мртви, између њи једног официра, једног каплара и 4 хусара. Кад су наши, исто вече после битке непријатеља терали, при повратку наиђу на једног хусара, покрај потока лежећа, при последњем већ часу, кои је по несрећи Словак био, и од наши један војник, покрај све жестокости и огорчености против душмана свои, ипак га пошкропи ладном из потока водом и подигне га горе, а овај дижући руке к небу, за знак захвалности, проговори нашки, србски: 'Ја сам Словак, дајте ми мирно да умрем. Ми смо хтели Буковац да освоимо, и зато се сутра чувајте, јер ће вас опет напасти. Камо среће да ме мајка родила није!' Наши га лепо опоје и саране, са тужном жалости искусивши, да смо једне мајке синови, Славије обште мајке наше, и ми и Словаци, и да се од њине Татре храбри синова тако, тужан, грешни налази, да за атар татарском колену, на свога брата Србина подижу руку! Кад ће та грозна позорија, кад то несретно неспоразумљење међу Славије синовима нестати!? Свештеници и учитељи народа, гледајте да вам грех на души не остане, јер ћете пред строгим судиом света много одговарати имати.
Међутим непријатељ сутрадан није ударао на Буковац, ил' боље рећи није ударати смео. – Овде се јако говори, да је Благојевић у граду, улучивши прилику, да Мађари из града изиђу, затворио за њима све капије градске, и сад иј у град неће да пусти; ништа известно истина не знамо, но у Мајуру ево већ другиј дан хука и бука се чује, и пламен се јак од велике ватре вије. Не би л' Бог дао, да се већ и Благојевић једаред освести!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1798 on: September 27, 2019, 09:16:01 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Der Kampf in der Jägerzeile zu Wien am 28. Oct..jpg (466.44 KB, 1144x802 - viewed 31 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1799 on: September 28, 2019, 07:20:46 am »

Из Карловца, 3. Дец. Јуче се овде цело пре подне од 3 сата у јутру јака канонада чула. Данас смо се тек устмено известили, да је непријатељ у Бачкој опет са јаком силом ударао са 3 стране: на Сентомаш, Сириг и Феудварац. Мађари су, особито код Феудварца, са великоим губитком, где иј је до 50 погинуло, натраг се повући морали. Наша тужба је и сад, као и досад, непрестано та иста: 'Да смо срећом коњаника имали, непријатеља би до ноге побили, да неби један главе изнео!' Дајте за име Бога помоћи, браћо драга у Србии! Кад вам је Бог дао, да лепо у миру на дику милог нам народа напредујете, и физично и морално крепко и снажно стоите, а сад при ваше браће овостране одсудном часу са свију сте страна лепо заклоњени, шаљите, и то што скорије коњанике и храбре пешаке, да се већ душманскиј рог и сила његова сатре, да нам дично племе наше у спасоносном миру узвиси се и напредује, и да срећној и сјајној будућности зараније спеши! То мора бити, та пре, та после, јер је определење саме нарави и промисла Божија. Немојмо, да нас наши потомци коре; што ми можемо учинити, неостављајмо на њи; имају и они великиј од Бога задатак! Само ми дуго политизирајући да не изгубимо правиј наш наравниј скок, .. да не буде касно, .. да не огрешимо душу нашу. Нарав ће своје учинити, та ми после столећа тужни!

Из Карловца, 4. Децембра. Све јаснија на видило излази сјајност победе наше код Буковца, јер смо известно разумели, да су ту 37 Мађара погинула. – Све се већма обистињава радостниј глас, да је командирендер Благојевић град затворио и ни једног од Мађара од оне 4 дивизије, које су против нас ономад тукле се, непушта унутра. Данас чујемо, да само светлог војводе и светог патријарха писма унутра пушта, ником иначе, ни самој пошти унутра и напоље неда. Хука се непрестано у Мајуру чује; Мађари с Мајурцима пију и свађају се. Од официра је међу њима некиј несрећниј Бакаловић, родом Карловчанин, и неблагородниј, покрштениј Чивутин Раић, кои је мађарским мајором постао. Шта ће бити даље, јавићу вам.

Logged
Pages:  1 ... 108 109 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 [120] 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 23 queries.