PALUBA
March 29, 2024, 01:59:36 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Ešalon" jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
"Istorija razvoja sovjetskih i ruskih radara, komandno-informacionih sistema i sistema automatizacije"
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 [124] 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722327 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1845 on: October 14, 2019, 08:35:29 am »

Бојно поље у Угарској.

10-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е јавља да је војска кнеза Виндишгреца 22-га пр. м. била на четири сата близу Будима. Тај дан долазила му је у гл. стан у Бички од стране Мађара из Пеште једна депутација, која је капитулирати хотела, но фелдмаршал је није пустио пред-а-се, будући тражи безусловно покорење. Бан је, разбивши Перцела, кои се после к Столном Београду повући и са бунтовником Секулићем сајединити хотео, ал' опет одбијен био, отишао преко Ловаш-Берина десном обалом Дунава к Будиму.
(Ерд. В.) Кад су 18. Дец. маџарски бунтовници под Катоном код Банфи-Хуњада царском војском узбијени били, искупе се они опет, нове силе из Угарске под пољским генералом Бемом добивши.Истим подкрепљени, продру преко Банфи-Хуњада и Диша у две колоне у Ердељ, а царско изаслањем на Харомсик ослабљено воинство остави, сили непријатељској одолети немогавши, без сваке штете, Брашову, и к великом Ендеду, очекујући нову помоћ, повуче се. Колоне полковника Јаблонског и Урбана крену се у Бистриц.
У Харомсику се операције противу Секула продужавају, и надати се је, да ће покорење ове ребелијантске столице скорим окончано бити.
Из Баната нам јављају, да је царска војска ови дана заузела Васиову и Ораовицу, и сад се приближила к Вршцу, кои по свој прилици до сада је већ пао. О србској војсци за сада немамо никаквога известија; толико само знамо, да се г. Книћанин налази под Бечкереком. Међутим из Србије војска непрестано у помоћ прелази. Некиј дан је г. Богдан Ђорђевић из Ћуприје са више него две хиљаде војника отишао. Из Ваљева нам пишу, да је из ток окружија 27-га пр. м. под г. Павлом Гудовићем отишло опет преко две хиљаде људиј. Ово је красан пример братске љубави и саучастија.
11-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е јавља, како је бан под Будим дошао и са маџарском војском побио се.
12- т о  и з в е с т и ј е  пак следујуће јавља: Њ. св. фелдмаршал кнез Виндишгрец 24-га Дец. у подне са царском војском ушао је у Будим и Пешту и не побивши се.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Богдан Ђорђевић (Татар Богдан), вођа српских добровољаца.


* Богдан Ђорђевић.jpg (83.66 KB, 548x762 - viewed 26 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1846 on: October 14, 2019, 08:50:58 am »

Војводовина Србска.

Из Бродске краине, 16. Дец. Данас одлазе у Вуковар 2 кумпаније Брођана. Чујемо да су у Вуковар дошли Клименташи, и наша друга браћа варадинске регименте, кои досад нису хтели са својом браћом пристајати. Онде су 150 момака митровачке и толико шидске гарде на кордону. Јамачно Вам могу јавити, да је јуче из Вуковара отишло 37 момака, за 1-виј батаљон, кои ће сремска жупанија установити. Међу њима су синови први кућа, лепи, млади људи, кои су радо отишли отачбини у помоћ. Баш сам се нашао у Вуковару, кад су отишли. Многи је гледаоц сузу пустио, гледајући цвет младости са с 'богом!' растајући се. И самог ме је мекушко чуство обузело – и желио сам цара Франца Јосифа, да види ове младе Србе, како за уздржање његово у бој полазе. Е да ли ће, помислио сам, и у ползу нашег рода то бити? Видите! ја се још боим преваре – за све жертве – које немилице подносимо. Помислио сам – зар ви млада, учена и воспитана браћо? да ви са маџарским разбојницима, као што је Шандор Рожа, бој бијете? Просвећена Европа гледа, и ћути – где маџарски узурпатори разбојнике оружају и на бој шаљу. Гледа па не само ћути, него се још занешени глава находи, кои ијм страну држи.O tempora! o mores!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1847 on: October 15, 2019, 08:02:17 am »

У Тамишграду, 17. Дец. Познате су вам победе, које је наше воинство у горњој Угарској над непријатељем досада задобило; - што се пак овдашњи победа тиче, наша је овдашња, истина числом мала, но храбра војска, окром победе код Липове, Арада града и Задрљака, 12. т. м. нове две сјајне победе, у Бокши и Решици, над непријатељем добила, и том приликом, осим потучени и заробљени, од непријатеља 6 топова, од кои је један од 18 фунтиј, са припрегом од коња, и другим потребама отела. – Осим тога задобили су наши врло много барута, ђулета, и друге ратне потребе. – Кад се дакле у призреније узме, да је непријатеља, у свима овим бојевима, врло много; - напротив пак наши врло и несразмерно мало било, - да наше овдашње воинство, осим главног непријатеља, са свима овде, и по селима станујућим Немцима и Чивутима, кои су сви маџарски сајузници и шпиони, борити се мора; - да исти ови Немци и Чивути непријатеље наше јавно и тајно подпомажу; - напротив пак солдате наше и страже њине ноћом нападају и на њи пуцају; - онда се признати мора, да су одважни ови војници наши чудеса храбрости досада већ починили; - за које све велика благодарност нека буде врстним царским генералима гг. Рукавини и Лајнинген-Вестенбургу, кои су са мудрим поступком своим осведочили, да они, као храбри ратоборци, задатак свој разумеду, и да су цара свог верни ђенерали, а Србаља, кои за цара и праведну ствар војују, прави пријатељи.
Но при свем том што непријатељи наши од ови гадни чивутски и швабски сајузника подпоможени бивају, опет зато свуда лоша иј срећа прети, због чега су они тако јако духом клонули, да при самом погледу војске наше, као плашљиви зецови беже, и с њом се више у бој упуштати несмеду. – Сад је дакле мила браћо! згодно време дошло: да се ми гнусни и крволочни душмана ови наши ослободимо, - кои невојују као други христијански народи, и као храбри јунаци и војници, но као грозни варвари и подле пустаије, децу нашу и жене кољу, села и цркве руше и пале, и крвљу стечено наше добро харају и робе. – Сад је велим време: да свакиј руку помоћи милом роду свом пружи, и њему, у црној нужди и беди овој, притече. – Ах! та је ли могуће: да и сада у овом одсудном часу, где се темељ среће народне оснива и полаже, где се о бићу и животу милог рода нашег, и народност његове ради, - је ли могуће, велим, да при свему томе и један Србин и Влах равнодушан остане, и жаром љубави прама милом роду свом, - прама срећи и чести народној духом неплане? – Па опет на црну жалост и тугу нашу казати се мора: да је то могуће и да иј и такви има! – Има милиј роде! и такви изрода и гуја, које си ти у недрима твоима одранио и неговао; - коима је све оно, што је туђе и страно, милије и рођеније, него што је своје; - кои срећи и напредку твоме кивно завиде, и као шугава овца, душмана се твои лепе. – Има иј, кои су душманима твоима Мађарима по пет, десет, и тридесет хиљада форинтиј у сребру поклањали и у помоћ давали, да они лакше тебе, милиј роде! утамане и искорене, а теби сада, у овом одсудном часу, ни једне крајцаре неће да жертвују! – Па опет, исти ови људи највећа захтевања сада већ у роду правити почињу. Они себи, ако и нису роду ни најмању жерву принели, Бог зна какве заслуге, и преимућства приписују, и друге, кои су мањег стања, али много већи и заслужни родољубци од њи, преко рамена гледе. – Па шта више, гдекои од њи, да би велико, али незаслужено званије получити, или получено задржати, а тако себе са грабежом и туђом муком обогатити могао, по обстојателству ствари, сад Србљином се назива, сад пак против Србаља виче. Влаха се лепи, семе раздора између једни и други сејати желећи. – Зато чувајте се браћо Власи! оваки лажљиви пророка и терајте иј између себе, као проклету кугу. Та ви сте онако сити овакови родољубаца, и довољно искусили већ: пси ови нелају села ради, но себе ради! – Хоће људи да буду влашки капетани, војводе, викари, и митрополити, али за род свој што жертвовати, себе изложити, или роду у помоћ притећи: то је тешко, ту  'уши имут, и неуслишат.'
Но на страну са оваким и овим подобним људма, и да се вратимо к милиим предметима, обзнањивајући милом роду: да се је већ овде у Тамишграду, топлиј жар љубави и одушевљења прама срећи милог рода подизати почео; - и да су које овдашњи, које пак страни родољубци неки, кои су избегши тиранство грозни душмана наши, милу домовину и фамилију своју оставили, и амо прибегли, знатне већ прилоге новчане, на олтар народне среће, пронели, и на тај конац једну суму од 15.000 фр. на расположење њ. св. г. патријарха ставили; другиј пак родољубци, особито врстни Фабричани, да би својој браћи граничарима у помоћ притећи могли, као својевољници уписали су се, и тако ће ови дана, под предводителством свога поручника г. Златке, њи до 100 и више момака, пут преко Оршаве, у границу предузети. Живили врстни родољубци!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1848 on: October 15, 2019, 08:04:49 am »

У Срему, с концем год. 1848-ме. Гдекои чиновници, о коима се у 'Србским Новинама' реч досад повела, здраво су се мргодили, и код свои једномисленика јадиковали, кад су дописе, кои су се њи тицали, прочитали. Неки пак од ови, коима је мозак на свом месту, нису речене дописе на зло толковали, добро знајући, да слободне мисли о њима, овом приликом изражене, ништа друго за њи немогу бити, него право благодејаније, јер мисли и израженија наша опомињу иј, да у будуће у истој прилици свољевољност своју зауздају. Ми од наше стране уверавамо читајући публикум, да смо мненија наша баш из добре намере, и само у истини и правди, из чистог срца, изразили. И ако нам је слободно мале људе са великим успоредити, то ћемо овде навести, да је Наполеон, кои се свагда и свуда тужио, да су га 'либералне идее' са најсветлијег престола у бездан бациле, у доцније време, на своју највећу штету, јасно увидио, и код пријатеља и почитатеља свои јако жалио се, што није гдекои лист, кои су му различни журнали давали, у своје време свог вниманија удостоио, и на своју и државе корист употребио. Зато господо, коима су поменути дописи очи гребали, nichts für ungut. Ми исповедамо, да нећемо за атар овог или оног мисли наше у окове бацити, и језиком робова говорити. Многима, као што горе напоменусмо, умствовања наша нису у рачун ишла, она су њима трн у оку, и постала су за њи некакво страшило, ал' она су нужна, да тим начином долазимо на правац и истину. А за утеху сваком нека служи, да ћемо све њиове, у духу времена, човечности и правде учињене кораке, пазљивим оком пратити, и са достојном похвалом јавности предавати. Тако ће таме нестати, а сунца зраци све ће боље сијати.
Пре кратког времена ми смо, руковођени истином, у смотренију неки деловања г. вел. судца Ј. С. у Руми, наше негодовање јавно изрекли, а сад ћемо пред целим србским светом, у смотренију точности његове у одправљању послова, кои у кругу делателности његове спадају, опет чисту истину рећи, да је он између свију жупанијски велики и мали судаца најточнии. Исто тако за г. А. З., при свем оном, што смо пре казали, велимо, да реченог човека, као свршеног правдослова, и родољубивог Србљина, у реду судија радије гледимо, него многе друге, кои су се тамо понамештали, и кои су до јуче јавни непријатељи наше ствари били, а и данас јошт пријатељи нису, и кои осим тога, за оно место, где сад стоје, баш ни мало неприличе. Овде разумевамо некаквог г. С. Ш. Аристократија је желила, будући је он на оном месту, где је пре био, као што је обште познато, зло прошао, да га због његови заслуга у пожелано стање 'покоја' метне. У овом случају боље и угодније за њега није могла постарати се, него да га направи председатељем великог суда. Он сад заслужениј 'покој' у пуној мери уживати може. Сећате л' се оне анекдоте, кад је питао један судија свога колегу, кои је у суду заспати благоусредствовао, за његово мненије у неком предмету судејском, кои се онда претресао, како је овај, чим га је колега најпре подобро са лактом гурнуо, из сна тргао се, и у мисли, да је код своје куће, и да га његова госпа пита хоће л' рибу, на коју је г. спаваџија пишман био, пржити ил' кувати, - мненије своје у предмету судејском дао, нек' се пола пржи а пола кува. Овај, истина-бог, необичествује у суду дремати, али за суд, и за оне људе, кои са судом посла имају, све је једно, ил' он спавао, ил' неспавао. Ми ћемо код прве промене чиновништва, ако нам милостиво дозвољено буде коју прословити, и ако, nota bene, народним представницима свемогућа овдашња аристократија, по старом обичају, неодсече језик, готови бити, глас наш за реченог чиновника дати, да постане semritatis commissarius. Мимогред нек је речено, да је он добар и пасионират ловац. У бакоњским грдним шумама, по гласу маџарски артикула, а имено 1618: 24, 1622: 51 и т. д., држе један приличан део племићи de Szent-Gall, у вармеђи веспримској; ови је племића, ваљда јошт и данас, света дужност, да дивљач сваке године туку, и за краљевску круну лиферују; зато ако нам првиј план не изиђе, даћемо му спроводително писмо, и уверени смо, да ће га његова тамношња и по благородству и занату браћа одма примити, и у протокол свој увести. Gleich und gleich gesellt sich leicht. Одакле је овај господин, не можемо засад служити, доста је то, да је он јак ступац овдашње аристократије, која од неког времена, на своје зло, здраво главу диже, и која га радо гледи, и с њим у свакој прилици кокетира.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1849 on: October 15, 2019, 08:18:20 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Стеван Петровић Книћанин, командант српских добровољаца у Војводству Србији за време Мађарске буне 1848/49.


* Книћанин..jpg (263.58 KB, 677x828 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1850 on: October 15, 2019, 08:21:20 am »

Високородном господину књажеско-србском полковнику и члену совета књажества Србије, врховном заповеднику спомагатене војске књажеско-србске у међународном рату маџарско-србском, кавалеру, Стефану Петровићу Книћанину, у Уздину. У Панчеву, 25. Децембра 1848.

Христос се роди!
Ово је поздрав вароши Панчева, коју сте Ви, родољубивиј господне! од нападања маџарског у садашњем рату 21. Децембра ослободили. Врховна команда воинства у име целе војске војводовине србске, и у име цара нашег изјавила Вам је своју благородност и честитање: сад пак изјављује Вам исту цело обштество панчевачко, као избавитељу својему, и као што чрез Вашу чрезвичајну храброст ни најмања штета вароши овој није могла учињена бити: тако жели обштина ова, да Вашем Господству, целој драгоценој фамилии Вашој, благотворном правленију књажества Србије, и целоме братскоме народу сродног милог књажества, нигда и ни од кога штета неучини се.
Панчево ће заслуге Ваше, господине, уважавати и спомињати, докле год Србство у њему живило и дејствовало буде. Благодарност наша буди свему под Вашом управом стојећем братском воинству, и молба, да примите почест члена грађанства нашег, које Вам овим подносимо.

Из заседанија окружног одбора Панчевачког.
У одсуству предсeдатеља: подпредседатељ Стеф. Јовановић, (М. П.) народниј комисар, Вићентије Костић.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1851 on: October 16, 2019, 08:02:24 am »

У Карловци, 21-г Дец. Синоћ нам стиже овамо глас, кои се заиста данас и званично од стране команданта у Јарку г. Стеина обистинио, да су из града Варадина од Занинине регименте 600 регуларни војника, заједно са свима своима официрима, прешли на нашу страну и сад су намештени у Каћу на квартире по кућама, док даља наредба од управитеља воинства г. ђенерала Теодоровића не приспе. Ови су људи сви, као што се правим војницима пристои, са пушкама и свом својој оправом овамо к нама прешли, са њиовим батаљон-командатом. Ово је човек изображен и пун искуства, њега смо срећу имали данас у средини нашој у Карловци видити, и пријатељски га угостити. Он нас уверава, да цела њиова регимента свагда је негодовала и с презрењем слушала маџарско-душманске наредбе и поступке. И заиста и ми смо се осведочили, да су они спроћу нас у Н. Саду, ако не као прави пријатељи, а оно барем сасвим неутрални бивали, и шта више при мањим кравалима између наши и непријатеља, свагда се наше стране држали. Они нам чуда приповедају о маџаским уредбама и жалостном стању њиови војника, да по три дана хлеба немају, него су од житеља новосадски принуђени били пљачкати и красти, воинство никакве дисциплине нема; и зато су најпре сви официри дали оставку у руке новодошавшом градском команданту, па скупе сво воинство своје, и весело, пратњом свирке и развијеним заставама, пођу из Н. Сада око подне 23. Дец. Новосађани су иј листом сви пратили до темеринске капије, крај вароши, до 2-3000 људиј, сви радостни и попевајући нашу народну песму: 'Устај, устај Србине!', тако да су и сами Талијани војници, сазнавши песме мелодију, с њима весело попевали, уверавајући грађане новосадске, да ће доћи с браћом србском скоро, да иј ослободе. – Полковник у граду молио иј је и преклињао, да остану само још кои дан, док се не види како ће се ствари код Пеште свршити. Овај јадан слепац код очију још сумња, ко ће победити; но чини ми се да ће повикати и сам да је 'trope tarde.' Но наш вредниј г. Мастбург и неслушајући га, одговори му да он више ни минута на револтерско-кошутовој земљи остати неможе, него иде Србљима храбрим, да се заједно за слободу и цара свога бори, и тако посрамљеног остави свога полковника. Они су к нашима радостни дошли, и наши су иј још радостније дочекали, одма иј угостили, те врли војници талијански, увидивши гостољубије србско, сад веле: 'Да знаду војници у Варадину, како нас ви дочекујете, сви би листом дошли.' – Из свега се дало закључити, да су Маџари сви духом клонули, да силе никакве ни ране немају, дешперани су, а напротив наши људи Н. Сађани духом окрепљени, сложни, почеше после мртвила опет к животу подизати се. Не би л' сад најудесније време било, да се оперира и овамо, да једанпут већ нашу браћу у Н. Саду избављену видимо. С Богом па са слогом ускоримо, док је време.


(Из једног писма из Словачке.)
… кажи свима Србима, да се на турску владу сувише не туже; ја сам се уверио, да христијански племићи, помоћу Чивута и најгаднијега од свију ђавола, ракије, народ један још много дубље понизити и осиротити могу, него што је игда турскиј мач то учинити кадар био. Словаци су добар, благ народ, кои се радо повинује, и управо мекост карактера њиовог Маџаре је не само несправедљиве но још и сурове учинила. Раја, а и сам роб у Турској морално на вишем степену стои него тренчинскиј Словак. Турци су много крви пролили, али су они храбро борили се, па тим и у душу свои подјармљени војничку храброст улили и код њи је првом добродетељи грађана учинили; они су многе главе поодсецали, али нису срца тровали. Турчин се нигда није с Чивутином здружио, да целу земљу какову изсиса, као што су то чинили Маџари и помаџарени племићи међу Словацима; Турци су често пленили и домове Христијана оскверњавали, али и ово нису чинили прави племићи турски, већ орде јаничарске и крџалијске, које се нису хотеле никада држати ни државни закона, нити се и самим царевима своим повиновати. Христијанин може на Мухамеданца мрзити, али не може противнику своме пребацити, да га је овај навалице његове народности и језика лишити хотео; и сад још, после столетија, и сам муслиманскиј Бошњак матерњим своим језиком не само радо, но и неће другчије да говори, нити га је икакво од стране правленија лукавство учило и на то навлачило, да народност своју презире. Турци су као народ велике ратове водили и многе народе себи покорили, али се нигда нису придржавали подле језуитске политике.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1852 on: October 16, 2019, 08:13:50 am »

Далмација. Пише Задарски Конштитуционал, пишу Загребачке Новине, да је арцибискуп далматински протестирао државном сабору против пројекта уставног, и против саједињења Далмације са Хрватском и Славониом! Истина је права. Но у том су колу са арцибискупом и сви бискупи далматински. Сувише они су се опречили и министерским наредбама, да се матерњиј језик у нормалне школе уведе, следователно ни славенскиј језик у званична дела не започне. Ови кратковиди људи невиде, да су с овим своим незаконим опирањем на танак лед дошли, кои с једним само ударцем провалити се, и њи све заједно порушити може. Цар хоће, да свом верном народу повољи, и допушта ијм у школе завести матерњиј језик, но бискупи далматински томе су највећи противници, и италијанштину далматинском народу намећу. Они су дакле јавни и осведочени противници царске воље, а противници цареви имају бити казњени на најстрожии начин. Шта ћете више, ево млади богословци по Задру, по Сплиту, и по Дубровнику нипошто више од неког времена матерњим језиком не говоре, него све италијански. Па није ли то случај, са се родољубиво срце сито наплаче!
Но од ове италијанштине и за државу велико зло изродити се може. Да није у ова узмућена времена силна војска у Далмации лежала, она би за цело италијанскиј барјак развила. Било је људиј, кои су јавно против цара, против Аустрије, против Славена викали! Било иј је, кои су на бана режали, и данас као на губернатора Далматинског реже; кои су Хрвате као најгнусније људе, и као највеће лупеже разгласили, а то да иј у већу омразу код простог народа метну. Било иј је, и то још од националне гарде, кои су јавно дерали се: 'да живе Маџари, смрт Славенима', и то су викали, кад је Беч у огњу пламтио. Па ови људи нису ни од суда позвани за ове безобразне, поругателне и револуционарне беседе, а многи од њи уживају царску плату, и да ијм није цареве помоћи, просили би, а нико ијм неби уделио, јер су окати, следователно крепали би од глади.
Док год овај маџаро-италијанскиј дух у Далмации влада, дотле се држава бојати има, да ће у најмањем покрету револуцинарниј барјак развити, јер добромислећа странка, која свога цара љуби, слаба је да се опречи. Овај дакле злочести дух треба из ове чисто славенске земље прогнати, и чак у Маџарску, или преко мора у Италију протерати; а то ће се најлакше моћи учинити, ако се славенскиј језик, овој провинции својствениј, у јавна дела при губерниуму, и при сваком другом надлежателству, као и у све селске и градске школе што пре уведе. Другојачије Далмација је за Аустрију опасна, ако овако остане, као што је данас. – У целој Далмации, све једног по једног да пребираш, неби могао набројати 5000 чисти рођени Италијана, а други су сви и по отцу и по матери, и по језику и по крви, и по земљи, прави овејани Славени. Је ли дакле право, да 395.000 Славена буду робови овима 5000 неасељенима Италијанима? и је ли право, да се језик они људиј затари, а италијанштина да преовлада? То нека свет суди.
Затим требало би оволике силне бискупе, има иј седам, и силне камнонике, око 50, у Далмации умалити, кои не само да су на велику тегобу народну, но сувише и браћу завађају, удушујући дух славенскиј, и сејући раздор и незадовољство међу последоватељима једне и друге цркве. Та чули сте онога гаднога и безобразнога Љубића, како све последоватеље источне цркве назива 'полуверцима'. То је он започео чинити јошт пре неколико година под покојном владом, кад је он свашта, и на сваког православнога  могао лајати, а њему се с ове стране зуби окезити нису смели. Но знај безобразниј Љубићу! да ти називајући нас Далматине полуверцима, називаш истим именом и све наше једноверне, као: Румуне, Бугаре, Грке и Русе. Дакле ти твојим незнанством вређаш толике силне народе, кои се са своим вероисповеданијем исто тако диче, као и ви са вашим папизмом. – У напредак имај више памети, и ако не знаш где право немаш, прочитај Пиченина, Манела, Правду Руску, и т. д., и не подижи барјак религиозне мрзости, но моли Бога у латинском језику, као што си и научио, а пусти нас у миру молити Бога у славенском језику, као што смо задојени. Бог је један, кои разуме и латинскиј и славенскиј, и све друге језике, а ми смо по Богу браћа, а овде још и по крви и по језику; дакле, пружимо један другом десницу помирења! згазимо под ноге ону стару политику, која је на то ишла, да се ми никад не сложимо! загрлимо сву нашу браћу Славене, кога му драго закона они били, а не чинимо пакости ни другим народима, Италијанима, Немцима, Мађарима, као што су гдекоје њиове занешене главе нама пакости нанеле! Овим те поздравом поздрављају сви Славени, а особито православни, и желе:
1. Да са старом годином у Далмации изчезне дух италијанштине и мађарштине, а да се обнови дух славенства, дух привржености и покорности законитом цару и уставу.
2. Да фратри и њиови начелници оставе дух злобе, мрзости, нападања, дух фарисејства и лицемерја, дух језуитскиј; а с новом годином да се напуне духа Христова, духа просвете, духа мира и побратимства.
3. Да наш владика отресе се оне лености, у којој се до сад налазио; а с нове године да буде бољиј и ревностнии за добро свога народа; за процветање цркве; за увођење школа; за регулирање и провиђење свога свештенства.
4. Да наш владика укине оне старе језуитске декрете, коима се цепала дијецеза далматинска од архидијецезе карловачке, и да ову епархију подложи патријаршии србској.
5. Најпосле желимо народу далматинском и једне и друге цркве, да имају већи позор, и да се недаду гдекоим занешеним главама вући за нос као коњи за улар, кои настоје да иј учине робовима италијанскима: него нека обљубе славенску слободу, и нека се прогласе за Славене, као што јесу, да тим начином и они се прославе као и остала њиова браћа Славени.
Срећна вама свима нова година. – Проигуман Далматинскиј.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1853 on: October 16, 2019, 08:22:04 am »

Србске Новине, бр. 2. од 4. Јануара 1849.


Бојно поље у Угарској.
Како је Будим и Пешта заузета, подробнијег известија јошт нема. Бечке новине по приватним писмима из Пеште од 26. пр. м. јављају, да је Кошут са своим приврженицима побегао у Дебрецин. Собом је однео, осим круне св. Стефана и краљевски знакова, свој милиј инштрумент, т. ј. тисак за банкноте, коима је до сада знао рат водити и бедниј народ залудити. Одбор земљобранителниј и они, кои су престол прогласили упражњеним, прикључили су се к своме господару. Како се депутација од кнеза Виндишгреца повратила, одма је маџарска војска ноћу између 24. и 25, сасвим у тишини и ни пушке не избацивши, одвукла се к Дебрецину. Ње може бити 10-12.000. У петак, лицем на наш бадњи дан, царска је војска била у Пешти: барем су наша браћа граничари имали где божић провести. Јелачић-бан је првиј ушао; како њега тако и сву царску војску житељи су примили весело и с радости. Ово је доказателство, да маџарска револуција ни мало није у народу укорењена била.
Бечке новине јављају, да је породица Зичијева, којој је Кошут два члана погубити дао, једну чету овоме у потеру оправила и ономе 50.00 фр. ср. обећала, кои ил' жива Кошута ухвати ил' његову главу донесе. Кажу, да је кнез Виндишгрец и Деака затворити и под војениј суд ставити дао. Из Беча све једнако војска одлази у Угарску.
13-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е извешћава о битки под Панчевом од 21. пр. м. и вели да се сјајна победа има приписати вешествено г. Книћанину. Даље из Карпата јавља, да је ђенерал Шлик, освоивши Жилицу, упутио се к Шемноису и Кремницу.
14-т о  о д  а р м а д е  ц а р с к е  и з в е с т и ј е јавља, какву је славну победу задобио ђенерал Шлик, 25. пр. м. над бунтовником Месарошем код Кашове, кои је под собом имао 18 батаљона хонвидаца, 33 топа и 800 хусара. Бунтовници су изгубили 10 топова, 6 кола са џебаном, једну заставу, преко 200 пушака, 40 коња, а заробљена су и два официра и 500 хонвидаца. Како су ту у првиј мах разбијени били, коњаници царски вијали су иј у скок, и отели ијм опет 6 аван-топова, 1000 пушака, много коња, и више њи заробили. Ту се борила с Маџарима и пољска легија, која је до ноге поражена, и отета ијм је каса са 10.000 # у злату, а осим тога и нека писма Месарошева, односећа се на послове Пољске. Месарош само тако није погинуо, што је преварио пиштољ, кои је на њега опалио био један ц. кр. официр. Од царске је војске мало погинуло. – Исто известије извешћава даље, како је један батаљон регименте Занинине из Н. Сада прешао к ц. кр. војсци (Србима) на Јарку., које је читатељима нашим већ добро познато.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Приватна писма из Пеште јављају нам, да су Њари и Мадарас ухватили неко писмо Кошутове жене, која мужу свом јавља, да су 12 милиона фр. ср. осигурани у американској банки. Кнез Виндишгрец, кажу, да је дао у Пешти стрељати грофа Баћана Лајоша.
Из Баната и сада јошт немамо никакви известија. Приватни гласови стижу, да су се Маџари к Сегедину одвукли из Вршца, и по томе да је царска војска варош ову заузела. - Управо сада стиже нам глас, да је св. Јелачић-бан из Пеште кренуо с војском србској браћи својој у војводовини у помоћ, и да је већ до Баје у Бачкој стигао.


* Batthyány's execution.jpg (212.99 KB, 799x557 - viewed 20 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1854 on: October 17, 2019, 07:42:00 am »

Војводовина Србска.

Из Карловца. Позив св. патријарха нашег на народ кнежевине Србије, као на нашу браћу једнородну учињениј, види се, да је у Србии нашао на чуства братства и љубави, јер већ из више окружија долазе нам браћа у великом броју у помоћ.Најпрво је окружије пожаревачко било, које нам је, у највећој невољи бившим, знаменитим бројем у помоћ дотрчало. Пред њима су дошли брат далеко чувеног јунака Ајдук-Вељка, г. член савета Милутин Петровић, г. мајор Станојло Петровић, капетан г. Сава Петровић, синовац Ајдук-Вељков, капетан г. Абдулић и капетан г. Стојко. И ова су нам браћа тако благовремено у помоћ дошла, да смо с њима срећно Маџаре од Панчева одбили. После њи дошло нам је помоћи угледне из јагодинског окружија, коју је капетан г. Илија довео. Из окружија ћупријског у знаменитом броју довео нам је дичну помоћ начелник и познатиј јунак г. Богдан Ђорђевић са г. капетаном Спасом; из окружија краинског капетан г. Андоновић; из црноречког стариј војник г. Нича; из гургусовачког г. мајор Сава Јовановић; из алексиначког капетан г. Сима Ђорђевић; из подринског капетан г. Козелац; и сад чујемо да долази из ваљевског капетан г. Гудовић. Ми овој браћи, која су, чувши наш јадиковања глас, похитали нама у помоћ, нисмо у стању довољно благодарити. Ми признајемо њиова добра дела, њину љубав братинску и пожертвовање, нетаимо благодејанија и остајемо ијм на свагда обвезани, а недеј ијм боже нужде, и у свако доба готови, да ијм љубав за љубав вратимо. Повестница нека свету, нека потомству саобшти, како је из љубави братинске Србин Србину у помоћи био. Нас могу реке и границе разстављати, али љубав братинска треба да остане међу нама непоколебима на веки. Нека се дичи Србија са оваквим синовима, кои почитују родољубије, кои греју у прсима своима чуство братинске љубави. Слава ијм буди и сада и свагда и пред родом и пред светом.
Ми се надамо, да ћемо и са овом помоћи нeпријатеља србства из војводовине наше истерати, а не сумњамо, да нам неће из остали окружија скоро помоћ приспети и нашу војску укрепити, те да тако укрепљени војводовину од злотвоа истребимо, и свету покажемо, шта је Србин учинити кадар. Говори се, да је у неким окружијама било адски изасланика, кои су људе одвраћали, да нам у помоћ не иду, али ми то не можемо веровати. – Моја намера није била, благодарност нама у помоћ дошавшој браћи изјавити, то ја остављам управителству народа нашег и самоме народу, да признателност изјави; но ја сам желио назначити, из кои је окружија помоћ овамо приспела, те да би то на славу и вечитиј спомен служило народу исти окружија и њиови родољубиви старешина. И зато ја ћу за дужност моју сматрати, саобштити и у будуће она окружија, из кои нам се помоћ овде појави, да би тако свет и повестница у најпознијем потомству славу њиову преузносити могла.

У Карловци, 24. Дец. Почем су четири компаније од регименте Занинине прешле, па њиовим примером ево једнако прибегавају солдати и од регименте Есте, и као што чујемо доћиће сви за кои дан, јербо су се хонвидци јако обрезобразили, и велика насилија безчовечно у Мајуру чине. Но овома треба мало засолити маџарском слободом, јербо су је јако жељни били, а сад чини ми се да се ратосиљају. – Данас око 10 сатиј пред подне чују се у граду топови јаки, које је до 2 сата трајало. На наше у Каменици ударали нису, но веле највише, да су морали солдати од Есте к нама прелазити, па да су зато на њи пуцали, или ће бити да су одушевљени Н. Сађани на хонвидце госте своје ударили, и веће се каква буна догодила, те се из града с топовима мораде одазвати; а неки веле, да Кошут доноси у град круну из Будима, где ће сигурнија бити. Досад се ништа јошт известно незна. Наше је воинство у следству тога отишло к Мајуру ближе. Чујемо и то, да је од неколико дана већ у град нов маџарскиј командант дошао, по имену Надоши, и веле, да је одма јошт при доласку свом прокламацију издао, да нико Србина ни словом безчестити несме, јер ће зато стрељан бити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1855 on: October 17, 2019, 08:05:36 am »

Из Тамишграда, 14. Дец. Опет су нас црне мисли обузеле, опет нам се старе бриге поновише. О Боже, шта ће најпосле од нас бити!? – Не давно бојасмо се и ваобште на зло слутисмо и толковасмо, што нам цар наш жеље наше, а нарочито избор војводе и патријарха неће да потврди; но ево и то већ дочекасмо и Бог зна како обрадовасмо се и мислимо, шта – од сад ће нам све певајући ићи – мислимо, сад ће нам бар и наш војвода, као поглавица наша, у Тамишград доћи, отуд наредбе на све стране чинити, отуд војску разредити и на непријатеља из све силе ударити, разбити и к врагу га одбити и протерати. Но све то, та наша сладка слутња, оста до данас неиспуњена, а зима нам ево дође, и многи страдалци, кои су се – Бог иј свети зна од куд и како – овде склонили, сасвим већ клонуше и малаксаше, бадава радујући се, да ће с фамилиом својом код свои кућа божићовати и с 'Христос се роди' поздрављати. И тако и они и ми пуни смо сада невесеља. Но и осим тога, не мало нас узнемири и онај лист новина ови - број 106., где опет некиј родољубац, зар видећи и бојећи се несрећни последица, на ново започиње одушевљавати народ србскиј, храбри га, - да се сад само добро држи, да на оруже и мало и велико устане, да нам, вели, не би душман наш – сад, кад смо већ војводовину нашу готово задобили, нехатости нашом из року отео и тим нас на век у пропаст бацио и свалио – које све силно дејствовало је на душе наше, тим силније, што му ни на кои начин помоћи неможемо.
Има нас истина довољно овде одважни Србаља, кои би све и сва – рода свога ради – жертвовали и дали, само да знамо како. Ево нас неколико ово измислисмо и нађосмо, да би добро било: кад би се од стране св. патријарха нашег наредба каква учинила, и изаслали би се какви посланици, и дошли би овде, и позвали би нас, и казали би нам, куд и како до свои да дођемо – о како би нас то обрадовало, та и не само обрадовало, него би зар све Сpбље новим духом, новом вољом напоило, и задануло и певајући би сви за своима пошли. – А овако везани и штоно реко зауздани, као и остала браћа наша по Банату и Бачкој, тек обзиремо се и чекамо, од куд ћемо што ново чути; па ако што добро чујемо, благо нама – нико од нас радостнии, ако ли зло, то спустимо се и сневеселимо, и то нам је све. – Но сити смо већ и пресити и новина, а и шта нам ове вреде? Чути на пример, да су Маџари ударили где на Србље, па да су иј ови добро дочекали, то нам је већ добро познато. Но желили би већ једанпут ту радост доживити и чути, да су и наши Србљи на Маџаре ударили, па да су иј са славним своим предводитељима, свуда по војводовини нашој витлати започели, да су се к Банату и Бачкој окренули, и свуда своју браћу на помоћ позвали. То би нас, велим, обрадовало, то би србско срце разжегло и распалило тако, да би и необзирући се, свак с највећом радости к браћи својој потекао и потрчао. И на овај начин, сила би србска знаменито од места до места, куд би војска пролазила, растла, и могли би се њеној најсјајнијој победи надати, - овако пак разштркани и удаљени, и Бог нас светиј зна коме и како предани, куд смо пристали? – Зато и опет кажем: има нас довољно овде свакојаки Србаља, има пензионирани официра, има чиновника, има адвоката, има свештеника, има трговаца и мајстора – кои једва чекају, да иј браћа позову.
О Србљи, о браћо, о господо! та уразумите нас, та укажите нам се већ једанпут оку нашем, и видићете, и познаћете, и искусићете, шта вреди Банаћанин, шта вреди Бчванин, и како ијм се од часа створише оружја! Имејај уши слишати да слишит.   - Некои родољубци.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1856 on: October 17, 2019, 10:09:45 am »

Писмо владике црногорског г. Ђорђу Стратимировићу.

Високородниј господине,
                        Ђорђе Стратимировићу!


Прими србскиј млади витеже, за знак признателности, овај дар од мене. Ово је лик Обилића, лик највећег јунака, кои се досад на земљи појавио.
Каквим се знаком могу толико дичити србски родољубци-витезови, колико овим? Он је јединствена бојна награда твоје сабраће у соколовом гнезду.
Кои би знак на твоја јуначке прса лепше пристајао од овог? Прими га дакле с оном искрености и усхићењем, с коим ти га шаље с најусрдниим братским поздравом

Цетиње на Аранђелов дан 1848.            Владика црногорскиј,
                                                              П. П. Његош св. р.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Петар Петровић Његош.jpg (150.47 KB, 765x915 - viewed 16 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1857 on: October 18, 2019, 08:53:40 am »

Из Ирига, 25. Дец. Чујемо, да су се упели они официри варадинске регименте, кои су пролетос оставили србскиј народ, да се опет натраг поврате, и то, ако не може бити, да у варадинској регименти на ново служе, по провинцијалу сремске жупаније, где се сад четири батаљона формирају, у службе понамештају. Од тога нема ништа; ми иј непримамо нипошто, а јамачно иј неће ни Варадинци наши примити. Ко увреди и изневери народ наш, био он где му драго, изневерио је и нас. Маџар је наш обштиј непријатељ, ал' отуд, што се та господа официри сада под баном против истог непријатеља боре, као и Србљи, неследује, да су србском народу пријатељи, јер иначе неби овај у најбурније и најзабуњеније врема оставили, и тамо пребегли, где јошт у оно време о револтирању Маџара против монархије, ни спомена било није. Народ се србскиј нигда није цара свог одрекао, шта више покрет је србскиј цару ону корист дао, коју Аустрија по праву нигда имала није. Србскиј је народ то из чисте љубави к Аустрии, на коју се навикао био, учинио, предвидећи, да ће се Маџари у свим формама ребелије од Аустрије одцепити, почем ијм је цар дао собствениј особениј министериум, па к томе и границу, коју је донде сам имао. Као што су Србљи предвидили, тако се и учинило; Маџари су против Аустрије ребелирали. Да Србљи нису устали против несмислено Маџарима учињени концесија, него да су се одма, као што је цар Фердинанд наредио био, с Маџарима сложили, ови би јошт раније били на Аустрију се ополочили, и у сајузу са Србљима с таквом силом, да би давно већ било Аустрии за душу спевано. Код оваквог стања ствари није чудо, што Маџари на Србље мрзе, премда је с друге стране та мржња Србље јошт већма против Маџара успалила. Да су се Србљи с Маџарима сложили, верујте, све би друге славенске земље у монархии уз њи пристале, јер би се све мање више имале за учињене којекад испод мукла обиде осветити. Кад се дакле речена господа официри нису са Србљима свога цара држали, шта је друго томе узрок, што се сад цара држе, него што немогу србскиј народ да трпе, и што му добра нежеле, будући се овај како за цара тако и за своју народност подигао. Какав дакле имају образ захтевати, да се у истиј народ поврате и да му јошт заповедају? Мисле ваљда јадни да се неком освете? По том нека слободно изволе доћи, али нека гледе, како ће проћи, и нека знаду да иј заслужена освете неће мимоићи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1858 on: October 18, 2019, 08:55:09 am »

Петриња, 21. Дец. Стефан Шушљикац-Витез, србскиј војвода, умре! Лака му црна земља била. Милиј народе србскиј! није твој војвода умро, већ само Стефан Витез, као потомак нам праотца Адама. Народе дичниј! не предај се чуствовању разцвиленога ти срца, да туга и жалост твоја не помогне кивном непријатељу твом, седмомесечне труде твоје у развалине претворити; мужај се и крепи се, а брижљивиј твој војвода Стефан ходатајствоваће и у небу за срећу и напредак праведне твоје ствари. Роде! првиј ти је задатак у овом одсудном часу, сложно и одважно бдити, да не успојеш – сачувај боже! – жалостну песму: 'на реках тисо-дунавских, тамо седохом и плакахом, внегда помјанути нам војводовину', а ово ћеш нарочито избећи послушањем и безусловном покорности прама привременом управитељу војеном и народном, пак онда, кад свршиш тај, од свршетка не далеки крвавиј бој, онда као вредан народ своје слободе бирај себи за војводу мужа Србина, сина православне матере цркве, родољубива, мудра, изображена и зрела. А код тога избора не ограничавај се на Срем, Банат и Бачку, јер то би се звало војводовинскиј монопол, а ми желимо да се монополи укину, то би била Кошутова једнакост и толеранција, швабско братинство, а не слобода србском крвљу исплаћена!
Браћо Србљи! само постојаност сада, и кад време дође – чему сад није – да се деспот-војвода бира, бираћемо војника-јунака, а имамо доста дичниј соколова. Ено Стефана Милетића мајора, честита нећака безсмртног Стефана Шупљикца војводе, подполковника Будисављевића, мајора Михаила Ђурића, мајора Јефту Лазића, јунака, да га у царевој војсци бољег нема. Браћо, јошт понављам, верни и постојани будите, а војводу ћете добити.

Угарска и Ердељ. Пред што ће се Виндишгрец са војском к Будиму привући, у Пешти се против-револуција – на које врху Деак стои – изродила. Као што смо извештени, Деак је у последњем заседанију народне скупштине громовно слово против политике Кошутове изговорио, које последњега тако је дирнуло, да је у несвестицу пао, и из скупштине однешен био. У следству тога гроф Мајлат јавно се партаи Кошутовој на супрот ставио. (Дакле паметнија класа Маџара увиђа несрећна следства Кошутове политике, која се сад тек у правом свом виду познавати дају. – Vaeh tibi Kossuth, tu doli et maximi infortunii fabrikator! У.) – Како је главниј град Угарске освојен, отворио се поштовниј пут између њега и Беча.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #1859 on: October 18, 2019, 09:27:43 am »

Србске Новине, бр. 3. од 7. Јануара 1849.

Маџари, кои су пред Европом толику хуку подигли, нису кадри били у Пешти одпор дати, но главну своју варош оставише и срамно се до Дебрецина повукоше. И то су учинили они Маџари, кои себе Атиле потомцима називају, кои су од осам месециј једнако војску скупљали, и упражњавали, а поред тога и топова доста, а и новца имали!
Маџари нису хотели, да своју драму у бреговитим славенским пределима заврше, но као прави синови пустаре намеравају на равном Хортобађу душу свог политичког живота испустити.
Овај акт маџарског живота имао се већ давно извршити, и ништа није природније било него Маџаре на њиово огњиште ограничити. Зато је нужно било извештавати народе угарске, изјаснити свакоме шта је чије, и по томе свакиј народ к честитом правцу доводити.
Аристократија угарска, које је већ од хиљаду година маџарскиј елемент представљала, срушила се, и са собом у гроб повукла корпус јурис, и као бешику надувану, празну величину маџарског народа. Стара мапа Угарске мора се поправити, и у истој свакоме народу одговарајућом фарбом име назначити.
Ово је велика но и неизбежна промена. Хаос народа у Аустрии, а нарочито у Угарској препрегу је постављао сваком народном развитку и цивилизации у обште. Различни језици, различна чуства и жеље, различне симпатије и антипатије, - то све смешало се на један вавилонскиј торањ. Кад се, и ако се Аустрија срећно конштитуира, и свет народе у Аустрии упозна, - дивиће се свакиј, како се могло једно труло тело тако дуго одржавати!
Аустрија сад је у доста угодном положенију, да може себе одржати, и народе задовољити. Ова угодност не састои се толико у сили бајонета, као у наклоности народа. Народи Аустрије већом части са својом династиом у најбољој узајамности живе. Овог тренутка барем тако ствари стоје; овај је тренутак за Аустрију најспасоноснии, и зато га мора на корист народа – у чему се и собствена полза њена налази – употребити. Народи, особито славенски, уздају се на династију, на сада постојеће врховно правителство, и зато су сву своју снагу обратили, да рушећем се престолу јачи подупитрач подметну, - династија се у исте народе уздала, и заиста није се преварила; све за руком иде, само сад исчекује се узајамности тој одговарајућиј резултат.
Сва Европа љубопитљиво гледи на излазак целог питања аустријски народа, јер се то тиче не само васкрсавајући аустријски народа, него целе Европе. Решење овог питања даће нам кључ за будућност нове Европе. Преображење у Аустрии много је важније него сва друга прикљученија, која су се у последњим столетијама догодила. Узмимо само шта су Французи године 1789. учинили? Сбрисали су аристократију. Шта су радили 1830. године? Ништа друго окром што су династију променили, и мало слободније говорити могли. Шта су сад докучили? Готово ништа, јер демократију и републику само у Паризу имају а на другом месту свуда остале су пређашње инштитуције строге централизације, - и само један корак ијм је доста па да на пређашњу точку дођу. У Аустрии аристократија срушила се, а поред тога народи се еманципирали, и сад због оживљене особености разни народа није могућан више прелазак у пређашње стање.
Но каковиј ће бити начин тај, коим ће ти народи у првиј штадиум новог политичког живота ступити?
Начело је већ изречено у равноправности народностиј. Ово начело је правац и фундаменталан закон аустријски народа, но то све треба у дело да се што брже доведе.
Истина, да ово дело конштитуирања није тако лако, као што се многима види. Али баш зато што је ствар тешка а притом и необходимо нужна – треба је без закоснења укорењавати, јер свако пренебрегнуто магновење нову жељу, нов правац, нове промене узрокује…
Државна машина Аустрије, а нарочито Угарске, била је до последње године међу свима другима у Европи најстарија, но поред тога и неправедна и неприродна. Аустрија у време, кад се санкција прагматична градила, докучила је некиј легалитет, да може у интересу целокупне монархије народе управљати. Интерес целокупности се одржава, али народи, под јармом стари инштитуција живећи, сасвим су заборављени остали. Аустрија или није смела или није хотела у Угарској ону реформу, која је данас као неким нагоним настала. Аустрије легално одношење прама Угарској било је таково, да се исто донде за легално сматрати имало, докле год и стање политично Угарске непроменљиво остаје. Одношење то било је контракт, кои се није без опасности реформом рушити могао. Овде је узрок био, што се рђава конштитуција маџарска после хиљаду година одржала на сатиру целе Европе, и поред тога ни један народ главу подићи није могао, и само су пијавице народне, то јест аристократи, живили. Но кад је настала ..48. година, и Французи подераше целу Европу стезајуће контракте од године ..15-те – права исторична или изгубише се, или пак сасвим ослабише. Тако је и она свеза, која је угарске народе у клупчету не природно стезала ослабила, народи су себе у природно своје стање поставили, једним ударцем срушили хиљадугодишње неправде, и проузроковали необходну нужност установљења нове свезе политичне, новог живота.
Ову нужност признаје веома добро и данашњиј Аустрије државниј министериум, и правац већ у речма довољно је показао, само у делу да се истиј правац што пре обистини. Ако икад и гдегод, то јамачно сада Аустрии коренитиј лек је потребан.
Време је већ ту. Пешта је узета; Ердељ је за Маџаре изгубљен, горње бреговите жипаније, где би се бранити могли, пренебрегли су засести, и тим је највећиј ударац учињен целом покрету маџарском. У дољњим равним пределима Маџари дуго војевати немогу, јер су са свију страна окружени, а толике силе немају, да се против сваког одржати могу. Кад је Бетлен, Бочкај, Ракоци буне дизао, није ни један у равницама тражио да се ополочи, но свакиј је заузимао горње жупаније и рудокопне вароши, где је било доста новаца, доста аристократије, и угодног за обранително ратовање предела. Кошут је пут узео к равницама, рачунајући на симпатију маџарског народа, кои у највећем броју онде обитава; но баш ту лежи Кошутови Маџара пропаст. Народ маџарскиј сам, кад му се материјалне слободе осигурају, и кад се мало освести, какова је сујетна намера Кошутова, неће налазити узрока, зашто да се узалуд толикој сили противи, а Кошута остављеног, ако не загребе или храбро гдегод борећи се непогине, лако та судба постићи може, да ће, као негда славан последњиј трибун римскиј Ријенци, од свог маџарског народа злостављен бити.
Маџари могу јошт по гдекоим местима штете починити, али успети нигде. Цео тај маџарскиј рат може се као окончан сматрати. Колико је Србин принео у овом рату к рушењу диктаторства и монополизирања маџарског, може лако цео свет увидити, и ако буде нужно незнајућим и неразумејућим, даћемо на знање оно, што треба да зна.
Logged
Pages:  1 ... 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 [124] 125 126 127 128 129 130 131 132 133 134 135 136 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.046 seconds with 23 queries.