PALUBA
November 22, 2019, 01:01:22 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 123 124 125 126 127 [128] 129 130   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 213955 times)
 
0 Members and 3 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1905 on: November 05, 2019, 09:56:22 am »

Војводовина Србска.

У Митровици, 10. Јануара. Наша славенска, ново засађена липа слабо се прима, као дете кад се слабо роди. Томе је узрок што су нам и умне и телесне силе на сто страна раздељене, па незна човек чега пре да се лати.

У Панчеву, 15. Јануара. Ови дана и код нас је језик србскиј по налогу св. патријарха за пословниј обнародован, које је народ наш са особитом радости примио и једва дочекао. Код нас су се јошт и пређе народним језиком служили у свима надлежателствима, до једине канцеларије врховног судије варошког, у којој је како стариј језик немачкиј, тако и система метернихова верно укорењена обдржала се, и то у једној особи г. Нафа, синдикуса, коме Панчево и сада, ваљда из великог милосрдија и дуготрпљења, по немачки пише и одговара. Овоме ми неможемо довољно да се начудимо, јер кад Панчево, оглашено језгро србства, није кадро за рођене новце своје наћи права Србина способна, кои би ово место заузео: а како ће то остале мање вароши и села чинити? Ваљда Панчевци мисле, да би слава Панчева потамнила, ако би се посве стара система угасила, и њен последњиј коричак покренуо! – Ја би вам јошт по неку слабост и нерешителност старешина наши одкрио, него се тешим, да ће то и другиј од мене вештии родољубац свету представити, и раздремати начелнике наше, да се трулим сном не окуже.

У Белојцркви 16. Јануара. Знам да је свакиј Србин жељан знати, како је у грдном гробу овом од толико невини душа србски. О, браћо, Срби! не желим никоме да оно чуствује, што сам ја при улазку у ову варош осећао. Сироти Срби Белоцркванци! нема иј више! Тиранска рука заклети душмана наши Шваба живот ијм укину! Пишти срце у човеку, кад погледи, како је све на најгрознии и најподлии начин, кои се ни безсловесном скоту уподобити неможе, обесвећено и уништожено. Друго је војна, друго је на мејдану погинути, али овако срамно са своим суграђанима и браћом поступати – то је нечувено! 190 србскиј душа на најсвирепии начин: жене, деца, старци и девојке, кои су се на швабску човечност ослонили, без икаква узрока оскверњени су и убијени. Али правда божија, која једнако над невиним душама овим бди, осветиће безчовечно дело ово! – З. П.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1906 on: November 05, 2019, 10:06:27 am »

У Кули, 16. Јануара. Јуче у 11 сатиј, почем се непријатељ предати нехтеде, ударимо са 2 хиљаде шајкаша и граничара, хиљаду Србијанаца и 6 топова, под управљенијем седог нашег старине г. проте Матије Ненадовиоћа. Десно крило предводио је г. Павле Гудовић, лево познатиј јунак србскиј г. Милија Станојевић из Друговца. Тек што се кренемо, сусретнемо непријатеља, кои је изван села изишао; но почем су катане њиове, јуришећи на нас, неколико гарабиља опалили, а од наше стране топовима поздрављени били, окупе иј коњаници србијански, а Маџари устрашени од црвени капа нагну бежати, тако, да нису имали кад у Кули ни обазрети се. – Село је на јуриш узето, и неколико кућа пламеном је изгорело. Од непријатеља пало је свега 7, а од наших хвала Богу! ни један. У јуришу одликовали су се: барјактар Јанко Малешевић из Дружетића, ком је на три места барјак куршумима испробијан; за њим Лука Мирковић, буљукбаша из Тврдојевца, кои је знаменит број говеда и оваца од бежећег непријатеља отео; такође и поп Петар из Трлића, кои је себи дора на мејдану придобио; а Јован Малетић, храбриј старац од 70 лета, кои је јошт за Карађорђа јуначки војевао, свуда је пред нама предњачио и путе нам показивао. Хвала ијм у име свега народа србског, и од све страдајуће браће наше!
(Повод тој битки, како нам други гласови стижу, овај је био: Срби су, по одласку Маџара из Врбаса, малом силом заузели били ово место, ал' тамошњи Немци, кои су се истина предали били, немогући Србина за господара признавати, докажу Маџарима, кои су се међутим у Чепу настанили, да је мало Срба у Врбасу, те ови ударе на Врбас, и Срби се на ново у Сентомаш повући морадоше. У то ијм стигне помоћ под предводителством г. проте Ненадовића, па опет с већом силом на Врбас ударе. Немцима вероломство достојно наплате, попаливши ијм домове, а Маџаре код које растеравши, и у овом терању стигну иј у Кули, где су се непријатељи већ укопали били, ал' као што видимо, и одавде су отерани.)

У Бои, у Бачкој, 18. Јануара. Јутрос пођемо из Куле са свом војском и стигнемо у Боју. Кад код ове на близу бисмо, изиђе пред нас обштина како овог села тако и Тополе, и обе нам се предаду, плативши нешто војеног намета. Вечерас ћемо у Тополу на конак, С нама су гг. мајор Милија и штабс-капетан Гудовић. – А. У. В.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1907 on: November 06, 2019, 08:36:47 am »

У Панчеву, 20. Јануара. Новога вам за сада немам ништа саобштити. У Вршцу, Белојцркви и Бечкереку постоје већ окружни одбори; у Бечкереку се Немци најблагородније показаше, опревши се својски и крепко против Дамјанића, кои је све србске куће опљачкати и множину отмени Срба собом као јемце одвести хтео. У Вршцу су многи Немци, ове љуте невере наше, позатварани, међу њима и домхер њиов Данијел, језуит, нечовек и вајкадашњи непријатељ Срба, и главниј коловођа бунтовни Немаца. Фромбах, убица врстнога Кумановића, утучен је онај час, кад су наши у Вршац ушли. – Николче наш држи полицију у Вршцу. У Вршцу је и св. патријарх. – Епископ вршачкиј Поповић дао је на владиченство оставку. – Честитиј и у Банату обожаваниј јунак Книћанин отишао је из Бечкерека у Кикинду, и сада му је главниј стан у Хацфелду. У Белојцркви великиј страх је Немце обузео; један другог издаје; она села наша, која су ти разбојници и крволоци опљачкали и упалили, вичу: 'освета, освета;' – они мртви, које су они, премда су њиови суграђани били, грозно поубијали, вичу: 'крв за крв.' Нека поглавице народне даду народу пуно удовлетворење. – Држим, да је вредно и оне јунаке споменути, кои су се овде код Вршца највише храбрости одликовали, а то су: Книћанин, Косанић. Бараић, Станојло, Микл и Милетић. Живили!
Тамишградска ђенерал-команда рогуши се као лане и преклане. Она тражи, да опет панчевачка и србско-банатска регимента под њену власт подпадне; а тамишградскиј војениј савет иште провинцијал банатскиј. – Тако Банат по њиовом мненију не би част војводства била; нек Хрватска узтражи Срем и шајкашки батаљон, па онда с Богом србскиј роде, ја одо у Америку или Пензилванију, да и горег у Аустрии не дочекам.


* Адам Косанић.jpg (327.04 KB. 680x850 - viewed 3 times.)

У Вуковару, 20 јануара у подне. Овај час добисмо поузданиј глас из Осека, да је јутрос у ½ 6 сатиј из града почето јуришити на долњу варош; пуцњава топова и граната из града на долњу варош упалила је куће код наше цркве, и кад је истиј очевидац иза вароши изишао – видио је горети у долњој вароши; без сумње је намера непријатеља наше из вароши истерати.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1908 on: November 06, 2019, 09:16:33 am »

Хрватска и Славонија.

Из Краине, 1. Јануара. Слобода, једнакост, братинство! То су три, не из Париза, - Франције, него с неба, од Бога приспевше нам благодатне речи! Кад човек о њима мисли, и помисли, да се све, по садржају речиј ти, и код нас кроити има, онда не може ино што рећи, него да се већ и овде, док је човек на земљи, рајско блаженство нам приправља! Кад човек помисли и погледи на оне две звезде јасне, које су се над нами појавиле, - на светога патријарха и његов потниј труд, коим је, у старости својој, похитио бану на договор, па да ту слогу, међу једнокрвном браћом, од много времена раздвојеном, сада опет ускрснувшу, своим човекољубијем и проницателством, утврди, - и на доброг бана, па се његови опомене речиј, коима је све нас, како провинцијалце, тако и граничаре, духом најбоље наде напоио; кад уобрази себи како се бан са светим патријархом на сабору и свагде руковао, завештавајући један другоме јединство; кад представи себи онај даноноћни труд, једног и другог, кои су подносили код куће, пре него што ће на бојно поље обоица поћи, овај да војску своју силну предводи, а онај целим народом србско-румунским да управља, код куће и на боишту, а све да се срећа, како Хрвата, тако и Србаља, оснује, и то на слободи, једнакости и братинству: онда задовољан, срећен и блажен, с највеселиим срцем полеће и прима се оружја, да против душманина иде и одбрани свог цара, своју домовину, род и племе своје, да помогне срцу своме, Јелачићу бану, немере његове у дело произвести, и душу Србаља, Јосиф-патријарха, у његовом светом покрету, подупирати, а тиме бесне крвоточитеље, тиране и дивље зверове, Маџаре, и њиове скверне жртвоприноситеље, маџарце, да укроти, од себе одбије и научи иј човека, као човека, познавати, а не за скота и звера држати; јер и он, па ако би и поганик био, осећа да је тако исто за слободу, једнакост и братинство рођен, као и његов угњетатељ, кои само на себе мисли да жив буде, а сви други да изгину. Кад се, велим, од те стране ствар наша, за коју смо сви готови крвцу своју пролити, сматра, онда се мора признати, да ће скоро време среће и блаженства настати, а онда се на све стране ори: 'Да живи слобода, једнакост и братинство!' И тако треба да буде. Нека живи то свето, то благодетелно тројство, и не само нека живи, него нека и најпријатније плодове роду човечијем приноси!
Али, али, јадна мајка и жалостна, кад истиј овај зритељ пусти сјајну звезду нашу, Јелачића-бана, и његовог савезника, св. патријарха Јосифа, другу јасну звезду нашу, испред очију, па погледи мало, шта око њега бива; онда се сгрозити мора, кад толике без сваког чуства човечности, разумевам назови-поглаваре, подигнуте види, - да, смртна туга обузима човека, кад спази, колики су се у најжалостнии спровод подигли, да једва само навештену и зачету слободу, једнакост и братинство, одма, у свом првом појаву, од саможиваца угушену, сахране и вечној памети предаду! (То је барем овде, у месту, где се ово пише.) О, божеска слободо, како се брзо ти опет у тужно робство преврати! О, красна једнакости, како ти се лице твоје мило одурном неједнакости нагрди! О, сладко братинство, како нам се опет брзо ти у тиранство преокрену! – Бадава, Јосифе! слободомислећа главо наша – бадава Јелачићу, срце једнакости, бадава бане, десна руко нежног братинства, бадава сребровласниј патријарше, главо војводовине србске, - бадава, честитиј Јосифе! душо Србаља, - бадава, достојно изабраниј предстатељу, обрано и дико рода свог, - бадава вам ваши труди, кад змије, крокодили и браћа свирепи Маџара, у недру домовине ваше, остадоше, па немилице даве, убијају и крв пију оним, што су давно зажелили и чекају једнако да ијм се слобода роди, једнакост уведе, братинство подели. – Но јесам ли добро рекао ја, кад велим, да су они желили и чекали то? Не, они нити су слободу, једнакост и братинство желили, ни чекати смели, ни могли, јер су они безчовечним угњетавањем тврдокорни аристократа тако у главу убијени били, да ни мислити нису могли на избављење и спасење своје. Они су дакле, кад ијм се та света троица политичне јавила, сведушно изненада обрадовали и из гласа певати почели: 'Боже! подржи нам бана; Боже, поживи га здрава и весела, - њега и светог патријарха, кои за слободу нашу скрбе, једнакост ишту, братинство, ког смо жељни били, утемељавају!' Да, они су тако само певати почели, и онда одма за тим опет – умукнули? – не, плакати окренули, лишени ти лепи дарова. Авај, авај, леле нама и до Бога!
Несити себичници, гори од даија, подигоше се сад у безбожну неправду, па натерују, поступком своим, стара отца, и мајку немоћну да вапију из гласа: 'Ах, зашто смо иј одранили, кад нам бар једно, изнемоглим, да нас огрију и подкрепе, не оставише код куће?' – Тако ва истину вапије стариј отац, са својом кротком бабом, у огулинској кумпании, која је пред лицем штопа огулинског! Тако плаче Јован Маравић, 60 год. навршивши! Тако плаче старац Никола Мамула, кои, слаб по саставу телесном, 63-ћу годину живота свог навршује!– Истиј, честиј Никола, тужи се даље, кукајући и лелечући, овако: 'Куку, леле мени до Бога милога! Куд ћу ја сада црна кукавица? Ја сам цару мом свагда био веран, и радо сам војевао док сам могао: а сада што ћу ја стара кукавица? Ја свога бана, Бог му срећу дао, љубим; знам што ми се у цркви о њему говори и како се зањ Богу моли; али, то је све друго; а друго сам ја стар и ћорав, кои никога не тужим, него се тужим и то на своје зло, које ме таре. Неби ме оно трло, да је истина да је слобода настала, једнакост уједначена, братинство обљубљено. Ал' ту није братинства, неима ту једнакости, нити је ко слободу видио у другом, но у крађи, отимању и свакој кривичности!' И тако јест; морамо, на жалост, и ми то потврдити.
Но да публика о овдашњој неправди, себичности и безчовечију јаснии поим добије, мора се обстојателније овде све изложити, с молбом, да би се ово, и у новине друге које прештампало, како ће великашима нашим, особито пак човекољубивом бану нашем, известније у руке доћи, и тим се споменуте даије, од управљања и владања, уклониле, а на место њиово се поштени, трудољубиви, паметни и праведни, - не себични људи поставили, или барем овима један предпоставио, кои ће народом мудро управљати, док се овде те каква буна породила није; а породити се неће никада, ако се народ добро буде управљао, које је већ обште познато, као што нам за пример служи у и Србија. А Наполеон покојниј рекао је: voi siete poveri, ma ben governati.
Речениј Никола Мамула јест 63 године стар, и има два сина: Михаила и Саву, с двема снахама, двоје унучади и својом бабом. Никола, старац, од нарави је врло слаб; на једно око је ћорав, а на друго (сузно и слабо) добро невиди, - дакле по готову слеп. Његовог су сина, Михаила, пролетос узели у 2-ги батаљон, те оправили у Италију, противу чега он није ни једне речи ракао, јер му је остао другиј, Сава, код куће, да старца, бабу, снаху и децу гледа, рани и од зла брани. Сад, кад је дошло да се и 6-иј батаљом диже, узедоше ми и овог другог сина, Саву; а оставиће стара, слаба и по готову слепа, Николу, да наведену дружину рани! Пита се сад, ко ће старости једној и другој, у овом хладном и гладном пределу ране набавити, ко ће иј огријати, ко одевати? Нека одговарају пред светом поглавари на ова питања; а кад пред праведним и страшним судом божиим одговарали буду, онда ће црна дела њиова пред очи ијм излазити сама, која ће довољна бити, да иј на вечну муку паклену осуде, где ће бити плач и скрежет зубом. Ал' ево, чује се већ и одговор: 'Тако мора бити, кад је војска; а шестиј се већ батаљон диже!' – Је ли? Тако мора бити! А зашто, одговор'те нам, зашто не мора тако бити код Теодора Муслина, кои има 7 – (седам!) у кући за службу, а само је један отишао јесенас, противу Маџара, и сад туркају, од њи другог, у 6-ти батаљон? Пет иј остаје још дакле код куће! – Пита се даље: зашто не мора тако бити код Раде Мамуле, кои има три сина, и четири брата: Илију, Стефана, Теодора и Николу?! – Зашто не мора тако бити код Које Вуиновића, кои има код куће три сина, као три јелића, Раду, Николу, Ђорђија, једног синовца, Василија и два унука, Јована и Михаила? – Пита се још једнако: зашто не мора тако бити код Боже Тербојевића, кои има четири сина: Николу, Димитрија, Михаила и Јосифа, а ни један неима оружја, нити какве службе?! – Зашто не мора тако бити код Луке Маравића, кои има брата Илију, синовца Теодора и три сина код куће, Марка и т. д.? – Зашто не мора бити код Симе Гаталовића, где иј је 10 – (десет!) у кући? – Зашто не код други Гаталовића, Мрвоша и т. д., и т. д.; а код Јована Маравића, кои никога, ван бабу и синовца, неима, па му и њега узедоше, те он, старац с бабом, као два сува дрвета, остадоше, никога жива у кући неимајући, мора бити?!
Ко ће се на ово подигнути да докаже противно? – Глава регименте, стариј –тић, да зато незна ништа; -дрић, глава кумпаније ће то исто рећи; местне старешине ће одбијати на фелдвебле и капларе; ови ће навалити на фрајте; фрајти пак на гмаине, па ће као и лане викати: дајте, дајте; уздајте с' фрајте! А ко не да фрајту, мора капетану, јер другчије, нико не оста на стану! По овоме, глава регименте, неби смела дремати код куће, него тумарати, особито сад, међу народ, где би се такође јести и пити нашло; али само кад посао сврши. Савестну се рачи свагде, па ма и сува хлеба; а пије да жеђ угаси. Ал' овде није ни савести ни јела, ни пића, већ безчовечност, неизмерно локање крви сиромашне браће.
Сад се јошт једанпут пита: ко ће се на ово подигнути да докаже противно? – Ко ће у стању бити доказати, да је ту, где се тако ради, једнакост и братинство? А о слободи није ни спомена, кад овај честниј старац, Никола, ни потужити се несме јавно?! То би за сада тако у незнању и остало, да случајно до мои ушију није дошло, кои хитим ево, да гнусниј порок свету објавим; а зато само, да сиротима помогнем; јер, ово је само у огулинске кумпаније једном месту, Гомирју, мало дирнуто; али, кад би се злоупотребљења дане власти обширно описивала, читава би се књига написати морала! – Па шта ће рећи на то св. бан, кои за граничаре, и уобште за човечанство, живи, - кои се за полаштице рода свог у обште пожртвовао? Он за слободу, једнакост и братинство војује, а себичници ту да убијају? из домовине му да протерују! – То неће бити! Ми сви, коима нам је до слободе, једнакости и братинства стало, треба да добро меримо кораке наши антинационалиста, и нокте несити аристократа добро да подрезујемо; јер ће се тако само демон себичности између нас прогнати, и једнакост с братинством, да слободи основана, постановити моћи, дакле бистро око на себичнике, па ма они у каквој хаљини били!
Слободу, једнакост и братинство треба да свакиј, кои ступа у јавно звање, научи познавати најпре, па добротворним соком њиовим срце своје напои, и онда да се прима звања и службе, где с народом владати има; другчије ће му, при данашњем духу времена, бити горе, него што је већ с многима било, кои су тако себичности заслепљени били, да нису могли докучити, да је 'јаче село него поп'. Треба знати сад, и попу и штопу, да је уз слободу, једнакост и братинство настало такво време, у ком је порок укорити и јавно изобличити сваком слободно; треба знати, да сад цванцике свагде, и још мање сирци и јањци, не помажу, и да се сад брзо путовати и сав свет облетети може и без сала и масла, па јавно мненије у помоћ позвати, противу они, кои за слободу, једнакост и братинство ништа неће да знају. И каква је то безчовечност, стару човеку узети подпору у старости, зато што не може прошњу своју материјалним доводом да подкрепи, и оставити га да, на строгој овој зими дркће и скапава од студени и глади, а богаташе закриљавати propter?! Ово нек' се тикне и други, кои друге хаљине носе и у дужности својој ништа учинити неће, док ијм се, за извршење те, подбодац не приправи и донесе, та се онда на 'високу милост' склоне, као да су се заклели и посветили, да милости, следством подбодца, раздају, а не да дужности звања свога савестно испуњавају. Светлог бана нашег, као и светога патријарха, није била намера, кад су они један другом веру задавали, да се брат угњете, него да се ослободи; не да себичност влада, него да јенакост буде, - да се правда држи и време благодати да настане. Па је л' тако? – О, није, није! – А ко је то дакле што угњетава? Је л' Немац, је л' Маџар, коима је у крви то њиово племенито занимање?! – Не, - све сами токоршњи домородци, кои се имена свршују на -вић, -дрић, -тић! Дакле није све ни у своме, јер 'кад брат брату очи вади, дубље копа!' У честитости се све састои, у поштењу, у човечности и братинству; зато треба гледати и добро пазити и на оне, кои се много туже, кои се много хвастају: оба хоће кадкад да преваре. 'Где је много речиј, добро очи бечи', т. ј. да видиш, кад је бирати, да се за сваку службу, за свако звање људи паметни, поштени и прави родо- и домољубци избирају, а не назовидомородци, ако ће и по тисућу пута у домовини својој рођени бити. Бан је наш рођениј Сремац, али погле' шта за Хрватску ради; патријарх је рођениј Хрват, а глед' шта за Србље и србску војводовину предприма и подноси: оба су браћа једне и најплеменитије крви, анђеоског лица, јуначког духа! Ова два не јагме се, не отимају туђе, него јошт и своје, у обилној мери, дају за обште добро, сведушно служећи домовини и роду свом, па муче. Слава ијм!
Но да се вратимо к врелу, одкуда је ово све потекло, па овако к уцвиљеним проговоримо:
Утеш'те се ви плачући, шат и вама ваша помоћ дође! Шат врстице ове до банови очију допру, кои ће себичницима доскочити и уредити, за цело, да се верно вади и из народа побира, ко је за војску, ко ли за то, да стара отца и мајку двори. Колико је нама познато, можемо уверити сваког, да кад би се у свакој кумпании по реду, по једнакости, по братинству и правди у батаљоне вадило и пописивало, онда би у нашој краини – нека сви знају, особито Маџари! – не 6, него 12, (дванајест!) батаљона свакиј регимент могао противу непријатеља дати; онда нек' би и другиј син, бану своме у помоћ ишао, и старом Николи и Јовану то неби противно било, као што и сами, за тај случај, кои уклони Боже! благосиљају и изјављују своју добру вољу; овако пак мучно деце своје одпуштају и јако се на неправду и неједнакост туже, и зато се мучно и 6-тиј батаљон диже: јер од стараца треба отети јединца; а кои има јањаца и оваца, или доста банкиј и новаца, ту не види момке око лакомаца!
Немилице дакле овако угњетене препоручујемо, средством ови врстица, високим властима, да би ијм поможено било, као што је право; да би ијм т. ј. њиова деца кући враћена била, дрва набављати, да од студени не погину, и од глади, код деце своје, непомру, а да се синови имућне браће њиове потегну, та за слободу војују, не би л' ијм уз ту и једнакост и братинство, у самој ствари, извојевали, а не само то на језику разносили; - не би л' и бана скоро кући допратили, јер боимо се, да без њега неће бити скоро лека! Себичност оте мах, нити се већ овде гледати, трпити, ни подносити може!
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1909 on: November 06, 2019, 09:26:55 am »

У Винковци, 19. Јануара. Јуче около 4 сата у јутру ударила је наша војска с ове стране, а ф.ц.м. Њижан са прекодравске стране на Осек, наши су одма на штурм предградија заузели; Варадинци са храбрим Србијанцима први су у дољњу варош ушли, а за њима Брођани. Изнемождена дољноварошка раја једа је дочекала своје избавитеље. Но с горњом вароши није тако било; они маџарачки кукавци почну одпор давати, но јуначки бановци продру у варош и растерају маџарце. Мајурци су се одма предали. Канонада почела је од ¾ на 5 у јутру и трајала је непрестанце до 8 сатиј на вече. Од наши Брођана један је погинуо од топа, а другиј је у бутину из пушке рањен. Њижан с оне десне стране дере с канонама на град све да се земља трес, ал' и грађани му из велики градски канона одговарају. До овог часа, т. ј. ½ 8 сатиј у јутру, никакву канонаду од Осека нечујемо, нити нам каквиј гласоноша одонуд долази; ми се надамо, да ће се градске издаице заједно с Баћаниом опаметити и капитулирати; јер виде, да ијм другог избављења нема, обкољени су са свију страна. – Предградијама до данас никаквог квара с канонима починили нису, јер на њи ни пуцали нису. Надам се, да ћу вам до кои дан и о предаи града гласове донети. Ухитрено дакле оно моје под 16-м т. м. о коначном паденију Осека послато известије неосновано је било, и с овим хитим поправити.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1910 on: November 07, 2019, 08:55:31 am »

Далмација. Код нас овде ствари једнако замршено стоје. – Срби православни желе саједињење с Хрватском, да се народниј језик у све јавне послове уведе и да се немштина и италијанштина из славенског елемента искорени; али несрећом други зловољници неће на то да се склоне. Већ су неке обштине и писмено достављале, своја изражавања поради бана, кои је за управитеља Далмације наименован.

Угарска. На известије о пребегавању многи страдалника из Ердеља у Влашку, ч. Фуад ефенди у Букурешту, у име цара свога, даровао ијм је у помоћ 1000 # ц., и тим отворио подписку и за друге човекољубце, да овим несрећним страдалцима по могућству у помоћ притичу. Тако извешћавају букурешске нем. новине. – По гласу 18-га известија од царске армаде, Маџари су са великом штетом својом у људству и муниции изгубили Шемниц. – У Дебрецину се сабор маџарскиј разишао, једна депутација под предводителством Пазмандија одонуд је отишла у Оломуц, да се о миру договара.

Аустрија. У Бечу, 14. Јануара. Што је небесноме кругу Даница, то је србству прошла 1848. година, јер ова ће на круговиду света и повестници народа најсјајније за србскуј род заузимати место; ово је лепо произвело важност ону, коју векови нису били кадри развити, - ово је показало свету, колика храброст, колико јунаштво у једној грани славенства постои; - година је та засведочила правиј карактер србског народа, кои, да одржи себе и народну своју славу против сваке силе, устао је као један човек, одушевљен за светињу и милу народност своју, против душманина свога, - тим је показао свету, како му је света верност према закономе своме цару; жртвујући се у овоме одсудноме часу, учинио је више него и један народ аустријске царевине, јер је без икаква позива, без и најмање подпоре противустао обштем непријатељу, те тако опет крви својом поновио стару своју оданост. – Шта је све препатио овом приликом славниј народ србскиј, коим ли начином крвавиј овај рат с душманином води, - препоручујем браћи оној, која се у близости тога позоришта налазе, да сва најточније биљеже, и вешто перо да се одважи, те да одсудниј рат тај, за слободу народну, за уздржање престола и целокупности царевине,и овезбеђење славенства верно опише, јер то ће прикључење у повестници света свагда србству најкрасније украшавати лице; - при свему томе колико су овострани Срби жртвовали и царевину од пропасти уздржали – толико су браћа србска преко Дунава и Саве љубави и братинства приликом том показала, којој жртви и одважности Европа се диви, а непријатељи наши завиде, - и зато баш милиј Србине! година је 1848. за тебе у сваком призренију небесна Даница, јер жртвовао си се за слободу, верности одржао си царевину, а братством одликовао си се пред белим светом, и веруј, где је ово троје спојено, ту будућност цвета, која ће заслужнима, неуморном старини св. патријарху, дичним вођама и славној браћи неувеле плести венце, горостасној жртви вечитиј саградити споменик, а падше за светиј задатак међу блажене уписати душе. – Та има ли штогод славније и красније, него за милиј род свој изгубити времениј живот, и зато вечитиј получити спомен? – Заиста нема, - а да је тако, посведочавају јасно хиљаде оностране браће, коима за братску љубав и подпору њину буди пред Богом хвала, а пред светом слава!

По новиим известијама из Беча, сабор у Кромерижи јошт није распуштен, него се у министерству о томе ради, да се распусти. Штадион и Краус противе се распусту сабора, ал' Шварценберг непрестано за то наваљује. Наш дописатељ тим поводом овако се изражава: 'Сад је овде тако замешана ствар, да јој човек ни при најбољој вољи не може конца наћи, и мораће неко време проћи, док узмогнемо штогод по жељи делати, а то ће бити, ако сабор у Кромерижи скоро или престане (!?) или се амо у Беч премести.' Међутим сабор продужује своје послове. Смолка је опет изабран за председатеља.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1911 on: November 07, 2019, 09:04:16 am »

Француска. Познатиј пријатељ Славена, Спиријан Роберт, у свом листу 'Ла Полоњ' о Славенима и Маџарима следујуће пише: 'Европа, која је већ одавно варана лажљивим известијама маџарски публициста, почиње се разбирати из своје погрешке. Она већ признаје, да у Угарској има Славена, кои имају своју народност, која се од маџарске разликује. Између ова два, једно на другог огорчена народа траже се љубопитљивим оком, кои су прави Маџари, и кои су то узроци, што тако јако раздвојајају два у једну земљу обитавајућа племена.
Ови узроци мржње, по несрећи, толико су стари, као сам долазак Маџара у Европу 9-тог столећа. Дозвани из Азије, као помоћници Немаца против Славена, кои су се око Дунава подигли, Маџари, од овог времена устанили су се, тако рећи, у средини Угарске, а нису се хтели смешати са урођенима, и старим господарима земље. До данашњег дана задржали су ови Азијати своја захтевања, као год Турци у њиовом царству; т. ј. сачињавајући собом мањину ратоборни завојеватеља, хотели су господствовати над већином побеђени, доводећи ове до најнижег стања раје, која је подложнa била језику и монополу административном и политичном победителног племена. Али судба која очекива Турке, очекива и Маџаре, поред свега тога, што неће да одкажу даље маџаризирање Славена. Доиста, над 14 милиона житеља Угарске, 3 – 4 милиона људиј, макар да су како саједињени, немогу продужити, да у саме себе пренесу политичан живот остали.
Окром тога, Славени Угарске свезом језика и обштом народности (?) силно су здружени са Славенима Аустрије. Славени у илирским земљама, кои Трст окружавају, заклели су се, да ће са Хрватима и Далматинцима једно тело сачињавати. Славени северне Угарске, поред свег тога, што иј завојевања раставише, нису престали Чешку као главно своје отечество (mere-patrie) сматрати. Маџарска господа, оружем противећи се васкрсењу околостојећи народностиј, ногама газе првобитна начела народни права. За ове гордељиве великаше демократија је само маска. Њиова намеравана република, са своим даилуцима у земљи славенској, ако би продужила своје господствовање над своим суседима, скоро би узроковала целој европској демократии најжалостнија следства. Једна усамљена маџарска држава, ојачана на штету Славена, покидала би велику федерацију славенску, која је на путу да се састави.' Даље мало чланак свој овако закључује: 'Маџаризам, толико извикан чрез наше (француске) новине као револуционарно орудије, напротив највећа је препона напредовању револуције, т. ј. ослобођењу народности, и противним утицајем (contre – coup) демократии европској!'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1912 on: November 07, 2019, 09:10:23 am »

Србске Новине, бр. 9. од 28. Јануара 1849.

О војводовини србској у држави аустријској и њеном новом устројству.

Како би требало да се нова војводовина србска у држави аустријској уреди и утемељи, читали смо о томе предложење једно у 'Напредку'. А и то већ знамо, да је одређена комисија, која ће у Земуну израдити и скупштини представити устројење те нове војводовине србске. У броју 7-мом 'Новина Србски' у Београду излазећи, од 21. Јануара 1849. каже се: како би добро било, да и поједини људи поменутој комисии у њеном врло важном послу у помоћ притеку.
Држећи, да ће војводовина србска у држави аустријској састављена бити: из окружија (жупаније) сремског, варадинске регименте, окр. бачког, шајкашког батаљона, окружја торонталског и темишварског, регименте панчевачке и белоцркванске, потрудили смо се, као љубитељи статистике, потражити и пронаћи: 1) колики је простор војводовине у квадратним географским миљама; 2) колико у њој има вароша и варошица; 3) колико села; 4) колико кућа и 5) број становника; после: 6) каквим се језиком у њој од њени становника говори и 7) које се вере ови придржавају. Резултат нашег овог истраживања показао се овако:

    

    

 

Ако хоћемо узети простор земље ове нове, мањиј је, него што је онај кнежевине србске у царству турском, али број становника је готово двапут већиј него у Србии; тако се исто војводовина србска одликује од кнежевине србске бројем вароша, а особито бројем варошица: Новисад, Темишвар, Суботица, Бечкерек, а и друге остале јесу много претежније од вароша у Србии: а познато је, да су варошани у свакој земљи најпретежнија класа становника због изображености, које се међу њима понајвише налази. А имућство и изображеност предњаче.
Војводовина србска у аустријској држави одликује се и тим, што је за земљоделије и скотоводство врло способна. Она је у овом призрењу језгра целе државе аустријске, а лежећи између најглавнии у Европи река: Дунава, Тисе и Саве поред Мориша и у близости Драве и мора: црног и јадранског, војводовина речена има прилику најлепшу за продају свои домаћи производа: и у остале провинције царства свог и у друге странске земље.
И тако војводовина србска има за материјално благостање своје леп темељ; ал' да једно правителство постои, тврдо се држи, и траје, треба му и један морални темељ; а то је љубав и приврженост народа под управом његовом стојећи; јер без овога нема дугог живота.
Узевши у обзир број србски душа (а за Србе држимо све, кои србски говоре, несматрајући на разлику вере), видимо да иј има у војводовини 917.916, к овим јошт Словака и Бугара као Славена 39.200 душа, свега дакле Славена 957.116 душа. Да ће ови привржени бити србском правителству, нетреба сумњати; особито, ако се с онима, кои су друге, а не православне вере,стане поступати по правилу братства и једнакости. Па ако се поступање по правилу овом распространи и на људе другог језика, придобиће и приврженост особито они, кои су вере православне; само 81.132 Маџара могли би дуже време љутити се, што ијм је господарство старо из руку измакло; и Немци: 278.400, кои такође уздишу за превагом, коју су под старом владом имали, моћиће се лако приволити, да престану роптати противу нове владе.
Да дакле војводовина србска у аустријској држави, под своим народним правителством, морално и материјално узевши, стајати и трајати може, види се из преидућег; сада треба да кажемо, како треба правителство исто да буде уређено, па да људи, под њим стојећи, с њиме по захтевању садашњег времена задовољни буду.
Правителство свако, у данашње време, и у уставној земљи налазеће се, мора строго мотрити и трудити се да извршује оно, што корист државни грађана изискује. Раздељено на више струка, извршаваће оно све струке по законима, кои ће се од стране одборника народни уредити и издати. Ал' како извршивање закона боље бива, кад је у руци једног него више: тако цело правителство у војводовини србској треба да се повери војводи, кои ће под собом имати људе, као помоћнике у извршивању различити струка свог звања. Људи ови могу се звати, како се хоће. Име не чини посла.
Војвода србскиј мора бити оно исто, што су и други управитељи – губернатори – земаља к држави аустријској принадлежећи. Нити може он нити народ србскиј у војводовини захтевати, да има већу власт него другиј управитељи, губернатори. И зато се дужности његове определити немогу пре, док се не одреди, и то у средоточном сабору целе државе: у каковом одношењу стојаће земљаљске провинцијалне власти према средоточној и у коме ће одношењу бити једна провинција према другој; као што ће се одредити, у колико ће свака обштина за себе сама бити, а у колико према власти окружној, провинцијалној и средоточној. Све ово мора одредити средоточниј сабор, као што је то већ почео, радећи на основним правима државни грађана.
Ал' су сада многи, кои би желили, да се свака народност, како која хоће, уреди и своју кућу кући. То је лепо. Ал' и ови траже у кофедерации целе државе своју цељ да постигну; па боје се и вичу на централизацију. Но и у самој конфедерации морају поједини удови много да попусте и жртвују од себе на корист средоточне власти; јер само овим начином може се целост државе и поједини удова њени обдржати и тврдо утемељити. Јер као год што поједини људи морају нешто попустити за љубав друштва, ако се ово хоће да одржи, по оном: Ergo unum debet esse omnibus propositim, ut eadem sit utilitas unius cuiusque et universorum: quam si ad se quisque rapiat, dissolvetur omnis humana consortio; тако исто треба поједине, а једну савезну државу састављајуће земље и народи да од свега нешто попусте на корист целости. Живе примере нам у томе дају: сједињене американске државе а и ново устројена Швајцерска. У овој последњој видили смо, како три кантона, па још она најстарија, из кои је проникла слобода швајцерска, нису хтела пристати к новом уставу, ал' кад су други 19 (кантона) устав новиј примили и овом се подвргли: морала су она три на то пристати и покорити се.
По нашем дакле мненију народна скупштина у војводовини србској треба да се састане, и да сада ово сврши:
1. Да на место умрлог војводе Шушљикца другог изабере.
2. Да свечено изрече своје постојано намерење, како са своим простором земаљским, и с народом на овоме живећим, приступа као део неразлучниј уставне царевине аустријске.
3. Да закључи, по коме ће начину избирати се чланови, кои ће се послати на средоточниј сабор царавине, или да пошље одма из своје средине такове у Кромерижу.
4. Да одреди, у коме ће месту војводовине правителство грађанско стојати и стално пребивати.
5. Да изрече, како ће се војводовина делити; јер досадашње жупаније не треба задржати; него нову деобу одма изрећи и где ће окружна начелства стојати и пребивати, одредити.
6. Да одреди место, где ће судови првостепени и другостепени бити; и где највећиј се поставити; хоће л' овај бити један заједничкиј за целу војводовину и тројну краљевину.
7. Да одреди, хоће л' судови по дојакошњим маџарским законима грађанским и криминалним, и по судореду судити и пресуђивати, ил' ће се узети аустријски законик и судоред, да се по овом, док се други законици у договору са троједном краљевином не израде, приме и уведу.
8. Да одреди комисију, која ће одма приступити к сачињавању књига школски и уређивању школа.
9. Да определи место, где ће седити патријарх, ког треба и онако, док се војвода постави, разрешити од дужности управитеља народа по струци грађанској, па оставити га, да он с најважнијом струком са свима епископима занима се; а то је: како ће се дела црквена одсад у бољиј ред довести, и како ће се за воспитање верозаконско народа боља брига водити, него што је то до сада било.
10. Одредити, да се порез купи без разлике од сваког по имању и доходку.
11. Одредити основе слободе савршене за друге у војводовини налазеће се верозаконе; тако исто
12. Изрећи равноправност за остале народе у војводовини станујуће и основне черте за ову разговетно изложити.
Остале ствари: као што је струка војена, царинска, трговина, поште, и новчана, морају остати нерешене, док се не види: у колико ће се ове задржати за средоточну, а колико за земаљску владу.
Начином вишеисложеним изрекло би се прво устројење војводовине; и положио би се темељ будућем њеном и коначном устројству; а остало ваља одгодити, док се устав за целу државу не начини и уведе.  Ј. Г.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1913 on: November 08, 2019, 08:36:02 am »

Војводовина србска.

У Срему. У броју 7. oвогодишњи загребачки немачки новима читамо један допис из Срема, у коме се вели: да председник славенске липе у Митровици, г. доктор Јован Суботић, предлаже реченом друштву, осим остали предмета, следујућиј као србства и његове самосталности највећма тичућиј се, на разсматрање, а то је овај: 'Да ли би требало његово величанство за врховног србског војводу прогласити, а Србљи себи подвојводу да изаберу?' Колико је смрт нашег незаборављеног војводе Стефана баш у најодсудителнијем часу за нас Србље, онда велим, кад су сладка она имена 'војвода и патријарх', хвала творцу небесноме, опет оживила, по народу србском тугу распрострла, толико нам се праведне наше плашње о новом војводе избору ево са оваковим мудровањем обистињавају. Та нама се политично биће и јемство унутрашњег устројенија и прављенија високим царским манифестом обезбеђава. Ово наше политично биће и наша самосталност треба да се усредоточава у војводи нашем, коме рођеном и правом Србину и верном сину источне православне цркве бити надлежи; ово народа нашег потребе изискују, а ово наше право оснива се на оним условијама, која су праотци наши са блажене памети Леополдом I. уговорили. Ова дакле наша самосталност са собом то доноси, да нам војвода мора бити управитељ како грађанскиј тако и народне наше војске, а одавде опет то следује, да војвода мора бити војник, наравно родољубац, мудар, изображен, поштен и љубимац народа, у ком ће народ поверење моћи имати и кои ће међу народом живити и умрети морати. Недоумевам дакле, како је г. Субоић на тај идеал наишао, да дуализам предлагати може, и то јошт у два противна елемента? Нени л' то исто значило, кад би острогонског примаса за нашег патријарха, а карловачког архиепископа за подпатријарха, и кад би браћа наша онострани Србљи султана за књаза Србије прогласили, а себи подкњаза изабрали? Ово нам се смешно види, ал' је idem ratiocinium, eodem ratiocinatum. Нашто подвојвода? Истина ми смо једног подвојводу Монастерлију имали, али то је само крпеж и заслепа србском народу од покојне лукаве дворске политике била; пак шта је следовало по смрти овога подвојводе? ништа друго, него пропаст овостраног србства и његова морална смрт! Или може бити да г. Суботић мисли, да би се тим кораком оне незгоде и злоупотребљења, која обично при избору такови лица владају, уклонила? Ни најмање! А зар при избору подвојводе тога неби било? Али ми се тога бојати немамо, у томе ће честити људи народ поучавати, реч у своје време кроз народне органе у народ пуштати, и тако народ за тај важниј посао приуготовити; а да се тога бојати немамо, сведочи нам и 1-виј Мај пр. год., где народ, сасвим неприправан бивши, и несањајући о избору свога војводе, али извештен о намери, и одличним способностима сад покојног војводе нашег Стефана! без икаквог метежа, из гласа као из једног грла, у највећем усклику повиче: 'да живи Стефан Шупљикац, србскиј војвода,' и осведочили смо се, да се ни мало преварио није, познавајући јуначка дела, и остале редке добродетељи високог покојника. Тога се дакле и у напредак бојати немамо. Зато љубезна браћо и дични Срби, манимо се предлога под, доста нам је те невоље и јада било, нека буде већ једанпут над, и неиспуштајмо свољевољно из руку оно, што је наше најдрагоценије благо, дика и понос србског имена, на чему се и оснива обстанак и политично биће наше. Војвода Србин, и патријарх Србин нека нам буду свети аманети праотаца наши, и вечитиј завештај потонству нашем за сва времена, јербо само Србин Србину србствовати може, и на овај начин никаква лукавштина неће кадра бити на путу нам стати.   Г. Х.


* Јован Суботић.jpg (118.36 KB. 430x652 - viewed 5 times.)


« Last Edit: November 08, 2019, 08:47:10 am by JASON » Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1914 on: November 08, 2019, 08:40:15 am »

У Вуковару, 18. Јануара. Од ноћас чује се страшна грмљавина топова од Осека, која је до 1 сат по подне трајала. Ми смо овде нестрпељиво очекивали глас од наше војске, кои ево сад у вече једва дочекасмо. - Осечке ове вароши, и горња и долња, у нашим су рукама. Очевидац ми ово приповеда: из Сарваша, где је 1-виј батаљон Варадинаца и 1-виј сремски провинцијалниј батаљон био, кренули су око 11 сатиј ноћи. Авангарду предводио је поручник Мојо Вукомановић, Клименте капетан Турина, кои је при полазку њи са лепим речма боју ободрио, а Сремце је предводио капетан Пеичевић – око 2 сата су већ почели се пушкарати, и код шанцева, кои су пред долњом вароши били, састали су се са Брођанима, које је полковник Халавања предводио. После кратког пушкарања, ког је аријер-гарда од 1 кумпаније Брођана чула, почне иста уступати натраг и младиј новајлија стражмештар Илија Јовановић, Румљанин, стане иј ободравати говорећи: 'Браћо! та наши то пуцају, немојте уступати,' – зауставе се они заиста и пођу у напред, и око 4 сата у јутру заузму долњу варош. Очевидац истиј казује, да су се Брођани врло добро држали код тако назване башче 'Пакао' и одонуд од Драве ушли у варош; даље казује, како су два унтерофицира а имено Алекса Стаић и Алекса Панић, оба Вуковарца од новајлија, задобили клобуке хонвидске, сабље и телећаке. Лепо је, што су 2 Вуковарца као добровољци, Иван Фишер и Платон Петровић, међ' браћом били и јуришили. За Клименте каже тај очевидац, да су на заповест да пуцају, одговорили: 'Шта пуцати? С бајонетом на јуриш!' И тако су и учинили, и образ осветлали. Сви официри летили су напред и све је ишло као на весеље. Од долњо-варошаца дочекани су врло радо. Поставши тако господаром долње вароши, опали вредниј топчијскиј поручник Вурдеља неколико 6-фунташа на град, из кога са неколико топова одговоре Маџари и два крова кућна провале. Од ове је стране пао 1 Србијанац, 1 Варадинац, и 4 су рањена.
Уговорено је било, да се у исто време и на горњу варош удари, али тек касније чула се тамо пуцњава плутона и топова. Сами житељи горњоварошки, познати Маџарци, противили су се, но и ту варош заузме око пол' дана ђенерал Треберсберг, и одонуд пусти неколико ракетлиј у град. У том је наш очевидац из Осека кренуо се, и нама овде тај глас донео.
Са жалости морам вам казати, да овдашњи житељи римокатолици, данас кад се овде пуцњава чула, изјавише радост говорећи: 'Сад је Ускрс Рацима, и ето ијм колача!' Жалостан знак од наше браће, кои су од части и своју децу онде у боју имали. Човек готово мора пожелити, да се овде у Вуковару један пример каштиге за тако издајство у дело приведе, и колико смо за љубав мира томе били противни, сад би готово рекли, да је то тужно. Поред таки хуља пада сенка и на нас све и Србе Вуковарце, и многу честиту браћу римокатолике у Вуковару, кои су делом показали, да су пријатељи свога народа.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1915 on: November 08, 2019, 08:45:53 am »

У Вуковару 19. Јануара. Овај час стиже нам глас из Осека од једног очевидца, да Баћани, од како су наши обе вароши заузели, и горњу и долњу варош бомбардира. Синоћ су у долњој вароши 2 куће упаљене. Јуче је ђенерал Треберсберг из горње вароши са конгревским ракетлама запалио у граду магацин са сеном и тај је изгорео.
Ноћас су из града изишла двоја троја кола и упутила су се к долњој вароши друмом, наишавши на прву стражу код шинтерове куће, која између града и долње вароши лежи крај Драве, и незнавши лозинку казати, обори наша стража на њи пушке; иза кола су били Хонвидци скривени и они опале пушке на наше, учини се ларма, долети и резерв-пикет, и потерају онако у мраку Хонвидце, кои су ка граду натраг бегали; но град се од њи затвоти, и они се окрену к пољани мајуревима. Онде иј пикет Сержана дочека, обколи, све потуче и остале зароби.
На то почну Маџари са града картачама на наше страже код долње вароши пуцати, на којој је 4-та кумпанија новопостављеног 1-вог сремског батаљона била, и ту погине племенитиј младић Вуковарац Марко Поповић, члан и секретар млађаног Друштва србског напредка у Карловци. Он је ономадне дошавши кући из Карловца, стао у војнике, да свету нашу ствар брани, за коју је срцем и душом пламтио. Свршивши 1-ву годину права у Пожуну, дошао је кући пун духа славенства, коим је славниј Људовит Штур србску младеж опоио. Тих, кротак као јагње, заузет за све лепо и красно, што човечанство краси, сустиже га немила смрт на пољу славонском код Осека, ког су Немци осечки душманима и нашим и царским у руке предали. Лака ти земља добриј, благиј, племенитиј младићу! Скотска рука, која је смртно тане на тебе управила, није знала какав је живот узимала. Ми, кои се од детињства познајемо и младеж србска, која је с тобом по школама ишла, твои другови у Карловци, од кои си се ономадне растао – ми знамо – ми осећамо шта смо ми – шта ли србство у теби изгубило. Добриј, племенитиј младићу, Марко, почивај тихо у гробу! Овај си спомен подпуно заслужио.

У Вуковару, 28. Јануара. Овај час ушао је овдашњиј местниј одбор у траг фабрикации фалични банкнота аустријски. Кривац је јутрос рано одпирио у Загреб. Г. судац А. Замфир учинио је потребне наредбе, да се ухвати, које ће ласно бити, будући да није могао до сад далеко отићи. Како се то прочуло, похити свет са млоштом таки банкнота, кои сви изказују, да су иј од истог кривца примили. Он је родом из Баварске, и од пролетос се овде као честит молер задржава. – Да је аустријскиј финанције министар могао бољиј папир и умешнии тисак за те нове банкноте узети, то је истина и погрешка неопроштена. Је ли у оваком случају дужна држава просте људе, кои штетују, без своје кривице, намирити, то нека правслови раздреше.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1916 on: November 10, 2019, 04:36:43 pm »

У Великој Кикинди, 20-га Јануара. Г. Книћанин са знаменитом силом задржава се овде, а г.Зубан, Богдан и Миливој у Мокрину формирају десно крило војске. Г. Александер Х. Трифковић са г. Давидовцем налазе се у старом Бечеју са 12 топова. Овим последњима издат је налог, да се са г. Милиом сајузе, и на Сенту да ударе. Г. Милија 18-га т. м. освоио је Бајшу, а Тополу, чисто маџарско село, запалио је зато, што је из овога једна депутација њему дошла и предају понудила, и кад се је он с топовима и с војском к селу приближио, да га заузме, онда је прикривена маџарска војска из бусија на наше опалила плутон. Овом преваром увређени наши, снажно ударе на Тополу, непријатеља растерају и село запале, те тако иј за вероломство казне.
Овај час стиже известије од г. Милије и Х. Трифковића, да су се они са г. Давидовцем, командантом шајкашком, сајузили, и данас у 11 сатиј на Сенту ударили. У Сенти се до 18.000 Срба сељака из околни села слегло било, и највећа је част наоружана била. Битка је трајала 2 сата, и наши су с највећим одушевљењем на непријатеља напали, растерали га и изсекли, да се пребројати не може.  Ово кад су наши сељаци овдашњи видили, с батинама и вилама заокупише бегајуће и страшно иј потуку.
Овде се у Банату пред нашом војском налазе две трупе маџарске под предводитељством ђенерала Дамјанића и Фетера. Ове трупе имају преко 30.000 војника. Њине предстраже нису далеко од Мокрина, а главни су логори код Арада, у Сегедину и Сиригу.
Од кад се чује, да су нам пушке у Митровицу дошле, и јошт иј нема овамо. Ми заузесмо Баната већу част, а пушака јошт нема, да се овај храбриј народ наоружа. До сада су обштине 10.000 људиј за оруже понудиле, али нема оружа. Та да су те пушке из Америке набављене, до сад би веч дошле. (Ми смо извешћени, да су пушке у прошастиј петак и суботу из Земуна за Банат оправљене. У.) Ево Срби овдашњи са вилама терају Маџаре, а шта би било с бајонетима! Ово је велико небреженије старешинства. Колико би се наша војска оснажила, да су пушке дошле, може се из овога видити, што се сами људи у војнике нуде. Само једно село Мокрин подноси један батаљон пешака са свом потребом о својој плати о један ешкадрон коњаника са коњима и седлима, исто тако о својој плати.
Г. ђенерал Теодоровић синоћ извештава г. Книћанина, да се Маџари опет спремају ударити на Банат. У Сент-Миклошу спремили су Маџари ране, да преносе на ону страну Мориша, и јуче на ноћ послао је онамо г. Книћанин капетана Милоја из Крушевачке са нешто војника, до 50 њи момака, те су донели овамо до 700 мерова жита. Сад нам из Темишвара дође известије, да је војска из Темишвара отишла, да прими предају неке царске војске, која жели од Маџара одпасти и царској војсци и страно предати се и заклетву на ново положити.
Маџарска војска, која је из Бечкерека и Вршца отишла, ударила је на Арад град три дана, но није Араду ништа могла учинити, али и ови из града нису имали ту силу, да на Маџаре у поље изиђу. У прошасту среду нека част војске са 6 топова из Темишвара отишла је к Араду. – Маџари од Арада одбијени или ће сад опет на нас или ће се к великом Араду повући, или ће у Ердељ.


* Миливије Петровић Блазнавац.jpg (123.36 KB. 520x748 - viewed 2 times.)

У Кикинди, 23. Јануара. У Кикинди се уређују два нова батаљона. Једним ће заповедати капетан Лазић. Већа част села из околине Сегедина дођоше нам изјавити своје покорење. Име Книћанина ужасно дејствује на Маџаре; они су већ морално сасвим побијени.
'Südslawische Zeitung' пише из Загреба под 30. р. Јануара следујуће: 'Овде се данас јако говори, да је ђенерал Теодоровић, кои сад србском војском у Банату заповеда, од цара за војводу србскога 'наименован.' Неки веле, да је курир, кои ђенералу носи патент о наименовању, данас кроз Загреб прошао. Шта је у ствари, ми незнамо, али гласу томе не верујемо, јер нећемо да мислимо, да правителство намерава наименовањем војводе неоспоримо право избора народа србског претећи, ил' исто ма коим начином ограничити. – Свакојако овај се глас има сматрати као знак овде побуђеног неповерења, коме приписати има и свој постанак и код многи бригу побуђујуће распрострањење.'

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1917 on: November 11, 2019, 09:29:35 am »

Хрватска и Славонија.

У Загребу, 14. Јануара. Нестрпљиво се очекује бан у нашу средину. Највише Срби источне цркве очекују га као жарко сунце. Наша родољубна браћа, већ су из сваког обштества своју радост јавно показали и писмено племенитомислећем бану поднели. Живила родољубна браћа и претегла благим мислима народности против противећег се маџаризма, кои се у славенском елементу укопао и тако јако осилио, да хоће да надвлада!

У Загребу, 20. Јануара. Два батаљона граничара из Пеште кренула су преко Беча, да иду у домовину, но на нашу велику жалост – они неће у домовину, но на друго поље сраженија – у Италију. Како нас је прошле године срећа послужила, исто и текућа на велику тугу обећава, а то је: да ће нам домовина пуста без љути убојника остати. - Пијемонтеска војска прешла је границу и Карло Алберт ступа на ратно позориште у Ломбардију. Радецки је изишао са војском из Милана, да одпор да пијемонтеској војсци. – С друге нам стране још неповољнии гласови стижу, да се укрепљава сардинска флота у Анкони; Албини хоће да бомбардира хрватско приморје. У Трсту су исто тако у забуни и говоре, да ће опет бити блокирани. Види се, да ћемо и жешћом жертвом, но до сад што смо, постати. Ми бранимо Италију, а домовина наша у највећој опасности стои. Ништа за нас спасоносније не остаје, до нашу војску из Италије и Маџарске и из други које куд раштркани места у домовину повући и бранити своје у крајњој беди находеће се отечество. Ако нам узму Италијани приморје – онда остајемо као птица у гајби; остајемо без светског пута, кои земље и народе богати. Талијанска је намера та: бомбардирајући наше приморје, да нас принуди, повући нашу војску из Италије и тако да се ослободи Италија. Заиста наше храбро воинство у Италии навућиће обштиј европскиј рат, где ће страшно крволиптије настати у брзо. - Код нас само банкноте су у курсу; а цванцику редко је и видити коју.


* Dahlen von Orlaburg, Hermann Josua Anton Freiherr.jpg (68.3 KB. 608x828 - viewed 3 times.)

У Загребу, 31. Јануара. Данас се у овдашњој православној цркви држао парастос за покојнога војводу србског Стефана Шупљикца. У цркви је присуствовао и ђенерал Дален фон Орлабург. А народа се толико много искупило, да је и предње двориште цркве пуно било. Надамо се, да ће се и у столној овдашњој римској цркви парастос скорим држати, будући је то св. бан заповедио свима бискупима по тројној краљевини. Тим пре изчекујемо то од наши бискупа, што су Чеси у Прагу и Холомуцу, без ичијег налога, но само из љубави к својој браћи србској, то чинили.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1918 on: November 11, 2019, 09:31:26 am »

Далмација и Истрија.

У Дубровнику, на Божић. Ово наше србско обштество одавно је срцем и душом желило својој браћи Србима и Хрватима, кои за цара и своју слободу и народност крв проливају, руку помоћи колико толико пружити, али није се смело усудити због тога, што сви позиви, кои су овамо званично, не преко новина, долазили, и за помоћ вапили, бивали затрпани, и ни један се обнародовао није. Дакле шта се могло у таковим обстојателствима друго чинити, него у самоћи Бога молити, да Бог нашој браћи у помоћи буде, као што је и био. Најпосле наш родољубивиј протопрезвитер, видећи да су се непријатељске силе, од кои смо ми стрепили, са свију страна почеле кршити, а знајући притом, да није никаква грехота ни преступљење закона, сирочадима, чија му драго била, помоћ послати; поздрави нас на самиј Божић преко свете литургије с једним кратким словом, што нам је чипило сузе на очи натерати, и позове нас, да незаборавимо оне сироте удовице, и ону ситну децу, чии су мужеви, отцеви и домаћини у боју против царевог и нашег непријатеља изгинули. Јави нам и то, да ће се скупљена сума поделити на полак, и једна половина послаће се светлом бану, да се раздели сиротама хрватским без разлике закона, а друга половина послаће се светом патријарху, да се подели сиротама у војводовини. Одма истиј дан скупимо међу нама 600 фр. ср., што смо већ на своје определење послали. – Речено слово, у колико сам могао упамтити, гласило је од прилике овако:
'Данашњиј радостниј празник рождества Христова, у ком је с рођењем богочовека засинуло роду христијанском сунце слободе, сунце избављења, поздрављам вас, љубезни Христијани и браћо, с оном неисказаном радости, с којом један роб после многогодишњега сужањства, добивши своју слободу, поздравља своје синове, своју браћу, своје драге пријатеље; - и желим вам, да у напредак под праведним скиптром нашега премилостивога цара и краља Франца Јосифа, кои нас је као отац своје верне синове у своје крило и под своје покровителство примио, сваку срећу, не само приватну и фамилијарну, но и обштенародну, дуговечно уживате!
Љубезна браћо моја! Против нашег народа, против наше цркве, против нашег закона, густи су се облаци у најновије време почели подизати, из кои су нам претиле муње и громови разорења и истребљења. Непријатељи наши безчовечно су с нама мислили поступати; не само да су нас хотели покорити и заробити, да ијм вечно робови будемо, него су нам хотели име наше затрпати, да се никад незна, да смо на свету живи. Цркве наше хотели су из темеља разорити; иконе наше почели су под ноге газити; светиње наше на најгнуснии начин сквернити! Родољубиво срце заплакати се мора, кад овакова безаконија људска спомиње, зато вам иј нећу редом ни пребрајати, да вам срце ваше христијанско непарам. То једно немогу пропустити, да вам не напоменем, да су се многи родољуби нашли, као што би се и међу вами у невољи нашло, кои су се  овом насилију опречити желили, но нису имали доста снаге, па су за њиово то родољубије од безбожног непријатеља смрт на вешалима нашли. О праведне душе! Бог ће вам за вашу праведност царство небесно подарити, а ваша сладка успомена живиће у срцима нашима, док и једног Србина на свету узбуде! И Христос је на крсту распет; но његова смрт, и проливане крв, донела је целом свету избављење. Ви сте на вешалима, и под смртним ударцима вашу душу испустили, но ваша смрт принела је роду србскоме слободу и славу!
Тако је било, љубезни Христијани! Наша браћа Срби и једног и другог закона, видећи да наши непријатељи иду на то, да утамане не само народ славенскиј, но и царство, у коме живимо, дигну се на оруже, и непрјатељима на једном месту препрече пут, да даље не насрћу, а на другом иј сасвим надјачају и растерају. Јест иј много изгинуло, али њиова смрт донела је нама живима избављење и слободу. Досад се наше име готово заборавило, а сад смо опет славниј србскиј јуначкиј народ; и те речи из крунисане главе, из уста нашега доброга и силнога цара излазе. Досад смо као у робству живили, а сад смо сбацили са себе окове сужањства, славу нашу обновили, међу слободне се народе измешали, и царски синови, верни и славни назвали се. – Ко је то нама задобио? Наша верност, наша непоколебима верност нашем законитом цару, а и храброст наши саотечственика и војника. Останимо и у напредак нашем цару верни, о чем се ни сумњати није; - но дужност је наша христијанска и братска, да се и онима благодарни покажемо, кои су за нас крв своју пролили! У највећој њиовој невољи они су за помоћ преклињали, да ијм браћа помогну. Нашло се доста родољубиви душа из Србије, Чешке, Далмације, кои су ијм помоћ слали. Ми смо онда задоцнили се, а у оваковим случајевима досад смо, што ја знам, увек предњачили; но јошт је, љубезна браћо! на време. Што онда нисмо учинили, кад су нас звали, одазовимо се сад, кад они мисле, да смо иј заборавили; у толико ће ијм наша помоћ слађа бити, кад виде, да иј се ми сећамо.
Ви знате сви, љубезни мои Христијани, да иј је у овим бојевима небројено число изгинуло. Остао је стар отац и стара мајка без свога јединца; остале су толике удовице, које су своје мужеве на бој оправиле; остала су толика сиротна деца, коима се отац с боја није вратио. Дакле зар ми Христијани, зар ми Срби, толико безчуствени, и немилосрдни да будемо, па овим сиротама никакве помоћи да непошљемо? О! неће то мои Дубровчани пропустити! Неће они тако баш нечуствителни и немилостиви показати се, да овим сирочадима какву помоћ непошљу!  Та само представите себи ове веселе торжествене празнике, како се ми у скупу наше фамилије веселимо; - шта ли ради онај тужниј отац, и она мајка, кои свога сина за трепезом невиде? – шта ради она тужна удовица, која свога бранитеља, своје десно крило покрај себе невиди? – шта раде она сиротна деца, која су без свога отца, без свога ранитеља остала? Ко да иј од глади сачува? ко да иј од ове жестоке студени одбрани? – Ви ијм браћо! будите покровитељи. Пружите ијм руку помоћи, а од Бога ћете наћи.
Уздам се, да ће моје данашње речи пасти на благу земљу, која ће богатиј плод принети. А Бог милостивиј да вас, и вашу дечицу сачува од сваког зла, и да вам подари мир, међусобну љубав, радост и срећу у свему. Амин.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 361



« Reply #1919 on: November 11, 2019, 09:34:40 am »

Угарска. По гласу 19-га известија од царске армаде непријатељи из барањске и толнанске жупаније сасвим су изчишћени. Царска је војска код Керестура 10-га т. м. одржала жесзоку битку над бунтовницима. Ови су се ту јако укопали и велику силу сакупили били, и само се безпримерној храбрости војника приписати има, што је ово место задобивено. Од непријатеља много је пало, ал' и царска је војска велику штаеу искусила. – У Ердељу је ђенерал Пухнер, по приватватним известијама, одржао ови дана сјајну победу над маџарском војском под Бемом, ал' исту је скупо платио, почем му је, као што веле, силно људство изгинуло.


* Stanislaus Anton Puchner.jpg (136.42 KB. 608x828 - viewed 2 times.)

Аустрија. На сабору у Кромерижи готово једногласно решено је, да се смртна казна укида за сва преступљења за навек укида. Министри истина нису се дели против тога решења; ал' новине бечке 'die Presse', које се држе за орган министерства, јавно се против тога изражавају, и по томе је мислити, да исто решеније неће бити одобрано. – Једном наредбом министеријалном дозвољава се из сваког христијанског закона у други прелазити.

Logged
Pages:  1 ... 123 124 125 126 127 [128] 129 130   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 25 queries.