PALUBA
January 19, 2020, 09:56:30 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na flushroyal75@gmail.com
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 133 134 135 136 137 [138] 139   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 226222 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2055 on: January 09, 2020, 10:55:01 am »

Србске Новине, бр. 22. од 15. Марта 1849.

Војводовина Србска.

Од Дунава, на мученике. Ако остане овако, као што подарениј устав аустријскиј нишани, онда се равноправност народностиј славенски мора као капља воде у Дунаву изгубити и нестати је. Tо је у провинцијалу, а у граници биће одсад по томе уставу горе и жалостније по нашу народност, јер ће одсад немштина јошт постојаније и круће трудити се и саму клицу народности таманити, што је пре чинила полак. То је што се народности тиче. А политичној слободи тако су нам крила скресана, да ћемо пиштати као устрељен орао. Ко ће по оном цензусу од 500 фр. ср. непосредствено данак на годину плаћајући, моћи н. пр. доћи из Срема у 1-ву камеру? Пејачевић, Елц, Одешкалки!  Шта се може народ од такви људиј за своју слободу надати? Такови су га и досад управљали, па смо видили како му је било. Слобода штампе обречена је, али ће се новим законима тако утеснити, да ћемо за сваку одрешиту реч седити на клупи обтужени. Ја незнам шта та господа мисле. Познаду ли они народ – знаду л' они његову досадашњу патњу – знаду л' они особито како наши Варадинци, Шајкаши о управи границе мисле, и шта су се од свои толики напрезања добити надали? Ја незнам како други људи мисле, али судим, да би се слабо ко нашао, ко би смео – сад казати, да ће они опет под немачку команду доћи. Бог и душа, мене је страх и много горег покора. Ако наш народ (за хрватскиј незнам) то чује и осети, а казати и објавити мораће му се, онда – онда шта се случи – грех на душу онима, кои су томе својом неразборитом претераности повода дали. Ако се то или не преиначи, или ако се, као што је могуће, обстојателства не промену, па с тим се и од те њиове намере не одступи, већ ако збиља при тој намери остане, и при њој се узмора остати – онда ћемо сви, кои свом народу заиста добра желимо, морати ма и с тужним срцем наш народ у стрпљењу саветовати, да се неби незаконом путу устремио. То ће бити, реко, дужност сваког добромислећег Србина, само ако могуће буде исправити неправичност оне господе у Бечу, кои цару уз колено седе.
Кад сам некиј дан видио на бедему градском нашег каишника на овом ладном ветру у својој окрпљеној хаљини на стражи, пожелио сам Штадијона и Шварценберга, да га и они виде, ал' би ијм пожелио и моје познање тог доброг и красног народа – које би и друга чуства за тај народ у њима произвело, па би га јамачно престали сматрати као голу трупину за људску касапницу – гледајући га где о свом хлебу царева говеда чува.
По најновијим известјама из Баната Маџари су освоили Сибињ у Ердељу, па затим су окренули на Тамишград, коме се већ приближавати почињу. Ономадне су ударили на Србе у Турској Кањижи, и с овима се љуто побили, заробивши ијм две кумпаније граничара, на које су ови ретерирати морали. Штета с обе стране није сасвим незнатна. Патријарх је на ово расписао ландштрум. - 'Фиђелмези' из званични дебрицински новина 'Кезлењ' јавља, да је мајор Михл Јовановић у арадској битки погинуо. – Новоизданиј устав аустријскиј не само да у војводини није проглашен, него и нико несме да га прогласи. Незадовољство је народа на највећем степену и ни мислити није, да ће речениј устав примљен бити. Депутација србска у Бечу добила је наставленије у преговорима са министарством, не одступивши од закљученија нар. скупштине од 1. и 3. Маја.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2056 on: January 09, 2020, 11:32:44 am »

Хрватска и Славонија.

У Краини, 27. Фебуара. Код нас, где другчије зима и по равници, и у долини, белом својом ризом одева земљу, ове године, ни у планинама, на три јерарха, није било снега видети. Цела зима сува скоро да прође. А кад јуче, а оно се намршти, рекао би човек да ће се катран из облака пролити и опет, чуда! место да је земљу поцрнило, проспу се пред подне најпре цигани (крупица), те сва земља повели, а после поврве снег и све до пре позне ноћи претвори се у мећаву, која пресуву земљу дебелим снегом покрије, те учини, да се данас права зима појави изведривши се лепо. Зубата ведрина једва је по гдекоју водну капцу са стреха из снега извести могла.
Чланак онај из Краине у србским новинама, под бројем 8. од 25. Јануара т. г. у срце је убо и ускомешао гдекоје, те живо, да је човек и нехотице морао рећи: 'Коме пчела за клобуком?' Нико, од ти ускомешани, не рече: 'Право је! другиј пут нећемо тако;' него свак' рад бијаше знати, ко је чланак тај писао; по свој прилици освете ради. А будући да се у том чланку Гомирје спомиње, то су ујазвљени суд свој одма изрекли, да је из Гомирја и чланак тај потекао. Ја пак слушајући то у срцу се радујем, не испитујући одкуда је, како ли је, кад само знам да је добрим плодом уродијо, особито за старца Николу Мамулу, утешеног и обрадованог. Он сад не кукуче, нити лелече, него Бога хвали и онога, кои се њега примијо и за његово добро. Између оног времена, кад се он јадиковао, то његово јадиковање штампало а у свет разашиљало, дошао је г. Драгојловић у Огулин за подполковника; - муж честит, високонаучан, просвештен и добро одгојен, духа проницателна, искуством богат, у дужности строг, у друштву искрен, у обште љубезан, именом, племеном и характером Србин, и то такав, кои се неда за нос вући; речи човек, којему равна само тражити треба! – Чим се овај јавио само у Огулину, а већ су –тић и –дрић с њиовог заповедништва у суноврат пасти морали. Он, Драгојловић, није рекао: лези круше, да те јем; теци вино, да те пијем; него чим је заповедником постао, потекао је од места до места, од кумпаније до кумпаније, да све види, да све чује. На бадњиј дан, божић и божиј дан, био је у Гомирју; на богојављење у Плашком, посете и празника ради. Кад се вратијо, видевши гдешто, одма изда заповест, да, ко год има што просити, или тужити, у погледу и дижућег се 5 и 6 батаљона, нека се на уречениј дан јави њему. – Мислите ли да је требало Николи Мамули стрепсти и зебсти, словити и молити много за свог сина Саву, доказивати дубоку своју старост и крстне листове за то вадити и показивати? Боже сачувај! То је већ све готово било; и старац Никола исписан, и Сава му код куће остављен, и све тако уређено, да старцу честном није ни корака требало куд даље корачити, но, са утехом и благосиљањем, кући се вратити. – О, ви добра господо! која ту уплив имадосте, кажите нам, зашто свагда, по правди, не би могло бити!? – Како ће пак бити с онима, где иј се више у кући налази, и хоће ли се Јовану Маравићу јединац вратити, за сада се не може ништа знати; али је жива истина, и противу ње нико се на ноге поставити је може, да је из куће Тодора Милановића јесенас њи седам, пет у Италију, а два у Маџарску, отишло било, док из куће Јосифа Мрвоша, арендатора, није био ни један изишао! А требало је, а могло је, а и право је било! Сад, зашто није? То се зна! – То се зна, - да мало политичнији будем.


* Манастир Гомирје.jpg (86.49 KB. 800x600 - viewed 5 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2057 on: January 10, 2020, 10:19:29 am »

У Загребу, 4. Марта. Данас је изишла из печатње нова брошура под насловом: 'Основа за утемељење народне војске у троједној краљевини хрватско-славонско-далматинској, по начелу подпуне једнакости између краине и провинцијала, и по начелу уставног завода народне одбране.' Дело је по себи врло добро, а и у свом простирању на народно право и укрепљење домовине. Огњеславу Утјешеновићу, сачинитељу истог дела, лепа хвала као искреном домољубу. Награда нек' му је наша топла благодарност и признателност.


У Загребу, 6. Марта. Непрестано се труби о октроираном уставу. Раздраженост духова све на вишиј степен ступа. Поред оваке чудновате појаве и друге се узастопце натечу, као силни таласи на отвореној пучини сињег мора. Јуче су нам овде приспела троја кола наши рањени сережана, кои уцвиљени с грднима ранама повраћају се у своју бедну домовину! Срце пуца у човеку, кад погледа с каквом се наградом наши јунаци са бојног поља повраћају. Питали су неки са тужним речма: 'како сте браћо?' одговори један завезаниј безушњак: 'наопако! ако не верујете – погледајте!' У то се хвати руком у недра и извади комад артије, коју размотавши, покаже два ува: 'Ево плате, за ово сам ходијо да наказан и жалостан дома се враћам! Ово ми је од Швабе биљега и црна медаља – па јошт да се борим за њега!' Ово су награде за нашу борбу, за наше подупирање – цесаревине! За ово нам је дао октроираниј устав и одцепио границу и свом бичу подвргао! Сгрози се човек кад погледа овакове пострадавше јунаке – некиј без руке, некиј без ноге, некиј без ушију и т. д. повраћају се међу жалостну породицу.

У Загребу, 7. Марта. Јутрос нам одавде путујући из Беча г. капетан-аудитор Јовановић, брат храброг Михла мајора, одпутовао у војводовину. Десет је година, од како је свој завичај оставијо, - а међу несродним елементом проводијо. – Са боишта различни гласови стижу. Говорило се и писало у новинама, да је Виндишгрец рањен. Некиј опет веле, да су га граничари престрашили, те сад топли у Будиму. Поражениј нам је глас стигао, да су наши бановци преко 400 у Тиси се потопило; а сувише множина изгинула и израњена. – Бана свакојако трактирају, час је командант, час под опаском и Бог зна како. Сада је постао фелдцајгмајстор. Бан, ако жели срећу оној домовини, која га је у свом простодушном и красном недру подигла, која га је у последње време нашег препорођаја за свога поглавара и бранитеља изабрала, нека се скорим у домовину поврати; иначе народ ће свако поверење прама њему изгубити, и он ће морати тужну судбу искусити.

У Карловцу, 8. Марта. Велико незадовољство код нас се породило. Букти пламен новог преокрета нашег стања. И у Огулину су издерали октроираниј устав, будући је против њиовог начела душу и срце сваког ранијо; зато је местниј капетан сваком од незадовољника по 100 батина одвалијо; но шат дође једанпут и овом зулуму крај, па ће се многи љуто кајати. Из Градца нам долазе вести, да су се тамо радикалци побунили, и командант је извео граничаре да пуцају на бунџије, но ови одговоре: 'Нама ништа нису криви, ми иј нећемо бити.' – Куда ће се ова раздраженост и комешање одвести – судите сами.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2058 on: January 10, 2020, 10:27:29 am »

Далмација и Истрија.

У крај мора, 13. Јануара. Наша кукавна Далмација никако не може да стресе са себе одећу старе своје судбе, и да се нађе у новом овом свету онако, као што би доликовало чистој славенској држави. – Од времена јошт несретног Димитрија Звонимира, кои је, по савету сплитског арцибискупа Лаврентија, папи Григорију VII. све своје земље поднесао, да иј после од њега као црквениј феуд прими, жалостан је био положај далматинског народа. Од њега су се јагмили Млетчани, Цариграђани, и Угри. Моралци су га с једне стране умножавали, а Монголи с друге опустошавали. А кад царевина србска после битке косовске изгуби своју самосталност, и кад се православниј грчки Цариград претвори у османску порту, онда је народ далматинскиј у непрестаном немиру пребивао, и у невољама се налазијо, јер се турском јавном и потајном нападању никако пут могао препречити у Далмацији.
До француске револуције, од прошастог пролећа, била је тим начином Далмација понајвише раскомадана на три стране, један комад држала је порта, и то онај, кои је под србским краљевима некад био, други је држала Угарска, а трећиј су држали Млетчани. Револуција француска, као што је испреметала била сву скоро западну Европу, тако је исто и млетачку републику оборила, и овим поводом Далмација подпадне 1797. године под Аустрију. – Мало доцније у миру пожунском добије Наполеон од Далмације оно, што су некад Млетчани држали, а у бечком миру добије и оно, што је некад угарско било. А кад великој сили Наполеоновој истеку сви дани; онда опет Далмација Аустрији западне у срећи, а Далмацији западне под Аустријом у несрећи некакво празно име краљевине, које је она тако носила, па и данас носи, као да јој је из подсмеха то име издевено.
Да и не узмемо у рачун овде оно, што је од почетка деветог столећа бизантинска влада из политични намера радила с Далмацијом, што јој се у почетку тога столећа догодило од стране Карла великог, и мало доцније од млетачки дужда, све до Крешимира хрватског краља, кои је име и далматинског краља на се узео; - доста би било напоменути само ону несрећу њену, која се по изнутрашњем животу народном за време ти тако замршени промена, а особито од 1052. године до 1462. повлачила, или од времена Крешимира до оног, кад су Османлије своје безбожне прсте у њу помешали; па да се свакиј довољно увери о невољама њеним.
Више свештенство далматинско окретало се у ово време за своим особитим користима, као што се окреће чегртаљна за ветром. Цариград је био један извор, а Рим је био другиј, из кои су користи на њи текле. – Од које су се стране већој својој користи надали, тој су страни и они већма тежили, и безазлениј народ за собом повлачили. Догађај Звонимиров доказује нам, да је римскиј епископ надјачао цариградског патријарха, кога се власт умалила била у Далмацији, што се под силним Душаном србска независна патријаршија завела, која је и у далматинскога србскога народа живот јако утицала. Које тако спољашњим нападањем од туђи властиј и елемента, која су поцепала земље далматинске и у њима народ србскиј на више властиј, једну према другој непријатељски постављени, - које таким изнутрашњим комешањем народа у домаћем побожном животу своме, коме су различите једна према другој непријатељски одушевљене цркве повода давале, бачен је наш народ и до 1816. године у праву несвестицу, а од то доба до данас тако му је стање било, да се није могао ни најмање разабрати од те несвестице своје. А како би могао и доћи к себи, кад нема пред очима ништа, што би га на то опомињало и пооштравало. Ми имамо у спљетским Диоклетијановим, и другим развалинама споменике римске некадашње владе, имамо у варошима, по начину талијанском сазиданима, споменике талијанске владе, а у језику талијанском и немачком, коима се управљамо, имамо споменике живота талијанског и знаке владе немачке; - али немамо никакви споменика из нашег народног живота. Код православног нашег народа једини су намастири остали, кои се могу сматрати као остаци наше рођене прошлости; а код нашег народа римске цркве нема ништа друго до оне мрзости противу нас, коју су њиови свештеници из они несретни стари времена наследили, и дан данас је као аманет у срцу чувају, и сваком приликом осведочавају.
Наши су србски патријарси за свога времена гледали, да освоје и код далматинског народа ону точку у животу његовом, у којој се најбоље дух православија источног задржао, како ће после с те точке моћи истиј дух православија у цео живот неодтуђеног јошт народа србског увести, и онде га утврдити. А та су точка били у оно време намастири, и у њима живећи калуђери, кои су пореклом своим били све сами Србљи, а по начину простога живота свога нису се обзирати могли за оним већим користима, које су више свештенство к римском престолу привлачиле.
Ова је околност довела патријархе србске на ту сретну помисао, да далматинским калуђерима предаду паству народа, и издаду скоро сваком намастиру повеље на више парохија у име тамјана, или као што они у повељама веле 'на ормијам', али то је управо зато било, да се сачува православије, и у њему дух народа, кои је на све стране развлачен бивао. Намастири су наши одговарали тој цели, као што и  учениј Француз Ламартин у своме делу примечава. И што се није сав наш православниј народ под толиким туђинским властима и под толиким невољама, које су Османлије, Талијани, Французи и Немци на врат товарили кроз толике векове, у тој несвестици сасвим изгубио, то се може приписати једино намастирима нашим, у коима је имао народ наш у свима променама политичнога живота постојану једну точку, за коју се, као жицу живота свога народног, држао, и себе од вечите пропасти сачувао. – Сад кад је настало тобоже време свести народне за све народе, морали би и ми сви највише око тога бавити се, да оно што је остало од народа нашег од несвестице избавимо.
Али код нас неможе никакав дух времена да наиђе ни сад јошт на овај правац, кои му слобода народна показује. А ко је томе највише крив? Криве су наше политичне власти и криви су наши црквени поглавари. Нас од стране политичне власти непрестано јошт и данас гњечи талијанштина, као што нас је и до сада гњечила. Нама се од стране цркве и сада јошт мећу на пут различите препоне, које нам сметају, да неможемо из несвестице наше к себи да дођемо. Више свештенство римске цркве јошт и данас онако окреће шијом народа свог, као што је окретало у време Звонимирово. А наш владика јошт и данас мисли, да се православниј наш народ далматинскиј само зато у своме православију досада сачувао, да може његовој аристократској самовољности боље служити. Римском свештенству није стало ни најмање до крви братске, која је једна и иста у нама као и у њима; него ијм је стало више за оним користима, које су они до сада уживали у саможивој својој цркви. А нашем владици не лежи на срцу живот народа далматинског и будућност његова толико, колико му у срцу лежи то, да он може што год хоће радити по вољи својој, па ма воља његова и не била за народниј живот пробитачна.
Ове околности натерују праве далматинске родољубце на плач и јадиковање. А нама су православним Србима толико теже, што ми осећамо, да би и ми сад за наш народниј живот много могли учинити, кад би и ми имали у овај пар међу нама каквог Јосифа, кои би се за народ жртвовао. Наши се Србљи у Срему, Бачкој и Банату подигоше, и изабраше себи патријарха и војводу, а наш се владика томе покрету и тој народној свести подсмевао све дотле, док није видио, да народ србскиј од озбиљне намере своје неодустаје, а кад је то видио, онда је он неку стотину форинтиј у помоћ послао, да тиме забашури ону аристократску себичност, коју у срцу носи. Патријарх Јосиф труди се тамо код вас, да из раздробљени частица живота народног једно цело састави, један целокупан народниј живот створи; а наш владика код нас ради, да се ми између себе пораскидамо, и да у несвестици нашој останемо. Ми знамо шта су нама намастири наши у тешка времена били, и шта су нам били и онда, кад је догађај Краљевићев нас у забуну довести намеран био, али наш владика неће да зна за то, него напада на наше намастире баш сада кад би требало, да с њима заједно ради о будућности народној, и на то иде, да иј сасвим упропасти, отимајући ијм паству стада духовног, коју су ови од србски патријарха због поменутог узрока добили. Па нека би и то радијо, кад би будућност народа то изискивала, али он неради то, што мисли тим начином отворити пут бољој будућности народној, него ради само зато, да може после и над калуђерима, и над свештеницима по аристократској самовољности својој слободно грмити, и слободније ијм грозити стрелама некога неограниченога господарења, које православна источна црква србска неможе по начелима своима ни од кога подносити. Он је у ово последње враме увео, на срамоту нашу и на саблазан, раздор у нашу цркву, кои ће и народ по свој прилици у православној свести његовој усколебати.
Кад су се неки намастири наши молили код политичне власти, да ијм се парохије не одузимају, онда он побуни грађанско свештенство, да и саме богослове, кои се за будуће пастире народне под његовим надзиравањем воспитавају, да се туже код политичне власти против калуђера; а то је радијо само зато, да покаже, да он може чинити с калуђерима шта је њему драго, и да његова мора бити старија. Леп изглед за народ наш србскиј, кад његов владика, у место љубави, слоге, и једномислија, у народ неслогу, мрзост, и раздор сам собом уводи, и кад на младеж нашу, у место чисте правствености, така развратност са престола владичиног силази сад, кад би требало, да и наш владика по примеру светога патријарха Јосифа и народ, и младеж народну за народну нашу будућност највећма одушевљава.
Та Бог га видијо, зар он није имао другог средства, да покаже да његова мора бити старија, имао он право или неимао; него се морао латити онога, кога се већ данас и сами avocati стиде, и чувају. Зар он неосећа, да већ нестаје оног времена, кад су старији јели греш и вињаге, а млађима су зуби од тог њиовог једења трнули; и да сад већ почињу ономе зуби трнути, кои греш и вињаге једе, па био он млађи или старији. О томе се бар могао уверити и у случају, кои је с професором Д. имао.
Ето таки су поступци наши старији узрок, што се ми неможемо од наше несвестице народне да отресемо, и да чисту народну савест добијемо, која тамо код вас чудеса чини. Али ми се надамо, да ће светиј патријарх наш Јосиф, коме је врло добро познат народ наш далматинскиј, и коме је врло добро познато, шта су били до сада намастири наши, не владици, свештенстви, богословима, и којекаквим поталијанченим одпадницима, него правом нашем народу далматинском, овим невољама лека потражити и изнаћи, и да ће аристократску самовољност нашега владике у толико ограничити, да он без договора с њиме таке промене непредузима, које у живац народа дирају. Срушити оно, што је до сада народ у православију сачувало, ласно је, али је тешко наместо тога што јаче поставити, што ће га од сада чувати, и подпомагати, да у свести својој напредује. Морнари не заборављају на оне звезде, по коима су се кроз тавне ноћи по мору управљали, нити уништавају компасе, кад пристаниште с мора очима спазе.


* Венедикт Краљевић (1765-1862).jpg (76.99 KB. 609x748 - viewed 5 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2059 on: January 10, 2020, 10:40:01 am »

Најновије.

Данас су нам дошли гласови, да су 27-га и 28-га пр. м. Маџари на Сибињ ударили и овај за цело освоили, а затим Аустријанце и Русе до границе Влашке гонили. Битка је била страховита. Царско-аустријска војска сасвим је распуђена, тако да је ђенерал Пухнер 7-га Марта без и једног војника у Влашку добегао. Све су му топове Маџари отели. На глас о овом поражењу 4-га Марта отишла је била из Букурешта заповест, да јошт 10.000 руске војске у Ердељ пређу, и војска је ова већ на путу била, кад 7-га стигне друга заповест, да се сва руска војска има за Ердељ натраг вратити, које је таки учињено. Шта може бити узрок овом напрасном одлазу Руса – нико није у стању сасвим известно да нам каже, једни веле: да ће бити какав дипломатичниј или стратегичниј узрок; другиј пак опет казују, да су се Аустријанци са Mаџарима изравнали, да је Кошут, кои се томе изравнању непрестано противио, немогавши ништа успети – из Угарске већ отишао, и Дембински да је за цело оставијо команду над војском маџарском, па у следству тога да су Руси из Ердеља отишли, јер непријатељства између Аустрије и Маџара више непостоје. Сад ће, говоре неки, Маџари сву силу на Србе, па онда на Хрвате обратити, те стару своју владу повратити, и опет два владајућа елемента у Аустрији – немачкиј и маџарскиј – подићи. Ми, истина неможемо јошт да верујемо, да ће све ово бити истина, ал' некако последње вести из војводства слажу се у нечем са овим гласовима, па дају повода свакој сумњи. Маџари навалише са сви страна на Банат и Бачку, Срби ишту од ђенерал-штаба помоћи и упутства – а овај – на кога кормилу стои од Виндишгреца посланиј Херди – чини се невешт и оставља Србе да страдају!? – При свему томе, потворавамо опет, колико би год желили, да се несрећниј рат у Угарској што скорије сврши, ипак не можемо веровати, да је изравнање и по томе помирење учињено, особито на овако перфидниј начин, јер смо с друге стране, и то из доста веродостојнога извора извештени, да је у кабинету аустријском закључено, војводство прогласити за крунску област, сва народна закључења од 1. и 3. Маја потврдити и војену границу истина у милитарском устројству задржати - ал' јој сасвим народниј изглед и управителство дати. Ово изриком противслови горњим гласовима, и ако је ово истина, то заиста ни помислити није, да су Маџари на таковиј мир својевољно пристали. Неизвестност ова скорим се разбистрити мора. За сада relata refero.
Једно из Беча, у Земуну јуче ухваћено, и на некога барона у Темишвару упућено писмо јавља, да је кнез Виндишгрец позван, да ново министарство за Аустрију састави.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2060 on: January 11, 2020, 10:23:33 am »

Србске Новине, бр. 23. од 18. Марта 1849.

Одкако се цела аустријска војска против Маџара бије, већ је више месеци прошло, па јошт до данас Кошутова војска коначно потучена није; шта више, из најновији догађаја види се, да положење царске војске није баш тако угодно, као што се из војени известија Виндишгреца и Велдена црпи. Главна страна војске већ од које доба у Будиму и околним местима чами и изчекује гласове коначног поражења дебрицинске војске. Но из Ердеља све црњи и гори гласови стижу. Ово су околности, које садашње стање народа, па и на октроиран устав велики уплив имају. – Помислимо јoшт, да су заплетена спољашња одношења Аустрије, да у унутрашњости праведно незадовољство влада; помислимо на поремећен Аустрије кредит, на финансију и Кошутове банке, па лако закључити можемо: да је Аустрије правац, у новом уставу изражен, само привремениј и све на боља времена изчекује. И доиста, нити би што паметније могло бити, него да се данашње стање, коим се тек старе распре понављају, из темеља преиначи.
Из тога, што царска војска Кошутовце јошт до данас уништила није, могу се разне ствари, разна следства толковати. По недовољном војске успеху судећи, даје се закључити, да je царскa војска или недовољна да уништи маџарску војску, или да се маџарској војсци хотимице кроз прсте гледа. Ово последење страшно је и помислити, ал' немогућно није, јер таково што у историји Аустрије није редка ствар. Особито кад се сравне разни гласови, кои потврђују, да се Кошут у Дебрецину са противном партајом завадијо и исту варош, па и саму Угарску оставијо, да нова партаја у Дебрецину влада: то заиста по данашњем стању царске војске и Маџара за Србље и Хрвате зле би се ствари ковале. Нова дебрецинска партаја морала би гора и опаснија бити од Кошутове, јер би се Аустрији лако подвргла под условијем, да се границе и контракти старе Угарске утврде, а само да над Србима и Хрватима на ново монополизирати могу.
Ако је царска војска слаба, може се догодити, да ће се и сама аустријска политика упустити у помирење са Маџарима, особито кад Кошут онде никаквог уплива нема, но сами новоизникавши печовићи. Но шта ће граничарска војска на ово рећи? шта ли ће хрватскиј и србскиј народ рећи?
Народ много на бана полаже, но много од бана и изискује. У бановом лицу представљен је хрватско-србскиј народ; у овом магновењу судба народа је скопчана са дејствовањем бана. Покаже ли Виндишгрец и кабинетска политика намеру са Маџарима на сумнителан начин мирити се, народ, кои је бану војску у руке дао, пуним правом то изискује, да та иста војска у приправности буде, своје народне границе у свакој случајности бранити, ако би се Маџари онако sub rosa на Србље и Хрвате напустили. Бан као глава народа и одговоран је народу. Ми ћемо да верујемо, да се он против октроираног устава, где се народна самосталност и граница удручава, озбиљно изјаснио. Времена су сад такова настала, да је iuste milieu политичан грех; сад се човек мора ил' десног ил' левог држати. Ми ћемо да верујемо, да је бан изразио, да кад је Драву прешао, није тако разумевао 'einigesstarkes Österreich,' као што то Шварценберг Штадијон узима.
Но питамо, шта ће рећи србскиј и хрватскиј народ на грозеће се јошт опасности, и октроиран устав?..  јер приметити морамо, да нов устав народу, а особито граници, ни објавити се не сме, јер народ никакве самосталности не има, а граничар, кои је у Милану, Сомакампањи, код Виченце, Веленца, Беча, Мора, Каполоне, Солнока, Томашевца, Панчева, Вршца, Арада, Сентомаша крв проливао, и сад једнако пролива – постављен 'изван грађанства.' То му је дакле у хатар заслуга дато! – Хоће ли србскиј и хрватскиј народ народне саборе држати, и нужна расположења за своју сигурност што пре учинити? хоће ли бан што пре сабор сазвати, кои ће његово незгодно положење олакшати?... Види се, да ово изискује критично стање народа…
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2061 on: January 11, 2020, 11:03:11 am »

'Војводовина' или 'војводина?'

У броју 17. 'Српскијех новина' пита Ј. С. шта је боље: војводовина или војводина? и вели да је боље војводина, мислећи да је та реч нечињена од војводин као што је царевина од царев. Ја мислим да не ваља ни једно ни друго. Да војводовина не ваља свак се може ласно уверити, само нека помисли да се од војвода не каже војводов. Војводин истина добро је, али војводина није начињена од војводин као што је начињена царевина од царев, него кад би се од војводина хтела начинити реч према царевина (=царев+ина), требало би да изиђе војводинина (=војводин+ина). Ове су дале мисли Ј. С. – о војводини слабо заплеће, али јој ни ја досле нијесам могао наћи никакве обране, а тражијо сам доста по цијелом Српском језику (ни кнежина, ни вучина, ни царина, а ни козина не помажу ништа). Мени је врло жао где племенити они Срби кои се први сташе трудити око ускрснућа војводе србскога у аустријскоме царству, прођоше (а гдекои јошт једнако пролазе) красну реч војводство, које им народ и говори и пева, н. пр.
А ти стриче војевода Гојко!
Мало л' ти је војводства твојега?
Мало л' ти је? остало ти пусто!
Већ с' о туђе отимате царство.
Војводство је постало сасвијем као царство, и само би се то могло забавити што у Вукову рјечнику не стои да значи земљу којој је војвода глава, него само војводску власт, или част, или достојанство, die Würde eines  Wojwoden. Али ваља знати да и царство у старијем књигама србскијех царева значи и царску власт, или чест, или достојанство; исто тако и краљевство. А и у латинском језику ducatus или principatus најприје значило је власт, или част или достојанство што има dux или princeps глава. А тако исто и немачко Fürstethum или Herzogthum.
Дакле ни војводовина ни војводина, него војводство.

У Бечу 5. Марта 1849.           Ђ. Даничић.


* Ђура Даничић.jpg (88.47 KB. 470x604 - viewed 2 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2062 on: January 11, 2020, 12:45:32 pm »

Војводовина Србска.

У Краини, 25. Фебруара. Предлог г. Ј. С. у србским новинама под бр. 16. о молби цару је обште, тако рећи, одобрење добио. И ништа друго у том погледу, него да се моли цар за потврђење војводине с њеним границама, што брже и што топлије. Тим би се и многом неспоразумљењу предупредило, и повод к препиркама, као и породити се могућем крвопролићу, с пута уклонијо. Предупредићемо пак за цело, да што светиј патријарх пише, што ради, не ради сам, без, или против воље, народа свог, него да је он труба, којом народ труби, да је он душа, којом народ дише. Што пре и што ватреније у том треба да радимо; а власти, које сад постоје, нека и у напредак остану од патријарха постављене; па које ће се слушати, ове или Рукавинине, нека сами у делу реше. – Но Срби с многобројним подписима нека ни мало не оклевају; јер гвожђе треба ковати док је вруће. Као што се од млитава човека ничему није надати, да што честито произведе, тако и од млитава народа ништа друго бити не може, него сужањство и робство. Кад су Срби дакле кадри били подићи се за своју самосталност, нека се и ту слободно, и то што брже, одваже и нека ишту потврђење војводине с границама њеним. А да из ови Срем искључен бити не сме, као што ови дана у 'Славенском Југу' читасмо, под двема звездицама, приметбу учредништва, где у броју 26. на страни 103. ступцу 4. вели, да је, по Pesther Courier-у, с Бачком, Торонталском, Темешком и Чанадском жупанијом 'назначено и опредељено, шта ће бити territorium србске војводине,' па се с тим задовољава говорећи: 'Красна је то отачбина, коју су си браћа Србљи храбром мишицом својом основали! Срем је, свагда, тако рећи, био Србскиј, у Срему су и данас све сами Срби, у Срему је 13 србски намастира, у Срему света телеса србски царева и деспота почивају, у Срему је србска патријаршија постављена, Сремом србска влада треба да влада.'
И, овде је сад место, да и ми овуда изразимо разлоге г. Ј. Суботића. Војвода србскиј, или велики војвода, нека буде аустријскиј цар; а подвојвода, или војвода, кога народ изабере. Краљ, и краљевство србско место војводе и војводине, не; јер то кнежевини србској, у Србији пристоји! Дакле, на подписе што брже, за великог војводу србског, кои има бити цар аустријскиј, за велику војводину, и за потврђење њени граница. Добро смишљено, одма почето, на полак дочето. С. Ј.

Код Дунава, 12. Марта. Од Варадина ништа. Да вам право кажем – готово слабо ко о томе сад и хаје. Ми читаву годину тражисмо по Бачкој и Банату нашег непријатеља, крвисмо се с њиме – бисмо се – скидосмо га с врата и отерасмо с кућевног прага. А гле! ено га у Бечу горег и црњег од оног с пушком у руци. Не вика ли ја, да Немац не мисли о федерацији – а мој се Ђ. Д. у Б. бои, да се ми нећемо знати сами у својој кући уредити. Ето нам Немци скинуше бригу с врата. Сад имамо на вољи под чију област хоћемо да подпаднемо. Нисмо ли ми дакле слободан народ? Имамо слободну вољу с ким се год хоћемо да здружимо, да одлучимо ко да над нама влада, и коме ћемо да служимо. А у граници ће и одсад бити осим официра и фервалтера, и кригскомесара, и валдберајтери, и аудитори, и шрајбери и сва проклетиња вајкадашње немачке бирократије. У варадинској регименти биће за србску школу и цркву јошт којекако, али у бродској, градишкој и горњој граници биће и одсад за Србље по старом обичају, да неће знати ни смети своим народним словима (ћирилскима) писати и читати, као што ни до сад нису знали. Око Брода су србска села, у коима су србске источне цркве деце учитељи римокатоличке вере на силу, макар се обштине туже и туже. Г. фервалтунгс-хауптман тако хоће, па ту ни Бог не помаже. И опет у Винковци људи пливају у радости – о подареном уставу. Благо ли се и нама, и њима! П.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2063 on: January 12, 2020, 10:28:04 am »

У Каменици, 12. Марта. Међу овде станујућом војском, која је Варадин обсела, и која износи на четири хиљаде, има један ешкадрон киразира, остали су пешаци, Словаци, банове војске од бродске и градишке регименте. Ови последњи нити су јунаци, нити пробуђени за своју народност. Нема ништа без варадински граничара. Кад је три кумпаније од исти оној војсци у помоћ дошло, полковник Мамула врло иј је похваљивао, а и јесу много одличнији од све њиове војске. Мамула је честит, а и заузет је за нашу ствар, али несме ништа да проговори, као што и од градишске и бродске регименте официри, кои су нешто за народност пробуђени, неусуђују се за живу главу међу простим народом да говоре, као што чине србски народни официри међу нашим народом. Сад нам је нешто лакше, одкако смо чули да је у Загребу буна против аустријског устава, а и у овим нашим краинама тек што није букнула, јер граничари огорчено вичу против свега, што је од црно-жутаца, и што смета нашем народно-србском развитку.
Варадин ће се тешко предати, јер сви, кои одтуд пребегавају, говоре, да га Маџари без боја уступити неће, а с овом силом неможе се на јуриш отети. – Нижан је врло приљежан човек; све једнако иде на једну и на другу страну; он се не вози на интову, него на таљигама. Д. М.

У Бечкереку, 14. Марта. Разнешени гласови о битки, која се догодила 10. т. м. на граници војводине од Сегедина, узнемирили су духове, обеспокоили станове војене по Срему и Бачкој, и покретали у народу највеће слутње, да је ствар наша народна грозним овим ударом у Банату скоро свршена на народну несрећу и жалост највећу. Ево вам званичног акта, коим правителство војводине ускорава народ о свему точно известити и уверити, да ствар сад, па и увек, не стои онако као што је безпосличари разносе и проглашавају, да народ само буне и узнемиравају.
'9. т. м. изишли су Маџари из Сегедина, око 9 сатиј из јутра у две колоне, где је и 4 шкадрона кавалерије било, преко Н. Сегедина, на Сириг, са три 12 lb и једним 5 lb; ватра је била јака, но сила наша буде јача, ако је била на броју мања, и непријатељ се натраг повући морао. – Ово је била само приправа за сутрашњиј дан 10. т. м. На овај је дан непријатељ је са 3 стране на нас ударијо код Жомбора од Сегедина, код Сирига и Ст. Јована, и од Хоргоша код Ст. Кањиже. На Жумбору је успешно положење непријатељу доста помогло, где је немачко-банатски батаљон под капетаном Атанацковићем, немогавши много већој сили непријатеља одолети, премда се врло храбро држао, натраг у Валкан повући се морао. Тако исто с јаком силом ударијо је непријатељ на Сириг. Битка је овде крвава била, исход је био за наше не најсрећнији; овде смо изгубили један топ 3 lb.
Послеподне око 3 сата ударе Маџари на Ст. Кањижу, која је на кикиндске диштрикћане остављена била. Овде је непријатељ гледао, да гранатама место запали, но ватра је била слаба и намеру му осујетила. Диштрикћани показали су се овде тако честито, да су Маџари после неколико избачени топова са својом највећом срамотом натраг повући се морали. Тако се непријатељ пред вече све мало по мало натраг повлачијо, и око 9 и ½ сатиј сасвим изчезао. – У исто време кад су на Стару Кањижу полазили, насрну из осветољубија на Сенту, и ту је неколицина наши изгинуло.
Највећа штета, коју нам је овај случај нанео, та је, да се народ оближњиј од гласа доходећег непријатеља јако поплашен поразилазијо, домове своје, тециво своје грабежу беспослени лопова изложијо, и што је непријатељ Сириг, Деску, и Ст. Иван попалијо и Сенту опустошијо.'
Ово је званично известије, које је шеф ђенерал-штаба Херди послао нашем св. патријарху на немачком језику, и које је у преводу отишло и на окр. одборе, ради успокојенија народа, кои држи, да је неизмерна сила маџарска у Банат прешла. – Народ се сав овамо по окружијама диже на оружје. Само требало би нам, за име Бога, више оружја. А мислим, да би прека нужда била, да се народна скупштина већ сазове, да војводу себи једаред изберемо, а не да нам у овој летаргији зло и горе долази. – Наш св. патријарх надамо се да ће у најскорије ову жељу народа испунити, и скупштину народну најскорије сазвати дати!

У Бечкереку, 15. Марта. Стижу нам гласови, да нам непријатељ све већма погибели грози. – Јуче је допрео у Врбас и одатле у Кишкер. Наши Србљи дали су одпора, ал' много већој сили противстати немогоше. Види се, да је највећа непријатеља тежња, да се с Н. Садом и Варадином сајузи. Ту су многе наше потукли, и нашег свештеника једног убили. На то се Боснић јако укопао у Сентомашу. – Бездушно су Маџари с нашима поступали, палили, арали, робили, убијали и безчестили на најгрознији начин. Народ је свуда у страви.

Из Митровице нам јављају, да је ови дана у тамошњој римокатоличкој цркви купљена милостиња за папу Пија IX. Свештеник је народу казао, да је 'св. отца неверниј народ талијанскиј протерао, па он сад нема из чега да живи, неко треба сви христијани да му помогну.' Ми православни могли би да купимо милостињу и шаљемо Луј Филипу и Метерниху, јер и њи је 'неверниј народ' протерао, као и Пиуса IX.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2064 on: January 14, 2020, 01:02:16 pm »

Хрватска и Славонија.

У Краини, 4. Марта. Од последњи пошта донела нам је једна такве гласове, кои су у једнима најпламенитију радост подпалили, те, од великог весеља, гдекои су мало и с памети сићи морали, дабогме да на неко само време; а у некима, и то у већем делу, неописану жалост причинили: они су тако рећи оживили, и у ентузијазму свом се заносе, што ће владати над граничаром, без кога не може цар да царује; а ови су у срдце јуначко убодени. Први су наша господа, 'чиновници и беаметри,' кои се нашом муком плаћају, да нас даве и гњаве, и то поготову, кад се гдекои изузме, сви, сви, јер се боје, и не желе, да се србски језик, место туђинског, уведе, да се полаштице баном дане потврде, и да бан овде заповеда, другиј пак су тужна раја, од свог бана, зар вечно, остављени, прости граничари.
А какви су то гласи, што су нам дошли? Сбог чега се тако ти 'беаметри и официри' радују? – Ах, они се радују, што граничари остају, као што су и били, под железом и шибом, - што остају робови, те робови, и опет робови! – Не, нисам се добро изразијо: они ће бити слободни, пси касапски! Пустиће иј Швабе на Маџаре, Талијане, или, кога ијм драго, да иј измрцваре, искољу и убију, па кад тај посао сврше, онда ће ијм Швабе бацити по гдекоју кост да глођу.
То је тако, и верујте, кад су прости људи из октроираног устава докучили, прости Тржићани, Муњевци, Плашчани, подигну се, да у Огулину 2. т. м. иступљење учине, као што су по ноћи прилепљену, од стране заповедништва огулинског пука, на црквеним вратима некакву наредбу, као што пук вели, и подерали, па после лепо сложили, на праг црквениј положили и каменом притиснули, да ветар комадиће широм не разнесе. Ја вам кажем, и кажем свима, да би велика се ватра родила се била, да један од господе официра, није ненадним гласом међу њи упао, те иј ублажио, рекавши: да је онај час из Беча хусар долетио, и донео од св. бана писмо, у ком се сви граничари позивају, у име баново, да буду мирни, јер је цар све полаштице, које ијм је бан подарио руком и подписом своим, потврдијо! – С овим је ватра, истина, мало удушена, али само, да после већа букне.
Том приликом, кад је граничарима поп Ћиро, кога такође, као старца, та нова октроирана обештања и изјављења, као отца и деда граничарске деце, тиште, нешто из новина изјаснио био, за равнање њино, и казао јошт да граница и на даље у оковима остаје, и поучио иј да се не даду заваравати којечом; тад' господа шварцгелби мал' што нису јадног попа Ћиру у тој смутњи свезали, а у срдцу су га били већ и разапели. Ето ти слободе! И та околност је сад растужила границу нашу, овде, која ће позориштем страшним појављења бити, у толико пре, што се и наш скородошавшиј г. полковник Драгојловић превећ великог и строгог реда држи, што никакве тужбе ни од ког неће да прими, кои се најпре кумпанији није јавио. Кои то прекрши, има 50 батина добити! Питам се: је ли луда сатнија дати допуштење граничару ићи, да се противу ње, буди у чему, потужи? Није ли тим намигнуто кумпанији, да бедног граничара, и на даље, слободно дави? – Ја би на ово одговоријо: А зашто се граничар тако дуго даје давити? – Ево, овога часа разумевамо од кондуктера, кои нам глас донесе, да је Радецки на Пијемонтезе ударити морао. Сад ће, да, граничари морати опет крв своју да проливају! А зашто? зашто? – Најпре цар нека банове полаштице потврди, дане граничарима; па онда нека слушају! Ја се пре не би с места макнуо.

У Краини, 5. Марта. Од премноги домаћи послова једва ћу мало данас написати моћи, а не смем на даље отискивати, јер би онда закаснијо са знања достојном пригодом. На све стране су заповести летиле, од регименте на кумпаније, од ови на духовништво, како је високи 'кригсминистеријум,' по штафеталној заповести генералкоманде, наредијо, да се на 3. т. м. 'Hochamt und Te Deum' има држати, што је цар на тај дан, своим народима некакав 'Verfassung' подаријо. У тој веселој заповести, с два црвена печата запечаћеној, стајаше јошт, како је преко подчиновника заповест издана, да се на тај дан има народ у цркву позвати, да учестником буде те свечаности. Па шта је било? Ко је к томе 'Hochamt-у' дошао? – Учињено је то, да је у нашој србској цркви, т. ј. грчконесаједињеној – као што нас католичкиј лист загребачки, тако једнако, а себе католицима, назива – баш нико, на тај дан није био; духовенство је, по уставу, читало часове, а није тај швабскиј 'Hochamt,' и ушвабљени 'Te Deum,' држало.
А зашто се није то тако обдржавало? Зато, јер народ, разумевши да има остати и даље у робство, није имао, у том погледу, шта Богу благодарити, знајући, да то није од свевладајућег Бога, него од министра, тако уређено, да робови остану граничари и на даље. И тако јест! И зато се опет вели, да нити световни, нити духовници знају зашто би благодарење чинили, кад и једни и други остају гладни те гладни, голи те голи, о свом хлебу туђинцу служећи.

У Краини, 6. Марта. На 3. т. м. било је у Огулину светковање. Воинство упарађено. Звона звонила. Топови пуцали. – После богомоље, и остали дејствовања, где је и школска младеж присуствовала, рекне г. подполковник к воинству, да кад он викне: живио цар наш Фране Јосиф I. и они то тако учине; а кад опет то рекне за бана, и они опетују. Но мртво се то некако за првог изустило, а кад је дошао ред на бана, заори се глас до неба, и рекао би да се и земља затресла, и воинство, с осталим људством и децом, дизало је руке у вис и махало капама, као да је жељу своју, 'да живи Јелачић-бан,' до трећег неба пропратити хотело. Ето, како народ зна ценити човека!

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2065 on: January 14, 2020, 01:11:07 pm »

Морава.

Још док је сабор у Кромерижи трајао, дошло је тамо писмо србског патријарха славенском клубу. Ово писмо било је великим печатом патријаршеским запечаћено и ћирилским словима писано. Др Петрановић прочитао га је у славенском клубу, кои је загрмио са свију страна: 'Слава патријарху! живио!' а закључено је, да се што скорије пристојниј одговор пошље св. патријарху. – Писмо то преважно гласи овако:

Господо депутирци!

За цело време од како је србскиј, моме старању поверениј народ, мужествено напедује на славе пуној стази делателности, спроводи њега искрена љубав ваша, драги заступници славенски народа, а кроз вас прати га свуда наша добра мати, велика и славна Славија, - овај наш као стена тврдиј стуб, на ком су се погибелне буре најновијег времена разбиле, кои је престол и целокупност аустријске државе одржао, кои је под штитом овог царства подкрепијо политично биће славенски грана и народа, кои је к новом животу позвао нашу милу, кроз столетија дремајућу народност и војводовину, ову младу грану оног великог славенског стабла, које ви, драга господо заступници наше миле Славије, у благословеном аустријском царству сагревате своим родољубивим и верним прсима, које ви славним и јуначким рукама обузимате, старајући се за крепкиј основ, да неби непријатељска рука с њиме срушила престол – и на њему младога срећно владајућега цара и господара Франца Јосифа I., и под њиме прекрасну и од Бога благословену државу.
За цело време овог светог рата ви сте, драги заступници наше миле славенске браће, јасно посведочили не само верност к нашој држави и к нашем узвишеном цару с једне стране, него и с друге стране одликовали сте се исто тако славно човечности, братством, праведности, знатном моралном и физичном помоћи, даном својој браћи Србима, војујућим у крвавим сраженијама; ви сте се к депутацији србског народа у Кромерижи обраћали с таковим вниманијем, каково само великиј народ посветити може храбром јуначком, за прослављење славенства радећем народу србском – кога појављење с радости је поздравила Европа, радостно је поздравило човечество, које је рајским задовољством испунило сваког пријатеља напредка и слоге.
У име србског народа, на којега челу сад стоим као црквениј и политичниј управитељ, благодарим вам срдачно за участије, изјављујући на ползу наше ствари, додавајући молбу у име истог народа, да и у будуће непрестанете њега у свима пословима заступати и његову депутацију подпомагати, да и нама Србима, вашим саплеменицима, дано буде оданути после мучни трудова у пријатној сенки здравога, од вас негованога славенства, да и ми окусимо плод за све оне велике жртве, које смо приносили у толикој мери, да је то тешко веровати, за срећу праведне ствари, за одржање царства, за нашу собствену срећу и ослобођење.
Примите господо заступноци славенски народа нама сродни, мој и народа србског срдачниј поздрав, са изражењем мог почитанија, с коим остајем ваш господо заступници, привремениј управитељ србске војводине и патријарх Јосиф св. р.

У Тамишграду 23. Јануара/4. Фебруара 1849.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2066 on: January 15, 2020, 10:17:46 am »

Аустрија.
Правителство је издало привремениј закон о преступљенијама штампе. Најважније и најгоре у том је закону, што се за издавање новина тражи грдна кауција. Преступницима судиће порота. Тако исто изишли су закони о здруживању и обштинама. Обадва не одговарају правој слободи народа; а нарочито последњиј отвара пространо поље бирократији. Закони исти немају обвезателне силе за Угарску и сајужене краљевине. – За кнеза Виндишгреца чује се, да је постао оберст-хофмајстер царев, т. ј. његов наставник или руководитељ. То је горе и црње, него да је постао преме-министер. За Јелачића-бана кажу, да је место кнеза Виндишгреца постављен повелитељем војске у Угарској.

Угарска.
Депутација словенска, у којој су Штур и Хурбан, одправљена је цару, с том жељом, да се удејствује одељење словенски покрајина од Маџарске, и да ијм се даде име велике кнежевине словенске, да се иста кнежевина спои са осталим земљама аустријским, и да могу осим властитог сабора, какве и остале земље имале буду, такође посланике на обштиј сабор царства шиљати. – У Тешину, у Слезији, примили си 2000 пушака за словенске добровољце.

Најновије.
Овога часа добили смо поуздане вести из Баната, да су Срби опет овај предел од Маџара очистили, Н. Сегедин запалили, све ћуприје освоили, и да је Јелачић-бан на Суботицу ударијо. – Са примора нам пишу, да је сардинско-тосканска флота блокирала сво приморе аустријско, нити лађе аустријске могу икуда на море.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2067 on: January 15, 2020, 10:19:10 am »

У броју 13. новина србски  читао сам: 'По једном писму из Карловца од 21. т. м., са полковником Мамулом дошла су у Каменицу два батаљона чарапара. Мамула је позвао карловачког команданта Бигу, и између осталога заповедио му, да све послове на немачком језику ради, које овај и чини!' Ја се тешим, што част имам јавити читајућем свету, да ствар не стои тако.
Г. инџимнирскиј полковник Мамула, када је у Каменицу стигао, дао је налог, да ја долеподписаниј тамо одем, и о милитарским операцијама, у смотренију града Варадина, с њиме се разговорим. Разговор мој с њиме био је више и стварима војеним, како је војска у Карловцу јака? како расположена? и т. д., да ће ми његова преузвишеност командирајућиј ђенерал ф. ц. м. Њижан, и налог послати, а ја од стране Карловца с неким оделењем на Везирцу ближе града позицију узмем, што је и следовало. О заповести, да се на немачком језику сви послови одправљају, не проговори г. полковник баш ни речице. Да сам ја то одељење на Везирцу поставијо, јавио сам ф. ц. м. на немачком језику, и мислим да би било далеко забасано, да ја старини Њижану на србском језику војене операције јављам, где нити он нити његов сав ђенерал-штаб ни једног слова србски незна. Бог ће дати, да и они могу по времену знати, али засад незнаду. – Елем при садашњем обстојателству држимо се пословице: 'Не тражи веће да не изгубиш и оно из вреће.'
Друге кореспонденције и послове, осим чисто милитарски, одправљам на мом матрењем језику, као што званичне известија и деловодни протоколи сведоче, ако хоће то г. дописатељ са Саве да зна, јер ја га лично не познајем; но то га могу уверити, да и њему не лежи крепчије народност на срцу, него мени.
Што се тиче г. полковника Мамуле, чисто рођеног Србина, пореклом из једне хрватско-граничарске регименте, могу само то казати, да је он осим његови високи наука као ц. к. инџинирскиј полковник у целој царској армади познат, и један од они највернији Србаља, коме народ као једном најславнијем мужу на срцу лежи. Један његов поступак увери ме, да је он правиј Србин, а то је тај: пре неколико дана бијаше нуждно, да из села Лединаца дођу радини да шанчеве код Каменице копају. Налог на речено обштество он је у свом милом матерњем србском језику и писму саставијо и послао. То је знак једног Србина (кои је непрекидно од детињства свога већ више од 30 година међу Немцима) љубави к својој народности.
Дописниче! Буди непристрастан, и немој јављати пре док темељно о ствари не осведочиш.

У Карловци 10. Марта 1849.                                         Бига, св. р.
                                                                                       Капетан.


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2068 on: January 15, 2020, 10:38:39 am »

Србске Новине, бр. 24. од 22. Марта 1849.

Ствари се свакиј дан све већма замршују. Аустрија је збуњена, народи су збуњени; у колико више аустријско министарство к амалгами народа тежи, у толико већма се аустријски народи од исте одтуђују; намеравана централизација, војничко самовољство, обште народа осиромашење, претећа банкрута… хрђав дају изглед за einiges starkes Oesterreich. Но народи, да небуду жртва ови замешатељства, морају на опрезу стајати! А шта Срби и Хрвати раде? Они шиљу депутације у Беч и Холомуц, да се о народним стварама са министрима разговарају…
Hема на свету горега начина за изтраживање права народни него чрез депутације. Ово је јошт стариј таблабировскиј маџарскиј обичај, кои се за Србље и Хрвате прилепијо, ово је начин слабомоћан, да се уваже на нужном месту народни интереси. Код Маџара, као што је познато, правили су депутације од 5-600 људиј свакојаке струке, т. ј. скупило се много магната и мањи немеша, обукли се шарено, па са таковом менажеријом ишли су горе, да изгубљена права или она, што јошт нису имали, задобију; онде су се после обично искомплиментирали, и са празним обећањама натраг враћали. Тако исто бива и са србским и хрватским депутацијама, или можда јошт црње и горе. Немачки великаши, кои србскиј и хрватскиј народ као пандуре царства сматрају, кад виде такове депутације, начине званичниј образ, пак од прилике овим речма иј приме: Das wohl unserer treuen Nation ist unsere größte Aufgabe ihre gerechten Wünsche werden unter Bedingung der gesetzlichen Form erfüllt (Добробит наше верне нације наш је највећи задатак. Њихове праведне жеље испуњавају се под законском формом); то ће рећи: где си био? нигди, шта си радијо? ништа. Може депутација наваљивати, може најпаметнија доказателства доносити, може могућну опасност представљати: великаши ће на све то остати ладнокрвни, и све ће са празним обећањама одбијати.
Неможемо се опоменути депутације какове, о којој се рећи може, да је свој задатак решила; томе, истина, да су лица депутације крива, неможе се рећи, јер има лица, која труда у томе не штеде, но зато нема успеха, јер слаб је глас неколико људиј да може уши великаша отворити. Узмимо на пример ону депутацију, која је ишла за потврђење закључења народне скупштине од 1. и 3. Маја; она се са самим царем Фердинандом договарала, па какав је одговор добила? Није ли сам цар Фердинанд Србље упућивао, на онај 'законитиј пут,' од кога је и сам његов наследник Фрања Јосиф одступити морао? И шта би од Србаља било, да су се таковог упутствовања држали? И није ли и сам србскиј покрет, из почетка неодобраван, до законитости доспео?...
Карловачки грађани, кои су се одма при покрету пожртвовали, и сада предњаче, као што 'Напредак' доставља, послали су на св. патријарха молбу, да би се сабор народниј што пре сазвао. Ово је жеља целог народа; свуда се љубопитно очекује. Сабор ће већу важност дати народној ствари него депутација, коју горе нико неслуша; глас целог народа боље и јаче ће коснути владаоца, него поједине депутације. Сабор кад се сазове, биће уважен и од саме владе; кад се увиди, да је то непредупредима нужда, даће му се и тако названа законита форма (gesetzliche Form).
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 496



« Reply #2069 on: January 16, 2020, 11:37:41 am »

Војводство Србско.

Из Вршца. Тамишградска ђенерал-команда и Рукавина послали су овдашњем дијецезалном администратору више штампани комада од новоизданог аустријског устава, с тим званичним позивом: да би истиј администратор, у споразумљењу са местном грађанском власти, устав овај, као спасително заведеније, и основниј темељ среће и напредка свију народа монархије аустријске, са највећим торжеством народу у цркви прочитати, и обнародовати дао. (И то све, наравно, на немачком језику.) Званичниј позив овај није таки окржниј одбор вршачкиј у дејство привести могао, јер је због многи примечанија, које је у призренију истог устава учинио, за дужност своју сматрао: најпре то његовој светости патријарху доставити, и даље упутство од њега о томе искати.
Што се пак нас тиче, ми би рекли: да је Рукавинино у призренију устава учињено примечаније праведно, - јер устав овај и може се узети као веома срећно и благополучно заведеније народа монархије аустријске – али само и јединствено народа аустријскога, т. ј. бечки и аустријски Немаца, - почем су, по смислу устава овог, сви други народи јединствено њиовом интересу подчињени, и као средство њиове користи сматрају се. – Што се пак други народа тиче: то свакиј, кои очи има да види, уши да чује, и разум здравиј, да расудити може, врло лако измерити и признати мора: да овај устав потребама други народа ни мало неодговара, но што више, да су се овим уставом (изузимајући Немце у Бечу и Аустрији) сви други народи свију свои лепи жеља наједанпут лишили; - особито пак ми Србљи у војводству, кои смо толику крв за утемељење царскога престола пролили. – Па шта смо за све те жртве добили? – ништа! или мање јошт него ништа! – Јер са овим уставом браћа наша граничари, кои су и до сада сужњи и слепо орудије бечкога хофкригсрата били, од рођене браће своје у прувинцијалу сасвим се цепају, и у вечите ланце робства, за љубав интереса бечки и аустријски Немаца, окивају. – О Боже! да велике неблагодарности! – Је ли за Бога могуће: да младиј наш цар, кои са отеческом љубави све верне народе своје једнако обима, - ово невиди! – Но шта неће богомрска политика и гнусна камарила учинити, - и колико је она већ најдобросрдачнији владатеља заслепила и преварила; - па какво чудо, - ако је и при овом случају младоме и добросрдачноме цару пуну ову сплетку за најзгодније средство: престол свој утврдити, и народе усрећити, препоручила. – Овде би праведни и добриј цар, и права свои лишени верни народи његови, истим овим саветницима, као и Христос Јуди рећи могли: 'О роде неверниј и развраћениј! докле ћемо вас трпити? докле ли међу вама бити?' – Но иде време, носи бреме; и доћиће час, а може бити да није ни далеко: где ће добриј цар наш увидити, да његови саветници ништа добро, ни за њега ни за народ чинили нису. – Увидиће он ово за цело, па ће онда све зле умишљаје њине преиначити, и жеље верног народа свог отечески испунити. – Само дај Боже, да они, кои су у име народа нашег србског тамо отишли, прави родољубци буду, и жељу и потребе верног народа нашег, онако, као што треба, њему представе.
Logged
Pages:  1 ... 133 134 135 136 137 [138] 139   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 25 queries.