PALUBA
March 28, 2024, 02:49:53 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno, dopuna Pravilnika foruma PALUBAinfo, tačka 22
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 [143] 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721842 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2130 on: February 11, 2020, 09:49:21 am »

(Продужење.)
У  С и р и г у, 30. Јануара. Парох довео ми је данас рано жену и ова ми је руку наместила. – Око 9 сатиј пре подне дође Богдан Зубану и рече: 'Побратиме, знаш ли шта смо ми овамо решили, знам да ћеш и ти на то пристати: да ударимо у име божје на Сегедин и да Маџарима покажемо, да се ми њи небоимо.' На то се Зубан склони и таки заповест изда да се војска спреми. Спремљени с пет топова, над коима је управљао мајор Миливој Петровић, дођемо око 10 сатиј пре подне близу новог Сегедина, с леве стране Тисе наместе се наши топови, из кои смо Маџаре одма поздравили у старом Сегедину, где смо више кућа срушили. Маџари су нам са своим топовима одговарали из старог Сегедина и из града, но нису нам учинили никакве штете. После дужег пуцања из топова, на заповест Зубана учинимо јуриш на новиј Сегедин идући долином поред долме и поред једне дугачке ћуприје, и дођемо до новог Сегедина, где не чусмо никакве живе душе. Овде се Зубан устави, да дочека Богдана с осталом војском, где се и ја покрај њега нађем. Но тек што смо стали, ал' маџарскиј топ из редута на крају новог Сегедина баш код Тисе, кои је на велики сокак био наперен, картачем удари, те овај покрај Зубана пролети, на које му ја викнем: 'Господине, ту је опасно,' те он на другу страну с коњем претрчи, па викне на момке: 'Овамо браћо, шта сте стали, видите ли да ћете сви ту изгинути, него за мном овуда кроз авлије једнако se држ'те поред слама, поред кућа, па ћемо безопасно доћи до маџарски редута.'
У том и Богдан се укаже с осталом војском. Кад смо по савету Зубана ишли у напредак, он ми рече: 'Куда ћеш ти, кад неможеш с руком, остани натраг,' и тако оде и уђе с војском у новиј Сегедин. Ово како опазе Маџари из редута почну пуцати из пушака. Но наши су добру заседу узели ал' на несрећу нису имали код себе никаквог топа. Из старог Сегедина маџарскиј топ једнако бије у нашу махалу, ал' не погађа. У то Зубан увидивши, да му је топ нуждан, пошље Богдана да му топ 3-фунташки довуку. Но Богдан отиде, ал' се неврати. Овде (… нечитко) наше махале. На које је Зубан разљутивши се на ову несмотреност једном момку реко: 'Иди брже кажи да непуца више из 3-фунтова топа, но да га овамо пошље.' Затим оправи још двоицу за истиј топ, ал' топа никако. Зубан даде на то запалити једну кућу да Маџаре збуни. Но ветар је противниј дувао и тако је он престао даље палити. У то дође Периша са своим момцима и заузме позицију. Зубан кад га опази рече да остане у место њега, а он сам да иде по топ. Но чим се он одметне, Параћинци повичу: 'утече саветник,' па један од њи искочи и утече, а други одма за њим. Тако морали смо због њи сви остали уступити. У ретерирању седнем на кола са Станковићем, но рђав кочијаш наиђе на некиј брежуљак и нас изврати, те сам ту на ново руку покварио. Вратимо се после у Сириг с целом војском.
Наравно, да су наши предводитељи с овим ударањем хтели само непријатеља заплашити; и ако нису ништа друго, то су добили, што су се маџарске силе, које су се по Бачкој око Сегедина налазиле, због нашег насртања, морале прибрати к Сегедину, а тим је србској војсци, која је од Сентомаша даље напредовала, пут у Сомбор и Бају био прокрчен.
Овај дан доведоше наше форпосте једно Србче од 12 – 13 година Зубану. Овај га упита од куд је? Он одговори да је из Ст. Ивана и да сад из Сегедина долази, где је приморан био возити маџарске војнике, и каже како су га Маџари јучерањиј дан, кад смо на Сегедин ударили, затворили у једну авлију заједно с коли и коњима, недали му никуд ићи и како му је газдарица оне куће, која му је дала јести говорила, да се од страха србски топова већ полак житељства из Сегедина изселило. На молбу његову, вели, пустили су га, но без кола и коња, и дали му једну цедуљу, рекавши да с овом може се слободно кући вратити. Покаже нам ову цедуљу, која је маџарски написана. Заиста леп је пасош имао, кои ће Маџарима свагда на чест служити, јер овако му је цедуља гласила: 'Ово рацко копиле може свакиј убити, кои год ову цедуљу прочита.' Но овај је на миру до нас дошао, нити га је на његову срећу какав Маџар сусрео.
(Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2131 on: February 11, 2020, 09:53:58 am »

(Продужење.)
У  С и р и г у, 31. Јануара. Око 11 сатиј пре подне појаве се Маџари из Сегедина к Сиригу. Наше форпосте одма нам ово јаве. И по заповести полковника Зубана војска изиђе пред њи у редут, кои се тек почео копати, но због смрзнуте земље и мало посленика, мало је успевао. Овде је наша војска Маџаре исчекивала. Мене пошље Зубан да идем на торањ црквениј и да видим колико има непријатеља и како су разређени. Кад ја тамо, а Маџари већ почеше враћати се.
Кад се потом сви у село вратисмо, дође Чарапић, капетан тобџијскиј, и рече Зубану, да би добро било, да се трипут из топа 18-фун. пукне у вече и непријатељ заплаши. Ал' Зубан то неодобри но рече, да се мора најпре на знање дати Периши и Ракици, од кои је првиј био у Дески, а другиј у Ст. Ивану; па пошто ови сазнаду, да се из оног топа у јутру огласи. Писма се одма реченој двоци напишу а ја иј однесем у сиришкиј одбор, те иј овај разашље. Овде наиђем на неке жене и децу маџарску, која су затворена била и видим да су сви у врло бедном стању, јер осим што су у једној тесној соби смешени, већ од два дана нису ништа окусили, наравно зато, што је и војска и одбор био, забунивши се с непријатељем, на њи заборавио. Мени се то разжали и кад се доцније састанем са Зубаном, кои је међутим настојавао над копањем редута, замолим да се како постара избавити ону бедну децу из очевидне опасностиј. Он ми рече, да потражим Мићу капетана, да одреди два момка, кои ће иј ону ноћ сачувати од какве напасти и да ијм сутра допусти ићи куд год знаду. Кад одем к њима и маџарски ијм кажем, да су ослобођени сви и да могу сутра ићи куд хоће, чисто изван себе дођу и неверују моим речма, особито што ме видише у србијанским хаљинама. Но ја иј станем уверавати и речем, да је већ једна кућа за њи одређена, где ће моћи удобније наступајућу ноћ провести. Ови су ме бедни љубили где су год дохватили из благодарности. И кад ме потом замолише, да ијм, кад сам већ толико за њи израдио, набавим хлеба и свеће, да наране и утишају своју несрећну децу, ја ијм дадем неколико цванцика и одредим неколико хлебова.
(Крај следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2132 on: February 11, 2020, 10:05:47 am »

(Крај.)
У  О р о с л а м о ш у, 1. Фебруара. У јутру око 9 сатиј јавише са форпосте: 'ето Маџара из Сегедина.' Зубан одма нареди, да се војска, која се у селу налазила, изиђе насусрет и чрез писма на знање даде Периши у Дески, и Ракици у Ст. Ивану, да се са своим четама што пре приберу под Сириг; па одма уседне на коња и изиђе к војсци. Пошто сам оправио она писма, спремим се и сам и изиђем у војску. У путу сретнем једну кумпанију граничара, која нам је ово јутро дошла од Книћанина у помоћ, где иде на заповест свом капетану, кои се налазио у нашем квартиру. Кад дођем близу краја села, али већ топови пуцају и непријатељски картачи и кумбаре, кои нису дали ока отворити. Ту нађем неколико Параћинаца, и станем иј терати у редут да неби изгинули, но ови ме непослушаше. Нађем потом мајора Саву Јовановића, и кажем му како јошт у свакој кући има наши војника, и тако он зађе да иј истера у војску. И тек што се одавде помакнем и пођем к редуту, ал' маџарски картач удари једног до мене стојавшег Банаћанина, кои је копао шанац, у леву бутину, те падне на земљу. Ја предострожно ступајући дођем до најкрајње куће код редута, уђем у њу, но тек што сам ушао, маџарска кумбара удари поред ове куће у свињац и одма га разнесе. У овој кући нађем до 12 Параћинаца и станем иј корити, што се крију, и неизлазе у дружину на поље. Они одговоре: 'ми се боимо маџарског топа,' но ја иј окупим сабљом и речем: 'небојте се, но ајдете замном!' и тако се они кои натерају кои охрабре те тако пођу. Дођемо у једну башту, набијеним зидом ограђену; ту се станимо и узмемо добру позицију и осигурамо се према непријатељу.
Кад Маџар стаде на село јуришити, с оне стране, где је Периша имао узети позицију, ја моима речем: 'браћо, добро гледајте непријатеља на око, да бадава не пуцамо,' и тако кад се Маџари приближише, опалимо из пушака и оборимо иј неколико. Но они опазивши с које иј стране бије пушка, окрену на нас плутон, ја немајући времена освртати се, пуцам једно иза друго, и тако три пушке избацим и четврту напуним; но зачудивши се што моја дружина непуца, погледим иза себе, ал' њи нема ни једног! – Видећи се у опасности повучем се натраг и дођем на сокак, намеравајући, да у редут уђем, ал' овај пун као око, неможе више нико да у њега стане. Онда другог спасенија нисам имао, но наумивши да идем у наш квартир, где сам знао да страже има, па да се с овом држим док не стигне помоћ. Тек што у овој намери дођем до раскршћа, опазим Зубана, кои је с оне позиције, где је требало да буде Периша, неимајући више од три четири момака, морао уступити, почем су непријатељи онуда продрли. Кад ме Зубан види, он повиче: 'је ли дошао Периша?' Ја му одговорим да нема никакве помоћи. Онда ми он заповеди, да јавим, да топове наше натраг повуку. Но тек што сам за то натраг пошао, ал' топови већ измичу. На то Зубан оде к редуту, да тамо људство охрабри, а ја пођем у квартир.  Но тек што сам дошао до квартира, изиђе пред-а-ме секретар Станковић носећи у левој руци пушку, а у десној торбу. Повикнем к њему: 'шта је то? казуј.' Но он ми и неодговори, ал' пушке непријатељске из авлије припуцају. На то се он уплаши и почне да бежи и у путу задржа једна кола, у која само своју торбу остави, па поред њи заклони се. У то изиђу Маџари из авлије пред нас да нас побију; ја опалим на њи и једног оборим те иј мало збуним, па почнем и сам бегати к колима. Попевши се на ова, колико сам био уморан, легнем у њи, и повичем на кочијаша, да тера, Тек што се кола кренуше, ал' кочијаш ми рече: 'ако Бога знаш господине, бежи с кола, јер смо погинули и ја и ти.'
Незнајући за што он то мени говори, дигнем главу ал' опазим два хусара, кои су нас били спречили. Ја свалим се с друге заклоњене стране с кола и кочијаш за мном и кад тргнем пушку, остане ми, запевши за лотру, бајонет на колима. Хусари опалише на нас гарабине, па се забунише око наши кола. Ја понагнам за секретаром Станковићем, кои је био мало напред измакао, па стигавши га, ударим с њим преко једне баште, а за нама пушке непрестано пуцају, и танад око ушију лете. Кад дођемо до јендека сеоског, уђемо унутра, те ја овде пушку напуним. Међу тим Станковић изиђе из јендека и давши ми руку и мене на поље извуче. Станемо даље бежати, а непријатељ једнако за нама пуца и једно тане удари Станковића у сред леђа; но на његову велику срећу била му је торба с кошуљама нашим, у којој смо и нешто новаца имали, на леђи, те се у њој тане заустави, но тако га је јако заболило као да га је ко најјаче батином ударио. Он скине торбу и извади брже боље из ње завитак с писмима, па је остави на сред поља, да може лакше по оном блату бежати. У овом бегању, у ком је и мени пушчано тане фес с главе скинуло, отиснемо се по даље од Маџара. Но наједанпут видим од Деске где нас једна чета обкољава. Ја се онда уплашим, помисливши да су Маџари преко Мориша прешли и да нас обкољавају. То саобштим и Станковићу, те и он потврди да то морају бити Маџари. 'Бадава нам сва мука, речем мом другу, сад морамо погинути', јер непријатељ није пардона давао.У овом очајателном разговору угледам с наше стране три коњаника, кои се управ к нама упутише. Међу овом троицом, кад се приближише, био је капетан Младен, кои познавши ме, рече: 'шта бежите? ви треба другим пример да сте.' Ја му на то одговорим: 'Ја не бежим од наше војске, но гледим да се састанем с нашом војском; а да сте ви били у онакој опасности, где сам ја био, неби ни главе изнели. С мојом десном руком немогу већ три дана да владам. Но куда ви бежите? Што ви као коњаници нечувате нас? и неостанете међу нама, па се ми неби бојали Маџара.' Он ми на то рече да они повраћају бегунце к војсци, и упита ме: јесам ли где видио Зубана? Но ја пре него сам му на ово одговорио упитам га: каква је оно чета, која нас од Деске обкољава? Он ми на то одговори, да је то Периша, кои нам у помоћ иде, па додаде: 'гледај те бегунце прибијај у гомилу.'
Пошто сам био извештен, да оно није непријатељ, него да је помоћ, речем мом другу: 'хвала Богу! сад опет можемо бити избављени,' и ту мало од умора оданемо. - Ал' на једаред пуче 6-фунтовниј топ од стране Ст. Ивана, с које је Ракоца долазио и знак даде, да он иде с војском. Са свију страна наши весело повикаше: 'хура браћо! напред, небојмо се ништа, победићемо врага.' Међу тим је Сириг сав од Маџара био запаљен и опљачкан. Они као да су знали, где командант наше војске борави, прво тамо појурише и све ствари однеше. Ту куварицу попову убију, попадину сестричину исеку, попадију на више места изране и кћер попову, тако мислим, заробе, јер за њу потом нико није знао казати, где је и како је.
Док су се Маџари палењем, пљачкањем и убијањем забављали, ми око 3 сата после подне село обколимо са свију страна и станемо се све већма приближавати, тако да наша маса, која је ухватила позицију на великом сокаку, почне из топова на Маџаре у село грувати и ово огрезне у пламен и борба се страшна започне. Наши су коњаници чаркајући утрчкивали у село. Маџар дође у велику тескобу, ал' није могао никуда да продре. – Ја будући сам био сасвим које од умора, које од бола руке малаксао, оставим борбу и пођем са секретаром Станковићем к Сегедину. Но на путу чујем вику: 'беже Маџари, беже Маџари!' Погледам тамо и видим како је Ракица са своим Крушевљанима страшно окупио терати Маџаре, од кои су многи изгинули.
Потом упутимо се Оросламошу, слушајући једнако тутњаву наши топова, кои су непријатеља гонили до близу Сегедина.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2133 on: February 12, 2020, 10:12:36 am »

Из равнога Срема, 12. Априла. Са свију страна допиру до нас жалбе о несрећи народа нашег, наше браће Бачвана, кои ил' су подлегли сили Маџара, ил' с голом душом избегли, да само живот свој спасу. Истину да рекнемо, - пламен ове несреће наше беснио је онако, као што га је носио ветар нехатости наше, и велике непозорности. – Није ли цела Бачка у нашим рукама била, па што је несачувасмо? Ако ми нисмо кадри задобивено одржати и сачувати, то смо још мање кадри задобити што и освоити; то нам је дакле у залуд сва мука наша. Ал' и том би се злу како тако лека нашло, да нисмо само, како Латинци веле: између Сциле и Харибдe. Док једну опасност xоћемо да изолујемо, док се од једне пропасти чувамо, друга нам већ грози. Овамо се крвавимо и главе губимо војујући против Маџара, а онамо Немац неће да призна муку нашу, неће да зна за права, која су крвљу нашом написана и запечаћена. Док нам се не испуни дана реч, док нам се слобода и права наша делом не потврде и не обезбеде од сваке неправичне и зле намере ма чије, или барем док довољно гаранције за то немамо: дотле нам је у залуд наш и најбољи напрeдак, дотле нам је заман и најславнијa победa над Маџаром! Ово нигда није требало сметати с ума; ово је требало прво и то с највећим словима забележити у глави, ово је требало свагда пре сваког посла и предузећа имати на памети; - овде лежи корен свију зала и невоља наши.
Шта нам је хасне којекуд обазирати се и с празним речма бајати рањено срце народа, кад мелема немамо? Ако икад, то сад је истина за нас најпробитачнија и управо спаситељ народа нашег. Руку на срце па истину кажи, ако си пријатељ народниј, ако си добру рад своме и своје браће. Истину кажи ма како она страшна била, јер је пропаст јошт страшнија, која народу нашем грози. Крви се пролило доста. Свака је грудва земље у војводству нашем наквашена крвљу нашом и дедова наши. Куд ће нам бољиј сведок, куд ће нам бољиј јемац своине наше и права наши, него што су нам привилегије? Ал' залуду, кад иј они, коима је власт у руци, негледају као јемство заслуга наши и права, јемство дане царске речи, која се никад не пориче; већ иј сматрају као некиј спомен од старина, као неку икону, у којој се само снимак негда живе душе, ил' соитија прошлости огледају, - премда привилегије наше нису само спомен прошлости, већ јемство и гаранција права народни; оне нису застариле, нису мртве, јер су задануте духом јунака србски, кои су за спасење Аустрије славно погинули, па дишу овим духом непрестано, и дисаће дотле, докле год уздишу деца славни ови јунака!
Но сад све на страну браћо! Гледајмо само живот да спасемо. Пазимо да не изгубимо народ, народност тражећи. – Док је народа мора бити и народности. Она ако и није у свечено руво обучена изишла је пред лице света, а она у народу као пуор у пепелу лежи, док се у своје време као народност не појави, ал' без народа нема ни народности, а сад је онај тренутак, где се и само биће народа потреса. – Лако је у буџаку задобити мисли и лепим сновима заваравати и тешити себе и народ; већ почуј шта народ вели, погледај како нам се језгра народа без крова и хлеба пребија од немила до недрага; погледај опушћену Бачку, погледај како су је прекрили лешеви рођене наше браће; па погледај зијајућу чељуст душманске политике; погледај најпосле грдне хвале узмућени туђи стихија, коима смо опасани јако! – Ордени и златни ланци нису испуњење жеља народни, нису спасење народности, нити награда за жртве, шта више – они су тежи од љутог синџира; њима се ките јуначка прса четовођа србски, ал' и језик ијм се веже, а народ сапиње у старе вериге робства. – Војводство је и по божијем и људском праву наше, ма га и помоћу аустријске силе утврдили, јер она је то нама дужна учинити; она је била дужна нас јошт с почетка овог покрета својски подпомагати, као што смо и ми њу свагда помагали, и својски је бранили и заштићавали од нападања. Дедови су наши војводство извојевали, а ми смо га крвљу нашом поновили. Да ми нисмо Маџару леђа окренули, кад нас је звао да се у његово коло ухватимо, и да нисмо нападање Маџара, које се на пропаст династије клонило, ево већ годину дана, јуначки узбијали: другиј би био изглед целе краљевине. Ми имамо већ право на војводство, и тим веће, што нас је царство саме оставило беснилу Маџара, а сад наше најбоље напредовање на своје намишљаје свело.
Иштимо дакле браћо, да се испуне царске речи, дане на правичне жеље народа нашег, гласом народа изречене на скупштини у Карловци првог и трећег Маја 1848. године, јер ако ова скупштина (као што нам кажу) и није законита била, жеље су наше правичне и законите; жеље су наше сад оне исте, као што су пре биле. Нити су оно само жеље првог и трећег Маја, већ свакидашње жеље народа србског, онда обелодањене. Иштимо, велим, ал' не као кукавице, већ као народ, не преко два или три човека, већ преко стотину људиј, иштимо својски и озбиљно, јер је крајње време, живот народа виси о концу! А ако нам се у овом одсудном часу неодзове Аустрија својски и искрено, бегајмо ма ком спасалишту, бегајмо спасалишту мира, ма он у чијим рукама био. – Сто сад очију свакиј треба да има, и док му једно дрема, деведесет и девет да су му будни!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2134 on: February 12, 2020, 10:18:38 am »

Из Срема, 13. Априла. По најновијим известијама Маџари су опет скоро сав диштрикт банатскиј заузели, настанивши се у Кикинди. И код Темишвара стои једна маџарска војска под командом неког пољског ђенерала, и као што 'Фиђелмези' пише, оставила је граду 8 дана рока да се преда. Бем са својом војском стои у пределу око Оршаве и Мехадије, чекајући да војсци Пухнеровој, која из Влашке долази, предупреди долазак у Банат. Код Лугоша су Маџари некиј дан копусом ђенерала Лајнингена побијени. Полковник Мамула дао је у прошасти уторак мост између Варадина и Н. Сада запалити. У намери је Н. Сад заузети или уништити, па тако Варадину сасвим комуникацију пресећи. Јуче се, као што чујемо, имало на Н. Сад ударити, је ли то учињено? јошт нисмо разумели. У Земун долази многа џебана и оруже, па се на све стране војска разаишла. Србска је војска настањена у Бечкереку.
'Вестник' пише, да су св. патријарху учињена од стране више окружни одбора представљења, да народну скупштину што пре сазове, и ствари народној, која је заладнела, нов живот тим принесе.
13. т. м. приспело је у Земун шест топова са свом опремом, а пре тога дошла је једна батерија од 12-фунтови топова и многе справе и ракетле са једним оделењем стрелаца и пионера. Војениј командант ђенерал Мајерхофер започео је своје чинодејство, преузевши од Нижана команду и гл. стан у Земун преместивши.
Рукавина је наредио регрутирање по швабским селима, но ова се противе и рекруте Маџарима шиљу, и сваку услугу овима чине. – У Ораовици на глас успевања маџарског, Немци су заставу царску сдерали, маџарску подигли а Маџара солгабирова Белицаја на рамени по месту носили. – Срби су под Варадином у Мајуру освоили маџарске страже, сатеравши 11. т. м. Маџаре сасвим у град. На то су они ударили на Каменицу, но били су узбијени.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Die Festung Peterwardein.jpg (535.67 KB, 1408x862 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2135 on: February 12, 2020, 10:30:25 am »

Хрватска и Славонија.
'Литогр. дневна известија' од министарства у Бечу јављају, да су неке бунџије покушавале народ граничарскиј у Хрватској побунити, но овај се коварствима њиовима није дао завести, већ је остао веран својој дужности. Иста известија саобштавају, да је рускиј ф. м. л. Пферсман из Влашке са персоналом ердељске ђен. Команде у Петрињу приспео, где ће очекивати више заповести о своме определењу.

Угарска.
Око Пеште до сада није се јошт ништа решително догодило. Маџари истина заузели су Вац, но по најновијим известјама царска је војска оданде на ново Маџаре узбила. Говори се, да већ и на будимској страни около места Бичке маџарске војске има, но чини се да је тај глас невероватан. Маџари су узели себи пут у горњу Угарску, да би Коморан од обсаде ослободили, и из Галиције спремајући се царској војсци противстати могли. Гласови су се разнели, да главна војска маџарска очекује из Ердеља Бема, кои је већ на путу код Арада, где је град на предају осолвио. Ђенерал Велден припремао је главниј стан царске војске код Пеште, и примио главну команду. Војска га је радостно примила. Велдену је опредељен као спомоћник у пословима, стариј конзервативац, барон Самуел Јожика, но овај се затеже то званије примити.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Од Пеште са бојног позоришта једнако неизвестни гласови долазе. Маџари су већ од пештанске стране били Дунав прешли и код Сенандреје са царском се војском потукли, одатле пак нагрнули на једно одељење царске војске код Ваца; но по најновијим гласовима и оданде су се натраг повукли. Около Пеште бивале су честе битке, но по целом покретању царске и маџарске војске види се да су Маџари пут у горњу Угарску заузели, и код Паркања једно одељење царске војске потукли. Из Пеште су се многи војници повукли, тако да се код Острогона до 30.000 војске налази; онде је и сам Велден.
Од јуче се разносе гласови, да је царска војска Пешту оставила и Маџари је заузели; да се бан са војском приближује Осеку и да је царска војска код Коморана разбијена. Говори се, да су и Темишвар, или само нека предградија његова, Маџари освоили. Шта је управо у ствари, за сада се известно незна.

Аустрија.
Новине 'Ново Време' пишу, да су се три мнениа чути дала у министарском савету ради маџарски послова. Виндишгрец је био зато, да се мирно ствар изравна; Бах је хотео, да се рат продужи помоћи руском; а Штадијон је глас дао за вођење рата собственим силама. Кажу, да је последње мненије надвладало. - 'Литогр. известија' од министарства у Бечу јављају, да се из Беча и Градца за србску и из Ердеља враћајућу се војски ђен. Пухнера шиље у Загреб много оружја и џебане. Ово ће се најбрже у Сисак однети, па оданде Савом на пароброд у Земун оправити.




* Josika von Branyitska, Samuel Baron.jpg (73.76 KB, 562x770 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2136 on: February 13, 2020, 09:48:49 am »

Морава.
У Холомуцу, 5. Априла. Цар Фердинанда, пошто је с младим царом и осталим дворјанима овде са особитом радости примљен, вратио се натраг у Праг. Прекјуче су министри опет конференцију држали, у којој је Крауз узео реч натраг, т. ј. од пацифицирања са Маџарима одступа, и на то су министри молили Штадијона, да свој портфељ опет прими. Он је одговорио, да ће се радо примити и трудити, да Аустрију од пропасти сачува. Овог човека не треба судити, као што људи о њему обично говоре, кои га изближе не познају. Ваља га сматрати по делу. Има партаја, које и ногама и рукама раде, да нас доведу у стање пређашње, које је било до лањског 15. Марта, у оно стање, које Французи L'ancien Régime називљу. Ова партаја мисли, да је Бог слободу дао само за њи, и да се они могу у крви сиромашни људиј ширити, и радити што ијм је воља. Тој партаји мора Штадијон са свом крепости, са свом снагом напротив стати. Те партаје морамо се и ми као од нечестивог чувати. Јесте ли видили, браћо Србљи! како мачак све пузи око вруће мамаљуге, а несме да је дира, јер се бои да га не опари? Тако вас обмањују лаже и варалице, кои у потаји једва чекају да вас прождеру. Јесте ли видили курјака, кад около јагњади обилази, тражећи да њима неситу глад своју утоли? Ето, такви су сви пријатељи ваши, кои се силом намећу, да вам благодеи буду. Добро отворите очи! Будите мудри и предострожни, јер су данас такова времена, која се више не враћају. Има људиј, кои вам – не по жељи, но по њиовом незнанству – највећу штету приносе. А ја, кои дркћући за добро народа ово пишем, велим: 'Боже! опрости ијм, јер не знају шта чине.' Чините оно што вам наш светиј отац заповеда. Немојте се ни у чем' противити. Бог је хтео да србско име вековима у забораву остане, но сада хоће, да се Срби после толико беда опет ослободе и прославе. Само слога и послушност.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2137 on: February 13, 2020, 09:51:17 am »

Србске Новине, бр. 33. од 19. Априла 1849.

Чујемо, да је ђен. Мајерхофер 'Србске Новине' узаптити намерио, и да је зато већ на дотичном месту корак учинио. Ми добро знамо, да је слободан глас печатње многима кост у грлу, и зато се једнако настојава да се органи народни укину. Опасност велика грози народу србском и од оне стране, од које се томе надао није; но народ ће и после толики патњи тако грдним засецаима у слободу доскочити моћи. Глас народа, као што се лане првог Маја изражавао, кадар ће бити противустати оним замкама, које му се данашњим даном плету.Народ србскиј, у безмерној својој доброти, гледао је истина мучно али и трпељиво од неко доба против њега управљене неправичне мере, но кад му до живца дође, покидаће оне ланце, које му се на ново приправљају.
Што се год досад народу од слободе мало по мало укидало, то све не може се сравнити са оном штетом, која би се народу укинућем слободне печатње нанети могла; но народ ће признати, да му је у садашњем магновењу слободна печатња једна највећа светиња, и последњиј зрак умирајуће слободе, па ће је свом силом бранити; јер угаси ли се она, угасиће се и млада слобода, остане ли она у слободном дејствовању, зауставиће се подли насртаји на народну слободу. Па се надамо, да и та господа, која се слободној печатњи противе, неће још толико куража имати, у ову светињу народну јаче забадати, јер у место зеца могли би истерати вука…
Нек' се само та господа опомену, да су ордонансе против слободне печатње Карла X. круне лишиле; а Србљи у тежњи прама слободној печатњи и самим Паризлијама ништа неуступају.
Но a propos! слобода печатње и ђен. Мајерхофер!
Ми као што смо споменули, само смо чули, и то из поздани извора, да је ђен. Мајерхофер правителству нашем неку протестацију против наши новина поднео. Ако ово стои, то се та ствар, непосредствено највише нас тиче, и зато ћемо наше предохранително мненије о томе јавност предати; и то је нас ради; у случају пак правичног дотицаја, што се правителства тиче, оно ће заиста знати, шта му за чест своју и народа, шта му за самосталну политику чинити ваља.
Што се нашег предохранителног мненија тиче, ми би смо у формалитету владања званичног ђенерала нешто приметити имали.
Ако је истина, да је ђен. Мајерхофер такову протестацију непосредствено против нас дао, чудно нам је, како ђенерал, кои је до јуче као дипломатична особа дејствовао, у овом предмету оним уредним путем приступао није, кои дипломација у оваквим међународним пословима прописује. Ми држимо, да ђен. Мајерхофер, као окружниј војениј командант у Угарској, нема никаквог непосредственог сношења с правителством кнежевине србске, и тако као окр. војениј угарскиј командандант у свом послу само би се преко ц. кр. аустријског конзулата могао на правителство кнежевине обраћати. Правителство наше није дужно ни од једног угарског окр. команданта непосредствене дописе примати, па тако ни од ђен. Мајерхофера, и ако се прими, то би се примило од ђен. Мајерхофера – као од ц. кр. конзула, ако га ми за таковог можемо јошт сматрати, о чему сумњамо, јер је овде постављен заступник – Verweser – конзулскиј у лицу капетана Јаурића, и тако је ђен. Мајерхофер од те функције разрешен, и као што чујемо, до кои дан попуниће се новим лицем упразњено место ц. кр. аустријског конзула. Дакле, као што рекосмо, ђен. Мајерхофер, ако, као угарски окр. војениј командант, што од правителства Србије тражити има, треба то да чини преко ц. кр. аустријског конзулата. Ако тек правничним начином поступати жели, у обзиру забране инострани новина морао би предсављење учинити својој средоточној власти, и она тек може новине забранити, или преко свога надлежнога конзулата тужбу подићи. Ово је закониј пут, ово је, écoutez monsieur Mayerhofer! ред интернационалниј, кои се код свију цивилизирани народа уважава. Дакле протестација иста била би штоно веле Немци: eine feste Anmaszung.
Ако буде што у ствари од ове протестације, то нећемо пропустити, читајућиј свет, како о њој самој, тако и о последовавшем решенију – известити. Но јошт једну безпристрасну реч ђенералу Мајерхоферу.
Ми неможемо довољно начудити се, како би ђенерал Мајерхофер могао протестације подићи против искреног гласа наши новина – без греха наследствености, кад се и он сам у почетку србског покрета за апостола србске слободне тежње показивао, и кад је маџарско штатаријално правителство србске новине забранило, он – ђен. Мајерхофер – онда нам је на руку ишао, да се та забрана осујети, и управо нас је упућивао, шта да чинимо, само да се народу србском новине не украте. Одкуд сада толика противност? Или може бити, да лањска агитација против маџарства била је вода на његову воденицу, а сад му се ни скромна наша опозиција против злоупотребљања недопада? Или мисли ђен. Мајерхофер, да се наша политика од лане променила? Ни најмање. Ми о сталности наше политике лако ћемо рачун дати, и желили би смо, кад би и он сам исто тако compte rendue србству дати могао. Наша је политика била: народ до чисте народне свести довести, и на место 'старог стања' по основу исторични и природни права народност му осигурати. Политика наша и данас је та иста, само су се околности мењале, па сада развитку народности србске и слободи на супрот стоје и они, кои су му лане пријатељску руку са великим обећањама пружали, те сада и овима се мора да прослови по гдекоја – ако и противна, - али искрена и праведна реч. Ми смо били, и јесмо Аустрије пријатељи, ал' само онакове Аустрије, у којој србство пуну грађанску и народну слободу ужива. И сам ђен. Мајерхофер лане је истог мненија био, бар тако веровати морамо, јер се тако он и своме 'изјаснењу' од 18/30 Септ. пр. год. (В. србске новине број 85. пр. г.) изразио, и између осталога рекао, да по добивеном налогу 'има на то дејствовати, да се народу србском равноправност и његове пређашње привилегије осигурају,' и том је приликом јошт исповедио, да је'старо стање неодрживо и немогуће, ком се и сам душом и срцем противи.' Је л' могуће, да је ђен. Мајерхофер свом лањском налогу и собственом мненију неверан? је л’ могуће, да сад гласу 'срца свога' и уверењу 'душе своје' противи? Је ли могуће, да ђен. Мајерхофер протестације даје против наши новина, које то исто хоће, што је он лане рекао, и томе се истом противе, што је ђенерал из 'срца свога' мрзио?
Verba ligant homines… taurorum cornua funes.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2138 on: February 13, 2020, 10:30:00 am »

Краткиј преглед србског војевања.

Ево већ годину дана, одкако смо с Маџаром заратили. У име чега смо устали, шта смо хтели, кад смо устали – свакиј ће Србин знати. За цара и народност, то су биле две оне силне речи, које су нас приволеле на оруже устати. Што смо ми у овој последњој желили, захтевали, то смо хтели код оне прве заслужити. Цара и Аустрију одржати, па жеље и захтевања наша од цара потврђена видити, то нам је у чистој души нашој лежало.
Многи су покрет наш хрђаво тумачили. Мало иј је било, кои су честите и праве мисли о покрету нашем хранили. Многи су мислили, да смо се на тајниј миг Аустрије покренули; да смо се ми за мртву машину Аустрије употебити дали; да смо ми орудије били, коим је Аустрија људску слободу утаманити мислила.
О ономе, јесмо ли се ми сами, или на тајниј миг Аустрије покренули, нећемо ништа да говоримо; можно да је и овај покрај слободне воље народа покрету нашем допринео, ал' о оном, да смо се ми као машина или орудије Аустрије употребити дали, сваког уверити можемо, да је покрет наш од почетка био чист као суза. Ми смо једну цељ пред очима нашим имали, а та је: да будемо један слободан народ у слободној аустријској царевини. – Нису наша браћа онострани Срби ни за чију, но за љубав нашу овамо гомилама прелазили. Они су дошли, да с нама заједно извојују нама слободу у Аустрији, коју они већ уживају.
Истина покрет наш није тако чист као што је у почетку био, али ко га је окаљао? Је ли народ наш? или бар је ли то с вољом народа нашег било? Нигда ни до века. Народ је наш свагда био против самовластија, а за слободу гинути, свагда готов.
Ми смо имали, а и данас имамо пред очима интересе народне па царске. И за једне и за друге радили смо и радимо. Ко пристане уз нас, туђити се нећемо од њега. Људма, кои само царске интересе пред очима имају и њи само подпомажу, изриком велимо: нетребамо вас! Ови су нама само на сметњи једној и више нам одмажу него помажу. Овакови има јошт у средини нашој, ал' се надамо, да ће то честити људи знати разчистити.
Наши интереси немогу за Аустрију опасни бити; ми смо вавек желили, па и данас желимо, да будемо слободан народ у Аустрији, да имамо једну главу из средине народа изабрану, да имамо домаће правителство. То је све, што желимо. Ту претераности никакве није. Видимо ли ми жеље наше што скорије испуњене, нека се Аустрија срећној радује будућности; са оклевањем, са одлагањем одлаже она срећу и благостање своје.
Војводу и војводство, ово желимо што скорије потврђено од цара видити, и то онако потврђено, као што је обшта жеља народа србског. Војводство само од правителства аустријског зависиће без ичијег другог уплива, то смо искали, и данас иштемо.
Ми јошт од старина имамо право сами себи војводу бирати. Овог већ 160 година имали нисмо, зато, што је воља Аустрије била да га немамо. Сад, кад смо се осетили да као народ живити можемо, право нам је било старо ово право, које је толико година забачено било, у живот повратити. Увидили смо, да без војводе бити неможемо. Скупили смо се зато 1. Маја у Карловцима и изабрали смо себи војводу; изабрали смо себи главу једну, у којој ће се силе наше народне усредоточити; изабрали смо себи између нас једнога, кои ће нас и интересе наше код цара и Европе заступати. И ово је најпречији пут, коим смо мислили као народ у живот политичниј ступити.
Нећемо на зло да тумачимо познији долазак покојног војводе нашег Шупљикца међу нас. Изоставићемо маневрирање и церемоније оне, које је покојниј војвода наш, наравно по упутствовању вишем, чинио. Ми знамо, да је он војник царскиј и то ђенерал био. Али и као ђенерал морао је слушати и примати заповести од старијега. Кад му је дакле заповест дошла, онда се тек он на пут к нама из Талијанске кренуо, и ако је наша депутација позивала њега раније. Ово одлагање можемо од прилике тумачити. Тек онда, кад је за Аустрију опасност све већа са више страна грозила, склонила се она поисканог војводу нашег међу нас послати.
И ако је он говорио, да је дошао к нама само као војник, да нам помогне војводство извојевати, ипак смо ми држали, да је он сасвим као одобрени и потврђени војвода међу нас дошао. Држали смо га као мало воде на длану. Мислили смо да га је Бог с неба послао за избавитеља нашег. За цело смо држали, да ће ствар наша сасвим другиј вид узети. Ствар је наша, истина, понешто боље напредовати почела, ал' блажена његова сенка нек' нам опрости за ову приметбу, да се и он чврсто држао упутства, која су му одозго долазила. Не! сачувај Боже! нећемо да кажемо, да је он био Србин, кои род свој љубио није; слободно рећи можемо, да је он између свију аустријски ђенерала, полковника и други царски великодостојника најчеститији, најпоузданији, најваљанији Србин био. Ал' на клету судбу нашу вичемо и тужимо се, што ми никад, или редко кад да смо имали Србина, кои би царскиј великодостојник био а србство љубио. Шупљикац, опет велимо, између садашњи царски великодостојника био је најдостојнији почести оне, коју смо му ми учинили, ал' на грдну жалост нашу и њега нам смрт одузе.
Били смо загазили, ратујемо већ у велико. Оружја слабо, новаца још мање; Аустрија баш ни мало о нама није се старала, па и та нас невоља снађе, те без предводитеља остадосмо. Шта ћемо сад да радимо? сирочад опет остасмо, а у пољу се већ увелико с непријатељем боримо.
Старац патријарх сад се нађе у запари, већој него ми, јер смо му се ми на врат обесили. Шта ће, куда ће, дај Тодоровића, опет ђенерала царског! Старина овај мислио је, Тодоровић је Србин, човек поштен, при том стар и већ скоро при гробу, неће изгледати ни на каква веће достојанства од Аустрије; слабо ће пазити на ордене, кад би му се по кои послао.
Па шта је овај стариј ђенерал чинио? Је л' се он својски заузео за нашу ствар? Искрено морам рећи: није. Он по себи можда је честит и да му срце за народ куца, ал' проклета околина, која је најчеститије предводитеље покварити кадра, није ни Тодоровићу нашем дала, да се енергично ствари наше прими. Све што је чинио, чинио је само онда и онде, кад и где је царскиј интерес изискивао, макар на штету наши интереса било. А ми смо – ко незна да му кажемо – покрај царски интереса и за наше на оружје скочили.
При свој овој нашој невољи и беди нов и грдан удар зададе нам, по заповести аустријски власти, одлазак врлог нашег и дичног србског јунака Книћанина са врстном оностраном браћом нашом Србима, кои су не другог но нас ради дошли, да нам помогну самосталност нашу извојевати.
Црне су нас слутње обузимале, кад смо разумели, да нам онај, на кога смо се највише уздали, у коме смо највећу веру држали, и у ком смо известни били, да искрено и с вољом за нас и за наше ради, да онај дакле, пре него што смо ми у кући нашој осигурани били, одлазити између нас мора. Ово сигурно између братинске и пријатељске главе изишло није. Није ово наш пријатељ био, кои нам је овог одбранитеља нашег између нас дао уклонити. Овај је добро проесапио, какве ће последице имати одлазак јунака овог. Ево иј:
Не дуго по одласку Книћанина продру Маџари у Бачку. Треба знати, да је у Сомбору наше војске било до 7 хиљада, и сомборске гарде преко 3 хиљаде; треба знати, да су ови 20 топова имали; треба знати, да су ови таке шанчеве имали, да је мало сигурније баш и са варадински бедема било бранити се. Ова дакле војска, ови топови, не слушавши молбу честити и одушевљења пуни сомборски Срба, без да су једну пушку избацили, оставише онако јаке шанчеве, извукоши се под предвођењем младог Нижана, и Маџару отворише пут у Бачку. За кратко време Бачку су јадну поробили, попалили, жене, децу, и све, што су где стигли, посекли, цркве порушили, па јошт веће жалости и невоље наше, у самиј Сентомаш, кога су пре 40 хиљада војске регуларне, и по 8 батерија топова тукле, продру, опљачкају, и попале, и што није избећи могло посеку, па и на саме римске обкопе, кои су се јошт од почетка покрета нашег у пркос силним и чешћим нападаима непријатељским обдржали, јурише, нашу војску разбију, и у сам батаљон шајкашкиј ово легло србски соколова, продру, и сва села около, попале и поробе.
Кажу, неред је у војсци био, па је тако морало бити. А зашто је неред био? Зато, што је неко хтео да неред буде, па ће онда редовна војска доћи, да нас од Маџара избави. Наши су војници наравно без икакве строгости покварити се могли, ал' ко је томе крив? Закони војени често су се издавали, ал' се по њима није поступало. Изступљења су се често међу војницима догађала, па баш један да је за пример другима смрћу казњен. Свакиј добромислећиј и нехотице морао је помислити, да се то тако хтело, и да смо ми издани, јер смо очевидно пропасти хитили.
Срем је од непријатеља био миран, али је анархија, искрено рећи морамо, у велико завладала. Јошт да је овако неко време потрајало, ми би један другог убијали. Ево већ годину дана како ратујемо, и ми јошт сталног реда немасмо, коим ћемо на војску ићи. Ево какав је ред до сада био: Достави се до знања обштинама, да војске треба, а ове незнајући наравно по простоти својој без икакви упутства наредити се, хоће да се покрве и покољу. Да ли смо могли напредовати радећи овако? Нигда. Ал' Бог и народ не остаје дужан ономе, до кога је то било.
Шта ћемо сад? Бачка је сва поплављена. Банат стрепи и тек очекује час кад ће га судба Бачке постићи. И сам се Срем био узжуборио. Старац патријарх видио је, да ствар хрђаво стои; он може бити дознао је и зашто ствар хрђаво стои. Он је морао увидити, да народ у своим вођама поверења и за длаку имао није. Поверење су они изгубили својом немарности, или штоно веле: нехатости за ствар народну. Увидио је патријарх, да без људиј, у коима народ поверења има, пропасти морамо. Дај дакле опет Книћанина натраг. Стратимировић, овај љубимац народа био је своју ролу изиграо и за време претаио се. Растећа опасност опоменула га је опет на свету дужност према роду. – Духови су наши, кои су скоро клонули били, сад понешто оживили, и ми сад слободније дишемо, од када смо два ова србска јунака у војсци нашој угледали. За овима неће честитиј Бига, Пера Јовановић, Стефановић, Боснић, и други врстни србски јунаци изостати. На ове јунаке ослањамо се. Од њи очекујемо спасење наше. Ови, само помоћи браће наше из Србије спасће нас и нико више. У другог се не уздамо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2139 on: February 14, 2020, 09:55:31 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* намастир Ковиљ.jpg (175.92 KB, 792x464 - viewed 19 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2140 on: February 14, 2020, 10:22:12 am »

Војводство Србско.

Из Срема, 15. Априла. Полазећи из Срема у Банат видио сам у Сурдуку царске коњанике, кои су у Ердељу потучени били, па се сад у најжалостнијем стању у Осек враћају. Сутрадан одем с паропловом у Карловце, кои је из Сланкамена један шлеп повео, да царске кирасире у шајкашкиј батаљон превезе. И доиста видим Бигу и П. Јовановића, где ијм на сусрет излазише, но као што сам се надао, бадава, јер кирасири бијаху јошт у Руми, па нису били ни сутрадан дошли, а ја мислим да ће тешко и доћи, јер царска војска јошт није непосредствено нигде Србима помагала – тако иде све то споро и с оклевањем. Стратимировић био је у Каћу, и побио се већ с Маџарима и без кирасира, а шта би тек радио, да су ови у право и уречено време дошли били?
Уз Дунав путујући гледао сам развалине некад цветајући села шајкашки, кои ме само на освету распаљиваху. Намастир Ковиљ, где је славниј Раић историју србског народа писао, остаде од ватре поштеђен – не из великодушја маџарског, јер је био и он запаљен, него из родољубија једног новосадског бостанџије, кои се прикрио био, и ватру одма по одласку палежника угасио. Тако није исто ни перлезка црква с прекрасним новим своим темплом изгорела, као што се мислило, нити је ко ту вест поправио. Помишљајем на Раића, сетим се историје Ђорђа Бранковића и у обште читаве библиотеке карловачке, и ова ће, може бити, жртвом пламена постати; питао сам у Карловцима, да ли је тај аманет наши праотаца уклоњен и обезбеђен, и нико ми известије није дати могао. Ја не могу ништа друго чинити, него заклињем јавно земунскиј одбор, да се за ову ствар заузме, о стању библиотеке извести и њу за времена одма у Земун премести, јер је излазак рата неизвестан, па сачувајмо барем наше споменике, кои се у рукописима налазе.
У Тителу нађем пет топова на плацу бадава где стоје, а Кикинђани морали су можда 4000 људиј од Шандора Роже да се повуку, из узрока, што ни једног топа имали нису. Сад је питање, како се је војска, која управ пред непријатељем стои, без икаквог топа оставити могла, та зар незна царски вођа ни то, колико топова на један батаљон иде, а камо ли на онолику војску? А нашто му 20-30 топова у В. Бечкереку у главном стану? Зар је ту непријатељ? или је то Херди-ов план? Ово је доиста много шта тај човек ради. Најпре је отворио Бачку Маџару, а сад му и Банат отвора. Још у Тителу чујем, да ће се главни стан у Перлез преместити; у В. Бечкереку да је то заиста било закључено. Шта наопако, помислим у себи, зашто да се ретерира без и најмањег одпора? Неће ли се народ уплашити и у Срем бегати? Па куд ће онда главниј стан, ако В. Бечкерек са оноликим шанчевима, које јамачно поравнити пренебрегао би, уступи? У Панчево? Па онда? Народ у Дунав а војска може бити half links , на касапницу марш? Но срећом осујети Пуфер (Oberst Puffer vor Karlowitz) и Книћанин вражкиј план ретерирања, и особито првиј је поштено изгрдио и Тодоровића и Хердија. 'Ја хоћу да хлеба заслужим', тако рече Пуфер; 'зашто да проводимо време у неделателности?' Његова је намера, са Стратимировићем по Бачкој као муња летити, и свуда Маџарима јаде задавати, где га се и ненадају. Тако је требало одавно радити. Пуфер, Книћанин и Стратимировић најбоље се слажу, и један другога поштују и уважавају, ал' на Хердија, Тодоровића, и остале вође неће се баш много ни осврћати, него у колико обшта операција изискује. Да неби и Пуфер без нужде ретерирати морао, јербо се бои погрешака у Банату, које би га на то приморати могле, то је отишао Книћанин у В. Бачкерек, где ће са приспевшим Србијанцима и осталим воинством напред оперирати, јер наш ђенерал 'Rückwärts' научио се само ретерирати. Да се земља хотимице Маџарима уступа, нек' служи то за доказ, што је Пуфер добио заповест, да не напада Маџаре код Каћа, 'јер', вели Херди, 'Маџари би могли из новосадске шуме нашима за леђа доћи, па нас потући!' 'Ја сам иј већ разбио!' кликне Пуфер смејући се лудој, доцкан дошавшој заповести. Ово је истина, коју сам од једног официра слушао, кои је код Пуфера, па је имао прилику, све војене заповести читати. Ја сам му препоручио, да биљежи најважније заповести и известија поради србске историје, које надам се да ће и учинити, ако је и постао црвеножућа по хаљини, но срце је непроменљиво србско. Препоручио сам му јошт на некоја да пази и одвраћа, но то није за сад за јавност.
Вративши се из В. Бечкерека по подне у Срем, срео сам 15 робова од последње битке код Каћа, где иј у В. Бечкерек прате, али сам и барем 200 кола срео бегунаца наши, кои су, по њиовом сказивању, из следујући села: из Врбаса, Пироша, Ст. Томаша, Ст. Бечеја, Сенте, Аде, и Мартоноша. А колико иј је пре подне у Перлез, осим ови, доћи могло нема ни броја. И сав тај народ сад без крова, и хлеба потуца се од не мила до не драга. Има људиј, кои су се већ седам путиј селили. А управителство? Ни бриге га није за народ, та оно је већ одавно ненародно, зашто да се брине сад за хлебац и плату, кад и народна редовна војска у том злопати, и оскудицу трпи? Па да је због тог, што нема, или што није могло бити, ни по јада, него због хрђавог управљања финансије и економије уобште, нит' знаш, ко заповеда, нит' коме ћеш се пријавити. Званчници могу у канцеларију управитеља долазити колико ијм драго, неће те нико запитати зашто си дошао, и зашто си твоју позицију оставио, па ако је хитна ствар, да га хитно и одправи, него мораш бити мало безобразан и сам уста отворити, и тако се решавају често ситнице, које би кмет у селу расправити могао, а ствари важније стоје на дугачкој клупи. Оваково управителство само је убиточно за народ, зато сам тога мненија, да се одма народна скупштина сазове, израђен устав за војводство прими, ново управитељство устрои, а оно in coprore и по одсецима народне послове управља, и тако да се несретниј абсолутизам, кога је на жалост, управитељ наш обљубио, уклони.
Председатељ одбора В. Бечкерека има, као што сам из доброг извора чуо, писмо некако, нађено у Сенти, по ком је Баћани некоме писао, да Србље другачије неће придобити, него с новцима и зато нек' не штеди новаца подкупљујући поједине људе. Ако је то истина, онда је основано казивање једног трговца, да се је Перцел изразио: 'Ја сам Ст. Томаш за 18.00 фр. ср. добио.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2141 on: February 14, 2020, 10:34:52 am »

У Земуну, 16. Априла. Јуче је вест амо дошла, да је страшна битка била близу Пеште између 15. 16., 17., 18., 19., и 20. овог месеца. Војска је царска оставила Пешту, но нисам могао разумети или је то у следству изгубљене битке, или по плану царски ђенерала учињено. (Ми смо с друге стране поуздано разумели, да је Пешта остављена по некаквом плану нове стратегије! – У.) У Будиму, пре него што се је затворио, издана је заповест, да сви из града изиђу, кои се на два месеца с раном снабдели нису. Ово је неосновано, јер и Будим је оставила царска војска. Уредништво 'Фиђелмези'-ја на једном листићу овако пише о томе: 'Будим царска војска оставља, и ми се морамо удалити одавде. Ако Бог да – наш дуг ћемо исплатити у будуће. Буди Бог с нами!'
Велден се је повукао к Бечу, да на ново од северне стране против Маџара оперира, а бан нам долази натраг у отчество, да бар њега сачува, ако свог сајузника и војводство није могао. До неколико дана биће дакле бан ближе. Видићемо, како ће онда стајати стање наше. Један очевидац казивао ми је, како су се ђенерали у Пешти при поласку свом грабили: ко ће више муниције, оружја и војске са собом узети. – Ђенерал Мајерхофер храбри наше људе; то је добар знак. Сам се ови дана тужио, како су на њега римокатолици у Голубинцима, кад је из Осека у Земун полазио, неколико пушака избацили, и у мал' што га погодили нису; па вели: 'Не би ми било жао, да су то православни учинили, него људи, од мог закона!' И у следсту тога закључио је, да све римокатолике из Срема у Италију пошље. Неки веле, да ће тако полако данас браћу нашу римокатолике, а сутра и православне Србље послати, но ја неби веровао. Та бар се он, као показујућиј се пријатељ наш, уверио, да ако ико, то смо ми верни, а можда и највернији светломе цару, а овде има царски и наши непријатеља и одвише.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2142 on: February 14, 2020, 10:39:30 am »

У Земуну, 16. Априла. Дошло нам је известије о побијеној браћи нашој у Сенти, кои су од Маџара на подлиј начин погинули. То су страдалници поименице ови: Иса Вуић,Леса Славнић, Кузман Лалић, Јован Барјактаров и мати, Иса Брановачки, Јефта Пецарски, Перко Бођошки, Паво Милићев, Глиша Бошњак, Јаша Славнић, Стефан Славнић, Васа Обрадов, Васа Ороз, Нића Перић, Нића Исаковић, Неца Богојев, Милоша Бођоша жена, Глише Бајскога жена, Таше Татића двоје деце (заклани), Илије Брановачког снаја с двоје деце (заклани), Игњат Бајски и кћи, Иса Панић, Марка Бајског двоје деце (заклани), Новака Славнића мати, Прока Поморавички и брат му Милош, Алка Григорина и кћи, Илија Григорин и син Стефан, Стефана Ђорђевића жена, Николе Батуле жена, снаја и двоје деце (заклани), Јован Нецин и Пера из Мартоноша, Јоца Борђошки, један Србијанац, Црња и Игња Степанчевић (заклани), Јеле Бођошкога снаја бацила је троје деце у Тису, па се затим и сама удавила; Иса Живков, Урош Плештин, жена и дете Аврама Марковића утопљени су у Тиси; Стевана Груина син Новак, Филип Ђорђевић, најпоштенији човек заклан. Ово су прави мученици србски! Маџари! где вам је образ и то хваљено поштење ваше? Нисте ви људи, но скотине, кои најподлијим страстима угађате! Зар ви и то за јунаштво држите, безоружане људе убијати и клати?
* У војводству наименована је комисија, која ће устроити пороту, и начинити закон за печатњу. То се могло већ одавна учинити, па би се излишном самовластију пут препречио, и прекиј суд неби устрашавао био слободномислеће. Но хвала Богу, кад се и данас тога сетише!
* Србског војводства асигнати финансијом монархије гарантирају се.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2143 on: February 15, 2020, 08:51:51 am »

Хрватска и Славонија.
У Загребу, 8. Априла. Данас нам стиже известије, да су се две кумпаније канонера из Задра одвезле у Сењ, а одатле у Брињ. Они иду на маџарску границу. Из Истрије долазе две кумпаније пешака. Одавде се данас оправило по нарочитом куриру 80.000 фр. ср. за Темишвар. – Бански је наместник предложио, да се овдашњиј саборскиј одбор одпусти, а да само веће остане. Шта ће следовати – видићемо. – Р.

Словенија.
У Градцу, 11. Априла. Пређашње вести из војводства ако су нас овдашње Славене опечалиле – али пре два три дана стигавше известије развесели наше тужно срце, и ми се тврдо надамо, да наша браћа Срби у светој својој ствари неће духом клонути, него ће са познатим одушевљењем своим свету пред очи стати, као достојни синови великог Душана, Лазара и јуначког Обилића, кои и у најстрашнијем часу нису жалили живот свој за славу србску положити. Да, знамо ми, браћо! да сте ви и досада много учинили, више, него што би човек и помислити могао, сматрајући вас и грдну силу и оправу непријатеља ваши. Знамо, да док су људи народним духом дишући дела ваша руководили, дотле сте ви чуда стварали. Неправде, које вас угњетавају, неће заиста дуговечне бити. Света ствар ваша пре ил' после победити мора. – Овде је то најновије, да се политично друштво 'Словенија' у књижевно променило. То је плод октроираног устава! – В. П.

Угарска.
'Аустријскиј кореспондент' овако нам изјасњава садашње војене операције у Угарској: 'Нов заповедник барон Велден има до 45.000 војске готове за бој; он ће с том војском потражити Гергеја у горњој Угарској, њему на сусрет изићи, и божјом помоћи побити га. Корпус, кои под ф. м. л. Фоглом из Галиције долази, износи 10.000 војника; војска, која је из Ердеља у Влашку протерана, до кои дан биће у Банату (по најновијим известијама већ је у Оршави), и тако ће корпус ф. ц. м. Јелачића нарасти око 30.000, почем су вести с долњег Дунава угодне, то ће бан офензиву предузети.
(Тако дакле Јелачић-бан ће бити заповедник србске војске, и тако ће функција окружног војенога команданта, ђен. Мајерхофера, престати; а ђен. Кастиљоне и онако добио је друго определење. – Богу хвала, кад се искреније поче с народом нашим поступати! Камо срећа, да се тако јошт из почетка чинило, и Јелачић-бан да је војску своју са србском одма сајединио – заиста би до сада већ маџарској ребелији крај био, и барем народ наш мање би пострадао. Али factum infectum fieri nequit – сада се бољему надамо. – Као што чујемо, Јелачић-бан већ је у Осек приспео и једну част војске у Бачку претурио, а до кои дан очекује се он сам у Земуну. У.)
'Царске војске има у Угарској најмање 80.000; осим тога до 10. Маја подигнуће се логор од 25.000 момака у Мајерфелду, а другиј од 15.000 у Петави. А Руси?' пита кореспондент. 'Неки желе, а неки се боје њине помоћи. Аустрија, надамо се, собственим ће силама грађанскиј рат у Угарској окончати моћи, али ипак нема заборавити никако, да она тамо има свршити борбу за обстојање најсветији интереса друштва, од које брзога и срећнога окончања зависи повратак грађанског поредка не само у Аустрији, него у свој Европи.' Из ови речи министеријалног листа види се, да је министарство интервенцију руску примило, и већ се чује, да је с руским правителством закључен уговор да 40.000 руске војске незакосњено у Ердељ пређу, и до сада ће већ по свој прилици бити прешла. Такође таква иста једна руска сила стои спремна, да у Галицију пређе. – И србска депутација, која је у Букурешт ишла помоћи искати, вратила се ови дана натраг, с пуном надеждом и уверењем, да ће Руси скорим и у Банат доћи, чега ради на њиове очи оправљен је у Петроград курир за нужна настављења.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2144 on: February 15, 2020, 09:00:58 am »

Морава.
У Холомуцу, 9. Априла. Овде се налази кнез Виндишгрец и сви министри. У јутру је цар позвао све министре на саветовање које су такође после подне продужили. Говор је био о маџарском рату. Министар Кордон и Штадијон јако су се противили намерењу Краузовом, кои је ма на какав начин мир с Кошутом учинити хтео. После дугог разговора, кои је до 6 сатиј у вече трајао, закључили су, да се још једанпут Маџарима ђенерал-пардон даде, па ако и на то пристали неби, онда да се са целом снагом рат с Маџарима води. – На глас о победи Радецког у Италији, опристио је цар грофу Зичи, и решено је, да се пензионира.
Јуче у 11 сатиј ноћу сви су министри с једним екстрацугом у Беч отишли, осим Кордона, кои је увек овде. Јуче је дошао један рускиј курир овамо, и одпутовао је даље у Петроград. Данас се много овде говори, да се се Млетке предале. Такође се разноси глас, да су Маџари царску војску под Комораном потукли. Гроф Рајгерсберг дошао је из Милана као курир и донео важне депеше из Радецковог главног стана. – Познати барон Јожика онај конзервативниј Маџар, кога и сами конзервативци маџарски не трпе, овде се налази. Као што се чује, хоће да моли цара, да му званије цивил-гувернера натраг узме, коју му је титулу министеријум даровао. Овде се на неким местима буне против рекрутирања појављују. Славени с великом жалости слушају, како се Срби у Угарској тамане. Маџари скоро свакиј дан у Пољску упадају, харају, пале и краду као разбојници: особито у Буковини, где су и неколико русински депутираца уз Маџаре пристали, и буне људе против цара. Бем је Месароша за команданта од Ердеља читавог наименовао, а од с 20.000 у Солнок приспео је. За сигурно се зна, да је у главни маџарски стан дошао, и да је с ђен. Дембинским команду у руке узео.
Logged
Pages:  1 ... 131 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 [143] 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.06 seconds with 23 queries.