PALUBA
March 29, 2024, 01:13:54 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jednu cifru, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 [144] 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722255 times)
 
0 Members and 9 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2145 on: February 15, 2020, 09:15:39 am »

Србске Новине, бр. 34. oд 21. Априла 1849.

Правителство војводства, да не би народна ствар слепој случајности и самовластију у дело пала, мора озбиљно поступати, и дужност своју испуњавати, јер је оно великом одговорности народу обвезано. Влада ли војничка самовољност, то је крив патријарх, као глава правителства, а такође је крив колегијум правителствениј. Св. патријарх са своим коегијумом дужан је озбиљно одбијати од војничког самовољства управљене мере и ако намерава глава правителства остати, дужан је јошт комисарства са себе сбацити; жели ли пак комисаром бити, то је дужан правителства се оканути, јер два овако противна званија савестно и на ползу народа уједанпут водити се немогу.
Колегијум правителствениј дужан је своје правителствене послове непрекидно по свим струкама извршивати, дужан је све наредбе св. патријарха, као главе правителства, контрасигнирати чрез дотичног референта, јер народу је у свакој струци контрола нужна; дужан је даље истиј правителствениј колегијум, - све правителствене послове – и без св. патријарха извршивати, и о нужним средствима за народ побринути се, јер кад би се св. патријарх, о чему се јошт сумњамо, комисарства примио, ко би народ у народном интересу руковиодио? Ил' да се народ само на ђен. Мајерхофера и његове инквизиторне комисије, ил' на св. патријарха као комисара ослони? То бити неможе. Народ без свог правителства остати неможе – никада, а особито у оно доба, кад је готово од свију страна непријатељима окружен.
Да правителствени колегијум непрекидно дејствовати има – у сваком случају, зато су у Земуну Србљи већ првиј корак учинили. Хоће ли се и по осталим србским местима земунском гласу журно одзив дати?
Доста је већ диктатуре било. Диктатура, као што из праксиса стари времена знамо, није смела дуго трајати, јер кад дуго траје, није пробитачна. Па и диктатура треба од свог дејствовања рачун да положи у оне руке из које је власт примила.
Кад ће већ једанпут народна скупштина настати? Првиј Мај… годишњиј дан лањског народног спомена приближава се. Хоће ли се Србин у долазећем Мају пред споменом лањским величанстваеним застидити, или ће у народном свом поносу извршивати са озбиљности оно, што је лане започео?...

Свакиј ће лако поњати, да св. патријарх неможе по смислу слободе уставне у један мах као кабинетскиј комисар, и глава правителства војводства дејствовати. Сам патријарх лично изјаснење о том није дао, но из његовог званичног поступања види се, да као управитељ, т. ј. као глава србског правителства дејствује. Тако у последње време наименовао је комисију за устројење пороте, и сачињење закона за печатњу. На тај начин дакле у званичном делу изражава се: да је св. патријарх и данас глава правителства србског, а не кабинетскиј комисар.
Дакле св. патријарх увиђа праведну ствар народа и дреши себе и народ србскиј од туторства ђен. Мајерхофера, кои је рад са преким судом и инквизиторним комисијама већ доста угњетено војводство – гњавити.
Ми из званичног поступања св. патријарха закључавамо, да је његово тврдо мненије: комисаријата се званичним путем одрећи, а снагу србског правителства већма утемељити.
Св. патријарх је, као народно лице, код средоточне владе поверење добио, па и одсад сва слава и поверење његово тек у народној ствари се оснивати може. 'Добриј пастир полагајет душу своју за овци.'

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2146 on: February 16, 2020, 08:29:16 am »

Настављење за војеног окружног команданта ђенерал-мајора Мајерхофера.

Војениј окружниј командант руководиће у име фелдмаршала кнеза Виндишгреца, кои је од њ. в. цара са најобширнијим пуномоћјем снабдевен, врховно управљање целог окружија у споразумљењу са њ. преузв. патријархом Јосифом Рајачићем, кои је од њ. в. цара за царског комисара за сремску, бачко-бодрожку и торонталску жупанију, заједно са окружијем вршачким, и са свима у границама ови жупанија налазећим се краљевским слободним градовима и надлежателствима постављен; они кр. комисари, кои су од његове светлости за темешку и крашовску жупанију постављени руководиће самостално унутрашњу администрацију њима предани окружија, и имају војеном окружном команданту само о свима политичним предметима саобштења чинити и с њиме тога ради у непрекидном споразумљењу бити, како би он свагда имао знање о томе, какво расположење у тим жупанијама и варошима влада, и како би по томе благовремено потребне војене мере употребити могао; он се дакле има уздржавати од сваког уплива на унутрању администрацију жупанија и варошиј, јер ова, као што је речено, искључителном управљању царског и они други кр. комисара подлежи. Известија ови комисара имаће привремениј војениј командант окружија њ. св. г. фелдмаршалу по своме увиђењу или знања и даљег расположења ради подносити; но то се само по себи разумева, да се кр. комисар незакраћује, у случајевима врло преко нужнима управо његовој светлости шиљати известије, и у оваком случају војеном команданту окружном само саобштити, шта је у томе известију било.
Кр. комисари имаће се у свима случајевима, у коима би за одржање поредка, за удејствовање издавани заповести или за ухваћење окривљени лица војену помоћ потребавали, на војеног окружног команданта обратити, а само у случајевима, кои одлагање не трпе, могу се на најближег команданта местног обратити.
Сви у овим окружијама налазећи се команданти војени одељења, у колико се то расположења војске, као и њеног употребљења за утишање какве појавивше се побуне, удејствовања виши заповестиј, ухваћење зликоваца, или обезбеђења каквог немирног предела тиче, стоје њему на руци; чега ради ће он по потреби обстојателства на најближег или вишег команданта њиовог, заповести или позиве своје у име врховног команданта армаде управљати имати. Ова војена одељења осим тога имају и тај налог добити, да о расположењу житељства и о другим знања достојним догађаима известија вама подносе.
Унутрашња администрација свију војени трупа остаје врховној команди армаде подчињена. Премда је високим манифестима од 3. Октобра и 6. Децембра, као и прокламацијама фелдмаршала кнеза Виндишгреца од 13. Новембра и 13. Децембра стање обсаде за целу Угарску изречено, с коим је и прекиј суд саједињен: то и пак имаће војениј окржниј командант у њему подчињеном окружију, ако то онда касателним командантима војени одељења при њиовом наступању јошт учињено било неби, стање обсаде, а исто тако и прекиј суд на ново опет огласити, и до даље заповести њ. св. одржати. У сваком окружију има се устроити средоточна војена истраживајућа комисија, пред коју ће се све ухваћене или од војени команданата послане особе поставити. Они, кои под прекиј суд подпадају, имају комисијом пресуђени бити, пресуда имаће се извршити, и амо о извршењу прасуде има се известије поднети. Напротив све пресуде по војеном праву, ако се помиловање предлаже, имаће се, пре њиовог извршивања, њ. св. потврђења ради поднети.
Војениј окружниј командант има свима кр. комисарима, кои у његовом окружију дејствују, своје наименовање, као и свој круг делателности званично на знање дати, и њи замолити, да с њиме у делу свију политични питања у ближе званично споразумљење ступе. Но главниј задатак војеног команданта окружног остаје, у званично-пријатељском сајузу са кр. комисарима, свима у њиовој власти находећим се средствима духове утишавати, поверење према доброј ствари пробуђивати, окружије од бунџија очистити, и тим мир и поредак у целом окружију основати.
У исто време предаје се г. ђенерал-мајору руковођење политичне и војене администрације следујући граничарски војска, које су већ скоро од године дана од уплива они ђенерал-команда одкинуте, које су ијм пре предпостављене биле, т. ј. петроварадинске, немачко- и илирско-банатске регименте и шајкашког батаљона. Банатско-романска регимента има у овом смотренију своју јошт постојећу свезу са војеном командом у Темишвару продужити.
Али будући је управљање ови граничарски полкова досад такође под упливом њ. преузв. патријарха стајало, то ћете се ви, држећи се стално војеног устројства ови предела, о томе, како би се оне времену садашњем сходне промене, које уставу државном од њ. в. цара подељеном, и онима начелима, која су код војеног министарства у том делу већ примљена, одговарају, са постојећим сад стањем сложити дале, такође с њ. преузвишености у споразумљење ставити, а мени ћете непрекидно о напредку новог устројавања ове важне службене струке известија подносити.
(Следује датум и подпис.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2147 on: February 16, 2020, 08:35:37 am »

(Ово је настављење, по коме се ђен. Мајерхофер, као окружниј војениј командант, владати има. Ми ово настављење свету саобштавамо, и опомињемо сваког, да очи добро отвори, и добро проучи, шта се у њему садржава.
По истом настављењу има се строго нављудавати прекиј суд, чрез инквизиторну  комисију, и то против кога? Чујте браћо! против они људиј, кои своју слободу бране и слепом самовластуију противе, једном речи: против они људиј, кои су народу свом пријатељи.
Дакле намеравала би се права шпанска инквизиција завести. Прекиј суд, инквизиторска комисија, шпиони, денуцијанти, вешала, џелати, и путем милости установљена стрељања играли би своју ролу на месту за народност делајући људиј, и то у војводству, у оној земљи, у којој се првиј барјак дигао за одржање целокупности Аустрије…
И за све ово благодарити има се ђен. Мајерхоферу, кои под штитом 'мира и поредка' Србље у оно стање метнути намерава, од којега хрђавије од сваког постанка искусили нису.
Ми никад ласкателном владању и кокетирању ђен. Мјерхофера веровали нисмо, ал' смо опет стрпљиво очекивали, да се о њему јавно мненије изрази, и ето, цео народ војводства сматра ђен. Мајерхофера као најопаснијег за србску народност човека. Ово није опадање. Нека ђенерал да само чрез своје људе испитати поједина па целог народа мненије, па ће се ласно о том уверити. Ми ово мненије јавности предати, за дужност држимо. – Колико из љубави к народу србском, толико и за благо Аустрије.
Чудимо се само аустријској средоточној влади, којој је лојалан србскиј покрет познат бити морао, - што таково нелојално настављење даје, и за извршење таквог настављења непопуларног човека шиље, у оно време, кад по таковом настављењу ни народан човек са успехом дејствовати неби могао.
Код средоточне аустријске владе по свој прилици мисле, да је ђен. Мајерхофер у војводству веома популаран човек, када га са таковим пуномоћијем снабдевају. Но у том се свакиј вара. Ђен. Мајерхофер није никад био код србства популаран човек, и то мање сада; у том се свако уверити може, и на тај начин тако непопуларан човек не само србству него и монархији не може на ползу бити.
Ђен. Мајерхофер иде истоветним трагом Храбовског, Рукавине, а може бити и горе, а да је то тако, види се из тога, што сад преким судом и инквизиторним комисијама у кавез сатерати мисли слободу србску, и то је онај истиј лојалан Мајерхофер, кои од лане све једнако слободну народност србску у устима носи.
Надамо се, да ће правителство војводства, у смотренију ови нови насртљиви намера народну своју дужност испуњавати.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2148 on: February 17, 2020, 10:18:17 am »

Треба ли свакој земљи, дакле и граници (ако остане) конштитуцију имати?

Један немачки списатељ приповеда, да је, имајући дозвољење и пасош уредниј од цара, напрасно, без испита, без суда, ухваћен, са женом растављен, у заточење послан био 1800.године. Његова се невиност на скоро осведочила, и он буде повраћен и јошт награђен – морао је страх толикиј и жалост претрпити. Ово неби могло бити у земљи, која има конштитуцију, јер тамо се обично каже: нико не може без суда бити осуђен, и мора од свог судије бити осуђен.
У другој опет земљи било је заповеђено: да свакиј мора сићи с кола, кад га сретне владатељ или ма ко од владајуће фамилије, ако ли не, могао је доћи у полицајниј затвор. Било је заповеђено у трећој земљи, како се мора носити одело по дужини, по кроју, по качеству; ако ли ко не пази, могао је доћи у полицајниј затвор. У четвртој земљи било је заповеђено, да се мора, ма и у највећој зими, мимо двора царског гологлав ићи, прозебао или не, то се није пазило. Ово све не може бити онде, где је конштитуција. У петој је земљи заповест издана: да нека партаја религиозна може носити литију на брашанчево, на три краља и на дан св. Марка, премда та црква нема три краља, нема брашанчева и не светкује св. Марка. Ово се не може догодити, окром само у оној земљи, где се издаје заповест о мени, а без мене, и из тога се види, како владатељ може познавати потребе народа, кад га не пита, него сам уредбе издаје. Ова је уредба издана 1836. Августа 9. О. 2384.
У другој земљи је лета 1831. 29. Апр. 615. издана заповест, да се катихизација деце има предузимати у почетку школе (јер она предходи другим наукама) то је било у Априлу, а после 27. Јунија те исте године изда се заповест, да нека партаја религиозна има после школе своју катихизацију држати, зато, да неби ваљда младеж другога закона штогод отровно примила из науке христијанске?! Ово не може бити, где је конштитуција.
У другој земљи давана је заповест 31. Јан. 1815., да кад се литија носи, не иде се оним сокаком, где има римски домова, а у сваком сокаку било је такови, дакле шта је то? – У другој опет земљи г. 1846. дано је дозвољење, да се може прећи из једнога закона у другиј, али, да то нипошто бити не сме, док се свакиј догађај не јави власти и консисторијуму римскоме; а овај никада неће допустити прећи из римског закона у други – дакле шта је то? А ово је све у граници љутој аустијској. – У једној земљи имају свештеници (где нема него седам до осам домова) триста фор. ср. од ераријума; а има један свештеник на старом путу у Далмацију близу тромеђе, где је само један дом, па има 400 фр. ср.; а друге партаје религиозне свештенику једва даду 100 фр. ср. и шиљу заповест епископу 1837. и 1847., да гледи свакојако да поставља свештенике код своје куће за парохе, само да ијм не даје ераријум 100 форинтиј за сесију. А зашто то? Једа ли ти људи не плаћају данак цару? Једа ли не дају војнике? Једа ли су не верни? Ово све није, а опет тако се ради. Како се може правда пазити и старешинство међу свештенством, да не спомињемо оно, што свакиј је пророк код своје куће безчестан? Е, али се каже: она друга страна има религиозниј фонд. – Но одкуда тај религиозниј фонд? Је ли с неба дошао, или из месеца, или су цареви дали свештенству? Пак кад су дали једнима, зашто не даду другима? Боже мој, да лепе правде! – Е, али је оно господствујућиј закон, а ово није. – Но ја би пре допустио господствујућем закону: гда је смешан брак да буду деца господствујућега закона; где се дете подметне, нека иде у римскиј закон и проче; али плаћати свештенике све једнако и  жидовске и турске и пр., једнако као и друге чиновнике. – Е, али оне парохе цар наименује, а ове епископ. – Добро, нека епископ чини кандидацију, пак нека цар и ове наимениује, ако то мора бити. 
Имао би јоште много којешта казивати. – Докле се све ово не преиначи браћо, и не изравна, дотле нема братства, јер смо неравни. Христијани источне цркве су давали десетак владици римскоме, а у привилегији стои: да се то има обратити на садржање цркве источне и клира. Леополд II, je наводно хтео, да ту неправду залечи, али краљеви после њега нису о том бринули се; а народу није било слободно искати, ни сабор држати за то. – Пре г. 1790. у Угарској није нико смео венчати се, саранити се и проч. без таксе римском свештенству дане, ако је био и источне вере (они, кои су у филијалним местима живили); то је једва уништожила канцеларија илирическа 1791. лета – а за филијале нису сматрана сва места, где нема источнога свештеника, а људи овога закона живе, него само она, која су далеко од свештеника, где су лета 1746. доста људиј источне вере живили и свога свештеника имали (§. 66. деклаторијума). А будући, да та места онда нису била пописана, зато се (дао Бог) то после заборавило и замешало, али се ипак види какво је намерења; а у немачком деклараторијуму стои (§. 66.): дозвољавамо из височајше милости да у граници филијали остану тако, како су на парохије подељени. Заиста, велике милости! (кад се за толи малу ствар каже височајша милост, то је тако, као кад се човек за једну крајцару именом божјим заклиње.) Ја мислим, да је право дати по числу душа свакој та римској та источној цркви (епархији) једнаку суму новаца, пак нека свакиј дели, како зна; ако која црква треба више свештеника због свои обреда, то је њен посао, онда ће свакиј свештеник мање добити. Ето, то је право, то би и деца на путу судила. – Иначе, браћо, нема једнакости.
Источне вере људи стари морали су бити од гвожђа и камена тврђи и постојани, кад су се одржати могли. Кад би ко поименице све интимате (а доћи ће и на то ред) претресао и свету правду показао, морао би некима од стида и срама образ горети, ако кожа није врло дебела. – Оно што је 'der Serbe' ваобште казао, и верује се и не верује, јер je гдешто ваобште речено, али они, коима је архива митрополитска на руци (а има тога чуда и по другим епархијама доста) треба све поименице да скупе и особиту књигу издаду. А зашто то: да неслогу чине на ново и мрзост! не, него, да више тога не буде, и да се поправе они, кои су грешили, и нека историја суд изрече.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2149 on: February 17, 2020, 10:23:29 am »

Војводство Србско.
Са Саве, 16. Април. По најновијој министеријалној наредби, која је ови дана на петроварадинску регименту стигла, долази овамо за аудитора Петар Матић, кои је био синдикус у Петрињи. Он је Србин, родом из Бингуле у Срему, преводитељ идила Геснерови са немачког на србскиј језик. Као што се говори, он ће доћи на место аудитора Штингла, кои је 25 година код нас провео, а ни речи србске није научио. – Код нас има сила људиј, кои су пре били за народну ствар здраво заузети, а како су постали ц. к. лаћмани, обрлаћмамни, капетани и мајори, чине се за народне ствари сасвим невешти.
Од јутрошњи доба чуло се грување топова од Каменице; с почетка се говорило, да су наши на Н. Сад ударили, а сада смо разумели, да су Маџари славили заузеће Пеште. У Н. Саду Маџари су дали стрељати Арона Загорицу, из каквог узрока . не знамо.
Загребачке немачке новине овако се изражавају о ђен. Мајерхоферу: 'Он је у србском покрету великим постао, он је чедо србскога покрета, њему има захвалити за своје садашње положење. Да ли ће он знати Србма се признателним показати?'
Из војводства ништа се известно не чује, највећа тајност у делању влада. Међутим силни бегунци доносе нам најнеповољније гласове. Маџари све дубље у Банат продиру, а војска под ђенералом Тодоровићем 'von Rückwärts' непрестано ретерира.Кажу, да је већ и Бечкерек оставила и у Томашевац се повукла. Многи говоре, да намерава сасвим Банат оставити и прећи у Срем. То су мудре операције Хердиове, које очевидно клоне се на пропаст Срба, па Србин Тодоровић јошт слуша и повинује се!? Да ли ће св. патријарх кадгод енергично на среду изићи и подејствовати, да се народ спасе, кои му је благодушно своју судбину у руке предао? Патријарх је превелики одговор на себе узео – и пред Богом – и пред царем – и пред народом! Чујемо, да је правителство војводства ови дана на ползу народне ствари озбиљне кораке код св. патријарха учинило, поднесавши му неко енергично представљење, које је јошт и једна одабрана депутација од народа своим лојалним речма подкрепила. У чему се ово представљење састои? и какво је решење следовало? – јошт ништа известно нисмо чули. Међутим од родољубија патријархова надамо се, да ће глас народа послушати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2150 on: February 18, 2020, 09:45:00 am »

Хрватска и Славонија.
Из Загреба, 15. Априла. Јуче нам се поврати по кумпаније Слуињана са екзекуције, коју су над сељацима не далеко од града Загреба обдржавали. Мужи су се били противили да недаду спаијама десетину; но залуду: сила Бога не моли. Тако су лепо граничари са своим официром тамо отишли и њи сиромахе натерали, да су морали платити. Ево што наша домаћа господа чине и како поступају! А да шта ће швабурија чинити, кад већ нашу стару вештицу у прочеље стављају! Ово су беде на све стране, ово је мука и невоља љута. Ово смо с Мартом дочекали. Овако ће што са јадним граничарима бити, док се дома поврате. Но на несрећу ево опет невоље на вратима, биће опет неког овог налога од потребе; но неће се тако лако дизати и немилостиво своју главу ма у ком грму губити.
Маџари све јачи и јачи постају; они су разбили царску војску код Коморана. Ђен. Волгемута код Леополдштата до ноге потукли. Пешту и Будим заузели! У војводству јад и чемер – све опустошено и уништено. Бем све даље продире, отима села и градове, а наши ђенерали завлаче се по ћошковима кућа, те се часте! Боже драгиј, смилуј се нама грешнима, помози нам и ослободи нас од невоље и тужне несреће!
Добили смо известије, да ће наше депутације до кои дан из Беча вратити се – не успевши ништа. Кажу, у Бечу су у великој невољи – и забуни страшној!

Угарска.
По поузданим приватним известијама Маџари су 1. т. м. у држаном заседанију сабора у Дебрецину прогласили династију хабсбуржку за свргнуту на веки, затим самосталност и независност круне угарске и за привременог поглавара краљевине поставили Кошута под именом управитеља (kormanyzó); после тога Кошут је наименовао ново министарство од следујући лица: гроф Казимир Баћани министар инострани дела, Берт. Семере унутрашњи, Гергеи војени, бар. Прињи правосудија, владика темишварскиј Хорват црквени, Чањи трговине и саобраштаја; за просвештеније, финансију и земљеделије нисмо извештени. – С друге стране нем. новине јављају, да ће Руси за цело интервенирати, почем је, како кажу, цар Никола решио, спомагателну војску, на два корпуса раздељену, цару аустријском послати, задржавши себи право, војске онолико, послати колико за нужно нађе. Од ови корпуса један од 50.000 доћиће у Ердељ, а другиј од 60.000 кроз Кракову и Галицију у горњу Угарску.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Szemere-kormány.
Batthyány Kázmér, Duschek Ferenc, Vuković Savo, Mészáros Lázár, Görgei Artúr, Aulich Lajos, Horváth Mihály, Csány László, Szemere Bertalan.


* Szemere-kormány.jpg (152.09 KB, 821x600 - viewed 22 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2151 on: February 18, 2020, 10:53:02 am »

Аустрија.
Аустрија је у садашњости можда јошт једина држава у Европи, које унутрашњост грађанскиј рат раскида. Италија за ово магновење губи своју важност; очи су свију на Угарску управљене. Касателно ове земље оба прва министра Шварценберг и Штадијон чине се у споразумљењу бити. Штадијон добро види, да с Виндишгрецом више не иде, и позива га натраг. Шварценберг брани свогa шурина, и радије би Русију у помоћ позвао, да јавне погрешке Виндишгреца прекрије. Томе је противан Штадијон, коме ова покушења врло смела виде се. Оба ова мужа најпосле сложе се. Шварценберг жртвује свога шурина бољему мненије Штадијона, а Штадијон саизволи да се позову Руси. Јер да ће Руси доћи са знатном силом како у Ердељ, тако и у Галицију, о том се несумњамо, ма да нам министеријални листови о том ништа не јављају. Питање је сад, хоће ли ова од пријатељске државе помоћ благовремено доћи?
Маџари су знаменитиј напредак учинили, то се одрећи не може. Они су знали аустријске војводе у Пешти преварити, и пут к Коморану добити. Ослободе ли, или обседну ли они тврдињу ову, тад' је њи победити много теже, него што је то били пре једног месеца или пре неколико дана. Из овога изгледа помоћ је Русије cада Аустрији нужна.
Англија, која је на долазак Руса протестирала, сад је своју политику променила, и у неким прикључењама много ће се више послушнија показати него пре, само да свој утицај у Италији задржи. И од ове стране је Аустрија обезбеђена. Француске језуитско-легитимички министри са свима силама раде на обновљењу Бурбона, републике лутка-президент сматра се такође само као подножје Хенриха V. Министеријум ће истина неке ноте с Аустријом имати, да задовољи народ, пак даље ништа. Дакле ни од туда никакве опасности нема.
Немачко је јединство у најдаљем удаљењу заостало, у Павловој цркви у Франкфурту говорене су речи, на које ни једно правителство немачко не сматра – сабор Пруске заседава у обсађеној вароши, неповерење између народа и прављенија ослабљава Немачку, и по томе је Аустрија од ове стране безбедна.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2152 on: February 18, 2020, 11:24:06 am »

Србске Новине, бр. 35. oд 23. Априла 1849.

Ово је грозно, крваво време за народ србскиј у војводству. Срем је пун страдалника, па ови мученици траже спасенија и у нашој земљи; у Вишњици су многе гомиле; по Београду свуд се поворке нејаке, голе и босе деце показују, хлеба ишту! Хоћемо ли ми без саучастија ово гледати? Да нећемо – показали смо зимус, када је позив изишао за помоћ Банаћана, кои су тада прибежишта код нас потражили, листе су пуне приложника биле. Они исти, кои су зимус печатан точан рачун од они прилога показали, позивају овим сваког Србина, да помогне својој страдајућој браћи, чим кои може. Листе су отворене, једна у читалишту, а друга код учредништва београдски новина, па нека нико понуде не чека, нека се уписује, и најмањи прилози примају се. Дајте браћо! помажите; кои има места у кући – нека прими бедне без крова; кои има хлеба – нека шиље, нек раздаје. Има добри људиј, кои нам у том могу за пример служити. Саветник Стеван Стојановић од неколико дана шиље у Вишњицу хлеба гладној сиротињи.
Погранична места поред тужног војводства нек' примају браћу братски, а из унутрашњости надам се да ћемо одзива наћи, као што су нам се зимус честити Неготинци одазвали. Ми ћемо и сад точан рачун од прилога држати и после обнародовати; но Бог много бољиј рачун од добри дела држи. Одзивајте се Срби!

Цело ратовање против Маџара у последње доба имало је несрећни излазак. Ми морамо признати, да ствари од свију страна хрђаво стоје. Царски ђенерали због своје нехатости метнули су на коцку судбину монархије и народа. Но ми морамо и слабе стране наше упознати, нити хасни што, исте прикривати, шта више то прикривање много више шкоди, него кад се цела ствар јавности преда. Ми ћемо свагда ствари онако, као што стоје, са независним мненијем пресуђивати, јер само такав искрен начин за пробитачан држимо.
Аустријске новине биле су до сад свагда препуне победама, које су над Маџарима одржали царски ђенерали, а да ово ни у полак истина није било, засведочава ретирада целе царске војске. Оваковим лукавством варали су цео свет, и несрећне народе аустријске, кои никада нису знати могли како ствари стоје, а ко је други патио због тог незнања него кукавини народи?
Докле су се аустријске новине у разглашавању победа царски надметале, дотле стране, особито пак француске, једнако су о победама маџарским трубиле. Па нека је само трећина истина, што се у овим последњим пише, па би се из тог закључити могло, да је аустријско-маџарски рат са ползом Маџара готово окончан. Тако у француским новинама 'La Presse' саобштавају неко званично известије ђен. Дембинског о биткама последњим, у коима се даје на знање, да је аустријска војска на свима точкама потучена, да су Маџари освоили 26 топова и преко 3000 људиј заробили. Колико у томе истине може бити, нећемо претресивати, но само примечавамо, да из свију движенија аустријске војске види се, да је иста царска војска у највећој забуни, а Маџари све већма напредују. Банова војска принуђена је ретерирати, и то на врат на нос; Срби ће је као браћа дочекати, па када узајмно своја огњишта буду бранили, онда нека цела Европа гледи, какава су Србљи и Хрвати чудеса чинити кадри, па нек' се онда од њи учи војевати Виндишгрец са целом његовом ђенералском кумпанијом.
Чујемо, да су наши бегунци из Бачке у Осеку обезоружани били, и то на заповест ђен. Треберсбурга. Дакле бедна наша Србадија, поред свега тога, што је толику крв за Аустрију пролила, што је сво имање своје жртвовала, од солдатеске аустријске јошт такове јаде претрпити мора. Бегунцу србском је оружје последњи остатак имања, па и тога се лишава. – Ми се чудимо журналистики хрватској, што не примечава та самовластија, и не опире се живо таковим злоупотребљењима. Та што се данас Србима ради, то ће исто сутра и са Хрватима чинити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2153 on: February 19, 2020, 09:36:53 am »

Војводство Србско.
'Напредак' саобштава следујуће известије из Земуна под 19. Априла: 'Због тога, што наше народне ствари иду натрашке у ратном и дипломатичном путу, или због тога што нам је Перцел комад Баната, сву Бачку и половину шајкашког батаљона попалио, с једне стране; с друге што нам се наше народне власти укидају и што нам се место нашег управитеља комисар царскиј даје,узрујо се је народ наш јако. Кривица се пребацује правителству. Да се невољама тим доскочи, да се поверење народа спрам свои властиј поврати, састали су се неки људи и у договору са местним одбором Земунским закључише јуче искати од патријарха:
1.Уставно, одговорно правителство:
2. Скупштину народну за дан 1. Маја;
3. Оружање народа.
Јутрос су ова захтевања са пространим доказима а од множине чланова местног одбора и лица из други крајева наши лично предложена. Страх је обузео многе, да неповерење народа спрам правителства неузме непријатан правац. То је св. патријарху саобштено и због тога искано да се поменуте точке изврше ради спокојства народа. - Састанак је био дугачак, Патријарх, када му је казано да је неповерење у народу спрам правителства, говорио је, да ће дати оставку. У осталом рекао је да ће гледати предлог истиј уважити.

Са Тисе. Самовољноство, гордост, самољубље, неуредност, раскоштво, неслога, удаљавања народни људиј, и крајње неразумевање политике наше јесу коренити узроци страдања нашег. Мени није жао поједини људиј, но ми је жао народа, кои својом главом туђе погрешке плаћати мора. Ми видимо, да смо од свију страна остављени и преварени, а данас и од они, за које смо највише жртвовали. Од свуда смо притиснути, са свију страна пропаст нам угрожава: хоћемо ли дакле очајавати? хоћемо ли се предати крајњем мртвилу, да и ово мало свести, које имамо, изгубимо? Не, надање у Бога! јошт нисмо изгубљени. Најпре и најпре треба све људе, кои народног поверења немају, на страну уклонити; треба на врху правителства највише до 8 људиј поставити, ови ће се најврстнији и најпоштенији из народа изабрати, и народу за дела обшта рачун давати; најстрожији закониј ред од тога часа поставити, и све без разлике војеној служби подврћи. То је, што нас јошт једино из мртвила и од коначне пропасти избавити може. – Ђ. Р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2154 on: February 19, 2020, 09:38:57 am »

Из Срема, 12. Априла. Данас сам се десио у једном селу, где сам усамљен, с прозора из куће неког пријатеља мога, гледао једно печално позорје. Спровођен је к гробу јединац син у родитеља свои, осамнаестолетниј младић, кои је у сремском резерв. батаљону као војник служећи, пре осам дана лицем на ускрс наш у Сасама разболио се, и неимајући ту никаквог лекара, отуда је, у вече светлог петка, од родитеља свои уполак већ мртав кући донесен; прекјуче је Богу душу своју предао, и данас остаци млађаног тела његовог спроводе се, праћени од множине светло обучене обојег пола младежи наше.
Ово печално позорје гледајући, а у истиј мах мислећи на бедниј наш, на све стране страдајућиј и губећи се народ србскиј, нисам могао туги срца одолети, но из гласа зајецао сам се, и после дужег јецања једва ми тек једна јошт надежда на Бога, на правду на милосрдије његово, кадра бијаше јецање зауставити, сузе засушити. Тек што сам мало тако у стање душевне утехе повратио се, а држећи баш ваше новине у рукама, и нехотице појави ми се та дужност, да и од моје стране нешто, што ми грдне ране срцу мом задаје, средством истим саобштим.
Колико јуначки србски синова на пољима талијанским, угарским и др. за цара свога и целокупност царства његовог, а у војводству покрај ови узрока јошт за слободу живота свога народног борећи се, и с црном земљом прерано састаше се, и састају се; но ова грозна околност и опет не задаје врло тешке ране срцу моме, јербо знам, да без жртава нема спасења; али ми је много теже, што покрај пријатеља толика невина бачка чеда црна земља покри; па јошт и ове горке несреће, које су уједаред и изненада догодиле се, опет, чини ми се, мање ми боље срцу задају, колико ово, што у средини самој нашој, ни на боишту, ни од непријатеља, ни по самој немарности, но разслабљењу нарава наши, по гордости нашој, по нас и чрез нас саме, на свакиј дан страдамо, изумиремо, нестаје нас. Ономадне на светлиј четвртак троицу стрељаше у Иригу, сутрадан у Митровици опет двоицу, и колико њи одпређе и не давно У Вуковару, и по другим местима, и све Срби Србе? Притом по свима овуда сремским местима, а нарочито онима, која су близу које вароши, има већ неколико година, како мало које године више не умре из средине народа нашег србског, него што се роди. И ово су оне најцрње околности, које ми не само срце, но и саму душу моју на поље цепеју, и онда сувише, кад јошт помислим, да томе злу по могућству доскочити јошт за дуже времена неће се моћи, а како се о том до данас радило и ради, зар и никада? (Продужење следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2155 on: February 19, 2020, 09:47:56 am »

(Продужење.) Пре две године случајно присуствовао сам у Вел. Радинцама погребу једне старице, родитељке фишкала Контића. Враћајући се с гробља добриј ондашњиј свештеник почео се жалити, како му парохијани, и онако мали числом, све млади умиру, како је гробље местно пре три године на ново заутето и обграђено, и све већ напуњено, и како је сваке године већиј списак умрши него крштени. На ово окренуо се Контић к присуствовавшим ту старешинама ондашњим и запитао: 'Бога вам људи, кои је узрок, да се тако овде умире?' Неки из средине њиове, бивши више година местни кнез, кои је и читати и писати добро знао, а сад већ и он он покрај све младости и здравог састава тела свог у земљиј лежећи, по имену Тимотије Вилић, у име остали одговори: 'Господине, ми мислимо, да је вода наша не здрава томе узрок.' На овај одговор прихватио сам реч ја, с тим питањем: 'Бога вам, кажите ми, је ли пре двадесет и неколико година, у колико је мени, као у оближњем месту живећем суседу, познато, пуно ово место стариј људиј било и у свакој кући?' Одговорише ми: 'До душе јест, било је баш онда тако.' 'Хе, па како је могуће то, да сада вода, и то у Вел. Радинцима, где су извори, и где је вода као суза бистра, качество своје примени и у једаред не здравом постане?' На то они заћуташе, а ја сад продужим: 'О господо и браћо моја! ја би рекао, није томе вода крива, но све је у томе, ја би рекао, ово узрок, и то, како у Вел. Радинцама, тако и у Вогњу, тако и у Путинцама, тако и по свим другим местима: пре двадесет година свакиј старешина кућевниј , а по његовом примеру и омладина, почем су шест дана у раду, пак у умереном трудова свои уживању провели, седмиј би дан опет у цркву ишли, и до свете нафоре ништа окусити неби хотели; а после цркве и нафоре сви би у скупу обедовали, после обеда поодморили се, затим би изишли мало у друштво на сокак и у коло, ту би се поразговорили и невино провеселили, после чега кући зарана повратили би се, и мало сви скупа повечеравши предали би се покоју, да сутрадан опет под управом кућног старешине свога на дело и на делање здрави пођу. Знате како наша црква пева: в пост, бденији и молитв' – на које Тимотија придода: 'небеснаја дарованија пријим.' - 'Ха, одговорим му ја – небеснаја дарованија пријим – а која су то 'небеснаја дарованија'? Живот, здравље, срећа и свакиј напредак! Али данас по несрећи није то тако; но пре зоре, јошт ни прво звоно на јутрење зазвонило није, а чујеш где кола за колима лупају, одлази све живо у варош, и навластито старешине, имали шта пазарити или не; но само ма под каквим изговором. Како тамо приспу, одма у крчму, пре зоре почне се сад ракеисати, и раскошствовати у јелу и пићу, пак тако до мркла мрака; сутра се дан опет тера мамурлук. У таквом блуду се и деца зачињу; ту нема живота, ту нема здравља, ту нема ни среће. У Руми, а тако и у Митровици – окром што у сваком месту има по једна и две крчме – има можда више од педесет крчмиј, и све су у дане недељне и празничне пуне, а цркве празне. У овим варошким местима има само три свештеника наша, а толика мложина крчмара, пак сви ови и боље и спокојније ни с ким немају цинцарања, јер готово за готово дају – а и светлије живу, него ли тамо наши свештеници, а навластито они, коима од стари ништа није остало. Крчмаре пак из ништа обогатисте, покуповасте ијм земље, куће, двокатнице, и све вам то није тешко; а тешко вам је, и то врло тешко, Богу божјије, цару царево давати? И колика само злочинства крчме породише? Јер у цркву неходећи многе остави страх божиј, многи научише се раскошствовати, више трошити, нег' што могу заслужити, од куда наметне ијм се нужда та, туђе добро пожелити, и ово каквим таквим начином себи привући старати се; притом крчме показаше се као најзгодније место, а дани свечени као најудобније време за скупштине, за познанства, за договоре свију злочинаца; злочинства појавише се на све стране; а од туда угледасмо преиспуњене тамнице све највише нашим људма, и видосмо једног за другим то имањем стари свои, то многима главом својим плаћати. Немци, Маџари, Чивути насељавају се, заузимају наша добра; а ми све са горег на горе, и свакиј дан падамо, губимо се, сва мање нас је.'
Позорљиво све ово саслушавши одговорише ми: 'Бога ми, господине, све право говорите; наши стари заиста су ишли у цркву и чекали су нафору; али шта ћемо, кад је данас некакав проклети обичај изишао; а и власт је наша крива, која допушта, да у дане недељне и празничне вашари и трговине бивају, а не у друге дане, и која не пази на то, да у крчмама само они прибежишта нађу, кои су путници и кои нужду имају ту мало опоравити се.'
Оваки су били разговори путем, с гробља идући, у Вел. Радинцама; коим разговорима да ће и противни мненија у народу нашем бити, не могу се не надати, а нарочито да ће довољно наћи се правдобранитеља, кои ће крчме и крчмаре под заштиту своју узети. У Буђановци пре пол' друге године посвађаше се биљежник и крчмар местниј око једног стола за певницом у цркви. Надлежна свештена власт пресуди, премда је с крчмареве стране кнез с кметовима био, да је прече биљежнику, кои и појати зна, за певницом стол, него крчмару. Летос пак кад је слобода и влада нека демократична у руке старешина обштински пала, крчмар у толико тријумфира, да је биљежник из службе најурен, и отуда у Руму без ухлебљења преместити се морао. Кад су овако крчмари већ духовима местни старешина превладали, како и правдобранитељи они довљно за себе не би могли наћи? Но и ја иј браним, јер иј ни мало не кривим, почем знам, да и код други народа има крчмиј и крчмара, само не знам, да ли у толиком броју, а и свакиј човек себи је рад, и гледа како ће боље живити моћи. Но притом не може се на народ наш (a potiori fit denominatio) кривити; а много мање јошт његови духовни пастири; на које је – како се за несрећу какву и развратност нарава у народу нашем спомене – толика бивала вика у негдашњим Павловићевим новинама.
И ја би се усудио сву кривицу реченога зла на политичну власт и баш на саму, од које је ова зависила, досадашњу владу бацити, која је нас занемарила, ни у чему нам на руку није ишла, оставила од нас свакога самом себи. Она није марила, нека би и неколикољубимаца њени нуз нас страдало, смо нека ми страдамо. Она која је требало да све поданике своје равно сматра, и с њима тако, као отац с децом својом поступа, пак да све оне, кои добрим отеческим саветима не покоравају се, и строжијима средствима изводи на пут добродетељи, и на пут обште среће и напредка, и која је у том добро познавала важност цркве и школе, а познавала у исто време стару вољу народа нашег, која је пастирству одана, пак за цркву и школу није толико доспела, - у место да ово власти и снагом својом гледају поправити, јошт је допустила, да све оно међу народом нашим бива, што ће га моћи телесно задовољавати, разслабљивати, а од цркве и школе, и тако од душевног развитка, за кои је управо човек на овај свет створен, удаљавати га, и тим већма упропашћавати. (Крај следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2156 on: February 20, 2020, 09:16:08 am »

(Крај.) Ако бисмо кадгод собствену владу нашу и праве отцеве и пријатеље наше стекли, то да би се доскочило горепоменутом губитку нашем, нуждно би било, по непресудном мненију моме, одма и пре свега:
1.) Забранити вашаре и трговине у дане недељне и празничне, и сва судејска места заједно са дућанима и крчмама онда по васдан затворена држати, као што је то обичај у другим управо срећним државама.
2.) Сву младеж до 12 година возраста за школу, а више овог све без разлике и строжијима средствима за цркву приволети, јер свештеници и учитељи нису богови, да и одсуствујуће учити могу.
3.) Свештенике и учитеље у таково стање поставити, да заиста званију своме задоста чинити могу; а нарочито на то ићи, да се наш христијанскиј свештеник сматра као духовни пастир у самом делу, пак да он као досад покрај свештеничког позива свога не мора бити и цинцар некиј с којекаквим тевтерима, и продавац и занатлија, и скотовођа, и земљоделац и кочијаш, и све и свашта, и напоследку нико и ништа.
Неки се чуде, зашто у Србији богослови нерадо у свештеничко званије ступају; а ми се овамо чудимо, како и ко тамо, кои се иоле чему се изучи, код толики слободни, сталном платом снабдевени званија, и код толики одлични заната, која сва Србину тамо свуда отворена стоје, к званију овом критичном, при садашњем његовом јошт од турски времена заоставшем устројству, склонити се може!
Свештеничко званије, оно је право и једино чистонародно у народу нашем званије, и због тога по свештенству нашем мери се карактеристика целога народа нашег; какво нам је свештенство, онакав нам је и народ; и ако свештенство не сподоби се ући 'у скинију свиденија', т. ј. у место свето просвештенија и добродетељи, то бадава трудићемо се масу народа тамо увести, пак и покрај сви школа и многи новина наши опет ћемо и у књижеству, и у художествима, и у радиности и у свему добром задњи остати, и народ ће наш за навек туђим учеником, а нигда учитељем бити.
У Загребу изишла је прошасте године у Мају месецу књига једна под насловом: 'Србин пред дверма народног сабора,' која доста јасно излаже недоскудице народа нашег у цркви и школама, и предлаже средства, како би овима доскочити се могло; по мненију моме добро би било, кад би се ове при новом устројству цркве и школе наше држали; за које неби требало питати масу народа, која само на подобије Одисејевог Грила у блату, при свом старом навичају свагда остати жели. Кад би смо ову питали били, то ја се сумњам, да ли бисмо и правителство и какви год властиј имали; но кои је јачиј, онај би био свагда и старији.
4.) Отдељавати притом ваља кукољ од чисте пшенице, отроване удове од здрави, - да неби и ови отровали се, - из друштва грађанског. Турци у стара времена, да би разбојништву крај поставили, сваке године изаслали би по ког правителственог човека тога ради из места у место. Овај би у сваком месту, сабрав најодабраније људе, свештеника и остале старешине, од кои се има шта одузети и однети, испитивао би по реду за сваког осталог сажитеља, могу л' од њи кои за овога или онога добро владање добри стојати, и кад за кога неби поне двоица нашли се, да добро стоје, тај би одма био одцепљен од остали сажитеља и оправљен на далеко у морнарску или војничку службу, да се неможе овамо лако повратити. Овај начин истребљивати зликовце може се коме строг видити, но није толико строг, колико се чини, и колико је праведан и спасителан за обште добро; а и тако је много паметнији и бољи, него ли овај, кои се до данас у сремској жупанији набљудавао, и по којему судац окружниј или кнез местниј с неколико себи повољни људиј, кога је хтео, онога је за подозрителна и опасна прогласио, и у војнике дао, а највећи зликовци, кои су му сродни били или препоручити му се знали, код домова свои на миру су остали.
5.) Такође примање митова ваљало би да се под најстрожијом казни и свештеним и политичним чиновницима забрани. Наши вармеђаши од митова су живили, и богатили се, ал' су и покрај ти, благодетелствујући зликовцима, страшно народ наш простиј – на све склоњениј – развратили, упропастили. Недаш ли вармеђашу мита, неда ти он суда: све се изговара на многе послове, све да нема каде, све обећава, а суда недаје; и ако га какогод једанпут и после дугог времена, често и после више година, пак после многог мољакања и писања какогод намолиш, да ти суд даде, а он ти овај даје не по правди, но онако, како твој кривац, кои није се уздао у правду, но на митове, жели и хоће да му се суди. Несрећниј овај обичај и дан данас неки од старе аристократичне владе заоставши вармеђаши упражњавају. Ја сам баш сам дао се из доставерног источника уверити, како данашњиј окр. р. судац И. С. највећим зликовцима propter certum quoniam благодејствује, њи из тамница, њи из војника, где су са осталима уписани, пушта, к себи, да му раде, узима, и свакојако од боишта заклања иј; а друге невине сиромахе, ако су само оклеветани пред њега дошли, без икаквог испита, напаствује, веже, затвора, на боишта оправља, самовластно и после подне, пред саму ноћ, пак без икаквог суда, на клупу поваљује и по тридесет и више батина удара ијм. За овако жалостну правду србску и од више страна слушајући, шта ли сам пута уздануо и помислио: тешко ли си га нама и нашем потомству, ако при овакој правди останемо! Сад нека ми каже когод, ко се сме одржати, иде ли само пред оваквог судију, да му мита не носи; јер зна напред – а то је баш и воља судије, сваком на знање дати – да без мита суда добити неће, нити ичега другог, окром ако добије празна обећања, презрење, грдњу, или срамоту, да и саме батине.
Овако политично-разбојнички отимајући од сиротиње, како да то ову не нагони на то, да и она своим опет тако исто богомрским начином не постара се штету своју накрмити, имајући јошт у место оног у буквару изречења: 'Бојсја Бога, твори право, и небојсја никога,' већ у пословици својој ово: 'Подај господи, пак чини шта хоћеш, и небој се никога.'
6.) У след реченог и најстожије казнити ваља самовластност судије, и притом узаконити, да под лишењем ухлебљења свакиј ма ког реда судија најдаље за четрнајест дана дужан буде свакоме суд праведниј дати, а батине коме ударити, само великом суду да пристои, а не надувеном једном судцу. Правителство наше, које је истина привремено, али зато опет снажно, ваљало би да другчије на садашња судејства наша пази, да неверује сваком благоглагољивом ласкатељу, но да средством свои безпристрастни људиј испитује свакога чиновника његова дела. Овако као што је данас, не слути на добро.
7.) Кад тако покрај школе и цркве, и покрај строги законити уредба народ наш на предспоменуто место просвештенија и добродетељи постави се, онда ће тек он моћи се и сујеверја лако отрести, и у болести неће тражити којекакве врачаре и гаталице и њиове врачбине, но честите лекаре, и она лекарства, која је заиста света воља божија изволила одкрити здравом разуму човеческом, пак и онда ће тек, знајући поштовати другога човека и његово имање, тако, као себе и своје, али за сад само онакво, какво је у кнежевини Србији, за наш народ и са ове стране Саве, може спасително бити.
И ово су само мненија моја, порођена печали за посведневним губитком србског народа нашег и обелодањена зато, да би само надлежно правителство и просвештенија класа сународника наши на речену најцрњу србства несрећу вниманителна учинила се.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2157 on: February 20, 2020, 09:39:14 am »

У Вршцу, 7. Априла. Данас су по заповести патријарха прегледана писма епископа Поповића, која су досада под печатом била. Што смо напред знати могли, то се у писмима и нашло, то јест ништа чим би заслужио, да ову судбину трпи. Ми се у осталом радујемо, да је св. патријарх заповедио, да се његова писма прегледе; ваљда ће се један пут почети изслеђивати, шта је учинио и зашто је у намастир одправљен, јер досад није никакав испит учињен, и зато није чудо, што смо ми Вршчани у недоуменију, зашто је из Вршца кренут.

Од Дунава, 20. Априла. Смутним околностима окружени, разгледамо се на све стране, и очекујемо од нашег правителства енергичне кораке, да би се грозећим опасностима доскочити могло. Особито свију очи упарављене су на св. патријарха, кои би у овом одсудном магновенију за народ многа добра учинити могао. Но св. патријарх је само поједино лице, и не може све угљеве нужде сам своим очима угледати, зато би за народ добро било, кад би му на помоћ била такова лична околност, која и памети и срца довољно има. Но околност срећну редко је кад имао св. патријарх. Ово је већ и код иностранаца позната ствар, па се цео свет томе чуди. Тако у последњем броју немачки загребачки новина некиј земунскиј дописатељ између осталог следујуће о св. патријарху пише: 'Патријарх, кои се овде са своим дворјанством и целим правителством налази, оздравио је од неке мале бољетице. Сиромах господин, начинио је себи задатак такови, кои чрезвичајно напрезање изискује. Он је зато готов, терет ови брига млађем, јачем, и удобнијем рамену поверити. Његова околина, људи не знатног имена и гласа, само су лутке, над коима он деспотично господствује, и као канцелисте иј употребљава. Ово је данашњиј правиј образ србског војводства.'
Ако баш и неможемо допустити, да је такав образ србског војводства, онда бар допуштамо, да је образ околности патријарха доста чемеран. Запитајмо само ко је у околини патријарха? понајвише његова канцеларија, која се своим званичним механизмом забавља. Па ко јошт? види се излазити и улазити лица кисела, коима се ил' воздух около св. патријарха не допада, ил' се они св. патријарху не допадају. Један Јован Станковић, народни секретар, директор канцеларије, и полковник, понајвише се около св. патријарха врзе, и многима се чини, да је у њему поверење св. патријарха усредоточено. Ово је заиста најнесрећнији избор св. патријарха. Јован Станковић, полковник, истина да зна лепо и много говорити, јоште више писати, ал' мало мислити. Он ни у каквој струци темељног знања нема, ал' кои га види, кад се разбације, помислио би да сама Соломонова мудрост из њега тече. Овај човек мисли, да је створен за велику какву ролу; сад је већ полковник и секретар, по свој прилици нада се да ће данас сутра 'лордканцелар' војводства постати. Станковић зна празноречијем и сујеречијем своим фолијанте архиве војводства испуњавати, тако, да архиву правителства 20 кола неће однети моћи, ал' шта је у њој написано, то ће само 'полковник' знати. Кад овако слаб човек секретарише код св. патријарха, онда се не чудимо ни најмање, што дописатељ загребачки новина над околином св. патријарха јадикује. Добро би било, кад би св. патријарх увидио празноћу свога лајбсекретара, и способнијег наместио, да се пред светом не женирамо. Прошла су већ она времена, кад је могао један феишпан вицишпаном начинити свог пандура, само зато, што је знао добро вербунгош играти.
Ја нећу да одречем оно, што ком принадлежи, па зато ни Станковићу, у чем је мајстор, ал' свакиј мајстор нек' остане код свог руфета. Станковић 'полковник', по мом мненију, боље би било да предаје као професор Мразевића граматику са 'јери иже со слитноју,' а нека секретарство другом преда. - Д. У.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2158 on: February 20, 2020, 09:52:26 am »

Из Панчева, 21. Априла. Из поузданог извора могу вам јавити, да мајор Јован Стефановић, кад је неколико дана после одржане над непријатељем победе код Вилова, ex politicus ratoinibus наваждењем махијавелизмом Хердија у Бечкереку изван сваког дејства провести морао, царску службу оставио и као честит Србин, службу код наше војске примио. Ко Хердија и уплив његов на ђен. Тодоровића не познаје, кои замке оне, које је истиј за цело време њиовог у Банату бављења народу нашем плео, не увиђа, тај заиста ни поњати не може, како смо Бачку и Банат изгубити могли. Ја не знам шта смо Богу, шта ли онима, кои су нам Хердија послали, сгрешили, те сву срећу народа у руке заклетом непријатељу нашем положише. Само његовом упливу и његовим плановима може ђен. Тодоровић благодарити, што је славно име 'ђенерал фон Рикверц' задобио, и чудо дивно, да га се јошт као пијан плота држи. Но о славној ретиради банатској, као и о свима поступцима како једног тако и другог првом приликом нећу пропустити вам јавити. За сад вам с чистим срцем исповедам: тешко свуда своме без својега!

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2159 on: February 21, 2020, 09:22:42 am »

У Земуну, 21. Априла. Книћанин је освоио оба Бечеја и код Меленаца Маџаре потукао, сатеравши иј у један рит и разбивши ијм на Тиси један пароброд. Да није по несрећи познатиј ђенерал 'фон Рикверц' из Бечкерека ретерирао, већ са Книћанином се сајузио, неби Маџар ни један главе изнео. Шта је с њиме било, и како су наши прошли – јошт ништа не чујемо. – Данас је патријарху предстала нека многочислена депутација, захтевајући: да правителство одма скупштину сазове. Патријарх је одговорио, да и сам увиђа нужду скупштине, како бан дође, да ће се одма држати.
О оставки честитог Србина, мајора Јована Стефановића 'Вестник' овако пише: 'Како је ђен. Тодоровић без битке Бечкерек оставио и повукао се у Томашевац, ту је држао војени савет. Херди закључи, да се и Панчево остави, а војска у Белу Цркву да иде. Саслушавши то и уверивши се коначно на шта се иде, мајор Стефановић  скочи, одкине свој царски портупе, преда ијм га и дође у Панчево. Панчевцима све то обзнани, а поглавито оне речи Хердија: 'Ја не марим за народ, нека се чува сам, ја ћу само да чувам пушке и топове.' - Стратимировићу је на велико незадовољство Шајкаша одузета команда, почем је командантом шајкашког батаљона постављен некиј црножућа Бунчић. Због тога је велико комешање међу Шајкашима, и говори се, да неће под Бунчићем да војују. – Поред овога 'Вестник' јавља, да народу на обалама Дунава лежећем нит' оружја дају да се брани, нит' му бродове шиљу да се уклони. – Бем је обколио Темишвар. – Војска банова ступа к Осеку, а с друге стране корпус ф. м. л. Малковског почиње по романско-банатској краини ширити се. Овим поводом биће на скоро Банат од упадши бунтовни хорда очишћен и угњетењу тамошњи житеља крај положен.
Logged
Pages:  1 ... 132 133 134 135 136 137 138 139 140 141 142 143 [144] 145 146 147 148 149 150 151 152 153 154 155 156 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.049 seconds with 23 queries.