PALUBA
October 24, 2020, 12:26:36 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno
Pravilnik za postovanje vesti
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 145 146 147 148 149 [150] 151 152 153 154 155 ... 182   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 283487 times)
 
0 Members and 8 Guests are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2235 on: March 21, 2020, 10:11:16 am »

Војводство Србско.

У Руми, 12. Маја. Јуче пред вече приспео је у Руму жељно очекивани бан, кои ће – као што се чује – овде за неко време свој главниј стан имати. Параде није било никакве, због тога, што се управо није ни  знало, да л' ће од Митровице, или од Ирига доћи. Но св. бану и није данас до славе и параде, он гледа само, да пострадавшиј народ наш спасе. Он је уверен, да ми њега љубимо и у срцу носимо. То му је довољно части. Походила га је депутација земунска и румска, и обе су га братски поздравиле. Како је св. бан браћу своју примио, то ће познато бити свакоме, кои њега, и његову према народу србском љубав познаје. – Депутацији румској јучерашњој прикључио се и наш судац Ј. С., ватрениј родољуб; а данас ће св. бана и други наши жупанијски чиновници званично походити.

У Руми, 14. Маја. Од како се св. бан код нас бави, сасвим се другиј живот примечава. Војска непрестано тамо и амо пролази. Чује се да је наређено, да са свију страна 15. Маја на Маџаре ударе. Маџари око Черевића једнако узнемирују путнике наше; тако су пре неколико дана убили једног човека и жену, кои су на коли буре с вином имали; и буре је све танетима изрешетано. Данас око полдне отишли су војници, кои су овде преноћили. Кола је било без броја. Имају 30 топова и хаубица. Сад баш наређују конаке за друго одељење војске. У Каменици има до 5.000 војске, а сутра шиље бан тамо јошт 5 кумпанија.

*Из Карловца нам јављају, да су Срби 13. т. м. на Мајур ударили, овај спалили и Маџаре у град сатерали. Овом приликом Срби су од Маџара отели два 6-фунтовна топа. Книћанин се непрестано бије с Маџарима. Он се тврдо држи, и надати се је да Маџари неће успети, тим више, што и св. бан већ предузима војене операције. Као што смо извештени, од суботе све једнако војска из Сурдука и Сланкамена у Банат прелази, и досад је до Ечке продрла. Да ће Бог, те ће и даље непријатеља отиснути, и тако скорим народу нашем домовину ослободити.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2236 on: March 21, 2020, 10:19:03 am »

Книћовац, стан више Мошорина. Новине су наше већ за штампање готове биле, а стиже нам следујуће известије из Книћоваца од 15. т. м. у 10 сатиј у јутру. То известије овако гласи:
'Маџари, од како су пре неколико дана пред логорима ђен. Книћанина нагомилали се, дан ноћ нападали су на њега, и види се, да су све то покушења била, где би они најлакшим начином продрети могли; после ови покушења, у коима су, као и у највећим биткама, поља и путове стаженија крвљу изобилно облили, јуче су у 1 сат после поноћи са свом силом на четири логора наша, као: Вилово, Мошорин, Камен и Тител ударили, а на два места, где је вода плића, ћуприју правити почели. Највећом силом напали су на Вилово, и близу овог ћуприју наместити хтели. По покрету војске непријатељске приметили смо, да ће она највеће силе на Вилову концентрирати, те је ђен. Книћанин у 1 сат после поноћи Вилову у помоћ похитао, и онде пре нападања све разредио. Маџари у речено време из топова жестоко почну на редуте и село грувати, и мало час затим са нечувеним урликањем и виком стану јуришити на обкопе, и будући су пешачке њине трупе пред наше редуте већ дошле биле, и топове своје за леђима оставиле, то непријатељски топови престану пуцати, и само су се плутони од пушака чули, тако жестоки, да ијм подобне, од како војујемо, нисмо чули. На ове плутоне одговарало је наши 25 топова и 3 хаубице с картачима, гранатима, и понешто с куглама. Ова је грмљавина од 1 сата после поноћи до 9 сатиј из јутра трајала. Маџари су неколико пута оступали, и опет на ново ретериравше масе другима заменили, и опет јуришили. На последку кавалерија њина стане јуришити, и мртваце на кола вући. Ово је кавалерија с највећом одважности чинила, но многи су коњи без свога госе натраг повратили се. У једном оваковом кавалеријском јуришењу, наједанпут је 12-фунтовниј топ 5 катана оборио. Кад су катане ово чиниле, Србијанци су били почели путем и преко редута гомилама излазити и на кавалерију атакирати, и ђен. Книћанин морао иј је собом од тога задржавати, и натраг враћати, будући његово намерење није било нападати, него се само бранити. Кад су катане већу част мртваца покупили, и на кола потоварили, целе њине масе ретерираше, а ђен. Книћанин допусти једној части војске изићи, да форпосте заузму, и покрете војске непријатељске изближе сматрају. Том приликом многи се наши људи спомогну, пљачкајући маџарске мртваце, које катане неимадоше кад однети, такође и ћуприју, коју су задобили, пренесу на нашу страну. Тако се на Вилову одсудително бунтовни Маџара нападање у 9 сатиј из јутра сврши, са великим крвопролитијем. Све позиције и пут, куда су се повлачили, крвљу је обливен, као земља пред великом касапницом, где се волови не убијају, него кољу. – Јовица, капетан Србијанаца, особито се одликовао; он је за цело време битке, ни најмање не заклињајући се, по обкопима ходао. – На осталим местима није тако жeстока битка била, но између Перлеза и Титела трајала је пуцњава топова до саме ноћи. Војска је сва јако одушевљена, и једва чека, да се с Маџарима у пољу огледа.
(По свој прилици, ђен. Мајерхофер, кои се у Београду находи, и ову добру срећу лепо ће употребити, и двору своме јавити, да се успех ове битке његовим вештим расположењима има приписати, због тога ће, може бити, и чин маршала получити. У.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2237 on: March 22, 2020, 11:20:00 am »

Хрватска и Славонија.
Са Саве, 13. Маја. Као да хоће Маџари да се и к нама приближе. Они се већ око наше границе скупљају и смерају како ће да провале и сињег ce мора дочепају, јер јошт имају некакву надежду да ће са западом у једно свезани русвај починити у Европи. – Као што се чује у нашој околини, војска је наша ретерирала у Међу-Мурје, па се бојати, да ће на брзо и преко Драве. Код Кањиже се Личкиј батаљон мало сукобио са Маџарима. Спазивши ови, да се Маџари скупљају и намеравају ударити, пошаљу једног официра са неколико рота солдата да рекогносцира; но несазнавши најпре предел, нагазе међу маџарску војску. Маџари то једва дочекају, те иј одма обколе. Сад се ови већ виде у коначној погибели и да другог спасенија неимаше него или се предати, или своје главе на марсовом пољу оставити. Официр са своим јунацима држећи много више на чест, реши се радије на пољу сраженија живот изгубити, него у срамотно се робство предати, заповеди, да се одупире оружјем, и да се гледа на коју страну пут прокрчити. Они опале огањ из пушака, а Маџари гомилама навале те од наши на месту 10 мртви и сам предводећиј иј официр, а остатак војске бајонетима јуриши и провали кроз војску и ослободе се пропасти. Maло затим командант петог батаљона, Србин, изведе сав батаљон да браћу освети, и вероломним Маџарима врати жао за стамоту. Он се крене с војском, али не заборави и три лубарде понети, које је он потајно иза војске носио. Приближивши се непријатељској војсци заповеди својим војницима да пале. Бој се заметне; но командант заповеди да се војска разштркне и да се брже топови на средину извуку. Фронт се отвори, а топови начну тако жестоко грувати, да непријатеља наметом потуку. На месту је непријатеља остало преко 300 људиј, наши је било незнатниј број рањени. Свршивши свој посао и осветивши своју браћу, поврате се у свој квартир. Што ће даље следовати, чућемо.

У Загребу, 10. Маја. Морао би се човек чудити, кад погледа, што се у данашњем времену збива. Ми овде имамо више него довољно домаћи непријатеља, кои нама и нашој народности дубоку јаму копају, тако, да нам Маџари нису ни потребни. То видимо одтуда што родољубиве људе презиру, мрзе, прогоне и гледају да ијм врат сломе. С друге стране имамо невољну Аграмерицу, која хоће не само да духове чисте гадним швабизмом отрује, већ хоће сасвим све у швабску неситу торбу да стрпа. Мојзес, овдашње столне цркве каноник, јако се предао швабизму и он је као отац духовниј, кои настоји да несрећну вишепоменуту злосрећну кћер Аграмерицу подпомаже, да би се одржали и да распростре своје отровно семе. Но велика благодарност бискупу Шроту, кои му је очитао молитву, као чиста и родољубива душа! Сад су Мојзесу подкресани рогови и остао је шут. Треба кукољ из пшенице требити, јер иначе неваља нам хлеб свакдашњи.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2238 on: March 22, 2020, 11:26:30 am »

Далмација и Истрија.
У Котору, 5. Маја. Сви солдати из Боке одоше у Маџарску, а остадоше само три кумпаније обичаја ради. Ето сад нека увиди правителство на коликој је користи, што је народу погодило, јер пређе два, три ли батаљона под Гријом немогоше узјарениј народ утишати, а сад је доста само три кумпаније; а заиста и без ове три народ би исто мирно стојао. Јелачић бан послао је на Которане следујућиј у србском језику штампаниј проглас:
Јуначкиј народ наш вазда се је одликовао верности прама цару и краљу своме, штовањем вере била она источна, била западна, послушности прама поглаварима од цара господара постављеним и уздржањем реда, мира и братинске слоге.
Ја би желио да слава, коју је наш народ кроз ове властитости по целом свету стекао, небуде нигда умалена, нигда оскврњена да траје док је света и века. Са жалости сам зато разумио, како неки, кои је надам се мален број, у Боки Которској сваковрстним цара, веру, поглаваре и мир нарушујућим говорењем и чињењем сјајно име славенско, коим се Срби и Хрвати диче, вређају, себи част нечине, а мени многим бригама и тешкоћама обтерећеном бреме срца повекшавају.
Знам ја да су многе беде, које вас тару. Ал' верујте, законитим путем и поверењем к поглаварству пре ће ијм се лек допринети, него својевољним преступљењима закона божји и човечански, робљењем и убијањем брата својега, слике и прилике Бога великога.
Ја ваш владатељ и бан, кои сам ваше горе лист, и кои сам тврдо одлучио, док бој овај, кога сада бијем, докончан буде, доћи међу вас, желим и захтевам од вас такав живот, да кад у вашој средини будем, неузморам срчбом и казнењем злочинаца ваше и моје часове огорчавати: већ да дођем међу љубљене Которане оком веселим, лицем радостним, срцем љубезљивим, да вам боље одузмем,правице поделим, и да тако мирно положим темељ слози оној, која има везати народ једне крви, и једне будућности. Чекајте ме с устрпљењем. - Примите поздрав вашег поглавара.
У Пешти, 1. Травња 1849.             Јелачић, бан с. р.

Овај проглас, чини ми се, да је Которане мало увредио, јер су они за све време смутње увек мирни и послушни остали, следователно није имао на њи управљен бити, него на Грбљане, кои своје тегобе, кад законитим путем нису могли, онда оружаном руком хотели су олакшати. Господа владатељи слушају само што ијм господа заповедници и чиновници пишу, па по тима се информацијама, ако ће и најнеправедније бити, управљају, а нечују шта јадниј и угњетениј народ с плачем вапије. Ни данас неће Грбљани никаква данка ни десетине да плаћају, премда ијм је из Дубровника један добриј чиновник, Србин родом, долазио, и на лепиј начин искао и молио, да цару царево даду, а они су му одговорили, да је ова година сасвим издала, и ако цар жели да му народ од глади непоскапа, нека ијм пошље у помоћ јено сто стара жита да посију. – Ево баш сад пишући ово, донеше ми глас, да је цар овуда половицу десетка свима опростио, незнам хоће ли се сад Грбљани склонити, да ову половицу исплате.

Да вам јошт нешто рекнем. Имамо сада по Далмацији и по Бокама у више села малу србску школу, коју исту свештеници и пароси издржавају, а било је лане преко епископа обећано, да ће се сваком овако ревностном свештенику по 50 фр. накнаде од ераријума дати; па недадоше нашем ни једном, а католицима давали су и давају. Но то је равноправност у конштитуцији царској изречена. Ах злобо, докле ћеш нас гонити?
Србство је и сад у Далмацији у већем подозрењу него ли италијанштина и маџарштина, шта више нису само на оку они кои добивају србске новине, разуме се ваше, него се и по каванама полицајно испитава, ко је што надоплатио, да се србске новине добивају, међу коима има нас подоста. На шта ће ово изићи, незнам. Дакле Срби у подозрењу! Они Срби, кои лане царскиј престол своим прсима одбранише, и овога пута ће цара и царство уздржати, па ће ваљда и опет остати у подозрењу!
Ја сам јесенас 25. Новембра послао у 'Напредак' један чланак, у ком сам између другог и ово рекао: 'Народе мој славниј, нека те и ја одовуда из далека нешто запитам. Видиш ли ти, да си у великој опасности? Ако се теби твоје војводство неодобри? ако се теби твоја захтевања неиспуне? ако се ова силна војска и тамо доле код вас спусти, па Србијанцима, као вашој најјачој подпори, рекне, нека се врате своим кућама, а вашим становима и одборима заповеди, да се свак на своју страну разиђе? шта ви онда мислите чинити? Одапрети се силној царској војсци нити можете, нити ће вас икакав пријатељ на то саветовати; а изгубити опет своја правична захтевања и старе правице, то је жалостно и тешко! Ако је Темишвар, ако је Арад с вами пристао, као што по новинама трубите, немојте мислити, да они на то иду, да ваше војводство обезбеде; они иду да маџарске бунтовнике покоре, па ако буде цару воља и вас ребелима и анархистима прогласити, што ви незаслужујете, али вас непријатељи ваши већ за такове проглашују, онда ће исти ти ваши сајузници против вас дићи, а пред њима биће првиј онај, кои се сад у ваше послове много меша. Дакле справите се и на противну судбину, да вам не буде после премного тешка, и пр. и пр.'
Овај мој допис није се штампао; ваљда је уредник 'Напредка' онда мислио, да се ово при ондашњим срећним обстојателствима неможе догодити, па ето се догоди. Тако исто и сад ћу једну рећи: Ако се наш бан, због оног његовог меморандума, кога министеријалне новине нипошто не припознају, тамо после учињеног мира, јер сад богме није паметно, далеко, далеко од нас удали, и у пензију стави, или у грдну Аустрију за губернатора премести, а међу нас какав непријатељ славенскиј на место баново пошље, шта ћемо онда ми радити? како ли ћемо нашу народност утемељити? Како министеријалне новине онај меморандум одбацују, и говоре да није цару дошао, ту се не мисли добро с нама. Зато имајмо памети. Утемељимо се док је на време. Није цару ни министрима тешко наша захтевања одобрити и потврдити, само ако хоће. Али они се ратом изговарају, дакле неће! Судимо по себи. Кад ми велимо: сад немам кад, то је толико, као мало политичније: - нећу.      Партеније Дубајић.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2239 on: March 23, 2020, 10:53:04 am »

Угарска. Као што немачке новине достављају, једно велико одељење хусара напало је царску војску код Ђура, где је најпре узбијено било, али кад се царска војска за њима дубље упустила, наишла је на маџарске сакривене батерије и ту је велику штету претрпила. Код царске војске велика је оскудност у лекарима. Велден у Пожуну издао је један проглас, у којем се маџарске банкноте као неважне изјављују, и кои би се усудио исте банкноте за аустријске мењати, тај подпада под прекиј суд. (Виндишгрец је маџарским банкнотама кредит дао, он би требало да је првиј каштигован. У.) – Да је Маџарима Будим у руке пао, непотврђава се; комуникација између Пеште и Будима по нaређењу маџарскога комисара Ирањи од 15. р. Маја  сасвим је прекинута. Маџари у горњим пределима јако рекрутирају. У Дебрецину маџарска дијета једнако своје седнице држи. Бесниј Мадарас Ласло представништво своје резегнирао је због тога, што му нису хотели на неко време допуст дати. – Од како је република проглашена многи депутирци допусте ишту. Кошут је наименовао ђенерала Гергеја за војеног министра, но донде док Гергеј са својом војском оперира, његов посао оправљаће ђен. Клапка.
Из Беча нам јављају, да је Будим бригадом ђен. Отингера обсаде ослобођен и Маџари да су се из Пеште одвукли. - Прекјуче имале су се започети операције са сви страна противу Маџара.


* Србска варош, Табан.jpg (320.59 KB. 1094x682 - viewed 27 times.)

Аустрија. 'Аустр. Кор.' Овако описује садашње стање Европе: 'У Европи има само две партаје, партаја поредка и она преврата. Да ли се покрет догодио у Дебрецину или у Паризу, у Сицилији или у Берлину, све је једно; то је све партаја преврата, која се против постојећег бори; и да ли у Риму Французи, у Флоренцу Аустријанци, у Угарској Руси, у Дрезди Пруси интервенирали, то је свеједно, будући је то свуда само партаја поредка, која се преврату противи. Што је у Дебрецину цар збачен, дом аустријскиј прогнан и република проглашена, то је само прво дејство крваве трагедије, која се сада у Европи представља. Метежници су ова закључења произвели, да немогућним учине помирење маџарскога племена са царем, и Угарску одрже ратним позориштем. Па сад се не треба већ обмани предавати, да ће се игде у Европи моћи мир повратити договором и концесијама. Ми смо у борби за живот или смрт. Или ће сви престоли у Европи пасти, и свака се свеза поредка раскинути, или се партаја преврата мора уништити. Избор је између преврата и црвене републике на једној страни, реда и монархије на другој.'
Министар Штадијон молио је цара, да га сасвим одпусти из службе. Цар му је одговорио, да не може ту жељу испунити, но да му даје допуст на неизвестно време, док опет не оздрави. Привремено одправљаће послове министар Бах, а овога мин. Тинфезд.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2240 on: March 23, 2020, 10:54:58 am »

Морава.
У Холомуцу, 9. Маја. цар је из Беча 7. Маја изненада у подне овамо дошао, а сутрадан одма после подне вратио се натраг у Беч. (Одавде је опет отишао у Варшаву. У.) Из Атине јављају, да је некиј богати Грк, Теодор Димитрије Дебелиј, кои је јошт у првом покрету грчком против Турака силне новце за домовину жртвовао, у Петрограду у 92 години живота свога умро. Тај старац честниј оставио је у тестаменту сво имање своје народу грчком. Имање његово износи на 900.000 рубаља руски, т. ј. 3.600.000 франака француски у готовом новцу. Наручио је да се његова добра продаду, и да се новци руској влади даду под интерес за 4% и то на 60 година; по свршетку овог рока дужна је руска влада предати новце на руковање грчкоме правителству за народне потребе, и на устројење једне академије, која ће његово име носити. О кад би и ми Срби каквога оваквог племенитодушног родољубца у средини својој имали. Слава, не само ономе, кои жртвује, него и народу, кои такове родољубиве синове има.
Из Цариграда пишу, да се тамо Турци јако за рат спремају. Само у Влашку јошт ће 38.000 војске ући, осим оне, која се тамо налази. Диван је наумио у Влашкој војску своју на 65.000 подићи, јер Руси са 66.000 прелазе из Влашке у Ердељ. Кажу, да је тамо првиј секретар Фуад-Ефендије, по имену Рустан-Беј са једним руским кавалеријским официром дуелирао и ранио га јако, због чега је у Цариград на одговор позван. Он је потурчениј римокатолик и талијанскиј гроф. Омер-паша отишао је у малу Валахију, да војску располаже. Ђенерал Грабе имао је доста посла са двором турским и на последку јавио је, да он свакако на ултиматум двора свога одговор мора добити, у противном случају за 24 сата мораће Цариград оставити. На то је порта дала за одговор, да припознаје право, по коме Русија заједно с војском турском Молдаво-Влашку посетити може.
Чивути једнако прекупују жито и осталу рану, и сиромашнији народ хоће да поскапље од глади, и зато су већ једног убили. Влада је већ шпекулирање ово забранила. Чивути се свакојако труде, да од руски војника сребрне рубље за папирне банкноте измаме, ал' ијм некако не иде за руком, јер иј власт и у томе гони, и већ је многе позатварала. Доведен је један свештеник из Кракове, кои је на годишње робовање у овдашњем граду осуђен, незна се због чега. На холомуцку сиротињу већ се неколико хиљада фр. ср. скупило, а шта ли се за нашу србску сиротињу ради?
Код Середа на десној страни Вага под шанцевима од Леополдштата, предузеће се ови дана једна решителна битка, и ту ће се видити, да ли ће Маџари или наши офензиву обдржати. Рускиј корпус под ђен. Понијатином и Ридигером сутра или прек-сутра прећи ће из моравског Храдиша у внутрености Маџарске. Чује се, да ће кроз Моравску јошт 40.000 Руса са 120 топова у маџарску прећи. Рускиј ђен. Сас ухватио је два шпијона, кои су по Галицији мутили, и предаће иј на суд окружју вадовицком.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2241 on: March 24, 2020, 10:03:10 am »

Русија.
'Журнал д. Ст. Петр.' од 11. Маја следујуће пише о царском манифесту, кои смо ми у прошастом листу саобштили:
'Саобштавамо данас превод новога манифеста, кои је цар, поводом улазка наше војске у Галицију, на своје народе издао. Начело и узроци ове важне мере тако су јасно изложени, да није од потребе овде иј даље развијати. Она се ослања на два главна ослонца, на моралној дужности, коју нам налаже очито захтевање кабинета, с коим су обвезаности и уговори старе алианције скопчани, и на положителном праву, које у нужди налазимо, при овој прилици за нашу собствену обрану старати се.
Свакоме, кои би себи труда дао поглед један бацити на целост нашега географичнога положења и на стање житељства, које земљу дуж Карпата и Дунава обитава, биће као сунце јасно, да се аустријска монархија на овој страни за један тренутак у своим притрјажанијама и у својој политичној  цели ослободити не може а да отуда не изиђе озбиљно нарушење растројство наши суседни одношења и наши суштествени интереса. Ове је интересе маџарска буна јошт при своме појаву на коцку метнула. Али истом не давно ова је буна, пошто су се обстојателства сакупила, која из нужде произтичу, у коима се Аустрија случајно налазаше, да је имала на више места у једно време за чување своје области старати се, напрасно тако страшно развила, да о њеном качеству и распрострањењу ми се варати немамо. Од обала Тисе, на које је буна ограничена била, брзо се распрострла на брегове Дунава. Горња Угарска и сав Ердељ данас је у њеној власти.
Са огњиштем своје делатности у истој соразмерности развио се круг њенога револуционарног уплива. Покрет није сад чисто маџарскиј, он је на полак пољски постао. Он служи далеко већма распрострањеној, далеко већма самољубној инсурекцији за основ, која би све земље некадашње Пољске узбунила, и нама незгоде и невоље од год. 1831. поновила. Овај нов дух показао се од онога дана, кад је маџарскиј стан постао скупилиштем остатака пољске емиграције, ониј солдатиј анархије, кои се налазе у свима земљама, у служби свију бунтовника, у глубини свију сузаклетија, која за цељ имају основна начела друштва оборити, да би се на њиово место поставили крвави сни скаредне демагогије.
Преко двадесет хиљада особа, која у ову категорију спадају, служе сад под заставама маџарске војске. Они ту састављају читаве полкове, уређене корпусе. Њини поглавари а именито Бем и Дембинскиј – они су, кои нарочито планове праве и војене операције руководе. Њиови умишљају противу нас нису никаква тајна; они иј јавно показују. Они хоће позориште буне да преместе у Галицију а отуда и у наше пољске провинције.
Њина коварства нашла су већ у Галицији и Кракови одзива. Из Ердеља, почем незадовољне Молдоване и Влахе подстрекавају, гледају трудове наше ослабити, коима ми у сугласију са Турском настојавамо мир у књажествима одржати. Једном речи они обдржавају непрестано стање раздражености на пространој линији наши граница. Овако врење није могло дуже трајати, а да се и наше  положење не баци у погибељ.
Без сумње јест да се сажаљева, што Русија није остати могла у пасивном положењу, које је предузела у почетку европске кризе. Даће јој се сведоџба да она већ дуже од године дана није никакву вољу показала, да се пренагљено баци у борбу обои начела, моралног поредка и анархије, која једнако дере крило европски породица. Док је друштвена бура у даљини беснила, остала је Русија наочиглед агитације света мирна, непокретна. Она је гледала, кад се рат распалио, како заведенија падаху, како се начини правителства промењиваху, а није излазила из неутралности, коју је сама себи наметнула. Али час где ће се дејствовати морати, није од предвиђености царскога правителства био искључен, и кад најпосле против своје воље своју исчекивајућу рану оставља, ништа мање опет остаје зато верна своим пређашњим изјављењима. Заиста, кад је у манифесту од 14. Марта пр. г. обзнанила, да ће се савестно свакога умешања у унутрашње послове страни земаља чувати, и свакој земљи слободу оставити, да своје унутрашње уставе, како за добро нађу, преиначе, ништа мање напред је брижљиво подпуну слободу делања задржала за случај, ако би дејство револуција у иностранству њену собствену сигурност у погибељ доводило, и кад би трактатима на њеној граници установљено територијално равновесије до тога дошло, да  се на њену штету наруши или преиначи. Да пак нашој сигурности тим, што у Угарској бива или што се тамо приуготовљава, погибељ грози, јасно се види из умишљаја и трудова инсургента, које они сами исповедају; и свакиј удар, кои би овде револуционарно правителство, ако ће бити и само за које време, против целокупности и јединства аустријске монархије причинити могло, било би скупа нападање на притјажање, које њ. величество, сугласно духу трактата, за европско равновесије као и за покој свои собствени држава нужним налази.
И тако царско правителство признало је за необходну потребу, опрети се случајности, коју је предвидило, а садашње положење на жалост толико носи у себи зала, да неби пробитачно било пустити, да семе исти сазре. Почем иј Русија предупређава, почем помоћи, коју своме сајузнику даје, угасити пожар ускорава, кои грози да ће се од Дунава до Висле распрострти, а све на овом далеком простору разсуте народности и онако у врењу обдржава, не само извршава неприкословно право, које јој подаје интерес собственог одржања, него мисли да ће радити и у интересу свију сила, које доиста мир љубе, и к одржавању покоја држава, као и к одржању равновесија у Европи допринети.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2242 on: March 24, 2020, 10:04:41 am »

Домаћи гласоноша.
У Текији, 9. Маја. Аустријско-царска војска предала је стару Оршаву Маџарима без пушке, и повукла се у Влашку, у окружну варош Чернец, а топове и осталу муницију изасла је у Калафат спрам Видина. Турско регуларно воинство креће се из Влашке и дошло је до аустријске границе. Број истог воинства износи на 8.000. На нашој страни Милановац, Текија, Фетислам и остала у подунављу села пуна су бегунаца из оне стране. Бем је у старој Оршави, и нуди бегунце на повратак. Маџарски официри дошли су на Адакале и молили, да с њима Турци у сношеније ступе, и да слободно на скели по пређешњем начину долазе. Говоре, да ће и Бем доћи да подејствује, да се рана, у колико је могуће, у Оршаву односи, и да ће се добро плаћати. Сераскер турске војске у Влашкој изразио се, да Пухнер на свакиј начин из Влашке одлази, јер вели: да рана, која је у Влашкој, тек ће само за њиово и руско воинство довољна бити. Шта у овоме сакривено лежи, Бог би знао. Све људство на ову страну пребегше јединствено на Русију изгледа. Рана је поскупила и на овој страни јако. Но усеви су посве добри, и богату жетву обричу.

Приповеда нам један житељ београдскиј, кои је делом своим у Новиј Сад путовао, од времена како су Маџари у Банат и Бачку ушли, да је врло лепо од власти ондашње примљен био. Тако, вели, кад је у логор ђен. Перцела код Жабља дошао, да га је врло честито дочекао и поздравио, и будући је ноћ била, а село од логора подалеко, тако га је угостио да је при њему вечерао, рекавши: ви сте путници, а село се одавде разселило тако овде при нами останите ноћити, па одавде можете ако хоћете по целој Маџарској путовати, које и буде. Сутрадан зором крене се ђен. Перцел с војском к Тителу, а путници к Новом Саду, куда су свуда мирно путовали.
Ово је све лепо и красно, и ми верујемо да Маџари са појединим путницима, а особито трговцима па јошт странима тако поступају, но то само није довољно да нас о њиовим внутреним искреним побуђењима прама нами увери. Та они јошт од почетка па до сада све једнако устанак Срба за слободу и равенство - које они јединствено за себе задржати желе - за незаконит, неправедан и разбојничкиј називају. Је ли дакле могуће, да ијм је и намера њиова исто тако чиста као и речи? Неће ли паметан човек посумњати, да они то тако чине само за време, док простиј свет себи не примаме, па онда ајд' с њиме у рекруте, да ијм за њиову ствар као робље противу рођене браће свое служи? Тако је управо. Није забадава паметна лија, кад кокошке на мир позивље, да ијм лакше главе дође. Да они сасвим искрено мисле, неби онострану браћу нашу јошт и данас рацком фајтом и разбојницима називали. Чест и поштење сваком добром поступку њиовом, али то би заиста лудо било од поједини примера на обште одобрење и признање праведне ствари закључавати. Народ је наш за ту исту цељ, коју они јошт и данас осуђују, већ толику своју крв пролио; може ли дакле он сада тако лако поверити се онима, кои га и у мирно доба као равноправне грађане поред себе трпити нису могли? Ми видимо на очиглед како са Власима поступају, и отуда лако можемо закључити, шта би са нама било, кад би се на мнимо великодушије њиово полакомили. А што они путнике и поједине Србље тако лепо предусретају, томе се не треба чудити. То се вук за време у овчију кожу увлачи.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2243 on: March 25, 2020, 09:16:30 am »

Србске Новине, бр. 45. oд 19. Maја 1849.

Наше усколебано време има у себи много противности између речи и дела, идее и дејствителности. Слово и дух, као што јеванђелско уподобљење изражава, у великој су међусобној борби.
Започнимо од вечнога града велелепнога Рима. Овде покреће тако речениј наместник Христа и небо и земљу, да дође до земнога престола. Његов предшественик Христос, у науци и делу пријатељ народа, удаљавао се свагда од обожавајућег га народа, да избегне достојанство краљевско: његова светост папа под шумом рата наваљује, да земну владу извојује.
Па ко помаже светом оцу за ову цељ? Републиканско правителство, које би по своме пореклу и начелу имало бити поричућиј противник сваком самовладију.
Погледајмо на Немачку. Сва се спрема на крвави грађански рат, да би удејствовано било јединство немачког отечества. Правителства распуштају народне скупштине, органе народне воље, да би токорсе одговорила вољи народа, и размишљају о избору народни представника, а да тобоже вољу већине за себе осигурају.
У многим је главним градовима Европе уведено ратно стање, дакле право јачега, некиј начин природнога стања, да би се закон и поредак одржао.
Заиста, ово је време правиј сарказмус на племенитост у човеку. Али ми се надамо: зашто слово убија а само дух оживљава.

Са угарског боишта мало се што чује у ово најновије доба. Сраженија, која су се почесто догађала, нису никако к решењу привела. Из неки писама, која пожунске новине донеше из Трнаве и Середа, види се, да се Маџари на оној страни Вага скупљају и њиови покрети чини се да су к северу управљени. Да ли они намеравају у Пољску напасти или ће силну руску спомоћну војску да чекају, неможе се за сада разазнати. Почем бечки листови сада никакова известија с боишта доносити несмеду, надам се скоро штогод решително из званични известија разумети. У Италији је угодна срећа оружју аустријскоме; али не тако Французима, кои се једити морају, што је слава тако речене прве и најбоље војске на свету од неки, као што кажу, Римљана помрачена. Тим жалостније гласе вести из Немачке. Баденска је у подпуној буни; Струве и Влинд, јошт пре неколико дана осуђени заробљеници, стоје на кормилу импровизиранога правителства. Напротив упливом виртенбержке војске која је напрасно умарширала, одржаше се до сада законе власти на југу, у Фрајбургу. У рајнскиј Пфалц долазе непрестано немачки републиканци. Географично положење ове земље (као што је познато граничи се са Француском) показује се на свакиј начин погибелно као заштитна и почетна точка револуције народнога покрета. Већ је, као што се говори, 60 топова из Француске набављено. У провинцији рајнској Пруске ври страшно. Док је Диселдор покорен, опирао се Елберфелд барикадама, али и он је већ од краљевске војске заузет. – Према свему томе краљ прускиј закључио је, свом својом војеном силом ударити; позив, кои је он на војску издао, неда о тој намери ни мало сумњати. Строгиј Бог рата судиће. Али и Русија ступа на позориште спремна. Шта ће из овога произићи, човеческиј разум напред прорећи неможе. На свакиј начин знаменити нам догађаи предстоје. Да нам је Бог у помоћи!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2244 on: March 26, 2020, 10:00:11 am »

Родољубије родољубаца.

Ове речи обкључују велику светињу. Ко свој род, свој народ не љуби, тај и себе љубити не може; тај је биље у туђој земљи, суштество страно и уједињено, које никаква задовољства нема. Но у садашње време разлива се ово поњатије сасвим различно; једни полажу родољубије у томе, да се народ сачува, да што мање штете трпи, да число његово расте и умножава се; други мисле, да народ треба да дође до своје цели, а колике ће жртве бити, с каквом ћемо штетом до тога доћи, то у рачун не узимају.
У првиј ред долазе људи умерени, или чуствителни и меки; у другиј ватрени, ревњиви и претерани, кои се слабо обзиру на појединости, но цело пред очима имају. Први не могу никада далеко отићи, код други зависи ствар од среће: или ће њиов предузетак имати сјајног успеха, или ће горе бити него пређе што је било. Код први има разлога и сувише, код последњи мало, често ни мало. Зато је онај покрет врло срећан, где се и једне и друге врсте људи слажу, и мненија своја саобштавају и саједињавају. Но ми се не можемо тиме похвалити.
Одма с почетка преотела је младеж мах; свако друго, противно своме мненије држала је за грех, и није се устручавала сваког оног, кои би се са блажијим саветима појавио, прогласити за маџарона. Маџарон, ово је име сковано од они, кои нам пробише уши, певајући: ајде браћo у име Бога, три смо на једнога. А кад дође време делања, нема ни једнога. Ја мислим, маџарон је онај, кои Маџарима помаже, кои с њима војује, или ијм вештествену услугу чини; као што је и онај родољубац, кои се стара за обште свога народа добро, а не за своју кесу. Но себичност и приватна корист појављује се и у најсветијим стварма. Злоба, пакост, приватна мрзост узима на себе наличје родољубија, да може страстима своима по вољи правац дати. Ко је таковог родољубца кадгод увредио, његове пороке изобличио, тога он проглашава за маџарона, тешко њему; јер простота, слушајући како се он размеће и за народност пренемаже, не сумња, да његове речи нису истините. Ко жели обогатити се, а сбог лењости или разкошног живота до сада није могао, тај све оне, кои би му на пут стати могли, издаје за маџароне, па је сигуран. А како је могућно, да такови имају толику важност у народу, томе се нетреба чудити; јер поштени и разумни говориће, колико се говорити даје, али кад светина повиче, а они се и натраг тргну; напротив неваљали људи немају образа, сто редиј отерај иј, они ће опет доћи, све ће употребити, никакво ијм средство није теготно, да цељ своју постигну. Од туда смо видили, да су мнoги, иначе пороком жигосани, имали у рукама народна званија, у коима како су поступали, свет зна, и Бог види. Но у обштем метежу и без тога неможе бити, само нам је жао, што је то изјатије у повећој количини било, што се није од власти предупредило, кад су њиови поступци јавни постали, и што су такови свето оно име родољубци по превасходству себи придали, и друге гонити старали се.
Било је људиј, кои су по нужди Маџарима похлебствовали, да (…) зато јошт нису осуђења достојни, као ни они, кои су код куће своје остали, и гледе да добра своја спасу; нити је лепо од нас за ове казати, да симпатије код Маџара имају, и зато су остали. Како, зар смо ми већи родољубци, што се по Београду шетамо, и у дангуби проводећи време разбирамо: кад ће Руси дoћи, него они, кои су код куће остали, и живот свој на коцку метнувши гледе да сачувају и своја и наша добра? Побећи, кад је невоља, и уклонити се опасности није никаква хвала, и зато су они родољубци највећег осуђења достојни, кои дејствујући у лањском покрету увек су на уму имали и говорили: ја ћу побећи. Мој господине, свакиј не може избећи. Има сиротиње, има људиј слаби и болестни, па шта ће бити с њима? Нама је дужност при делању нашем и на њи позор имати, а не о својој само безбедности увереним бити. Покрети ови јесу покрети народни, један или неколико њи ће побећи, но могу непријатеље раздражити, да хиљадама други страдају. Зато би желио да и новине наше не огорчавају без нужде непријатеље, у рукама своима толику браћу нашу имајуће. Пискарање и пецкање не помаже ништа, а може шкодити. Неће ли они чланци о проданом крову србске цркве моћи Новосађанима нашима шкодити, у толико више, што се сада зна, да је та вест неоснована? Али велимо: без жртве не може бити; то је наопако родољубије било од мене, кои сам сад у безопасности, ићи на то, да жртве без нужде буде. Та једна душа, која би сбог моје нерасудности пала, могла би ме мучити до гроба, а камо ли да с намером изложим толике људе опасности. Ево, како свака ствар предпоставља обозрителност, и како најлепша воља може шкодити, ако се у чему год претера. Бар ми, кои смо се учили, имајмо правила разума пред очима; боље се ствар даје решетати при писању, него при делању.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2245 on: March 26, 2020, 10:28:09 am »

Београд, 19. Маја. Ц. кр. аустријскиј конзулат обраћајући се правителству србском јавља, како би, поводом прекинути због ратовања са Угарском сношенија, аустријском правителству врло пожелателно било, да наши марвени трговци говеда за клање у знаменитијим чопорима на ону страну прегоне, а имено у Беч терају. Како би се трговцима нашим све на руку чинило, да неби никакве штете, но напротив ползу само отуда имали, како је на овај конац мађистрат бечкиј опуномоћен, у случају ако би трговци наши теретним уловијама бечки касапа изложени били, заштиту и начина ијм дати, да они могу говеда своја сами, с једном крајцаром ниже, него што је опредељена такса, крчмити. И на последку умољава србско правителство, да би оно позив овај марвеним трговцима нашим обнародовало.

Одбор за подпомагање одбегше сиротиње постојећиј оправио је не давно писмо на све обштине отечества нашега, где ове позива, да сваке од своје стране штогод принесе на помоћ пострадавши сународника свои. Као што смо извештени, многе су се обштине овом човекољубивом позиву одазивале, а и сама варош наша благородне жртве приноси. Милостиње се потребнима свакиј дан у Читалишту деле, а иначе ијм се и од самог управителства местног у свему на руку иде, како ијм се горка судбина неби јошт горчом учинила. Тако и треба. Несрећне браћа нека искусе, да нису код туђина, но да су код браће, кои судбину њиову са участијем деле!
Прилози на помоћ добегше сиротиње србске из војводства:
Кумануди и Здравковић 3.000 ока брашна, Петар Алексијевић 1# цес., Настас Николић 500 ока пасуља, 40 ока сапуна, и 24 гроша, Григорије И. Караоглановић 24 гр., Јован Милић, В. Јоковић 8 гр., Милош Ћурчић 60 гр., Ђорђе Радовановић 12 гр., Ђорђе Петковић 2 гр., Јован Спасић 4 гр., Антон Шајбер 48 гр., Мата Јелачић 12 гр., Франц А. Лек 4 гр., Никола Патраћ 24 гр., Јаков Стојановић 12 гр., Никола Поповић 4 гр., Франц Венк 24 гр., Ђорђе Павловић 12 гр., Павле Павловоћ 2 гр., Н. Н. 2 гр., Н. Н. 2 гр., Марко Поповић 60 гр.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2246 on: March 27, 2020, 09:42:32 am »

Војводство Србско.

У Бачкој, 10. Маја. Јављам вам, да је бедно стање овде живећи Србаља, кои повероваше речима Маџара, да ће равноправност, јединство и слогу у једној мери уживати сви житељи угарске земље. Али на велику жалост нашу, сада тек увидисмо грдну намеру њиову. Цркве нам оскрвнише, богослуженија укратише, олтаре разорише, најдрагоценије добро нам уништожише. Што смо нејсветије имали, једини остатак утехе наше, и то нам одузеше. Те историје нема, која би доказати могла подобно овому, што смо ми доживили; раздор између нас учинише, фамилије наше разселише, добра нам разорише, имања наша поотимаше и нас просјаке учинише: хоће ли ово јошт за дуго бити, то Бог јединиј зна.
Жалост је на све стране погледати, колико су штете Маџари починили. Бачка, која се земноме рају уподобити могла, ова колевка, која је изнијала најхрабрије јунаке двору аустријскоме, сад ништа друго није него права пустиња. У прах и пепео преобраћени су домови њени, поља и ливаде све су затрвене, сва природа у црно је замотана, птице по  њојзи гласа свога непуштају! Кад човек свој поглед простре по равној Бачкој, онда тек увидити може на далеко извикану равноправност маџарску. Видићемо на шта ће ијм испасти. Толика безаконија показују нам грешне намере њиове, и заиста они ће морати, и то скорим, за те неправде крваво плаћати. Ко ијм је садруг њиов? Чивути. Дакле са Чивутима мисле они царство и слободу себи извојевати! - Али не чудимо се толико ни Маџарима ни Чивутима, но кад погледам на ове Швабе – та гори су хиљаду пута него сви душмани наши скупа. Ни један народ азијатски толике нам пакости учинио није. Смеју се злобно несрећи нашој, а невиде кукавице, да и њи иста судбина постићи може. Ал' кога Бог хоће да казни, најпре му памет одузме.

У Земуну, 16. Маја. Јуче у ½ 2 сата после подне дође нам изненада светлиј бан Јелачић овамо. Њега прате најмлађи брат његов, и ађутант, мајор Гаја Родић, Србин рођен у Вргином Мосту прве банске регименте. Одма после десет минута дође бан, спровођен од ђен. Мајерхофера, код кога је у овдашњем зданију војене команде одсео, к старом своме пријатељу, седом патријарху Јосифу на ручак. Дочек, састанак, пољубци и грљење ови пријатеља, мене је тронуло. Видићемо следство овог састанка, јер он је у сваком призренију од велике важнсти.
Бан је здрав. Њега војено-ратне тегобе нису ни мало остариле, шта више, ја га налазим много млађа и боља, него прошле године у Карловци, где сам га последњиј пут 9. Августа нашега видио. Онда сам га с једном младом госпођом с прозора гледао, када су граничари, хусари и грађанска стража испред њега пролазили. Имао је на себи маџарску ђенералску униформу и чако са зеленом перјаницом. Млада госпа како га угледа, одма оде с прозора говорећи: 'Какав је то ђенерал, кои носи одело маџарско и кити главу своју маџарским перјем? То није славенскиј бан, син наше Славије!' – Ово ме је тако огорчило било, да сам се са младом лепотицом готово свадио био, али она оста постојана при њеном мишљењу. – Нема је сада овде, да види истог бана, кои без зелене перјанице к србском патријарху дође, но истина у оном истом маџарском оделу и клобуку. – Уверен сам, да би се опет са мном инатила, што наш бан маџарско одело носи и онакову родољубкињу не би ништа задовољити могло, него кад би бана у народном оделу видила. Она би ваљда онда то уверење имала, да под народним оделом може чисто срце за народ куцати. Ја пак, кои бана Јелачића као полковника јошт из Жировца, Облаја и са суве међе познајем, и кои сам с њиме, при освећењу њему од официра прве банске регименте у Жупићу подигнутог споменика, изближе познао у једном тренутку, кад су политика и дипломација далеко бежале из средине наше, велим, да под маџарско-ђенералском униформом и клобуком и сјајним звездама, које прси банове красе, чисто и искрено срце за србскиј род куцати може, и зато и ја пристајем уз ону множину народа, кои га поздравља овако: 'Живио бан, слава!' – Он се синоћ опет натраг у Руму повратио.
Из Панчева долазе гласови, да се у тамошњој околини јако умножава маџарска војска. Са бојног поља у војводству нема ништа ново.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2247 on: March 28, 2020, 08:44:37 am »

Хрватска и Славонија.

'Славенскиј Југ' тужи се, што се бан као диктатор подписује, и што је дешператан штампарскиј закон света видио. И други загребачки листови на то се јако жесте – осим несретне Аграмерке, којој је све по вољи, само нека је њена торба пуна.

Из Краине славонске, 14. Маја. Што се од неколико недеља овде поговарало о неком сплеткама, које неки високи чиновници у хрватској краини употребљавају да народ изјави, да је са своим стањем задовољан, и да никакве побољшавајуће политичне промене не захтева; то нам ево јуче из суседне бановине добивени писмени гласови потврђују. Извод једног писма отуда од 9. Маја овако гласи: 'Ноћас стиже овамо заповест, да све старешине, подчасници и господари имају ђенерала грофа Д……… у 12 сатиј око подне у Меченћани дочекати, да се он пре, него што отиде к војсци св. бана, са народом о гдекоим стварма посаветује; а кад тамо, а оно гр. Д. поче говорити сакупљеном народу, да су лањскога сабора, у Загребу држанога, неки адвокати и писари закључили: 1-во да се граница провинцијалу подвргне, 2-го да ће доћи чета гладни судаца и вицишпана, кои ће народ гулити и глобити. Из ова два побуђења запита неприправниј, недужниј, и о ствари не извешћениј народ: да ли он жели под провинцијал подпасти, или под досадашњом војничком власти остати? Невештиј народ, верујући речима ђенерала, шта је друго могао одговорити него да ће под досадашњом војничком управом остати! На то извуче речениј гр. Д. из џепа једну дугачку листину, те прочита неку тобоже србски написану, но тако замршену прошњу на св. бана, као да народ не може примити решеније лањскога сабора, које су тобож само неки писари и адвокати начинили, а 76 краински депутираца ни споменуо није, да противу тога свечено протестира, и да неће никада више своје депутитце на сабор слати. Народ сиромашниј, неприправан на овакове ствари, подписа прошњу ову, а гр. Д. брже боље похита преко Јабуковца у 1-ву бановачку регименту, да и тамо покуша, не би ли што више подписа скупио. Но чим народ за ову превару дозна, стаде га јаук и кукање, те на врат на нос закључи, да оправи другу протестацију св. бану противу поступка гр. Д. и то посредством обстојећи депутација домаћега сабора, кои су јако у чести код народа, а ова ијм је сад тим злоковарним поступком ђенерала јако компримитирана.'
Тако нам пишу. Ми чисто не можемо веровати овоме безбожном поступку, јер се тиме целиј по истоме бану сазваниј сабор наш вређа. Колико су пак неистините од гр. Д. наведене точке, не треба обширно да разлажем, будући је познато, како стои, јер је на сабору лане чрез саме граничарске депутације закључено: 1) да ће краина граничарску војску обдржавати: 2) да војском у служби војнички часници и поглавари управљају; 3) да домаће управителство сваке регименте буде под начелством обрштара од пет региментски саветника одправљано, а код кумпанија под начелством капетана од једног оправника.
Ако ово није ни мало боље него што је до сада било, опет ту не има у провинцијалу, ни судцима, ни вицишпанима ни трага ни гласа. Видите сад докле смо дотерали, и како жалостно стоимо!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2248 on: March 28, 2020, 08:54:41 am »

Влашка и Молдавија. По најновијим поузданим известијама из Букурешта, данас, 19-га Маја, креће се одонуд ђенерал Лидерс са 64.000 војске руске за Ердељ. Ово већ никакве сумње не подлежи. На место ове војске, што из Влашке полази, доћи ће друга из Молдавије, а амо опет друга из Русије. Ђен. Лидерс до сада је стајао непосредствено под налозима војеног министра рускога, а сада подпада под кнеза Паскијевића, главнокомандујућега, над спомагателном руском војском у Аустрији.


Угарска. Већ скоро никакве сумње нема, да ће барон Јожика наименован бити грађанским гувернером Угарске. О томе 'Преса' овако се изражава: 'Неповерење према намерама правителства у пословима угарским овом приликом ће се знаменито подићи. Право или неправо било, барон Јожика осуђује се, да је искључително маџарске политике; сумња је, да ли ће поред онога, што је пре радио у своме јавном и приватном животу, кадар бити, у свима случајевима стање целокупне државе у очима држати. Окривљује ли се неправедно б. Јожика због једнострани намера, то му неће прилика никада изостати, да се о противном увери. У овом пак тренутку ради се о томе, да би се код немаџарски народа Угарске поверење одржало, коим се јединствено угарска замешателства расправити могу.'
Војене операције започеле су већ. Једна страна острова Шита сасвим је чиста од Маџара; но зато иј тим више има у северо-западним угарским жупанијама. Тамо ће се ваљда решити судбина овога рата. Једно јако одељење Руса иде из Галиције преко Јорданова у Ораву, те ће се по свој прилици сдружити са Бенедековом војском, која стои код Тренчина. К овој војсци долази једнако помоћ из Моравске.Чак до Тренчина горе послане су справе за мостове, да би тако царска војска на шест места могла Ваг прећи. Осим тога код Градишта стоје Руси у резерви. - Корпус словачки добровољаца уређује се у Скалици под капетаном Левартовским. Власт мисли истиј корпус насилним мерама умножити, и одсада ће се звати 'словачка народна војска.' - Хурбан се у Скалици очекује. До сада је лежао у Бечу болестан.
Телеки Ласло, поднео је 12. Маја министру спољашњи послова Француске једно писмо, које овако гласи: 'Господине министре! Мени су на знање дошле ваше благородне речи, коима сте се у народној скупштини о интервенцији руској у Маџарској изразили. Ово ми дужност налаже, топлу благодарност изјавити вам. Удаљеност од позоришта збитија, није вас задржала, да не поклоните ваше вниманије обштем уважењу дела. Руска интервенција наишла је у нашој земљи на препону, и наићи ће код вас препоне, што је Маџарска и Европа морала од вас изискивати. Симпатија Француске за Маџарску није пренебрегнута… и зато вам хвала. У прошлом времену, моје отечество, пре него што се сајузило са домом хабсбуршким, добило је једног од најславнији свои краљева, првог и великог Лудвика Анжу, из фамилије француски краљева. Правителство француске републике настојаваће и данас, да се наша будућност осигура, предупређивањем страни средства против нас управљени. Кад би ова средства успех свој имала, то би опасност предстојала слободи, и миру, и цивилизацији Европе. Ви сте ово схватили, и ја вам зато благодарим… итд.  Гроф Владислав Телеки, посланик Маџарске.'

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #2249 on: March 28, 2020, 09:05:58 am »

Морава. 'Моравске Новине' пишу следујуће: 'Један ђен. рускиј сместиће се у Велеграду. Стариј Велеград, наше предграђе за реком Моравом, јест колевка руске вере, јест оно посвећено место, с кога су св. Ћирил и Метод без мала пре тисућу година навештавали св. еванђелије овдашњим Славенима, и учили оне обреде, кои се и данас у Русији обдржавају. Кад наша браћа Руси срећно сврше у Угарској свој задатак и кући се поврате, заиста ће лепом успоменом приповедати своим рођацима, да су видили и били у оном блаженом месту, у славном Велгороду, одкуд ијм је као сунце гранула и истекла њиова православна вера.'

У Холомуцу, 12. Маја. До сад су назови-учени Немци све једнако викали, да су Руси варвари, тирани, и Бог зна шта, а сад од неко доба почеше иј у небо дизати, а прости сељаци из околни села, где су руски војници пролазили, немогу довољно да иј нахвале. Тако су, кажу, побожни и добри, да се исказати неможе. Где су год по квартирима били, све што су добили, плаћали су одма поштено, газди су својевољно помагали у домаћим пословима, и децу ијм певајући на рукама носили. Увек су весели, као људи, кои чисту савест и поштено срце имају.
Кажу, да је рускиј ђенерал Сас над маџарском војском под Дембинском једну велику победу одржао и много топова задобио. Да Бог да, да је тако. Но то је известно, да ђен. Сас са ђен. Фоглом и Бенедиктом у комуникацији стои. Виндишгрецов најмлађиј син, као што смо сада чули, ухваћен је од Маџара у битки код Каполоне. – Онај пољскиј свештеник из Кракове, за кога сам пређе јавио, ево зашто је осуђен на годину дана робије: кад су Руси у Кракову ушли, позове он многе младе пољске официре једне пољско-руске регименте к себи на вечеру, и пошто иј је добро частио и шампањером напио, почне ијм нешто о политичним стварима говорити, и с највећом живости приповедао је о слободи пољској и славним јунацима њиовим, о Собијеском, Поњатовском, о Коћушку, Дембинском , и Бему, и најпосле стане иј наговарати, да би за отечество њиово најбоље било, да оставе царску службу, и пређу на Кошутову страну, и кад су му пољски официри рекли да то бити неможе, јербо народ пољскиј сасвим другчије мисли, а он ијм је на то одговорио, да и народ сав тако управо мисли, да у Кракови обстои одбор један, кои ради са знањем пољске пропаганде у Паризу и Лондону, и да ће иј у 9 сатиј у вече тамо одвести, ал' официри то чувши спопадну га одма и пошљу га окружноме суду. Ђенерал Сас рекао је, да га таки обесити треба, но војениј суд осудио га је на годишње робовање у нашем граду.
У Брну 'Моравске Новине' издале су позив на све Морављане, да притекну удаљеној, пострадавшој браћи својој Србима у помоћ. Већ су се прилични подарци скупили. Бог нека благослови братинску љубав њиову!
Logged
Pages:  1 ... 145 146 147 148 149 [150] 151 152 153 154 155 ... 182   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.031 seconds with 25 queries.