PALUBA
March 28, 2024, 04:28:23 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 [152] 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721886 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2265 on: April 03, 2020, 08:48:59 am »

Угарска. Немачким новинама 'Constitutionelles Blatt' следеће пишу из Беча: 'Паденије Будима, нерачунајући губитак у људству, топовима, пушкама и муницији различне сорте, за операцију царске војске није од велике важности. Но тим је већиј добитак за Маџаре. 30.000 људиј, кои су на цернирање употребљени били, сад се даље за друго употребити могу, и сада ће јако подкрепити оно одељење њиове војске, које је опредељено да заустави царску војску у Шиту и на ђурском путу. – По најновијим известјама, цела ова сила, осим оставшег малог гарнизона у будимским зидинама, отишла је к ади Шит. Они сад имају осигурана леђа, они су већ сломили онај мач, кои је над њиовом главном вароши претећи висио, и кои је био готов прописивати ијм условија, која би за гарантију куће пештанске имала, ако се неби одважили исту варош оставити. Осим тога добили су 120 топова, и много пушака, као што се гласа до 26.000 комада, и много ствариј за муницију и мундирање. Велден при својој ретарди није имао времена то све у сигурност поставити; но ни он сам онда јошт није мислио, да ће се од града тако јако одсећи. Надежда, да ће се Будим скоро избавити, и страх, да неби тако важна точка са толиким ратним материјалом Маџарима без обране упустила, били су повод, зашто је он, Велден, 4000 најбоље војске онда жртвовао. Од многи страна ово се војводи пребацује; официри овдашњег гарнизона, а нарочито граничара, нетаје своје незадовољство, што су толике честите јунаке на ово изгубљено место поставили. Доиста ово је било изгубљено место, после непрестаног ретерирања главне војске, после убиточне битке код Ача, која је најкрвавија, највећа и најнесрећнија била од свију други, поред свега тога, што су је овдашњи листови једва споменули. Од овог магновења гарнизон тај није се већ спасти могао, и што се толико дуго држао, чести његовог храброг команданта приписати се може. Он је умро 22. р. Маја после подне у наручијама Гергеја, кои га је братски неговао, и извршење његове последње воље на себе узео. Он је умро као јунак, ког су и сами наши официри обожавати и поштовати научили. Благодушју овог младог вође благодарити има свој живот већа част гарнизона. - Оно није истина, што су бечке новине доставиле, да су сви граничарски официри посечени.
Путници, кои су 23. Пешту оставили, целу ствар овако, као што следује, описују. Хрвати су се храбро борили, и свакиј обкоп хонвидци могли су тек с највећим жртвама задобити. Тек онда, кад су ови до оног места, где су батерије стајале, допрли, где су ијм Талијанци од пешака Чекопјери помогли, и свог обрштара Линке убили, молили су Хрвати за пардон, и викали 'живио'. Али беснило нападатеља није више границе познавало. Јошт за један сат су трајале поједине битке по улицама и у кућама, што се при надмоћју Маџара пре клањем назвати заслужује. Ту су многи официри живот свој изгубили. Усиловању дошавшег Гергеја и његовог ђенерал-штаба за руком је изишло, крвавим позоријама једанпут крај учинити; ред је одма био уведен, а људство гарнизонско предало се са свима официрима, кои су јошт у животу остали. Од њи једна част, а међу њима сви Талијанци и многи граничари, доставља се, да су својевољно у маџарску службу ступили, други су пак на сигурно место остављени.'
Даље јошт споменуте новине овај кратак допис саобштавају: 'Из поуздани извора извештени смо, да је у пределу тренчинском била крвава битка. Ф. м. л. Хајнау, сам је нападање управљао. С обе стране многи су мртви остали. Но је ли која стана тим ползовала, незна се. Руски ђенерали добили су од свога цара строгу заповест, да ништа не предузимају, док цела трупа на своје место не дође.'

Маџарске новине садрже следујуће известије из Дебрецина: '17-га Маја представљена су президенту два сардинска госта, кои истина немају никакво званично послање, али ће на свакиј начин сајужење нашега отечества са своим правителством произвести, и ово известити о стању наши послова. – Цвет се маџарске слободе развија, његови плодови зрију. Краљ сардинскиј Карло Алберто или боље рећи његов наследник дао је маџарском правителству на услугу срдинском краљевству принадлежећу флоту, да би Маџарска тиме лакше дошла до притјажанија приморја, које јој хабсбуршко племе одузима. Војена флота, од стране Сардинаца сасвим опремљена, предаће се маџарској команди. Trema Bisantia Oesterreich.
Руска војска све једнако у Угарску прелази, једна част дошла је већ до Тренчина. Друга је 28-га р. Маја заузела Трнаву, а једна опет у Кошицу ушла, но житељи је грозном ватром дочекаше: вруће уље на њу су сипали и т. д., на које се Руси из вароши извуку, па на ову ватру из топова проспу. Кажу, да је варош Кошица тако разрушена, да ни камен на камену остао није. - Гергеј се из Будима са једном части војске кренуо на Хрватску. - 'Преса' јавља, да је ђен. Велден оставио команду над царском војском, која ће бити предана ђен. Хајнау.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2266 on: April 04, 2020, 10:07:13 am »

Домаћи гласоноша. Чује се, да се је опет нешто холере, или боље рећи да се нека бoлест холери подобна по ц. к. аустријским провинцијама показала; а томе није се доиста ни мало чудити кад помислимо на беде и невоље, које они јадни људи тамо подносе. Многи од њи без простирача и без покривача оставши, трпе свакојаку оскудност а, душевно њино неспокојство и страх, јошт ијм већу муку прочињава. Ако кои и има за сада што му је најнуждније, опет га треба ипак сажаљевати, јер Бог светиј зна, да ли ће сутра већ лишен бити свега. У оваковом стању није чудо, ако се човек неуме чувати, да не једе или да не пије, што неби требало, или да некако не озебе, и тиме узрок да не положи прераној смрти; а што овакова смрт после подобни грешака следовати може од оне болести назови холере ни најмње не треба да се чудимо, где притом видимо, како је време до скора ладно било, а сад како су жарки дани наступили, а ноћи ипак остале ладне.
То све треба да послужи на поучење и нама, кои хвала Богу у нашем отечеству од овакови шкодљиви уплива на наше здравље не патимо, и кои смо се у доста прилика уверити могли, да наше правителство свако могуће олакшање своме народу чини. Нуждно је дакле и за нас, да се под онаковим обстојателствима побоље чувамо, да се уклањамо од свачега, што би нам шкодљиво бити могло, и да се опоменемо они савета, које смо читали прошле јесени у овом листу, сиреч: да се чувамо од назеба, да се чувамо од шкодљиви јела, нарочито незрела воћа, тако и од пића, да живимо по свему умерено, да какву болест, особито проливање не затаимо, но да тражимо у нашој болести, ма какова да је, одма и без одлагања, лека код каквог искусног лекара.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2267 on: April 04, 2020, 10:12:09 am »

Представљање србски повереника високом ц. аустријском министарству унутрашњи дела у Бечу.

Достојно почитајемо, на његово превасходитељство, србског г. патријарха, привременог управитеља србског војводства, Јосифа Рајачића, под 19. Фебруаром тек. год. 48/6 м. послато писмо високог министарства, у ком се њ. правасходителству благонаклоно саобштава: 'да правителство његовог величества намерава мужеве, поверења имајуће, од свију народности, које у краљевству Угарској обитавају, сазвати, да се помоћи њиовог искусног савета, о мерама договори, шта предходително, и до подпуног умирења земље наредити треба, и да устројење поједини частиј земље, као и целог краљевства Угарске на основу равноправности свију народностиј у зрело разсматрање узме, главне основе за ово да установи, и нужне к томе предуготовљавајуће послове да предузме,' и у коме се у једно његово превосходство умољава: 'да неколико мужева на ове договоре пошље, кои су о одношењама србске части земље точно извештени, и кои поверење његовог превасходителства, и србског народа имају, а у стању су правителству верно описати садашња обстојатељства и праве потребе земаљске,' као такови мужеви поверења к високом правителству послати, и од вис. министарства благонаклоно позвани, да му о садашњим одношењама и правим потребама србске части земље писмено изјаснење поднесемо, узимамо ми с високопочитањем подписани себи чест, како садашња одношења, тако и праве потребе србске части земље по нашем најбољем уверењу високом министарству верно представити.
Одношења земље су најнезгоднија, како у унутрашњости, тако и према спољашности. У унутрашњости је напрезање народа ради савладања противнародног, цепајућег се, угњетавајућег, превратног маџарског елемента већ највишиј степен достигло. Преко десет месеци у очајателној међу народној борби против несоразмерног много јачег непријатеља, коме су у духу уништавајућег превратног начела скоро сви не србски – нарочито пак немачки и други – елементи србске части земље из почетка дејствително, а и сад страдателно на руци били, налазећисе народ србскиј, принео је доброј ствари неизмерне жртве од имања и крви своје. Први, кои су против угњетатеља и бунтовника за одржање династије и целокупне државе, као и на обрану своје народности, на оружје устали, а ни од кога неимајући помоћи, шта више осим они горенаведени страни елемента и нападања из маџарски жупанија, јошт и од сами неверни ц. ђенерала и војске у градовима, кои су непријатељу са сваког рода оружјем и муницијом у изобилности служили, узнемиривани жртвовали су Срби своју собствену част земље свагда за војено позориште.
Пошто су из војене границе војводства на њи припадајућа два батаљона од сваке регименте послали у Италију, да се против једног непријатеља боре, постигли су како у војеној граници, тако и у њиовом провинцијалу нове батаљоне, да се боре са домаћим непријатељем, а често је и ландштурм позиван бивао, да продревшег у границе, много јачег непријатеља, кои је из почетка са једним Србима рат водити морао, задржати и одпор му дати могу. Само очевидац може себи преставити истиниту слику оне беде и невоље, која је војводство постигла, одкад се ово на Маџаре подигло. Запуштене њиве, у пепелу лежеће вароши и села, у црно замотане жене, старци и деца, што своје пред непријатељем погинувше мужеве, браћу, синове и родитеље оплакивајући, по пустим селима и пољама тумарају, и ратоборни, крвљу попрскани војници, кои су нечувеном ревности за ствар свог цара, целокупне монархије, и народности распаљени, по пољама и становима, - то су предмети, кои се у војводству очима гледаоца намећу. Ово је борба на живот и смрт за оне три светиње Срба, за династију, за целокупну монархију, и за народност, које Срби никада нису заборавили, но за које су се у свако време безпримерним пожртвовањем борили. Ова борба особито се тим обстојателством отежава, што и сама нека ц. надлежателства, која се у србском војводству находе, непријатељски против Срба поступају, и тим што Срби у сваког рода оружју и муницији оскудност трпе, које јошт и сад бива, и што се по својој веројатности приписати има главној команди армаде, - а то је обстојателство које народ као неповерење, па јошт и као искушење од стране споменуте клавне команде себи толкује. Владање и поступци гг. ф. м. л. Грабовског, Благојевића, Цана. Пирета, Рукавине према србском народу јесу превећ добро познати, него да би нуждно било такове овде обширно описивати. Није чудо, што се свакиј ц. командант, кои овим честитим јунацима оружје и муницију неће да даде, као непријатељ цара и народа људма чини.
Помоћи кнежевско-србске спомагателне војске, које правитељство овостраним Србима је и новцима даним и муницијом у помоћ похитало, изашло је Србима за руком, границе србског војводства око средине Јануара тек. год. од непријатеља очистити. Само су две точке у целом војводству остале од непријатеља неочишћене, то јест Варадин с Новим Садом на Дунаву, и Суботица на граници Бачке жупаније. Барањаска жупанија пак била је братском хрватско-славонском војском ослобођена. Војска се скупљала на граници, на Тиси, и на Моришу, чинила је кадкад преко границе нападања на Сегедин и на Стариј Арад, пошто је Новиј Арад од обсаде ослобођен, и чекала је да се код Сегедина саједини са њ. превосходитељством баном хрватским, као што је он сам то јавио. Кнежевско-србско правитељство мислило је да може своје војнике натраг кући позвати, кад је већ војводство од непријатеља очишћено. Патријарх се бадава и без успеха обраћао на главну команду армаде, да се пошље веће количество оружја, како би се житељи Баната и Бачке наоружати могли, и да се пошље муниције. Непријатељ, кои је доста времена добио, да се боље оправи, кад је видио да је спомагателна војска кнежевско-србска отишла, и кад је сазнао, да искано оружје није дошло, упадне од Сегедина у Банат, а од Суботице у Бачку. На првом месту буде, почем је не врло знатну штету починио, са своим губитком натраг узбијен; али на другом месту изишло му је због споменутог недостатка за руком, у Бачку продрети, посаду варадинску подкрепити и умножити, и против житеља Бачке правиј изтребљујућиј рат отворити. По најновијим известијама опет је кнежевско-србско правитељство храброг Книћанина у војводство у помоћ послало, и непријатељ је помоћи њиовом задржан.
(Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2268 on: April 04, 2020, 10:16:13 am »

(Продужење.)
Но што дух Срба поражава, то је закраћивање оружја и муниције, као и неуважавање њиово у октроираном уставу државном. У колико је највише потврђење обновљења достојанства србског војводе и патријарха у месецу Децембру прош. год. дух Срба подигло, у толико га је сад овај октроираниј устав поразио. – К томе се јошт духови у јавнима органима на рђавиј начин раздражују, као што је пре кратког времена 'Лојд' јасно потврђивао, да Срби овим октроираним уставом нису ништа добили; шта више Срби се доводе у очајање, да су без ползе против бунтовника устајали, јер је окртоираниј устав сасвим на ползу Маџара устројен, а Србима се у њему само подчињено и таково положење даје, у коме они неби били у стању, своју будућност противу могућни, садашњим подобни нападања бранити.
Али најнепријатније чуство пробудила је у србском народу у овом смотренију једна нота командирајућег ђенерала у Банату, барона Рукавине, послата г. патријарху дне 17. Марта тек. год. N0 303, где је изриком ово написано: 'Србском народу није у овом уставу никакво друго право осигурано, но само то, да може своја црквена и народна дела руковати; дакле да ту није собствено и самостално управитељство изречено, нарочито и по томе, што се војводство другој некој крунској земљи придружити има,' - као да се ту о неким правама и преимућствима ради, а не о равноправности народа, коју је његово величество у своме највише за србскиј народ под 15. Децембра прош. год. изданом манифесту изрекло, у коме се у једно србскоме народу даје највише јемство за установљење народног, унутрашњег управљања.
На подобниј начин неповољно је дирнула народ у истој ноти г. ф. м. л. Рукавине на г. патријарха садржавајућа се забрана, да се несмеду у торонталској жупанији чинити пописи за војску, да се не меша у правленије Баната, и захтевање, да г. патријарх сва она надлежателства, која је у Банату већ поставио, опет дигне, као и оно непријатељско поступање истог г. ф. м. л. и војеног савета темишварског противу србског правленија у Банату, где су у разним па и у самим србским селима и окружијама установљена народна надлежателства сбачена, а друга у старом маџарском духу намештена, гди су народни барјаци, покраи кои су се и у најопаснијем времену, кад су у целој монархији редки били, па кад и у самом Бечу нису се вили, поштовани царски барјаци свагда са пуним уважањем дичили, са торања зданија скидани, и ногама гажени били; где је србскиј народ по селима обезоружан, и од г. патријарха одвраћан био, и где су све ове наредбе од ц. улана извршиване, кои би се у то доба боље на Тиси и Моришу били могли употребити. – Овакиј поступак тако високо постављеног ц. надлежатељства, са изреченим потврђењем тим сдружен, да се то у следству виши упутствија чини, неможе никакво добро, него мора свакако најгоре на одушевљење и разположење народа дејствовати. Био је то начин поступања, кои је с одушевљеним и целисходним трудиовима Срба сасвим сметајући противустао, и кои је врло шкодљива следства имао.
Ово су унутрашња одношења, где г. патријарх, као привремениј управитељ војводства помоћу главног народног одбора и подчињени надлежателства, која су му, као и сви житељи, искрено привржени, правленије ове части земље руководи и поредак одржава; спољашња пак отношења нису мање рђава, јер се ту са непријатељем много јачим борити ваља, кои целој царској армади код Пеште отпор даје, и кои је цео Ердељ освоио.
Али код народа, као што је србскиј, кои је доказе своје верности, привржености,свог постојанства, своје разборитости, следствености, зрелости и сталности карактера, као и своје нравствене снаге у изобилности показао, тако, да против ови његови својства никакви клеветници ни подривачи јавну устати несмеду, кои је више пута већ, а опет пре неколико дана нуђена му условија мира од стране Маџара, у својој зрелој следствености свагда одбијао, у пркос свима оним увредама, које је у последње време претрпити морао, мораће се ова спољашња одношења много поболшати, како се праве потребе ове земље, кои подмирење једино само од највише милости њ. величества зависи, што пре испуне и подмире.
Праве потребе ове земље јесу следујуће:
1.) Да се, што је год пре могуће, пошље нуждно оружје, муниција и војска, на расположење стојећа, у војводство Србију.
2.) Да се потврде што пре закључења србске народне скупштине од 1/13 и 3/15 Маја прошле године.
3.) Да се у дело приведе од највише власти изречено начело равноправности свију народностиј и код србског народа у србској части земљи.
За прво молимо најпокорније, зато, да би се земљи овој што пре помогло, рат у споразумљењу са г. патријархом и г. командантом одељења војске ђенералом Тодоровићем успешно водити.
При другом подносимо нашу најтоплију благодарност, за највише издано поверење закључења наше народне скупштине од 1/13 и 3/15 маја прош. год., нарочито за возпостављење патријарха, као врховне црквене власти, и достојанства србског војводе, као и за скупа највише издано уверење о установљењу народног правленија; но молимо у свакој покорности, да се и остала закључења исте скупштине, а особито оно закључење које се земљишта војводства тиче, што пре такође потврди. Саставне части војводства Србије тамо су наведене: сремска жупанија са војеном границом, барањска жупанија, бачка жупанија са бечејским диштриктом и шајкашким батаљоном, и Банат са војеном граноцом и са кикиндским диштриктом.
У октроираном уставу наводи се војвоство у §.72. поименице, без икаквог определења у смотренију његовог земљишта; а у §.1. наведени су предели војене границе међу тамо избројаним крунским земљама.
Овде се види, да се војводство Србија одељено од војене границе разумева, и да је на провинцијал ограничено.
Но почем сремска жупанија са варадинском региментом, бачка жупанија са шајкашким батаљоном, торонталска жупанија са немачко-банатском, и темишварска жупанија са србско-банатском, а крашовска жупанија са романско-банатском региментом како у народословном тако и у земљеписном смотранију у непрекидној и неразделимој свези стоје тако, да би то и против основа равноправности народности делати значило, кад би се ова војена граница под једну, а онај провинцијал под дугу крунску земљу ставио, и кад би се један истиј народ, кои у овим тесно једно до другог лежећим, а често и измешано положеним селима живи, на његову неисказану жалост између себе поцепати и поделити хотео, што би сасвим разкомадању његовом подобно било: то се највише потврђење народног закључења: 'да су то јест варадинска, немачко-србска и романско-банатска регимента и шајкашкиј батаљон саставне части војводства Србије,' као и права и  необходима потреба ове земље показује.
(Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2269 on: April 05, 2020, 09:55:48 am »

(Продужење.)
За подкрепљење овог изреченија имамо чест следујућа навести:
а) Србскиј народ свагда је сматран као војничкиј народ, шта више он је у тежким турским војнама од цара Леополда I., славног спомена, као такови из свога отечества позван, да се против обштег непријатеља бори, и за то је дело с великим успехом употребљен био.
б) То је све један истиј и нераздељениј народ, коме цар све оно, што од Турака отме и освои, покретно и непокретно добро, као његову собственост даје и проглашује.
в) Из почетка није само то било земљиште војене границе, што се данас тако зове, него и цео Банат, сремска, бачка, и барањска, па и сама арадска и баначска жупанија преко Мориша биле су предел војене границе, кои је тек доцније при разним приликама у провинцијал преобраћен. Како непријатно упечатљење подобно дељење на србскиј народ чини, то посведочава оно обстојателство, да су Срби арадске и баначске жупаније волели у гомили у Русију изселити се, него од своје браће одцепити се дати. По томе је дакле како у провинцијалу, тако и у војеној граници један истиј србскиј народ, кои је изпрва сав војник или милитар био.
г) Цар Леополд I. даровао је србском народу право, себи војводу избирати. Њ. величество наш сад славно владајућиј цар потврдио је највише избор србског војводе дне 1-г Маја прош. год. учињениј. У првом случају принадлежао је војвода целом народу исто тако као и сад у овом другом, и сад при овом последњем избору његовом, кои се јошт к томе у војеној граници у Карловцима, догодио, највеће су участије имали Србљи из војене границе. Ако дакле споменутиј предел војене границе неби имао бити целокупна част војводства: то би се онда једној части Срба и то оној, која је изворна и чистија, противно смислу собствени речиј њиови царски величества, одузео војвода, које би уједно и неисказана увреда била за цео народ особито пак за житеље границе војене; из чега би се непредвидима следства родити могла.
д) Наименовање  'војвода' значи предводитеља војске. Кад би се војена граница од војводства оделила: онда би војвода остао предводитељ без војске.
е) Саједињење предела војене границе се провинцијалом војводства је непресечна жеља и захтевање србског народа, које је већ и високим царским резолуцијама обећавано. У садашњем покрету се, као што је познато, ова жеља у дело привела. Сад да се на ново предузме разумљење ово, то неби се могло никако без шкодљиви последица удејствовати.
ж) Србскиј народ је у садашњем покрету само саједињеним силама војене границе и провинцијала у стању био, маџарству отпор дати, и само у овом садашњем налази он јемство за своју будућност, ако опет у случај опасности дође.
з) Одцепљење војене границе од војводства била би казан за њу, које противслови оним заслугама, које су свагда белодано посведочавали граничари за високу династију, за целу монархију, и за њиову народност, и противсловило би оном признавању ови заслуга, које је више пута у високим манифестима изречено.
и) Кад би се предел војене границе прогласио за особиту крунску земљу, тим би се граничари ставили у противународно стање при извршивању свои права и дужности, јер би се они у смислу такове наредбе у дружтву са страним разнородним елементима, које се у ердељској граници налазе, договарати се и делати приморани били, од чега би се напротив при саједињењу ови њиови предела са војводством сачували, и они би у природној свези с најбољим успехом своим напредовали.
Што се остали частиј војводства тиче, поименице сремске, барањске, бачке, торонталске, темишварске и крашовске жупаније, почем су ово предели, у коима су Срби од почетка свагда дома били и обитавали, у коима су се особито после ослобођења њиовог од Турака, кад су сасвим пусти остали, по налогу правителства населили, да тако војену границу као бедем против Турака праве; почем су дакле ово права србска седишта, и почем у високом едикту Леополда I. славног спомена, датом 1-г Септембра 1692., о србском деспоту Вуку Бранковићу од Подгорице јасно писани стои, да је он: 'наследствениј Херцеговине, Срема и Јанопоља, у ком се то јест Влашка и Бачка садржавају, земаља негда господар био, почем је деспот Стефан Шчиљановић барањаску жупанију у којој је србског језика елемент увек превагу имао, држао и притјажавао, што се све на старим привилегијама оснива, кои се у октроираном уставу спомињу, но нарочито почем је у скупу ови предела и сад србскиј елемент најјачи и превагу има, и свагда је како у старим временима, тако особито и у овом садашњем покрету приликом целог нападенија Маџара и при свем овом одпору страни елемената посведочену моралну снагу показивају, која се у непоколебимој, никада неокаљаној верност Срба према престолу и цару, како у давно време тако и сад, на корист царске династије и целе монархије појављивала, о чему сведоче прво високе привилегије блаженопочившег цара Јосифа I-вог овако: 'речениј народ у свима променама ствари, у трајућим са страшним непријатељем Турчином ратовима, а и у садашњим, од неки одпадника Маџара дигнутим унутрашњим покретима и бунама, и у другим противни случајева смутњама, остајући у неповређеној верности према нама, особиту је преданости привржености ревност, у многим случајима, у приносењу брзе помоћи и олакшавању обшти терета, с готовом вољом показивао и чинио, а и у напредак са истом верности и брзости подносити и чинити обећава' ит.д. и т.д.; даље сведочи Швартнер овим речма: 'У обадва за аустријску државу тако пробитачна закљученија мира од год. 1699. и 1718. много су учинили староверци Срби, као што су и повраћењем великог Варада за ослобођење и повраћење Ердеља много помогли;' а то исто посведочавају и сви спољашњи ратови; - оно друго пак посведочава највишиј манифест њ. величества нашег славно владајућег цара Франца Јосифа од 15. Децембра прош. год., у коме се каже: 'Наш храбриј – верниј србскиј народ славно се одликовао свагда привржености према нашем царском двору, и јуначком борбом против свију непријатеља нашег престола и наши држава. То је наша царска воља и намера – да дамо нашем храбром и верном србском народу јемство за народно, његовим потребама одговарајуће унутрашње устројство' и т. д. и т. д.
д) а почем у овома пределима никои другиј елемент нити сами себе одржати, а јошт мање над србским елементом владати може: то се као очевидна нужда за високо правитељство показује, ако и нећемо да сматрамо да је то необходима нужда за ову част земље и за србскиј народ, а скупа и за све друге с њим у дружтву ту живеће народности бити мора, да су избројане пределе, то јест: сремску, барањску и бачку жупанију са бечејским окружјем, и Банат са кикиндским окружјем, са сремском и банатском војеном границом и шајкашким батаљоном за част војводства Србије прогласи, и тиме житељству ове части земље сигуран и поуздан правац даде, па и србскиј народ, кои већ изнемагати и скоро очајавати почиње, утеши и морално подкрепи.
У једно најпокорније молимо високо министарство, да се и остала закљученија поменуте народне скупштине висошајше потврде, као поименице: политичка свеза војводства србског са тројном краљевином Хрватском, Далмацијом и Славонијом, на основу слободе и савршене једнакости, потом народна самосталност Румуна у духу слободе и народности, и народно унутрашње правленије војводства Србије.
(Закључење следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2270 on: April 05, 2020, 09:59:51 am »

(Крај.)
Што се тиче 3-ћег, то јест удејствовања највише нареченог начела равноправности свију народности код србског народа и у србској части земље, то узимамо слободу следујуће молити:
а) Да се војводство Србија у категорију крунски земаља највише премести. На то му даје право, α.) његова величина, β.) његово житељство, у чему оно многе у уставу назначене крунске земље превазилази, γ.) старије привилегије и царска изјаснења новијег времена. У оним првима стои: 'да Срби имају своје собствене мађистрате' – а у овима другима осигурава ијм се унутрашње народно правленије. Обадвоје даје изглед и надежду на самосталност војводства. Но ова би се одма изгубила, како би се војводство са другом крунском земљом сајединило. δ.) Страх од саједињења са крунском земљом Угарском, јер је узајамна мржња између Срба и Маџара тако високиј ступањ постигла, да се за обаполно помирење столетија изискују. Но овај страх неможе се никако другчије сасвим уклонити, осим тиме, да се војводство Србија за крунску земљу прогласи. ε.) Пример толики у §.1. октроираног устава наведени крунски земаља, између кои војводство не само у смотренију величине и житељства, него и у смотренију унутрашње моралне снаге многе превазилази. ζ.) највише припозната верност, храброст и постојаност карактера србског народа, по коима својствима је он свагда најпоузданија подпора престола био а и у напредак остаје, следователно по томе и заслужује, да се његова част земље у категорију остали стави, и да и она равноправно участвује.
б) Његово величество нека благоизволи по смислу §.11. октроираног устава титулу: 'великиј војвода Србије' примити.
в) У §.92. октроираног устава назначениј наместниј управитељ војводства Србије имао би дакле по томе свагдашњиј војвода бити.
г) Да се војводству никакви већи терети ненаметну, него односно свакој другој земљи монархије.
д) Да се људи из србског народа у соразмерности и за службе правитељства по разним струкама узимају, поименице да се за начелнике одељења за послове војводства постављају.
Ово су садашња обстојателства и праве потребе земље, које, да би његовом величеству нашем најмилостивијем цару најусрдније препоручило, ми високо министарство најпокорније молимо, како би њ. величество благоизволило скорим испуњењем овде најпокорније предложени молба, србскиј нрод, кои се за престол, за целокупну монархију и за своју народност очајателно бори, утешити и к даљем неуступном напрезању отачаски подкрепити.
Што се пак тиче оне од високог правителства изражене потребе, 'шта, то јест, предходно, до умирења земље, наредити треба', узимамо себи слободу, најпокорније приметити, да привремено правленије војводства, на кога челу његово превосходителство, патријарх Рајачић, као од народа за то изабраниј управитељ стои, које од месеца Маја пр. г. сва дела земље руководи, и које је поверењем народа, добрим одржањем унутрашњег поредка у срећним војеним поступцима како добро име, тако и уплив стекло, савршено способно јесте, земљом овом управљати и по потребама земље и жељи народа и по високим мненијама царског правителства; зато и најусрдније молимо, да се њему привремено правленије целог војводства, на основу равноправности свију народностиј и одговорности његове, највише повери, док се што скорије уредно и стално установљено правленије место овог уведе.
К овој молби даје нам повод и највише ручно писмо њ. величества на г. патријарха, у Холомуци дне 2. Априла тек. год. издано, коим се то јест г. патријарху досад упражњавано управљање војводства оставља, једино изузимајући барањску и крашовску и једну част темишварске жупаније. А почем је то у интересу саме високе владе, да се више комисара уштеди, а г. патријарх са главним одбором, на секције подељеним, исто је тако у стању и оне друге пределе управљати, чим би се правленије врло скратило и олакшало, а и сам комисар за управљање камерални добара у војводству излишан би постао, тако да би управљање војводства ономе хрватске земље сасвим подобно постало; зато се овако привремено устројење чини бити најпробитачније, да намерама високог правителства одговара, народу удовлетвори, и јединство и слогу према непријатељима да постигне, да земљу у поредку одржи, и да на будуће устројење земље сугласно, дакле пробитачно подејствује, у толикој мери, у коликој би све друге наредбе или као несугласне и другојачије, или баш разкомадајуће само штетно и шкодљиво за добру ствар и намеру дејствовати морале.

У Бечу 13/25 Априла 1849.                          Повереници војводства Србије код високог ц. аустријског правителства:
                                                                        Јован Шупљикац  с.р.
                                                                        Јаков Живановић  с.р.
                                                                        Јован Паасковић  с.р.
« Last Edit: April 05, 2020, 10:10:39 am by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2271 on: April 05, 2020, 10:07:42 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Nördliche Ansicht der Festung Belgrad.jpg (346.2 KB, 1174x694 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2272 on: April 06, 2020, 11:37:33 am »

Србске Новине, бр. 49. од 28. Маја 1849.

Из Војводства о реорганизацији народне власти никакови гласови недолазе. Бан Јелачић, на ког су биле управљене очи србства, шта је у смотренију србске народне власти добра учинио, јошт до сад не зна се. Толико је само познато, де је бан на многим србским местима био, и да је народ себи природним красноречијем одушевљавао.
Напротив долазе гласови, да у Земуну војене командатуре као печурке ничу; да је кордон јак повучен на Сави, и да људе опет као некада солдати прате, кои ијм после дишпензације деле, на подобије туниски дејова. Ово су све красни за будућност изгледи. Има много, кои се томе радују, па говоре: Es ist schon die alte gute Zeit da!

У данашњем рату маџарскоме велико участије имају Пољаци. Главниј командант маџарске војске је Пољак, сви виши заповедници и већа част официра све су то Пољаци сами, читаве легије пољске находе се у војсци маџарској; може се рећи, да је овај рат у пола пољскиј.
То стои, да се Пољаци у послове маџарске умешали нису, Маџари би одавна пали, и цела би ствар већ свршена била; а да овај пристанак њиов уз Маџаре Славенима не корист, но велику је штету принео, и то ће, судим, свакиј, кои се са околностима рата овог мало боље познаје, признати.
Где су Славени били лане у ово доба, где ли су данас? Ко је томе крив? Нико другиј, него Пољаци, кои су ненаравним упливом своим маџарски рат у безконачност отегли, а тим Аустрији времена дали, да силе своје прикупи, чему је следовало ослабљење елемента славенскога, а напротив ојачање Славенима непријатељске немштине, која се већ била почела у Аустрији смањивати; ојачаној пак немштини следовао је октроираниј устав, коим су Славени у запећак бачени: октроираним уставом преотела је мах реакциа, којом је држава ево опет приведена скоро сасвим у старо стање, у ком су Славени само мртав живот проводили. И тако гле – куда нас доведоше Пољаци своим неполитичним поступком! Сагрешили су много и славенству, и човечеству, и слободи…
А да ли ће поступак овај Пољака њима самим какву хасну принети, или ће и он као временом не сазрели плод без икаква ползе проћи: то је питање, на које ће сама будућност кадра бити одговорити. У осталом грех је великиј другога пропасти себе подићи, па судим, да су усиљавања Пољака узалудна, јер они помоћи овде траже, где ијм Бог није дао, брата онде траже, где ијм га мајка није родила. А колико ијм туђин помоћи може, помоћи хоће: ако до сада код толики прилика искусили нису, заиста никад неће. И тако иј сажаљевати треба, јер су сами својој несрећи криви.
Сваки је пак од нас дужан ствари онако узимати, као што оне заиста према нама стоје, и не допустити, да се за сумително оздрављење другога дејствителниј живот наш жртвује.
Пољаци нама пребацују, да се ми против слободе боримо. Ово је заиста смешно! Ово могу само онакови људи рећи, кои наша обстојателства ни најмање не познају. Да су ови невољу нашу мало боље познали и осетили, заиста би другчије говорили. Ми се у толико противу слободе боримо, што се као народ ланцима њеним оковати не дамо, боримо се против слободе маџарске, која гроб копа слободи србској. Шта више, ни сами Пољаци, кои сада, како они кажу, за слободу на бојном пољу стоје, неће моћи са тако светлим и чистим лицем пред судију света изићи, као ми Срби. Ми нисмо устали за реакцију, но устали смо за живот народни, па јесмо ли ми криви, што нас Маџари разумети не хтеше, те управо гонећи нас реакцији су на руку ишли, у чему ијм и Пољаци помогоше, те нас тако нагнаше у ловку! Ко се дави и за сламку се хвата!
Живот је наш био у савршеној погибели, и ми смо морали свом снагом противустати оној гордости, која је најбезбожнијом неправдом својом до беснила граничила; дужност – одржати себе, то нам је налагала: тако дакле Пољаци (разумевам емиграцију пољску) у томе увреду за себе нађоше, те се сдружише са највећим душманином браће своје…
Ако они избављење своје јединствено у томе полажу: то је онда зло. Онда би боље било судбини својој, која и сама по себи има изгледа за бољу будућност, предати се, него се оваком средствима послуживати. Ми народ пољски из свега срца поштујемо, али што нас политичари његови тако равнодушно за жртву планова свои употребљавају, то нас заиста до срца вређа.
Коме да не падне на жао, видећи – где охолом Маџару Славенин помаже живот Славенима угасити! Кад Маџари народ славенскиј истребљују, невине жене и децу убијају, божје храмове и села руше и пале, земљу опустошавају, силом покорене Славене терају, да противу браће своје гину; једном речи, кад Маџари такова безбожна тиранства чине, а Пољаци, кои проповедају 'слободу словенски племена,' у томе участвују, онда није чудо, што се јужни и карпатски Славени на њи праведно туже. Ако Пољаци у оваковим маџарским тиранствима нећу речи участвовали, но јошт само такова очима своима гледали буду, па од Маџара се не одврате: онда у њима не бије срце славенско, они су угњетатељи Славена!
Пољаци! вратите се с тога грешнога пута. На томе путу прати вас клетва пострадавше матере Славе, а 'клетва матерња искорењајет до основанија!'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2273 on: April 06, 2020, 12:01:15 pm »

Војводство Србско.

У Карловци, другиј дан Духова. Ужасне драме, које се више Карловаца, на оним пољима, где је једна г. 1699. довршила се, опет започела била, као да би промисао божји хотео, да се покрет европскиј на оном месту опет развије и продужи, где је пре 150 година застао био, - ове страховите драме изигран је данас другиј акт. Непријатељ је опет – другиј дан духова – око 2 сата из јутра јаком силом ударио на бедеме буковачке, кои су скопчани са карловачким, у намери, другиј ступ снаге и славе србске, као и онај на Србобрану, на дверма Срема срушити, ући у ову лепу башту војводства, попалити, порушити, посећи све, што му сметало буде, и са тријумфом повратити се опет у Варадин, прибежиште ово маџарско, кога да неима, давно би се снага Маџара, ако ијм је и пакао помогао онда, кад је небо на њи заборавило, о груди Варадинаца и Шајкаша распрштала била. Акт овај другиј жалостне драме изигран је честито. Јунак ове драме био је граничар, онај истиј, кои толико векова на граници царства стои, против куге и оржја туђег постојбину своју брани, само да властници његови у дубљини земље спокојније боравити могу.
Слаба, од судбине, која у драми влада, стрепећа особа, био је овде сиромах Брођенин. Но није му замерити, зачин сваке драме такова је особа – а друго, непријатељ је изненада у мраку ударио, на шанац јуришио, и Брођанин се другчије није ни могао владати. Он је морао 3 топа уступити, морао је из шанца изићи и овај Маџару предати – остављен од провинцијалаца, кои су се сви разбегли били – то је све тако ваљда морало бити, да Оточанаца срчаност и храброст, боље и јасније покаже се, да победа сјајнија, свршетак драме величественији буде. Тако је и било. Оточанац је онда, кад је Маџар шанцеве већ напунио био, из Карловца дошао, ударио, - и што није мртво у шанцу остало, то је рањено било узбијено натраг. Пало је Брођана сијасет. Ал' Маџара јошт више. Ови су потукли Брођане зато, што су мислили да су од њи напуштени, онда, кад је помоћ из Карловца долазила. Шанцеви пуни су и и брдо је покривено трупинама маџарским. Они се после 11 сатиј натраг у Варадин повуку, носећи на челу печат стида и срамоте, а у срцу страх, кои ијм више неће саветовати, да на ова места ударају, где храбриј Оточанац станује. Ако судбини и случају захвалити имамо честитиј овај исход драме духовске, - јербо судба и случај у свакој драми срећу решавају: - онда молимо Бога, да би и у будуће такове случајеве рађао, и судбини тај правац давао. Ако ли то благодарити имамо храбром Оточанцу, достојном брату Шајкаша и Варадинаца нашег, кои су у сентомашкој драми честито владали се, то молимо Бога, да га на славу народа и домовине његове дуго поживи. Б. Ж.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2274 on: April 06, 2020, 12:10:32 pm »

У Карловци, 25. Маја. Ево подпунога известија о битки духовској на Карловцима, за коју сам пре у кратко јавио. У јутру око 2 сата ударе Маџари са 15 батаљона на Везирац и на шанцеве буковачке, овде је био Бига и Боснић са Брођанима и провинцијалцима. Почетак је био жесток, и Брођани непријатељу уступе, овај заузме шанцеве и 7 топова из кои је после наше тукао. Већ су се били упутили Карловцима, у тај мах доскочи једна чета Личана од 90 момака; ови ударе са две доцније доспевше оточке кумпаније и јуначки на шанцеве јурише, непријатеља истерају, и топове натраг поврате. Маџари се сбуне. Битка је трајала до 11 сатиј, и била је страшна. Овде је вредно било видити Бигу кои је остављен од свога батаљона, сам са прекрштеним рукама усред непријатељски танета по бедему ходио. Бог га је сачувао на срамоту несмелицама подлим.
Код Личана и Оточана одликовао се особито Рељковић. Он је био Србин западне цркве, и кад је патријарха јашећег на коњу видио, сетио се славни и чудесни дела србски јунака из ранији времена, да је онај час свештенику отишао, и прешао у цркву православну! Личани и Оточани тако су одушевљени за народност своју, да се исказати неможе. Како су Маџари шанцеве и топове узели, да нису јошт они са највећим жаром у помоћ прискочили, и народ нечувеним јунаштвом своим ободрили: Бог зна шта би од Карловца а и од свега Срема било. Карловци врију од весеља њиовог; вечером скупљају се, те певају јуначке песме србске. Ја кад сам у Карловци горостасне људе ове видио, престао сам се чудити оној Бонапартиној речи: 'да су ми сви војници овакови, кадар би био цео свет освиојити.' Силне трупине маџарске леже на Везирцу несарањене. Требало би иј закопати де не трују воздух. А. Е. П.

'Напредак' следујуће пише из Титела од 24. Маја: 'Првиј дан духова пред вече дође бан на Книћевац Книћанину под шатор, а сутрадан дође Книћанин у Тител бану на ручак, украшен свима орденима, и своим стасом и украсом, за чудо је импонирао граничарима хрватским и самој господи. Сад је Книћанин примио једну бригаду, која ће у резерви стајати, и у коју бригаду спадају: Србијанци, Шајкаши, Кикинђани и нешто коњаника. – Јутрос рано кренуо је бан са војском из Титела напред у Бачку. Тиме је ратно позориште премештено одавде.' - Нама стижу гласови, да је ономадне била битка на Жабљу и Перлезу, и да су Маџари на оба места били узбијени; а прекјуче да се ударило на Н. Сад и једни кажу, да је Н. Сад спаљен, а други да је маџарска сила у Варадин се одвукла и царска војска у Н. Сад ушла. Ми никаквог обстојателног известија немамо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2275 on: April 07, 2020, 08:18:24 am »

Прокламација ф. м. кнeза Паскијевића на народ маџарскиј.

Житељи Угарске!
На позив вашега законитога монарха, кои је помоћ од мога узвишенога господара заискао, сајединила се под моју заповест стављена војска са ратоборцима аустријским, да закониј поредак опет поврати, кои је у вашем отечеству оружјем побуне насилно порушен.
Коловође буне, око кои се брзо изкупише протуве из свију земаља, ползују се вашом несрећном заслепљености на своју личну цељ. Њина преступна коварства довела су и до нарушења клетве.
Но ипак цар, мој господар, не може да верује, да би већина народа своју стару добродетељ, своју неокаљану приврженост к династији свои краљева одрећи могла.
То је искрениј пријатељ цара Франца, славнога спомена, цара Фердинанда, пријатељ и сајузник вашега краља Франца Јосифа I., кои се преко мене на вас обраћа, вас заклиње, да се вратите од вашега казни достојнога заблуђења, и да опет ступите на пут части, верности и дужности.
Руска војска не ступа на вашу земљу као непријатељ, она долази на позив вашега краља. Ако је као непријатељи примите, то ћете осетити последице такове смелости.
Нека би вас моје опомене привеле на покајање и покорност, и тим вам уштедиле невоље крвавога рата. То је најискренија жеља мога пресветлога господара.

У Варшави 23. Маја 1849.                                    Кнез Варшавскиј, гроф Паскијевић Ериванскиј,
                                                                      фелдмаршал и гл. заповедник војске њ. в. цара целе Русије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2276 on: April 07, 2020, 08:22:10 am »

Хрватска и Славонија.
Из Загреба 20. Маја. Наш реакционарниј дипломатик Мојжеш добио је скоро једну достојну и уху његовоме пријатну мачију музику; било је преко 400 гудаца. Ово наравно некима се недопада, а највише нашој красној 'Аграмерки,' која је Мојжеш редактор superior, но шта ћемо кад људи неће да следују рачему ходу његовоме. Подобну серенаду спремају се и да љубезној 'Аграмерки' даду, само чекају згоду кад ће једанпут и дугачку таблабировску репину покусити моћи. - Народ је овде јако незадовољан, да ће ствари наше на добро испасти, не мисли нико. Оно одушевљење, које је прошле године наше чланове потресало, сада се сасвом наопако обрнуло. Свуда је оваково зло, где се за добро народа неради, већ се за худа званија продаје туђину све да – и највећа светиња, Воља је у човеку слободна, но само у добру, а не у злу. Свакиј за своје нек' се исповеда грехове, јер час последњиј долази, па тешко оном, кога неприправна нађе.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Угарска.
После паденија Будима Маџари су оданде своју силу покренули, но незна се известно куда? да ли против горње царске војске или против Хрватске? Маџари се једнако оружају, и приуготовљавају, да и руску војску, ако дође, дочекају. Вуковић, маџарскиј министар правосудија, секвестрирао је добра много маџарски великаша, кои су маџарској конштитуцијуи неверни. Међу овима налази се и Хам, арцибискуп острогонскиј. Бившег президента сабора, Пазмандију, због његови прошли погрешака, ставили су Маџари под одговор, но он се у свему добро извинуо. Из Ердеља ђен. Бем маџарском правителствиу јавља, да је границу Ердеља јако утврдио, и добрим предводитељима снабдео, и тако иште, да му допусте маџарску војску против Руса и Аустријанаца командирати. У Сегедину стрељали су торонталског солгабирова и ешкута, обадва Хрвата, и једног земунског трговца, кои је царској војсци услугу чинио као чиновник по изванредним порученијама, а тај је, као што смо ми извештени, Анагности. Маџари се туже, да не могу у Бачкој регрутирати, јер су се сви житељи србски оданде изселили. Маџари су намеравали од банатске стране кроз Перлезу батаљон продрети, и сајединити се са оном војском, која против Драве оперира, али нису досад у том успети могли, и то се само србској храбрости под Книћанином и Стефановићем приписати има.

Аустрија.
По Бечу обилази списак руске војске, која Аустрији у помоћ долази, као што следује:
7-га Маја прешло је преко Јорданова: 27.000 пешака, 1600 коњаника, 900 топџија, 11.000 пионера и 150 топова. Свега: 40.500 момака.
11-га Маја код Пилсна: 22.000 пешака, 6800 коњаника, 230 топџија и 30 топова. Свега: 29.030 момака.
13-га Маја код Режова 15.000 пешака, 2500 коњаника, 120 топџија и 118 топова. Свега: 17.620 момака.
13-га код Лвова: 26.000 пешака, 7200 коњаника, 120 топџија и 18 топова. Свега. 33.320 момака.
15-ог Маја код Лвова: 7000 пешака, 1700 коњаника, 80 топџија и 12 топова. Свега: 8780 момака.
26-га Маја код Лвова: 9000 пешака, 900 коњаника, 80 топџија и 12 топова. Свега 9980 момака.
У свему дакле у Угарску: 106.000 пешака, 20.700 коњаника, 11.000 пионера, 1530 топџија и 240 топова. Свега 139.230 момака.
У свему у Ердељ: 30.000 пешака, 12.000 коњаника, 600 топџија и 72 топа. Свега: 42.600 момака.
Целиј број: 136.000 пешака, 32.700 коњаника, 2130 топова, 11.000 пионера и 312 топова.
Осим тога стоје на граници 6 резервни корпуса са: 220.000 момака.
У свему: 401.830 момака.


* пад Будима.jpg (154.93 KB, 800x600 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2277 on: April 07, 2020, 08:26:21 am »

Најновије.
При закључењу данашњега листа добили смо веродостојно известије, да је 25. т. м. војска св. бана из позиције код Мошорина и Вилова изишла и одма се ту на месту с маџарском војском побила. Маџарска је кавалерија са свију страна јуришила на банову војску, но сила одушевљеног воинства овог такав јој је одпор дала, да се безобзирице повратила и разштркала. Очевидац приповеда, да је с брега мошоринског гледао, како је банова војска 26-га у јутру у 9 сатиј Маџаре из каћске шуме истерала и разбила. Очевидци из Карловца казују, да су тај дан гледали, где се маџарска војска, разбијена код Јарка, раштркала на све стране и бегству се одала.
Повереници србски у Бечу били су од њ. в. цара примљени и с том утехом одпуштени, да ће њ. в. налог правителству издати, да се србске жеље у претрес узму и што скорије испуне. Овом приликом је њ. в. благоволило споменути дела ђенерала Книћанина, похваљујући његову храброст и јунаштво.
Руска војска са аустријском сојузила се у горњим пределима и дејствовати започела. Ђур је већ у царским рукама.
Војениј аустријскиј министар Кордон дао је оставку, и на његово место постављен је Ђулај, бившиј управитељ Трста. У Бечу се ради о новој промени министарства.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2278 on: April 08, 2020, 08:52:26 am »

Из Београда. Људи милостивог срца туже, кад браћу своју у невољном стању виде. Има код нас амо сиротиње избегше, по пијацама нашим видити се могу, по селима, која су ближе Дунава пак чак до Неготина има иј иљадама и иљадама. Овде у Београду устроjен је Одбор, кои скупља и раздаје милостињу за њи. Но ја сам се бољем успеху надао. Помислите, кад један председник суда, кои се у војводству родио, кои је самац, кои има 1500 фр. ср. плате, даје на толику а тако пострадавшу браћу само 2 фр. какво је то срце? какви су то синови народни? А такије има код нас највише. Срећом има иј, и ако мање, кои су људи, кои се Бога сећaју, кои имају срце, и неузтежу руку помоћи својој сиротињи. Ово је страданије изванредно и грдно. Ако сиротиња ова, која је од србског душманина избегла, ненађе препитаније на неко време код нас, ако која душа у недру своје браће пропадне и издане од глади, срамота и греота вечита за све нас. – Данас и јуче био је овде патријарх. Он је обедовао на Топчидеру. На обеду је био г. Кнежевић и још неколико чиновника.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Прилози за помоћ добегше сиротиње из војводства:
Гг. Јеремија Станојевић 15 цв., Ст. Магазиновић 15 цв., Бошко Тадић 62 гр., Цветко Рајовић 15 цв., Стојча Иванковић 3 цв., Станислав Стефановић 6 цв., Аврам Петронијевић 2 # ц., А. Јанковић 15 цв., А. Романовић 5 цв., Павле Х. Трифковић 1 цв., Н. Н. 1 цв., Јова Милиновић 2 цв., Радисав Николић 5 цв., Лазар Аранђеловић 2 цв., А. Х. Трифковић 59 гр., Т. Кнежевић 2 # ц. Кореспондент србски новина из Холомуца од свога хонорона 3 фр. ср.



* сиротиња из војводства.jpg (247.55 KB, 800x600 - viewed 25 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2279 on: April 08, 2020, 08:58:06 am »

Србске Новине, бр. 50. од 31. Маја 1849.

Од депутирца војводства Јакова Живановића изишао је некиј одговор Ђорђу Стојаковићу, кои је пре неког времена у 'Напредку' мисију истод депутирца са добрим приметбама претресао.
У том одговору не да је истиј депутирац што логично одговорио, него је само начинио једног страшног галиматијаса, из чега се само то извадити може, да депутирац Јаков Живановић комисаријант војничке диктатуре за следствену ствар налази; шта више и то вели, да је и сам силеџија Рукавина по легалитету радио. Ово само знања ради зато спомињемо, јер то говори онај, кои је народниј депутирац, и кои дужност има србска права бранити. Што се пак тиче они за 'мајстерштук' извикани нота на Рукавину, ми само с наше стране толико о њима примечавамо, да су исте ноте у сваком обзиру дешператне, па нити може другчије бити, кад иј је онај сачинио, кои сам признаје, да је Рукавина на легалном путу био. Биће времена, кад ћемо о њима више што проговорити.
Но сада ми правимо једну интерпелацију, а то је: нека нас предводитељ 'тускулански испитанија' извести, шта се за народ горе по струци дипломатичној досад учинило, у смотренију обновљења народне власти у војводству, и одклоњења милитарног деспотизма, кои сада оно ради, што мусе допада? Последње повереника 'представљење' неодговара довољно нужди данашњег стања.
Logged
Pages:  1 ... 140 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 [152] 153 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.049 seconds with 23 queries.