PALUBA
March 28, 2024, 02:27:22 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 [153] 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721829 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2280 on: April 08, 2020, 09:05:08 am »

Војводство Србско.
Из Титела, 22. Маја. Јуче је преузвишениј бан посетио у шатору нашег победоносног ђенерала Книћанина и позвао га на ручак. Ђен. Книћанин дошао је с мајором Миливојем на ручак. То је дочек био, кои ја никад видио нисам. Љубио се, грлио се и руковао преузвишени бан с Книћанином небројено пута. Седам ђенерала и много други штабални официра било је на ручку. Бан је устао и прву здравициу напио нашем јунаку Книћанину, која је спроведена с громовитом виком 'живио,' неколико пута потвореном. Другу је здравицу наш јунак Книћанин напио светлом цару и уједно, и бану, истина са простим изразима, но таковима, да су се сви задивили, око њега дотрчали и сви са чашама се куцали са особитим викањем 'живио.' При обеду седио је ђен. Книћанин с једне а фелдмаршал-лајтнант Хартлиб с друге стране преузвишеног бана, кои је једном устао и изриком рекао нашем Книћанину: 'Ви сте не само од целе овдашње господе, но и од целе аустријске армаде љубљени.' Ђен. Книћанин описао је преузвишеном бану своју болест, описао је дужевремено ратовање наши људиј и сходност, да се у отачбину своју поврати и да иде у Р. лечења ради, на које је преузвишениј бан доброту имао одговорити: 'Ја сам једва дочекао, да вас видим, а ви иштете да вас одпустим, то не могу учинити.' – Ђен. Книћанин одговорио му је, да ће не кварећи му вољу, остати, но опет за кратко време молити за повратак. И тако дакле ђен. Книћанин остаде јошт овде, јер увиђа точно, да би са повратком заиста покварио вољу преузвишеног бана.
Битка, о којој сте топове првиј дан духова слушали, била је овде између Титела и Перлеза код Бегеја, на коме су Маџари хтели ћуприју правити. Маџари су узбијени и нису у своме послу успели.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2281 on: April 09, 2020, 09:52:17 am »

У Карловци, 16. Маја. Данас су Маџари зором ударили на форпоше банове пред Ковиљом; ове су биле поставиле драгонери. Маџари не надајући се, да ће ту бити коњаника, нису иј ни сами имали. Грамондова бригада удари, и за два сата распршти непријатеља тако, да је 500 на месту остало, а 3 официра, 150 хонвидаца, 900 пушака и 3 топа нашима у руке пало. Ово сам слушао од једног ритмајстера, кои овај час одонуд долази.
Кирасири и драгонери, десивши се у тој битки, приповедaју, као да ми неби знали, какве су покоре Маџари починили. Девице су суноврат распињали, цркве попалили, у намастиру Ковиљу – све гробове поотворили, кости разбацали, итд. И будући да се горе није хотело веровати, што су Србљи до сада о свирепости маџарској писали, намислили су честити ови официри из средине своје послати једног, кои ће, као очевидац, надлежним високим властима обзнанити ове покоре.
Данас одлазе Брођани из Вуковарца и на њиово место долази Пуферова бригада.
Јуче је Н. Сад на четири стране горео. Ђен. Мамула је покушао, да ли са своим мерзерима од 80 фунтиј може успешно добацивати. На 4 места је запалио, и у граду неколико кућа порушио, и искусио, да топ далеко Варадин и Н. Сад пребацује.
У известију, о битки духовској заборавио сам напоменути, да је Боснића Бог сачувао: машећи са сабљом, како је ову на прси наслонио, удари тане, пребије му сабљу, и мало га окрзне, - грехота би било, да они јунаци, кои су у почетку блаженог данка на Сентомашу, Турији, Карловци, и у Банату војевали, славу војводства не доживе! Нека иј Бог сачува, од несрећног сваког случаја. Овде је ђен. Растић, и седи у патријаршији! Он се у овој духовској битки лепо показао. Б. Ж.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2282 on: April 09, 2020, 10:06:30 am »

У Руми, 28. Маја. Јутрос допратише овамо један чопор од 100 до 120 Перцелови адраповца, кои су приликом духовске на Јарку битке од наше војске заробљени. Они су по већој части тако израњени, и осакаћени, да иј је страшно и погледати; а то су иј тако лепо, као што они сами веле, оклопници почастили. – Ко само види ову јадну војску, одма може и мора и њиног прослављеног вођу Перцела познати! Међу њима има арпадови унука, чивута, швабова, а и по неки наши, међу коима има и два Вуковараца. Понајвише су калфе, и шегрти; - неки су нагоњени оружја се латити, а неки својевољно, као швабови по већој части, и чивути, од кои се један у овом чопору као стражимештар налази. – То је дакле та храбра војска, која је са арамиом Перцелом бачку опустошила. – Та ово нису људи, већ наказе, какви овако као сад и једном чопору никад видио нисам! – Јошт вам и то могу јавити, да код нас, и у околини нашој колера прилично беснити почиње, те тако свако зло трпити морамо; и чудно! да свако то зло наш свет радије трпи, и прегорева, него ово: што с највећом муком мора судије сад у ово време скупо да плаћа, а суда никаква тако рећи – нема! Еј невољо, докле ћеш нас пратити!?
Ради бољег осветлења ствари, које су се последњим ретерирањем војске у војводству догодиле, вредно је ставити овде извод из приватног писма једног: 'На захтевање јављам ти, да сам 25. Априла у Панчеву био, кад се вратим после подне у 2 сата у Црепају, чујем, да је Маџар изненада са 17.000 војске ударио и преко оправљене ћуприје прешао. Од Томашевца до Уздина наши су се добро држали, но на левом крилу нашег логора непријатељ пребије нашем топу од 18 фунтиј осовину тако, да је недејствителан остати морао. Каренсебешка регимента стане бегати, на које и десна наша страна клоне. Маџари онако бесни уђу у село и потуку од 5-600 душа које мушки које женски, Саву првог, па онда Николу Арапа и т. д., Грују, почем се никако измолити није могао, изведу иза унке да га убију, но ту га срећом спази Фрањо арендаш, те га једва избави. Ја сам у повратку из Панчева до Сакула преко Ковачице са избегнутим нашим логором дошао и одатле сам четири пута наваљивао до Уздина доћи, но маџарске форпосте и логор од водице једну дуж на друму панчевачком, и нађем све наопако. Маџарска патрола стане ме одма тражити, ја се преобучем у кожух и бежећи по помрчини двапут сам до Идвора лутао и једва преко Уздина и Сакуле пређем, ту 8 дана у потаи проведем, јер је Маџара било пуно село. 8-миј дан пређу Маџари због сеоске болести од ногу у Севкерин, а ја се искрадем и по скупе новце дођем у Сланкамен, а одатле у Митровицу. Сад незнам шта је после мене остало. Једну су младу девојку силовали двоица а после је из пушака убили, такође и многе друге. Сељаке терају из рита под видом да ијм ништа бити неће па иј онда све у војну шиљу. Томашевац је пуст; сви су се по песку и другим селима разбегли. Но добар је Бог! помоћ нам са свију страна долази. Маџари извлаче муницију и топове из Варадина. Ономадне су ноћу нешто вукли да заспу шанац, но војска иј из Карловца опази па иј побије. Кажу да су ијм 5 топова отели.' С. Ф.

* 'Напредак' пише: 'Такозвани депутирци војводства Србије дошли су под плату аустријског министарства и тако су поготову служитељи онога, ко иј плаћа, и свашта су пре него представници нашега народа.' - Прекјуче је, кажу у Земуну званично објављено, да је шајкашкиј батаљон ослобођен, и да се житељи, одонуд добегши, могу у своју постојбину повратити. – Топови се од Бачке свакиј дан чују. По известију, које смо добили, ономадне се банова војска тукла на новосадском атару код Ченеја, и касу од Маџара ту освоила, у којој је било 40.000 фр. ср. сами цванцика, а јошт и више у банкнотама. – Разноси се глас, да су Маџари Панчево оставили.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2283 on: April 09, 2020, 10:15:16 am »

Словенија.
У Градцу, 19. Маја. Јутрос стиже овамо ф. ц. м. Велден из Беча, где ће неколико дана остати, да се лечи и по повратку здравља вратиће се опет натраг у Беч да заузме своје пређашње место. Цар га је на његово захтевање решио од врховног заповедништва једним ручним писмом, у ком се на ново из Италије дошавши ф. м. л. Хајнау за врховног повелитеља у Угарској поставља, кои је скупа и ф. г. мајстором постао. – Сутра у зору одлазе одавде две кумпаније петог бродског батаљона у Кермен. Они су светлог бана молили, да иј одавде уклони и њи на обрану отачбине употреби; св. бан ијм је одговорио, да они не могу избирати, но само слушати. Ови су се људи јако поболели, јер нису на овај јакиј зрак научени, а осоито она кумпанија, која је на Шлосбергу била, јако је страдала. О, како су весели били, кад су чули да одлазе, а кои су заостали, надају се да ће и њима скоро дан избављења доћи.

Маџарска.
Из горњи крајева не известни гласови долазе. Једни говоре, да су Руси у Трнави, другиј пак да су у Пожуну. Једни кажу да се маџарскиј ђен. Гергеј из Будима повукао к Ђуру, где се сад са 60.000 људиј налази, други пак извештавају, да је једна част његове војске на Хрватску ударила. Новинарима по Аустрији забрањено је истину писати, и због тога са бојног позорија никаквог известија поузданог не добијамо.
Немачким новинама 'Neue Zeit' 4. Јунија из Беча следујуће дописују: Овде многи са сигурношћу говоре, да је инсургентска војска, држећи се за ојачану, несмислен план заузела, јошт ови дана офензиву заузети. Тога ради, језгро маџарске војске од слезко-пољске границе збило се већма к Дунаву, тако, да позиције у Словачкој и уздуж Карпата против руске војске, стране легије а особито Пољаци бране. Гергеј са 60.000 војске станио се пред Ђуром; с њим је у сајузу од Коморана Аулић, од Штајнмангера Дамјанић. Једна маџарска војена колона прешла је Драву и оперира против Вараждина, по свој прилици зато, да банову силу раздели!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2284 on: April 10, 2020, 09:12:51 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Der Einzug des Kaisers Franz Joseph in Presburg am 10. Mai.jpg (500.48 KB, 1050x780 - viewed 27 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2285 on: April 10, 2020, 09:16:29 am »

Аустрија.
У Бечу, 24. Маја. К пређашњем известију о паденију Будима јошт и то додати имам, да је тамо маџарскиј комисар Урањи наместио за судца неког Чивутина, који је кукавним тако званим Рацима тежи, него белагерунг и бомбарда. Многе су од наши у Пешти и Будиму позатварали и на вешала осудили само зато, што ијм имена на 'ић' излазе. Боже, докле ћеш праведним оком твоим безбожнике ове глеати! – За променом Велдена следовала је и промена војног министра, будући је и Кордон оболио; зато на његово место дође досадашњи управитељ Трста Ђулај. Боже дај му срећу, ал' не као репрезантанту маџарске аристократије. Дође нам вест, да је Велдена удар поразио и да је умро. Војска наша почела је напредовати, и већ је варош Ђур заузела. – У Пожуну ухватише некиј дан два шпиона маџарска, и обесише иј одма. – Србски повереници били су код цара примљени и с том утехом одпуштени, да ће цар налог правителству дати, да се жеље србске што пре у претрес узму и испуне; приликом овом благоволило је њег. величество и дела ђен. Книћанина споменути, похваљујући његову храброст и јунаштво. – Поступак ђен. Драшковића у краини зло је упечатљење проузроковао, али то је у једну руку добро, јер тим је внимање многи пробуђено. – Јуче је овде осуђен неки апотекар, по имену Анђал, кои је своје госте обожавањем слике Кошутове, и вешањем највернијег једног ђенерала царског, забављао. Поред све сујетне опомене нашло се код истога затајено оружје, и зато је по ратној уредби на смрт осуђен, ал' помилован на робију од 8 година. Овај плати скупо своју забаву, која ће многима за пример служити.

Морава.
У моравским новинама пише један дописатељ ово: 'Познато ће бити да је Велден, предавши повелитељство над царском војском у Маџарској Хајнау, у штирскиј Градац дошао. У армади заиста се велике промене догађају. Говори се такође, да ће кнез Паскијевић бити првиј повелитељ руске и аустријске војске противу Маџара. Ми сасвим као човекољубци, као житељи царевине аустријске, као Славени желимо, да би се крволиптију крај учинио и да би сви народи получили равну слободу и права; но уверени смо, да се неби могла тако лако мирним начином удушити ова разлика мислиј, уништити пак целиј народ неће заиста наша влада хтети, јер са мртвима цељ државе постићи неће. – Руси су са великом силом дошли у помоћ, али с друге стране кажу, да се то Англезима не допада, јер би већма џеп свој пунити могли, кад би Угарску својом колонијом учинити могли, из које би неурађене еспапе извлачили, а своје урађене продавали. Французи муте по Рајни, а ко зна какав ће ветар и отуда дунути. Немци се мрште на устав, кои је краљ Прускиј за Немачку издао. Ми стоимо у средини Европе, и с нама се дипломати играју како је коме воља. Да ли ћемо ми Славени већ једанпут започети штогод, или ћемо у надежди на лепше дане преварити. Бог зна.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2286 on: April 10, 2020, 10:12:33 am »

Словачка.
'Пр. веч. лист' следујуће пише: 'Ми смо већ више пута говорили о делима Словачке и рекли, ако се Словачкој хоће да помогне, да се са овом несретном земљом другојачије поступати има, него што се то чинило под неограниченим пуномоћијем генералисимуса аустријске војске. 'Лојд' је био другога мненија, њему је сведобро било; но како сад ствари другче стоје, него што се очекивало, почем се сада и у вишим круговима промена досадашње системе за нужну припознала, попушта и 'Лојд' па проповеда, да се и Словацима правда учини. Но у својој обичној малодушности неможе 'Лојд' никако да јасно и отворено изрече што он управо налази, да је за Словачку најбоље. 'Преса' се напротив определителније упушта у то питање, опорочавајући погрешке, које је кнез Виндишгрец у правленију Угарске направио.
Овим се погрешкама нарочито има приписати досадашњиј рђав успех у Угарској јер те погрешке неосташе без пагубнога дејства на војене операције. Што су у Словачкој маџарски комисари постављени, то је Словаке озловедило, те сумњаше да ли се боре за штогод боље, него што ијм је Кошут обрекао. Презирали су се Словаци, што се нису полагано у ватру бацали, него су крепко и јуначки непријатеља нападали, зато одрече ијм се оружје, да не бране своје отечествио за целокупност монархије, шта више гореспоменути постављени старо-маџарски, дакле Словацима непријатељски чиновници радили су да овај аустријскј патриотизам код Словака угасе. Ослабила је дакле навалице сила народа, и отворио се непријатељима пут у стратегично најважније пределе Угарске. Но сада се чини, да је досадашња система промењена; већ је у оно мало села, што од Словачке имамо, наредба учињена, да се словачкој народности подпуно задовољи. На свакој начин показаће се нужда, Словачку самосталност прогласити, да се Маџари под уздом задрже. Угарску у њеној целости тешко је покорити, одцепе л' се пак друге народности од језгра, онда ће се чрез њи права Маџарија под уздом држати моћи. Мислимо дакле, да по гласу министеријални листова и по ономе, што сад у Словачкој бива, узети можемо, да ће се Словачка, пошто Маџарска покорена буде, за самосталну крунску област прогласити.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2287 on: April 11, 2020, 10:01:44 am »

Србске Новине, бр. 51. од 2. Јунија 1849.

Војводство Србско.
Са Саве, 30. Маја. Правителствени људи у Земуну састају се кадшто у седницама, да играју 'bliede Ruh'. – Oдговор депутирца Јак. Живановића, кои је прикључен био броју 36. 'Напредка', штампан је на трошак правителствене касе; кад сам ово из уста поузданог лица чуо, окренуо сам се са уздисајем на Земун. – Препитање војске, под управителством св. бана на југу стојеће, снабдевају лиферанти; џелепи волова, великиј квантум брашна пролази свакиј дан кроз Митровицу, и Руму. – Пре 4 дана прошла су овуда 83 кола са муницијом,и 42 топџије за Тител. – Инквизиција, која је против различни преступника у селу Јарку радила, једва је већ докончана; осим два лица, која су у том послу све радила, и на које је цело бреме посла пало, други су све прави кевинклери, били су и благовали су тамо, ut sint numero plures.
Ови дана провели су кроз Митровицу 200 заробљеника маџарски, између кои је 12 хонвидски официра; један од њи у гвожђу је допраћен, зато што је куће и свете храмове палио. – Одбору митровачком скоро ће се као и земунском свећа угасити. Митровчани мало по мало привикнуће се на стару систему. Одборник гдекои узтумарао се по улицама, што му се намерава жица живота прекинути; кука, лелече. Гдекоја госпођа прође поред овакога за народним животом уздишућег и зачуђена другарици својој рекне: Coment? или castral? – Аристократији сремској од дана на дан расти трбух. Падоше у Аустрији за кратко време два, три министеријума; паде осим други у Француској мирољубиви министеријум Баро; паде Беч, паде Будим; пашће скоро и Венеција, пашће Варадин, али пређашњи солгабирови, - сад велики судци, - и протерани фишкали спаински, на које свет до неба виче, држе се крепко у своим новим званијама, која су такође поотимали. Зла, која ови људи народу чине, недаду се описати. Поштен човек кад види, да је и нехотице најмање и издалека савест своју окаљао, и поверење изгубио, оставља званије, у ком је био, и ступа у приватни живот (Велден, Кордон). Али ове људе неби ни батином отерати могао. Један пређашњи солгабиров, коме је прошле године хтео народ да суди, што је пуни 20 година свет глобио, и што је напоследку народ у обом покрету изневерио, ослободио се само тако, што је публично изјавио, да неће никад званије тражити, ни примити. На једна је врата изишао, а на друга ушао! Не само да је званије на ново примио; ново време стару ноту вармеђску свира, него се није стидио, за цело оно време, кад се из окружја свога иселио и у друго отишао, из вармеђске касе новце примити! Какав нам је образ. Hic niger est. Ми ћемо у своје време име овога човека доставити публикуму, ако он најмање закосни, неправедно узете новце у касу вратити, и ако старе грехове непокаје. Границе се овима морају положити, ако се баш на то неиде, да се народ наш сасвим упропасти. - Приповедају ми официри у Каменици, кои су дуже време у Вуковару бавили, да тамошњи вармеђски чиновници горе покоре праве, него што су правили у старо доба, а то све они, кои су стари чиновници били пак сад опет у званија увукли се.
Каже нам један племићскиј чиновник, кои је код касе, да су мундири за служитеље чиновничке већ готови. Са мундиром није се ни мало оклевало, прави се на врат на нос, зашто? јер ту гдекои могу великиј профит имати. Ови непитају, држе ли сви чиновници ћирице, и требају ли они хаљине за ове, него дај прави. Чиновници морају сад хаљине примити, или се пенило или непенило. Биће пенди ћи пенди! Добро би правителство учинило, кад би све ово руво покупило, и међу оне војнике наше, коима је небо покривач (qui coelo legitur), поделило. A propos! У скупштини народа војводства србског, Септембра прошле године, у Карловци држаној, закључено је: да се плата свију чиновника, изван војне служећи, од 1. Окт. год. 1848. до конца постојећег рата на половину спусти, а господа сва још увек уживају целу плату. Зар њи невеже закључње народне скупштине? Против овога преступљења дижемо глас и правителство на ово внимателним правимо.
П.П. Сад баш чујем ( у 9 сатиј у јутру) да Н. Сад од ноћас на 8 места гори, такође и Мајур. Наши су Мајур, а Маџари Н. Сад са брандракетлама запалили.

У Карловци, 30. Маја. Новина засада овде никакови неима, окром, да су наши Мајур попалили, у ком једне живе душе нису нашли. Сад је 10 сатиј. На Варадину чују се велики топови. Дакле је бан започео своју операцију на Новиј Сад? – Цела је овдашња војска - две бригаде – пешла у Бачку. У Буковцу су Варадинци. У Карловци је карловачкиј ладвер цела одбрана.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2288 on: April 11, 2020, 10:17:56 am »

Полковник и бригаде управитељ Пуфер
                          Славноме окружном одбору у Карловци.


Средством листодаваца овог шаљем две иконе, које су од пожара ковиљског намастира избављене.
Такове нека се на вечниј спомен, и то једна у саборној цркви у Карловци, а друга у храму главног места мога полка, Митровици, на сачување оставе, као живиј спомен свирепости једног варварског народа, кои под видом слободе наша поља опустошава, куће пали, народ убија и храмове обечезшћава.
Кад столетије протече, мало ко ће веровати, да се то догодило, што сад бива, у време изображења, цивилизације и слободе.
Да су се свирепства Хуна у 1849. години, са њиовом скаредним делима обновила, неће нико веровати.
Досадашња описивања држана су за претерана, и од партаја обојадисана.
Узимам перо у руке, јер нисам рођен Србљин и православниј, но Немац и римокатолик, непознавајући никакву странку, но само правду.
Рад сам, да се ово моје причање, као једног не партаисте заједно са иконом сачува, да наши потомци у позднија времена са ужасом на оне чопоре погледе, кои су покретима народним пређашњи времена вандалски на нашу земљу ступали.
Ковиљ, где те иконе нађо, био је леп намастир; хиљадугодишњи растови осењаваху његове лепе куле, а побожни Срби приљежно су долазили к његовом олтару.
Од намастира десно продужује се у два реда кућа то лепо село, од стотину срећни житеља обитавано.
Пустиња је то сад.
Нигде крова, но само изгореле црне зидине, дрвета ни једног, ког пламен опалио није.
Плота нигде, ђерме, клупе, стола, прозора, нигде – ни живог створења.
Сад је ужасна пустиња намастир. Гробнице отворене, мртваци избачени, иконе разчупане, гнусно окаљане.
Мртвацима бунар напуњен, кои небу тужећи тлене руке из њега пружају, и моле небо за одмаштење, - сами свети, 1000-годишњи растови, кои су почитанија достојни, са художеством су намерно попаљени.
Ковиљ је то сада.
То је великодушниј маџарскиј народ учинио, кои хоће слободу да нам донесе!
Безпристрастан ће рећи: шта су несрећни Срби учинили, да иј такова судбина постигне?
Бјаше л' ту боја? да се село попали? или су издајством непријатељу какав уштрб нанели?
Никако! – Они су само једну кривицу учинили.
Они хоће, да остану, што су били:
Србљи.
Потомци нека суде.

У војеном стану буковском 28.Маја 1849.    Пуфер с.р.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2289 on: April 12, 2020, 08:39:31 am »

Од Дунава, 31. Маја. Код нас највећа тишина влада. Да немамo јошт војске свудa раселане, која неку живост показује, рекао би човек да је већ све у свом последњем издисају. Сваком на образу читати можеш тугу, незадовољство, изгубљену надежду, патњу и очајање, које ни последња победа над Mаџарима сбрисати није кадра. Шта је томе узрок?
Лане у ово доба, све је весело било и одушевљено, а сад сваком на челу мртвило написано лежи. Сви тако изгледају, као да смо цео значај народног живота узгубили, и као да нам цео народни живот на образу изумире. Па опет шта је томе узрок? и каква је разлика између лањског и садашњег доба? Лане што је нас одушевљавало, то је била чиста народност; све невоље, које смо трпили, носиле су у себи семе надежде, па нам ништа тешко није пало. Што данас ниче на нашој земљи, то није наше зеље. У нашој земљи се туђински цвет туђом руком посађује. Куд год погледаш, видити ћеш сурвавање народног живота. Зашто се лане Србин на ноге дигао, то се данас већ мало уважава: па већ ни они се више о томе небрину, кои су се као фактори лане показивали. Колико ћеш видити људиј, кои су лане викали за народност, а сад турили руке у пуне џепове, уста запушили, па мисле у себи: 'слава тебе господи, показавшему нам свет, и на земљи мир, в человецех благовојеније .' Не кажем да су сви овакови, али многи јесу. Тако мало помало од најжустрији и бесни родољубаца постају тихи и питоми људи. Ал' тако је, кад није ништа под небом постојано, није ни чудо, кад ти најжустрији родољубци голубије срце добију. Ако нашу нарав овако мењали будемо, данас сутра моћи ће нас и 'Аграмерка' похвалити, која Хрвате назива 'народом голубијег срца'. Ја би с моје стране волио да Србин има лавско срце, јер с голубијим неће далеко дотерати. Голуба, докле је жив, јастреби вијају.
Код нас слабо се о политичним стварама сме што прословити. Једва видиш по гдекојим местима по два три човека, кои понешто у највећој тајности један другом пришапћују. Новине несмеду о стању ратном ништа писати, а у друштвима несмеш никаково независимо мненије изразити, јер си свуда свакојаким неверама окружен, кои ће ти шкодити и онде где сањао неби. Нека господа официри, само сад златна времена проводе. Са гдекоима од ови, ако хоћеш, можеш се разговарати о униформи, о кампањроку, о аванџирању, о сабљи и коњу, ал' немој иј никада ништа о грађанској слободи и народности питати. Они незнају на каквом дрвету ово воће расти. Има истина и међу њима по гдекои, кои народност бране, ал' тешко ти онда њима, јер га остали као вране нападају. Кад ће доћи једанпут време, у ком ће се и код свију ови људиј идеа слободе и народности узбудити? Већа страна ови људиј мисли, да за верност и не усипно пожртвовање довољна је награда, кад иј каковиј ђенерал похвали. Тако имао сам прилику разговарати се са једним иначе добрим официром о граничарима, и о њиовој награди, и тако између осталога, рекао сам му да се граничара труд слабо признаје, а најмање у томе, што се слободе грађанске и народности тиче. Па шта ми је истиј официр на то одговорио? Он вели: 'Шта ви толико већ изискујете, та не признаје ли се граничарима довољно, кад сам од велики ђенерала па и од самог Радецког чуо, где вели: Die Grӓncer sind Oesterreichs treueste und tapferste Soldaten. Дакле ово је доста.' Они мисле, да и граница, која се сама хлебом рани, може бити задовољна са неколико ласкавих речиј, као на пример 10-тиј стрељачкиј батаљон, Кински – и Ђулај – регимента. Моја господо, граничарскиј народ с тим неће никада задовољан бити!
У ратним операцијама највећа тајност влада. Нешто се кува, ал' незна се шта. По свој прилици ови дана догодиће се какова решителна битка. Велико стратегично вниманије се на Новиј Сад управља. Да Бог да, да ова наша велика србска варош до корена непострада.

*Прекјуче доцне у вече добили смо известије, да је банова војска у Новиј Сад ушла и да Варадин бомбардира. До сад јошт немамо обстојателног известија о овом важном догађају, само нам се то јавља, да је Новиј Сад горио, а Варадин да је запаљен на више страна. Ћуприја између новог Сада и Варадина спаљена је и уништена. Перцел је по изгубљеној битки код Будисаве (близу Ковиља у шајкашком батаљону) отишао на више преко Суботице, оставивши у Варадину 2-3000 војника. Главни стан св. бана је на ¼ сата од Новог Сада код барутане. – Из Баната се Маџари повлаче у Ердељ, као што веле пред Русе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2290 on: April 12, 2020, 09:45:40 am »

Хрваскаи Славонија.
У Краини, 16. Маја. Радецкиј је опет на огулинску регименту послао из Италије 1666 фр. ови дана, да се на сироте војниковице подели, као што је и зимус послао био 1600 фр. Говори се, да је те новце војска сама, међу собом сабрала, и Радецког умолила да то амо пошаље. Било како му драго, добро је и лепо је и похвале достојно од онога, кои, у бурном и за многе жалостном, овом времену, сећа се сирота, те се пашти судбину ијм ублажити подарком ако и најмањим. А како је кад наш архипастир о том ништа неће да мисли, већ и против стални закона ради, па јошт и то не устручава се искати, да му се, кад сви на војску одоше, и од суви бројева (sub ) купи димница, где сирочад гледају и плачу, то може свакиј, у ком срце човечјије куца, лако осетити.
Чули смо, да је тако пре неколико година и од калуђера свои почео искати, но ови се опреше и не дадоше се у том подјармити. – Ко о чему владика о новци.
Оточкиј пуковник наредбу је учинио, да се та незаконита димница купи од сиромашни граничара, но заповедник пука огулинског неће тако. И по овом се сада чуде сви, како је Кнежевић, оточкиј пуковник, могао наћи да је право, и смео заповедити да се изврши оно, што огулинскиј подпуковник Драгојловић налази, да је криво, и да заповедити не може, нити сме (т. ј. да се димница од суви нумера бере). За то ваљда и корбацскиј протопресвитерат није јошт од месеца Новембра попуњен могао бити, што се не може у великим књигама да нађе, је ли право тај на празну попунити, или ће се проситељи једнако надметати кои буде јачи. – Ко из свега овог не види, у колико се слобода развила?!
Ови је дана четника Кулмера, у Реци, изменио четник Љубовић. Међу овом двојицом разлика је у поступању с четом, као међу небом и земљом. Онај је до 4 часа до подне, а по 4 сата после подне војнике вешбао, свакиј дан; овај само трипут у седмици, и то по 1 час у јутру. Онај није могао горопаднији бити; овај благ, седећи са простим своим војницима у касарни разговарајући се братски, и казујући ијм из новина све, што је њима потребно знати. Онај је седио у граду у палатама; овај узео пребивалиште близу своје чете, те једнако иј обилази, надгледа и подучава, говорећи: 'што би се ја стидио, мои јунака, кад ја без њи никаква јунаштва учинити не могу.' Онај је допуштао да чиновник сабљом пљоштимице проста војника и по десет пута удари; овај је то строго забранио, говорећи: просту човеку мора се више пута једна ствар показати, и то све на добар начин, - па ако би то и сто пута имало бити. Тако поступа Љубовић, милитарац, у Реци са своим људима, па му сви желе обрштарију; а Кулмеру срећан пут, у Недођим. Тако Љубовић с милитарцима, а владика Евђеније? – Он, с првом заповеди, ако је и јошт тако неправедна, незаконита, овако или онако; а за тим одма, - да се покаже да је владика, вели: 'Mit bewaffneter Band' (да се има свештеник напасти)! O tempora, o mores!
Но шта пишем ја? Истину ли? Да, да! Ал' ће то Мојзесов закон забранити, или неће пустити амо у Хрватску! Ништа зато; моћиће други читати изван Хрватске, па се учити и не дати да honores мењају mores. Ал' је то безчестно за владику, кои је већ негде рекао, да би требало о нашима начелницима, било светскима, било црковнима, мало мање говорити и смиреније, особито где није кричашта неправда и т. д. Но ја мислим, кад је црквениј 'начелник' могао таку наредбу издати, да се против свештенима, опирућег се владичиној неправди, 'mit bewaffneter Band' полази, да и црквениј члан може негодовање народа – остали црквени чланова – без кои црквениј 'начелник' ништа није, о поступку таком, у листовима овим открити, - у толико више, што се та наредба 'mit bewaffneter Band,' оснива баш на 'кричаштој неправди,' премда је и свака друга неправде, бола она 'кричашта,' или каква јој драго, није ником, а јошт мање 'црковнима начелницима,' допуштена.
Жао ми је за изгорелим намастиром Шишатовцем, за лепим оним ћелијама, а јоште лепшом црквом, какве није у Срему. Но и бедног Пахомија, старог архимандрита, ми је жао, кои нам се овде допао био. Ако се међу онима многим настојатељима намастирским, што одавно из једног места у друго иду, и код свои стари и нови пријатеља часте се, разумева и пострадавшег намастира настојатељ, то би се могло рећи да и он из очајанија то чини, јер знамо колико је пута протериран био. И шта смо добили ми, тим, што је њему на пр. раковачкиј предпостављен био? А оно, magnus animus non est, quem incurvat injuria, не може свакиј да умести.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2291 on: April 13, 2020, 07:57:28 am »

У тројној краљевини, 29. Маја. Код нас ствари ни најмање не мењају се. Зло се већ закорело. Ал' тако је кад људи као муве без главе раде. Сад је већ народна ствар на мањку; солдатеска је мах преотела, па сад већ сва хука бадава. Није нама крив Мојжеш, и други мањи људи. Та какви би ми људи били, кад би такви мањи људи, као што је Мојжеш, у народној политици нашој превагу имали? На већем темељу лежи наша народна невоља. Код нас и најмањиј солдачкиј чиновник хоће да импонира, и највеће задовољство налази у том, кад каковом народном човеку доскочити може. Народ, а особито граница, свуде се информира, да буде гутгезинт, по њиовом поњатију, то јест да зажели стара метерниховска времена! Против тежња народни свуда се агитира, и то у различном виду. Они хоће да оцрне пред народом доброжелеће људе, у доказују му, да тек онда златна времена настати могу, ако га у свему њиови стари изагнати официри опет предводили буду. Они веле, да је све зло приизашло од капутлија и фраковлија, и да не слушају зато ове, но свуда и у свачему официре. Ова солдатска пропаганда веома је делателна, и своје стреле тек на оне баца, кои су народу прави пријатељи. Они намеравају најчеститију народну партају пред народом депопулизирати, народ против њи фантазирати до тога, да се оне сцене обнове, које су се у Галицији 1846. године случиле, то јест да народ против капутлија подстрекну, и њиовом крвљу народном покрету крај учине.  
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2292 on: April 13, 2020, 08:07:50 am »

Далмација и Истрија.
У Трсту, 26. Маја. Познато је, да је овдашњиј милитарниј и грађанскиј гибернатор Ђулај у Беч отишао. Он се јошт није натраг вратио, а по свој прилици и да неће, будући да се као известно већ држи, да ће, ако већ није, војеним министром постати, и да ће на његово место амо за губернатора Вимпфен доћи, ако не остане у качеству тога ђенералмајор Стандејскиј, кои међутим дужности губернатора одправља.
Можда нигде није толика кубура са звечећим новцем, колика је овде. Кола су овим напуњена толико и толико пута већ из Беча долазила, пак за неколико дана и опет не може се тима ни следа видити. Сав тај новац чрез разне махинације дође у чифутске руке тако, да сиромашнија класа људиј поче очајавати и у очајању дође наравно и до изступљења с тим више, што векслери, сами синови исраилски, подигоше курс на 30 %. Прекјуче сложише се радини, те навалише на камбије и затворише иј. Осим тога одоше у Синагогу, и ту начинише дармар; што је за лупање било полупаше, што за дерање издераше, с претњом, да ће, ако бакар на пољу не издаду и курс на мање не спусте, све ијм предградије упалити. Претња ова беше озбиљна тако, да су се одма и нуждне противне мере од стране власти грађанске и милитарне учинити морале; но које су јуче и двигнуте, пошто је аџио на 10% пао, и пошто су се 4 места поради мењања папира у вредности 30 кр. на особу за бакарниј новац отворила и тиме узбуњениј народ утишао.
Данас имају сви Пољаци, овде станујући, без разлике стања, полицајном надлежателству предстати. А Маџарица, грофица К., други Маџари и маџарони?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2293 on: April 13, 2020, 08:19:03 am »

Неколико народни официра – Србским Новинама.

У почетку лањског покрета народа србског у Аустрији, народни официри били су први, кои се са пожртвовањем живота свога истога посла прихватише; и између сами царски официра налазило се такови благородни душа, кои за љубав обште среће своју драговољно презреше – но ови су врло редки били. Браћа њиова, језгро воинства србског, оде у Италију да брани престол аустријскиј а понајвише оста простиј невештиј народ, да рођениј дом свој спасе, без оружја, с голим рукама и прсима. Kолико су дакле управитељи његови труда имати морала, док су једно јуначко, с толиким успесима увенчано војводство устроили? И заиста, ово се понајвише народним ифицирима благодарити има. Зашто онда да првенство имају сада топрв дошавши официри царски, кои – што је највише – нити дух народа нашег познају, нити су што бољи од народни официра, шта више, последњи одважности и одушевљења прве у много већем степену превазилазе; то нам дела обои сведоче. Или на последку зашто бар нису у једну категорију стављени, кад ови безпрекословно у народу веће заслуге имају? Ми не велимо за добре и честите официре царске, кои можда пређе прилике имали нису, народу ползу какву принети, а то од свега срца желе па и делом осведочавају, но само је за оне реч, кои су и пређе са душманима нашим противу нас војевали, па сад нам опет тобож као сајузници на врат јашити почели, да ми неблагодарну подлост њиову знојем нашим издржавамо, кои међутим нити воље нити способности имају цару и народу, коме су на терет, ползу какву принети… Они јавно не стиде се на уштрб среће и напредка народа нашег шпекулацију проводити. У себичном споразумљењу између себе препоручују за ванџирње којекакву дечурлију, која правог боја видила нису, само да кћери своје боље разудати могу. Тако је скоро један балавадија царским официром постао само зато, што је официрску кћер, једну невину од 12 година девицу, узео, под контрактом да је за три године не обележи! Према оваковим супарницима наравно да морају народни официри натраг остати, кои су куће и родбину своју напустили и сам живот свој већ толико пута за свету народну ствар ризиковали. Већа част од њи остала је и без хлеба, од како царски официри првенство заузеше. Хоће ли Срби до века такову срамоту подносити? Ми се надамо да ће светлиј бан злу овоме крај учинити, и народне официре достојно уважити знати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2294 on: April 14, 2020, 09:13:28 am »

Србске Новине, бр. 52. од 4. Јунија 1849.

Што се Аустрије тиче, њено је стање веома жалостно. Италијанци после битке новарске истина тако су стесњени, да се мицати немогу, али шта то помаже кад нису тако умирени, да Радецки из Италије војску у Угарску пренети може. Италија једнако ври, и данас неможе се без 100.000 бајонета аустријски одржати. У маџарској међутим ствари јошт горе стоје; и Аустрија, да је самој себи остављена, морала би oдавна несрећној судбини подлећи. Истина, Аустрија има јошт приличну и добро дисциплирану војску, али већ неможе се успоредити са фанатизираном, и једнако растећом војском инсургента маџарски. Добије ли Аустрија једну, другу ли битку, то само Маџаре већма огорчава и подстрекава, да све већу силу скупљају, и себе јачим одпором против претеће погибели осигуравају. Напротив, један већи губитак од стране Аустрије од велике је моралне важности и следства. Предел је Маџарима свуда познатији него Аустријанцима, а житељство за Кошутовце већма склоније. Стару дакле рушећу се Аустрију само Русија спасити може, која је своим силним оружјем читаву североисточну Европу закрилила. 

Достављено нам је, да је Новиј Сад после улазка банове авангарде из града бомбардиран и већом части спаљен, и разорен. У колико успех банове војске многе обнадеждава, с друге стране опет многи се туже због изгубљеног свог огњишта. Жалост за изгубљеним Новим Садом неда се затаити, јер је Н. Сад са Панчевом у србству прво место заступао. Успех банове војске код Варадина није од такове важности, да може тако лако пропаст Н. Сада оправдати.
Logged
Pages:  1 ... 141 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 [153] 154 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.043 seconds with 23 queries.