PALUBA
March 28, 2024, 11:36:19 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Čitajte na Palubi roman "Centar" u nastavcima, autora srpskog podoficira i našeg administratora Kuzme
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 [154] 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722193 times)
 
0 Members and 4 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2295 on: April 14, 2020, 09:16:23 am »

Војводство Србско.
Карловци. Многи бегунци из Новога Сада налазе се сада у вароши нашој. Они нам чуда приповедају о свирепости Маџара, и о заузећу Новога Сада чрез банову војску. Они нам и то казују, да би Маџари били све житеље поклали, само да је војска за два сата доцније приспела, као што су то већ почели чинити, поклавши многе фамилије у Дунавском сокаку. Ми ћемо доцније о свему, што су нам казивали, читајућиј свет известити; за сада саобштавамо известије 'Вестника' о заузећу Новог Сада:
'Бан је ноћу између 30. и 31. Маја са три стране ударио на Н. Сад; пред темеринском капијом било је главно нападање, и за кратко време распршта се војска маџарска, која је у највећем нереду сокаке ново-садске заглавила, и у град бегала. Исту ноћ још пре реираде те, све скоро, што је Немац, Чивутин и Маџар, сбегло су брукшанац (мостобран), и у град.
Пред саму зору уђе банова војска у Н. Сад, и таки постави батерију једну на пијаци при улазку у Дунавскиј сокак и ту је јака топовна ватра отворила се супрот маџарске барикаде, које је код ц. соларе пред брукшанцем била. Јошт је с баре и са више страна царска војска топове наперила. Маџари су из брукшанца и из горњег града страшно пуцали, најпре са 6 и 12 фун., после са бомбама. Кроз кишу танета велики, и бомба, испод рушећи се димњака, кровова, зидова, и кроз учестану ватру кућа бегали су оставши у вароши житељи – то јест Срби – носећи на рамени децу своју на поље, на ново-садско гумно, - иначе голи, наги, јербо ни једног магновенија није ијм остављено, да се спреме, но таки је ватра започела. Пуцњава трајала је цео дан; Н. Сад је сав по готову срушен и изгорео, … србскиј главниј град. Туже се на царску војску, да је одме србске куће пљачкала, кад су најпре у исте куће ретерирајући Маџари упадали, харали, или кроз прозоре унутра пуцајући, Србе убијали. Срби дакле пате са сви страна.
Н. Сада више нема; он је сасвим празан. Банова војска, јошт док Срби сви нису избегли, од запаљене од маџарски бомба и ракетла вароши повуче се у окраине њене; Маџари онда сву варош опљачкају, и повуку се у брукшанац. Осам топова отето је том приликом од Маџара. – Ђенерал Мамула у исто доба послао је једно одељење на Мајур, кои је сав спаљен. – Пред зору 2-га Јунија трајала је канонада жива једно пола сата. – Перцел није био при тој битки у вароши; он је 30-ог у Кисач повукао се, и тек што би се са својом силом пред вече истог дана показао, ретерирао је натраг на даље, како је бан спремио се да га дочека.'
На ову несрећну судбину Н. Сада следујуће примечава 'Вестник': 'Новиј Сад, овај цвет војводства, паде… жртва вандализма маџарског! Чујте Срби! Новиј Сад вапије за освету! Нека се ужлеби у срца србски јунака оно, што је цар Александер рекао, кад је Москва горела: 'Пламен горјаштија Москви да воспалит в сердцах ваших огњ отмештенија. Туштит пламен јер кровију врагов ваших, да не понесует с собоју стид ваш и слези сродних и ближних ваших. Сего ожидајет от вас поруганија ими церков и оскорбленоје отечество!'

*'Вестник' се тужи, што патријарх често у Београд долази, а многи послови стоје не свршени, нити се већ од 40 дана заседанија правителства држе. Због овог чланка јутрос су у Земуну чрез милитарну комисију затворени и уредник 'Вестника' К. Богдановић, и штампар Д. Медаковић; штампарија је узапћена а они обоица предани војеноме суду.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* бомбардовање Новог Сада.jpg (158.66 KB, 800x533 - viewed 18 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2296 on: April 14, 2020, 09:24:28 am »

Хрватска и Славонија.
Банско веће види у томе велику запреку народној просвети, што школе у тројној краљевини нису под једном власти, у једном строју, под једним назором. Нарочито је патила краина у просвети због тога, што је била под особитим немaчко-солдачким надгледањем била. Да би се просвети пут прокрчио, да би Краишнци до ваљани школа народни доћи могли, да би се народном језику природни пут отворио, банско је веће закључило све школе у тројној краљевини под свој одсек просвете ставити, и молило је бана, да се ради одобрења тога закључења на цара обрати. За ову цељ расписало је банско веће и надтецај на списатеље југославенске, позивајући иј, да сачине једну читанку за народне школе, па ће онај, кои најбољу сачини, добити награде 200 фр. ср. Само штета, што прописује да књига мора бити латинским словима написана, које нам сваку надежду угушује, да ће се ћирилица у школе увести. Та могло се барем установити, да и једним и другим словима буде написана, чим би се много приближили к изједначењу слова између Срба и Хрвата. – Овде нам се нехотице намеће питање: како ће србске школе у Хрватској стајати према одсеку просвете банског већа? Оне ће наравно под њега подпасти; а да ли ће се по томе у њи увести књиге латинским словима писане? И ако то буде, како онда стоимо са равноправности?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2297 on: April 15, 2020, 08:17:03 am »

Маџарска. Маџари су се концентрирали на левој обали реке Вага, а од Најхајзела добијају подкрепљење. Они ће ту да се опру царској војсци с оне стране, па да не може прећи. Пред Комораном стои један корпус, кои резерву сачињава. Други корпус под Клапком стои код Ђура, а једна колона овога корпуса опредељена je да преко Столног-Београда иде к Весприму, где ће преко Папе оперирати. Овако пишу новине 'Ново Време' а 'Прашки вечeрњи лист' напротив јавља, да се аустријска војска са руском сајединила, па обе Ваг прешле и Маџаре гоне. – Кошут је у Пешту дошао, и тамо од житеља с највећим одушевљењем примљен био. У Пешти се бавио само два дана, па после опет отишао у Дебрецин. – Ђен. Клам постављен је за заповедника војеног у Ердељ. Он је ови дана био у Београду, и полази преко Србије у Влашку, да тамо узме војску од Пухнера.
Пролазак војске руске кроз Пожун 2. Јунија по р. трајао је 3 сата; једни одлазе у Визелбург а други у Еденбург. У Пожуну баве се најславније познате вође аустријске војске: Шлик, Лобковић и Колоредо. Маџари под Гергејом код Ђура велику силу имају и одушевљени су јако. Хајнау преместио је главни стан свој у Алтенбург; један официр, кои је из Пеште овамо пребегао, вели, да није истина да су граничари онако злостављани били. Посада царске војске у Темишвару изишла је из града на поље, и Маџарима је велику штету причинила. Kао што из Пеште дошавше новине јављају. Маџари ће се у Ердељ повући, али по свој прилици тек онда, пошто и овогодишњу рану из Баната покупе, да могу војску своју прирањивати.

Влашка и Молдавија. По најновијим известијама из Букурешта дошао је тамо начелник корпуснога штаба рускога, ђенерал-летант Даненберг, а за њим почела је и резерва овог корпуса долазити. Овдашња руска војска имала је 1-га Јунија у Ердељ прeћи. Од Маџарске војске  многи дезертирају и долазе у Влашку.

Словачка. Из Скалице преносе једнако сено, сламу, и остале потребе за војску у Трнаву. У околини мноштвo аустријске и руске војске лежи. Трнава је са колима тако препуњена, да се једва преко улица прећи може. Идући од Тренчина свуда око Вага Руси су разређени, у Фрајштаку иза Вага има иј на 10.000. Влада у обште са Словацима почела је од неко доба уљудније поступати. Жалостна следства маџарске буне и Виндишгрецови неспретни планова Словаци су понајвише искусити морали. Чујемо да ће уредништво правителствени словачки новина под Лихардом и Радлинским не у Бечу, него у Скалици бити. За овај посао Скалица је заиста најзгодније место, јербо северна аустријска железница само је за сат један одавде удљена, све вести из Беча, Прага, Брна за неколико сатиј овамо стижу. Притом овде се може много јефтиније живити и тако би министарство много више заштедило при издавању новина него у Бечу. Добровољници словачки, кои су у пожунско окружје отишли поради нереда неки од стране сељака према спаијама, вратили су се натраг у Голиче.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2298 on: April 15, 2020, 08:19:25 am »

Аустрија. (Нар. нов.) За србске страдалнике не само Чеси и Моравци, но и Русини скупљају подарке на знак узајмне братске љубави. – У Прагу разноси се глас, да ће Шварценберг одступити од министарства, но ми мислимо, да ово неће на брзо бити, јер моћ она, која Шварценберга држи, неда се тако лако саломити. У министарству славенске ствари заступа једини Кулмер, но и он није сасвим у стању цели свој на корист Славена одговорити. То је жалостно, што ми на тако високоме месту никаквог Славенина немамом кои би се својски заузео за народне ствари наше. У Чешкој на многим местима народ простиј сасвим противно мисли о известијама војеним, и вели, да новине не смеду да пишу онако, као што јесте. Кошута сматрају као каквога месију, кои ће доћи да народ од терета избави. Ово је заиста чудно! Види се колико садашње министарство код чешкога народа поверења има.

Русија. Правителство је руско оправило једну циркулациону ноту на своје представнике код инострани дворова о помоћи, коју њ. в. цар даје Аустрији противу Маџара. Нота је ова сасвим једногласна са оним чланком петроградски новина о познатом манифесту царевом, кои смо у листу нашем саобштили.

Напомена: Бројеви 52 – 63 Србских Новина за год. 1849. нису сачувани.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2299 on: April 15, 2020, 08:35:16 am »

Србске Новине, бр. 64. од 4. Јулија 1849.

Са боишта у Маџарској јошт ништа решително нема. Свакиј жељно изчекује, да види шта ће наступити. Једни мисле, да ће Пешта скоим пасти, а с тим да ће се остаци Маџарске војске раскидати, које ће свршетак ускорити; други напротив, да ће на Тиси бити јошт веома крвави бојева. Јошт Аустрији предстоје велике борбе. Владу не занимају само велика она питања, како ће се поредак ствариј у внутрености Аустрије установити, како ће се индустрија уредити и устроити слободнија система јавнога настављенија; него и Немачки и Италијански послови ступају у штадијум, кои је таковиј, да врло велику бригу задати може. На једној страни закључење мира са Сардинијом отеже се од дана на дан; на другој пак страни са опредетелниним захтевањима ступа Пруска у Франкфурту, умножава своје војске у Бадену и Франкфурту, развија тамо неку шпецијално-Пруску тенденцију, коју Немци одобрити не могу, и која није тако кадра Немачку сачувати од нови немира, као што су то могли конзервативци у Паризу. Свакојако неизвесност је јошт велика…

Чешке 'Народне Новине' пишу следујуће: 'Једине у аустријској држави излазеће србске новине 'Напредак' и 'Вестник' пре неког времена забрањене су, њиови учредници су затворени; а доцније на јемство и кауцију слободни пуштени, уједно је и уношење загранични 'Србски Новина' из Београда у Аустрију забрањено. Учредници на слободу пуштени нису добили дозволење издавати своје новине.
Из ови дела јасно се као сунце показује, да управитељи Војводства Србије неће да имају никакве новине; укидањем свију народу приступни новина по намери затворен је овоме не само пут к просвети у обште, него шта јошт више – угушен је јавни глас слободе, јер су ове верно служиле своме народу, његовој слободи и срећи, идући кроз све тегобе постојано, свагда на путу закона То неможемо веровати, да је слободна реч једино због саобштавања вестиј са бојнога поља у корену утамањена; него пре мислимо, да је ова простонародна реч, која је неустрашимо пребацивала погрешке тамношњим управитељима и показивала њиове цели не сходне кораке, пробудила према себи гнев оне господе, или је ваљда опозиција против устава од 1. Марта и овим новинама била одсудна? Да забрана србски новина и никаква друга шкодљива следства неби имала, ми већ зато Србскиј народ сажаљевати морамо, што сад у своим најнесрећнијим магновењима живота несме ништа сазнати о срећним или несрећним догађајима, кои се сбивају у сиротој његовој домовини, из које изгнан сад у туђој земљи живити мора. – Али и то нам заиста није мање чудно, што се 'Србске (Београдске) Новине' закраћују целој аустријској држави, сад, кад се све друге стране новине најпразнијег рода и језика слободно преко граница њени улазити пуштају?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2300 on: April 16, 2020, 09:05:32 am »

Војводство Србско.
У Земуну, 30. Јунија. Овај час добисмо поуздану вест од банове војске, да су Маџари, под њиовим ђенералом Фетером, ког су на место Перцелово за вођу свог добили, на банову војску 26. Јунија код Куле зором ударили. Битка је једна од најжешћи била, које је бан досад, како је к нама дошао, имао, и као што вели известитељ, да су се са највећим се очајањем Маџари борили. Нов Маџарскиј вођа Фетер, кои је лане у Бечкереку Маџарску војску на супрот Перлеза водио, морао је јамачно своје нове бравуре показати; но лоша му је срећа била, јер су ту, као шо нам стиже глас, до 3000 њиови изгинули, 7 топова ијм одузето и 4 барјака и више кола с џебаном. Од наши је до 50 мртви и двоином рањени пало. Битка ова био је последњи издисај Маџара у Бачкој. Они су, као што су нам гласови већ од 14 дана стизали, све једнако своју војску умножавали у Бачкој, и на ову су се одсудителну битку, да би банову силу сломили, спремали, како би напред к Н. Cаду и Варадину, куда ијм је једино прибежиште, упутили се. Бан сад, почем је овде код Куле Маџаре сасвим разбио, моћи ће и лако и поуздано к Сегедину ступати, јербо ће слабо одпора доћи.
Руси, као што нам путник један, наш Србин из Пеште, управо овамо дошавши, приповеда, посетили су Пешту изненада. Овај се путник кренуо 23. Јунија из Пеште. Пре тога на 3 дана отишао је већ Кошут са своим једномисленицима к Сегедину. Највећа је, вели, анархија у Пешти царствовала.
О кнезу Паскијевићу говорило се онда у Пешти, да је у Хатвану. Страх је и ужас Пештанске житеље највећиј обузео. Пре једног дана, него што је наш путник из Пеште пошао, догодио се, вели, у Пешти један чудноватиј догађај. У вече пред саму сутон појаве се, нит' ко зна одкуд, ни како, (за цело ће бити из Хатвана да су дошли, и по обичају њиовом штрајф-патроле правили) у вароши до 60 козака, кои су брзином муње у сокаке Пештанске ушли, и троицу на сокаку, кои су на шеширу црвено перје имали наједаред стигну, вежу иј за коње своје и опет натраг одлете као муње. Ово је тако изненада и тако хитро било, да су сви чувши то, у Пешти у највећиј ужас дошли и јошт исту ноћ пут Кечкемета, и кои је куда знао бегали. Том приликом и наш је путник, но наравно не од страха ради Козака, него да се невоље маџарске ослободи, улучио удесну прилику, те к нама добегао.
Што се нас овде и околине тиче, са жалости највећом изповедити морам да нам цефови на ново почињу шију завртати као и пређе. На место да народни људи, кои су се крвавили, и огњиште своје од душманина бранили, аванзирају, а оно нам се нови сад Ессери и Фрессери за старешине у варадинску регименту шаљу. Имена јунака наши: Биге, Пере Јовановића, Милекића, Боснића нерадо се горе слушају. Па куд је далеко већ неправда дотерала! Бан по правди је, као што известно знамо, писао, кои су најзаслужнији при Ст. Томашу, Вршцу, Карловцима били. Но у место да дође наименовање за мајоре ови јунака народни, појавише се на нашу тугу ови дана 4 Немца, кои ни речице србски незнају, кои су од горе за мајоре нама послани; двоица за варадинску регименту, а двоица за кикиндске батаљоне. Ови се зову: Метессер, Бајерхамер и Форштхубер (четврто не могу од јада упамтити имена). Да, да, кад је готова част, онда су нуждни и Ессери; но да су прави Митессери и којекако, него су наопако понајвише Селбстессери. Кад ће се овом злу доскочити? Зашто наша депутација ту непосредствује? Пали смо браћо, дубоко пали! Зараније овом злу треба лека, док се укоренило није. – Народни људи треба да аванзирају! – Ја сам уверен, да би влада, која тежити мора да задовољи народе своје, кои је бране, кад би знала, како то тешко нами пада, боље ствар испитала.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2301 on: April 16, 2020, 09:13:24 am »

Хрватска и Славонија.
'Славенски Југ' и 'Südslavische Zeitung' положили су штампарским законом одређену кауцију, па сада излазе опет. - 'Слав. Југ' јавља, како је у Загреб дошло неколико Маџарски заробљеника, Међу овима, вели, било је Ердељски Румуна, и сузе су нас полиле а крв нам ускипила, кад су нам приповедали своју беду, а неверу Аустријанске владе. Чим су се Маџари лане побунили и од Аустрије одметнули, дигоше се Румуни на оружје за уздржање јединства Аустрије. Било иј је до 90.000, а сви су ови хтели за Аустрију војевати, иштући само 3 кр. на дан и комад хлеба. Они би били јамачно Маџаре смрвили, да се је Аустрија на њиову праведну прошњу склонила. Но прошња ова би забачена, јер је аустријска влада онда јошт непрестано не.Маџарске народе угњетавала, и Румуни су се кућама морали разићи. Сад дође Бем, побије аметом Пухнера, освоји Ердељ и узе све, што оружје носити може, међу своје војнике. Румуни су били од плуга вучени под пушку, да војују против Аустрије, која иј је грдно изневерила. Када пак аустријске војска сада којега таквог а невинога Румуна ухвати, шиљу га као издаицу у Италију. Није ли то Богу плакати? – Тако приповедеју ови ухваћени Румуни, кои сада такође иду у Италију, а речи њиове потврђују писма, која добисмо из Ердеља од очевидаца.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2302 on: April 16, 2020, 09:27:18 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Eine Honvedswerbung.jpg (537.47 KB, 1262x824 - viewed 21 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2303 on: April 16, 2020, 10:32:47 am »

Маџарска.
Маџари су пределе око Вага сасвим оставили. Једна част њиове војске повукла се к северној њиовој армади, а друга част отишла је к Ачу и Сењу код Коморана. Код Сења су ископали шанцеве и с топовима добро иј утврдили. Овде командира Гијон са 30.000 људиј. Глас се јако разнео, да је већ код истога Сења једна страшна битка била, но о исходу њеном јошт се ништа незна.
У Словачкој маџарскиј комисар барон Есенаки дао је погубити једног судца, због тога што је Аустријанце подпомогао. Кошут је наложио, да се правителство има у Сегедин преместити. Ф. ц. м. Нужан са своим резервним корпусом од 13.000 момака заузео је пут к Вараждину, да би га препречио Маџарима, ако би хотела онамо навалити. 18-ог Јунија 5-тиј рускиј војениј корпус приближио се аустријској граници код Ердеља. Главна колона, под предводителством команданта Лидерса, ударила је била на Темешкиј, 2-га колона под Енгелхартом на Терцбуржкиј, а 3-ћа из Молдавије долазећа на Ојташкиј пролаз. Лидерс је наишао на чету маџарску од 1000 људиј, која је са 2 топа добру позицију заузела: ова чета била је од руске авангарде растерана. 20-га у јутру већ су Руси били добре позиције заузели, и на Маџаре су све већма нападати почели; Маџари су се из почетка жестоко бранили, но на последку су опет разбијени били. Погинуло је и Руса доста, међу њима се налази један козачки мајор и официр. Рањени су: ђенерал Дик, полковник Врангел и више официра. Маџари су изгубили 100 мртви и рањени, а заробљени 150, међу коима се налази полковник Киш бившиј некада царскиј ритмајстор код Сикулеки хусара. (Дакле не Ернест Киш.) Истиј је Киш у шанцу командирао, и рањен у шанцу је заостао; осим тога Руси су добили 4 топа и 1 барјак. Около 1-ог сата већ је главна руска колона била пред Брашовом, кои се после кратког бомбардирања такође предао. Тако већ од 21-ог Јунија по р. главни квартир ђенерала Лидерса био је у Брашови, одакле се почео напред крећати. Међутим ђенерал Енгелхарт лако се кроз Терцбуржкиј пролаз провукао и станио се код Зајдена. Ђенерал Хасфорт послан је са једном јаком бригадом да покори и обезоружа Секлере.

Главниј командант аустријске војске, ђен. Хајнау, наименовао је директором војени комесаријата и скупа комисаром другога војеног корпуса, Антона Баборци. Осим тога наименован је комисаром код 1-г војеног корпуса: Владислав Мајтињи; код 3-г Едуард Гал; 4-г гроф Цираки.
Осим последње битке код Ача, слабо долазе гласови о каквој великој битки. Код Ача била је са аустријском војском саједињена и руска дивизија под Панајотинон, и као што се из булетина ђенерала Хајнеа видити даје, Маџари су са штетом великом одбијени. Они су својом многобројном кавалеријом Русе закрилити хотели, али ијм није за руком пошло. Изгубили су Маџари у овој битки неколико топова, и сам Гергеј је у главу рањен. Гласови су се разнели, да се корпус Дембинског са Гергејом сајузио, да се изчекује у пределу Хатвана на једну велику битку између Руса и Маџара. Руси су били 16-га Јунија у Кашови, и оданде су даље отишли. Један великиј корпус рускиј пошао је на Дебрецин; како Руси Дебрецин освоје, одма ће маџарској главној војсци од Ердеља пут пресечен бити, нити ће моћи тако лако около Тисе повлачити се, и тако цео рат на тај начин неби више дуго трајати могао. Код Блатног језера стои један маџарскиј корпус под Аулићем, и саградио је већ неку малу флотилу, али је од аустријске војске јако стесњен. У Ердељу Руси јако напредују јербо Маџари се у Банату све јаче сбијају, и по свој прилици Бем ће се из Ердеља скоро извући. Поуздано се говори, да је Арад пао; то исто поговара се већ и о Темишвару, али поуздани известија о томе јошт нема. Кошут се до 27. р. Јунија налазио у Пешти, одкуда је после к Кечкемету отишао. Тамо се налази и ђенерал Дамјанић, излечен, будући је у битки код Нађ-Шарлова ногу изгубио. Маџарске банке, како су Руси у земљу ступили, у Пешти пале су од 100 на 80.
Један вечерњи лист бечки званични новина доноси известије из рускога главног стана у Фору од 18. Јунија, по коме је, после сретне битке код Токаја, на кои се из заузетога пре један дан Миклошца ударило, царска руска војска преко Тисе прешла и са 25 батаљона пешака, 30 ешкадрона коњаника и одговарајућим числом топова к Дебрецину се кренула, која ће варош скорим заузета бити.
Новине 'Ново Време' пишу, да се Гергеј, после оне крваве битке код Ача, са Дембинским сајединио, а пред Комораном да је оставио само мало коњаника и нешто топова. - По најновијим вестима из Беча Руси су 22. пр. м. ушли у Дебрецин, а 25-га имају за цело бити у Пешти.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Артур Гергеј.jpg (191.52 KB, 690x838 - viewed 17 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2304 on: April 17, 2020, 11:38:24 am »

Кошутова Прокламација на маџарскиј народ.

Народно правителство на народ!
Отечество је у опасности!

Грађани отечества! на оружје! на оружје!
Кад би смо мислили, да би се отечество обичним средствима спасти могло, неби смо повикнули, да је оно у опасности.
Кад би смо ми били на челу једног неодважног и детињастог народа, кои у свом страху пре пропада, него што би се бранио, не би смо се усудили по целој земљи звоно зазвонити.
Но будући да пуци нашег отечества један мужествен народ сачињавају, кои је већ сам са собом рачун начинио, кад се одважио на обрану против безбожног угњетавања, зато мећемо на страну сва вас и нашег народа не достојна заглађивања и околишења, и пуштамо без уздржавања глас у земљу, да је отачество у опасности!
Будући смо уверени, да је народ кадар себе и своје отечество бранити, зато му сву опасност у њеној величини представљамо, и позивамо га у име Бога и отечества, да опасности слободно у очи погледи, и да се свакиј земаљскиј грађанин оружја лати.
Ми нећемо да ласкамо, и да тешимо, но ми изјављујемо истинито и јасно, ако се цео народ са мужественом одважности не дигне, да се до последње капље крви брани, онда је бадава текла толика благородна крв, онда је досадашње напрезање било бадава, наше отечество и наш народ ће пропасти, и на земљи, у којој пепео наши праотаца почива и коју је Бог као слободно наследије за наше потомке определио, на овој земљи над останцима једног у робство сатераног народа владаће руска кнута.
Ми велимо, да, јавно и без уздржавања, ако се народ не буде саједињеним силама бранио, мораће од глади скапати; кои не погине од оружја варварског непријатеља, тај ће морати од глади скапати, јер дивљи Руси не жању само плод вашег труда, т. ј. за жетву сазреле класове, но жалостним срцем дајемо народу на знање, да са великим силама у наше отечество унишавша руска војска и не зреле класове коси, жње, или ногама гази и за постељу употребљава. Тако ова војска убијајући и опустошавајући напред ступа, и за собом оставља траг убиства, глади, и невоље.
Где дивља руска војска дође, онде се народ о семену и усеву бадава бринуо; стране разбојничке чете ждеру плод вашег крвавог зноја.
Али по нашем у Бога правде положеном уверењу изјављујемо, да опасност на наше отечество тек онда може смртоносна постати, ако народ сам себе срамно остави, али кад се на обрану свог отечества, свог кућишта, своје фамилије и своје жетве и свога живота подигне, са косом или секиром, са батином или каменом, онда је народ довољно јак, и мораће се аустријским царом у наше красно отечество доведене руске хорде до последњег човека изтребити.
Кад би смо хотели опасност утаити, или умаљивати, тим неби смо је ни од ког могли одклонити.
Али, кад без уздржавања онако представимо ствар као што јесте, онда ћемо начинити народ господаром своје собствене судбе.
Ако у народу животне силе има, то ће он себе и отечество спасти.
Ако ли пак буде страхом тронут, и неделателан остане, то необходно пропасти мора.
Ко се сам не помаже, томе ни Бог не помаже.
Тим испуњавајући дужност нашу дајемо свим житељима Маџарске на знање, да …. Аустријски цар доиста руске варварске хорде нами на врат шиље.
Ми житељима дајемо на знање, да је једне руска војска од ….. људиј из Галиције преко Ораве, Шипуша, Шароша и Земпалана у наше отечество продрла и борећи се једнако напред ступа.
Ми ијм дајемо на знање, да су осим тога и у Ердељ из Буковине и Молдавије руске трупе ушле, са коима је већ наша војска крваве битке имала.
Ми ијм дајемо на знање, да се у Ердељу, ослањајући се на руску помоћ, влашка ребелија на ново изродила, и да је …. Аустријскиј цар своје последње силе скупио, да маџарскиј народ искорени.
Ми дајемо даље нашим суграђанима на знање, да премда је тако известно као Бог на небу, да, ако би Русима за руком пошло наше маџарско отечество покорити – отуда би робство за све народе Европе произишло, ми поред свег тога од стране које земље никакву помоћ очекивати не можемо, јербо су владаоци угњетили симпатију њиови народа и неделателно на нашу праведну борбу гледају.
Дакле нема никог, на кога би смо се уздати могли, осим на Бога и на нашу собствену силу, ако ли ми пак нашу собствену силу не употребимо, то ће нас и сам Бог оставити.
Нама тежки дани предстоје, али опет ако ијм одважно на сусрет изиђемо, народ има слободу, срећу, благостање и славу очекивати.
Завеса покрива путове божијег провиденија, ово искушењима и патњом доводи народе к благополучију.
Борба Маџарске није више само наша борба. Ово је борба слободе народа против тиранства.
Наша је победа победа слободе народа, наша пропаст је народне слободе пропаст.
Бог нас је изабрао да ми нашом победом народе телесног робства избавимо, тако, као што је Христос човечество душевног робства избавио.
Ако ми тиранима на нас послане хорде победимо, онда ће се у слеству наше слободе Италијанци, Немци, Чеси, Пољаци, Власи, Словаци, Србљи и Хрвати ослободити. Ако ми пропаднемо, звезда слободе нестаће код сви народа.
Помислимо дакле, да смо ми слободи посвећени поборници. Ово чуство нека у нашим грудма сталну вољу јошт већма утврди, а силу наши жила подкрепи; ова сила нека спасе нашој деци отечество, нека спасе животно дрво слободе и које ако сад због наше неодважности под проклетом секиром обадва царска тиранина падне никада неће више корен захватити.
Народи – Маџарске! Хоћете ли ви да под искорењавајућим мачем дивљи Руса умрете? Ако то нисте ради, браните се!
Хоћете ли ви гледати како Козаци далеког севера осрамоћена телеса ваши отцева, жена и деце ногама газе? Ако то нисте ради, браните се!
Хоћете ли ви, да се једна част ваши суграђана одвлачи у Сибир или у страноземни рат тирана, а да друга част под јармом руске кнуте стење? Ако то нисте ради, браните се!
Хоћете ли да видите ваша села у пламену и ваше усеве покосене и погажене? Хоћете ли да умрете од глади на оној земљи, коју сте ви вашим крвавим знојем обделали? Ако то нисте ради, браните се!
Ми слободном вољом народа изабрано правителство Маџарске и њој принадлежећи страна и провинција позивамо народ у име вечног Бога и отечества на своју собствену обрану; по смислу пак нама предане власти и дужности неређујемо и заповедамо:
1. Против Руса, кои су у наше отечество продрли, и против аустријског цара, кои је ове дозвао, од сада почеће обшиј крстоносниј поход.
2. Почетак овог крстоносног похода објавиће се будуће недеље и среде чрез свештенике у црквама, а у обштинама чрез њиове председатеље, и звонима даће се ово целој земљи на знање.
3. После објављења свакиј здрав човек дужан је за 18 сатиј себе ма каквим оружјем снабдети; ко нема пушке или сабље, нека узме косу или секиру, коса се може при јуришењу употребљавати, секира пак у ближем окршају у храброј руци може добро послужити.
Онај није Маџар, но јадна несрећа кои много у оружју избира, и не брани се оним што му је при руци.
4. Где год близу дође руска војска, онде се дању и ноћу на торњима и по врховима брегова страже понамештати морају, која ће знак дати, како се непријатељ приближи, а на то ће се по свом пределу звонити. На ово грување звона мораће се у свим обштинама народ сакупити, и гомилама на оним местима налазити се, која ће се дотичним надлежателствима у разним пределима напред назначити.
Одакле се дивља хорда одвуче напред, онда нека се народ за њеним леђима у маси дигне, и нека затре без реда јездеће Козаке и друге мање оружане гомиле.
Нарочито народ мора настојати, да непријатељу ноћу смирити се не допусти, но да га изненада напада, па онда нека се натраг повуче и опед напада, и тако да га звонима једнако узнемирава, да се ни једног магновења не узможе се одморити на оној земљи, коју је тако безбожно напао.
5. Пред непријатељем мора се свака рана, марва, вино и ракија у внутрености, у гудуре по горама или за глибове одвући, да скапа од глади.
6. Пре него што непријатељ каково место заузме, нека одважни људи над главом му кров запале, да дивље непријатељске хорде буду или ватром опустошене, или да ијм се одмор не допусти. – Почетком овог столетија, кад је Наполеон руско царство напао, тим су се Руси од пропасти спасли.
Ми сад већ и онако видимо, да непријатељ палењем и убијањем све опустошава; колико је већ вароши и села непријатељска гунта у пепео преобратила! Баш ови дана је аустријска солдатеска, кад је неоружане житеље бешарканске у шопронској жупанији напала – све куће попалила. Кад већ горети мора, а оно барем нека гори онде, где непријатељ станује. Ако победимо, имаћемо отечество, и опустошена села процветаће на ново, ако ли пак побеђени будемо, и онако ће све пропасти, јербо ово је истребителан рат, кои проив нас воде.
7. Оне вароши и места, која таково положење имају, да се барикадирати могу, - као на пример Јегра, - нека се одма са свију страна у одбранително стање метну, да би се тако долазећи Козаци зауставили.
8. Свештеници, као што пристои, и као што је већ заповеђено, морају крст у руке узети, и народ предводити на обрану закона и слободе.
9. У целој земљи нека се држе народне скупштине, у коима ће се определити начин обране земље и предела по своим околностима.
10. Жупаније Бордош, Гемер, Абауј, Земплин-Хевеш (с ове стране Тисе), Поград, предел Филечкиј и окружје Јазига морају одма овај крстоносниј поход у движеније привести, и приликом организирања чета имају се успоразумети са командантима у пределу Мишколца лежеће наше храбре војске. Саболч, хајдучко окружје, В. Куманија, Хевеш (с оне стране Тисе), долња страна Бихарске и Дебрецин морају пазити на Тису и њену линију, да би непријатељу прелазак преко Тисе немогућан учинили. Пештанска жупанија, Чонградска, мала Куманија, Београдска, толпанска жупанија, и долња страна Пограда, морају трупе крстоносног похода организирати, и на првиј позив на ракошком пољу скупити се.
11. Све ово извршиваће се у обштинама, где је редован мађистрат, чрез обштинске председатеље; по другим местима морају надлежателствени одбори и чиновници, и тим начином председници одбора седнице држати, чим се ова наредба у 'Кезлењу' објави, даље морају наредбе у том чинити, и чрез курира о том министарство унутрашњи послова без престанка извештавати.
Кои отечество оружјем напада, тај је непријатељ, кои пак своју дужност за његову обрану не чини, тај је издаица отечества, и сматраће се као такав од отечества и правителства.
Народ треба само јако да напрегне своје силе, па ће се отечество за свагда спасти; ако ли пак народ у смислу ове наредбе дужност своју верно не испуни, отечество је пропало.
Земља је у опасности!
Ми истина, имамо храбру и одважну, за слободу умрети готову војску, која износи готово 200.000 људиј, с коима као за слободу одушевљеним јунацима немогу се сравнити најемници робски, јер они су божјим зраком осветљени, а ови су само стражари мрака; но овај рат није рат два непријатељска логора, него рат тиранства против слободе, варварства против целог слободног народа.
Зато дакле народ мора се са армадом подићи, и кад ови милиони нашу армаду подпомогну, онда ћемо себи и целој Европи слободу задобити.
Дакле снажниј и исполинскиј народе! устај заједно са армадом на оружје!
Свакиј земаљскиј грађанине! на оружје, на оружје!
На овај начин је победа известна, али тек на овај начин.
И зато наређујемо и налажемо обштиј ландштурм за слободу у име Бога и отечества.

У Будапешти 27. Јунија 1849.            Лудвик Кошут с. р. управитељ
                                                        Барт. Семере с. р.
                                                        Влад. Чањи с. р.
                                                        Артур Гергекј с. р.
                                                        Сава Вуковић с.р.
                                                        Казимир Баћањи с. р.
                                                        Мих. Хорват с. р.
                                                        Фрањо Душек с. р.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2305 on: April 17, 2020, 12:29:22 pm »

Србске Новине, бр. 65. од 5. Јулија 1849.

Војводство Србско.
'О стању ствари у војводству, сад по имену јошт постојећем, од неког времена веома мало дознајемо; известија из они предела долазе нам сада посве редко. Многи родољубци, кои су иначе свој суд о тамошњим догађајима отворено изражавати обичествовали, сада се устручавају своја саобштења артији поверити, будући се тамо, као што кажу, писма задржавају и отворају. Ми не знамо јесу ли ови гласови истинити, но што нам напрасно заосташе свака саобштења од они родољубаца, кои тамо стоје на гласу као либералци, а познати су као опозиција против насилног поступања, - то нам је врло чудно.'
Овако се тужи 'Südslavische Zeitung.' Исту тужбу подиже и 'Славенскиј Југ.' А шта ми да речемо'… Ми смо некиј дан од једног знаменитог лица, које и милитер-команди заповеда, у послу новина наши писмо добили, па га је она опет зато отворила, и да би се то осведочило – свој печат на њега ударила! Она дакле и на она лица подозрева, под коима стои! Далеко смо дошли са поверењем и са светињом тајности писама. Кад се овако поступа, није нам чудо, што и нама известија из, 'сад по имену јошт постојећем,' војводства изостају.
'Слав. Југ' пише из Земуна: 'Ми овде, од како нам новине престаше, као у некој пустињи остављени од осталога света живимо. Нити знамо шта се где ради, нити знамо шта управо сами радимо. Правителство као свагда, тако и сада ништа не ради. Оно се забавља намештањем и наименовањем чиновника у ослобођеним крајевима војводства. По овоме се може закључити, да ћемо већ сада имати власти друге форме, а не одборе.'

- Св. бану дат је за војенога комисара некиј Мартоњи.
- Г. Радичевић издаје 'Пројект устава за Војводство Србију.'
- Ономадне у суботу Маџари су нападали на Перлез, али, како чујемо, јунак Книћанин прилично иј је почастио. Обстојателно известије о овој битки очекујемо свакиј час.
- По известијама из Баната, Маџари се тамо јако скупљају. У Оршави копају шанцеве, а у Панчеву спремају некакве скеле. Сва је прилика, да ће решителне битке бити у Банату. Темишвар се непрестано бомбардира.
Из Земуна извешћавају нас, да је тамо градскиј командант некиј капетан Херингер. Овај је пре три месеца од Маџара добегао, а пре тога је не само противу Сба, него и противу саме царске војске са Маџарима војевао, јошт пак од пређешњи времена познат је као непријатељ Срба. И такови се људи данас удворавају и до велике моћи долазе.
- Стижу вести, да је ономадне у суботу била и у Бачкој јака битка код Хеђеша и Врбаса. Маџари су на банову војску са врло великом силом, која је јамачно из горњи предела протерана, са више страна ударили, у следству које св. бан је морао у шајкашкиј батаљон ретерирати, и свој гл. стан у Каћ преместити, чим су Маџари добили пут у Варадин. Кажу, да је у овој битки много погинуло с обе стране, и сам св. бан да се налазио у погибели. Маџаре је предводио Фетер.
- Управо сада разноси се глас, да банова војска прелази у Срем, јер Маџари намеравају из Варадина у Срем провалити. У колико је овај глас истинит, видићемо скорим.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2306 on: April 18, 2020, 09:44:17 am »

Хрватска и Славонија.
У Вараждин је дошао ф. ц. м. Нужан са резервном војском од 13 батаљона пешака и 6 ешкадрона коњаника, одкуда ће, као што се мисли, оперирати према Блатноме Језеру, да буде као карика између Осека и царске војске, која је већ у Весприму. За сада му је главниј стан у Варадину. – Банскиј стол држи сада изванредне седнице, у коима претреса парнице они, кои су допраћеним маџарским заробљеницима у Загребу 'илен' викали, због чега су обтужени за увреду величества. До кои дан изрећи ће се пресуда.

Аустрија.
Румунски повереници имали су 26-га аудијенцију код цара, у којој су молили, да би благоволио испунити жеље народа Румунскога. Цар ијм је исто оно обећао што и Србма. – У Бечу се министри саветују о разделењу Угарске. Разделење ово приличиће много осталим крунским земљама.

Маџарска.
О операцијама сајужене Руско-Аустријске војске у северним пределима овако се извештава: Рускиј-војениј корпус добио је заповест, да 5.г Јунија са свију точка, где је постављен био, маџарску границу пређе. По овоме пошао је 1-виј војениј корпус под командом ђенерал-ађутанта Ридигера преко Најмарка; 2-иј војениј корпус под ђенералом Купријаном ушао је у Кракову, остављен је у пределу вароши гарнисон, разделио се овај корпус у две колоне и пошао је преко Офала и Фолибурга на Лублово, где се труди да се саједини са остатком 3-г војеног корпуса; 4-тиј корпус под ђенералом Чеодајевим оставио је за јужну Галицију и Буковину један обсервациони кор, и раздељен на две стране марширао је од Змиграда на Граб, од Дукле на Коморник с леђа Карпата. Ови корпуси имају сдружено оперирати, себе узајмно подпомагати, и у обичном реду напред ступати. Свакиј корпус има 20.000 момака инфатерије, 6000 момака кавалерије и нужне пешачке коњаничке батерије. 2-иј корпус повлачи се с десне стране, 4-тиј маршира управо, а 3-ћиј с леве стране. Ова три корпуса од 6-г до 8-г ушла су у Белу, Кежмарк, Бартфелд, Капи-Стронко, и Ханушфалву. 7-г су марширали кроз Левчову, Епереш и Ађагош. 3-г показао се непријатељ, и дошло је до битке са аријергардама ретерирајући Маџара, а међутим оба крила корпуса почела су да обкољавају непријатеља; средњим путем к југу су пошли, и околна места нашли су празна. У Кашови сајузили су се Руски корпуси. Маџари су се овде устанили, но били су нападнути, разбијени, и брзим маршевима почели су ретерирати. Руски корпуси опет се разреде, и следујућиј пут заузму: преко Рожњаве на јужном путу; преко кашовског пута на Генц-Јокај, и преко Собранца на границу Унгварске жупаније. 18-г т. м. заузели су: Мишколц и Рошташ, а форпосте су биле на Дебрецинском путу, осим тога заузели су Середње и Мункач; три су важније битке случиле се; најзнаменитија је била битка код Токаја, одакле су Руси на Дебрецин пошли, а Маџари којекуд распудили се. В. Л.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2307 on: April 18, 2020, 10:03:08 am »

Из пештански новина.

- Из неколико бројева пештански новина, које су нам могле у руке доћи, даје се видити стање и мишљење Маџара. Тако исте новине од 19. Јунија пишу: да је Кошут у  Великиј Варад путовао и то инкогнито. Његова свита састоји се од неколико лица, која ни сама незнаду намеру Кошутови путешествија. Хонвидци ноћом поред свирке, по вароши блуде, и једу и пију за слободу отечества. Колера је у Пешти јако завладала. Дамјанић је од вароши Солнока за депутирца изабран. Депутирци ће своје скупштине у университетској цркви држати; где ће горња табла своје седнице држати, јошт није познато. Може бити да ће се горња табла укинути. 22-г р. Јунија су у Пешту две хиљаде и неколико стотина рекрута дошли. У Солноку дуелирао је један заробљен јегерскиј официр са једним маџарским чиновником, и обадвоица су рањени. Од како је Гергеј Будим задобио, од тога доба Гергеја узимају за мустру Пештанске моде. Сви носе на глави кратку косу као Гергеј. О Русима најлажнија известија народу распрострањавају, т. ј. да Руси морају се одвући натраг од Маџарске границе, јер се Англија и Французка томе противе; но кад већ није било могуће затаити долазак Руса, све је духом клонуло, па и сам је Кошут поражен. Друштво политично, које је досад под именом 'radikal kör' постајало, разишло се, а Ракоцијев лик однешен је оданде у Музеум. У Пешту је добегао из Варшаве и синовац ђенерала Бема. Он је морао борити се са највећим препонама, док је у Маџарску стигао. Овде су га маџарски сељаци као човека подозрителна и шпиона држали, и после везаног дали га хусарима, кои га после у Пешту доведоше. Кошут га је лепо примио, и послао Бему. Са њим су јошт три пољска официра добегла. Један католичкиј свештеник републиканског духа, именом Хорарик, учинио је министру просвештења један пројект за свештенство, у којему се међу осталим препоручује, да се цело редовно католично свештенство за воспитање народа определи, а друга чинодејствовања да престану, јер та, вели, нису за републику.

- Са боишта јошт никакви решителни известија. Главниј стан под Хајнаумом из Нађ-Игмона премештен је у Дотис. Кнез Паскијевић је 22-га пр. м. био у Мишколцу, и отуда јавља, да је 4-тиј Рускиј корпус под Чеодајевим 20-га у Дебрецин ушао. Чак у Хадхаз изишла је пред војску једна депутација, која изјави, да се варош добровољно подвргава царској власти. Шлик је заузео Алмаш, Сас, Вац, а Грабе рударске градове Шемниц и Кремниц. Руси су за 13 дана освојили 11 жупанија.

- 'П. Лојд' јавља, да Гергеј са својом војском стои пред Комораном и тврдо се у шанцевима држи. План је Маџара, жестоким одпором отешчати напредовање царске војске к Пешти. Тога ради искупљена је грдна маса ландштурма на овај, како они кажу, крстоносни поход. Штета до века, што ће толики људи изгинути. Мушко и женско, дете и старац, момак и девојка – све се у томе походу налази, кои ће према грдној маси војске пропасти морати. – Аустријску војску при цернирању Коморана изменила је Руска војска.

- Бем се јошт налази у Сибињу, одкуда је издао на Ердељске житеље проглас, да се са свом силом боре за слободу против Руса. Јошт непрестано извлаче се у војску сви способни за оружје, а будући да оружја немају, то се косама, сикирама и вилама оружају и на границу шиљу. Скоро свакиј дан излазе нови прогласи. Тако је изишао један проглас, у ком се наређује тридневниј пост и налаже, да за ово време сва звона звоне, 'да тако Бог благослови ствар слободе!' Букурешске новине, које ово саобштавају, описују потанко и све оне незгоде, с коима су се Руси борити морали у кланцу темешком, али су опет Маџаре надвладали, 11 ијм топова освоили и у Брашов ушли.

- По најновијој наредби Кошута по разним пределима Маџарске постојећи преки судови су укинити, а напротив установљен је у Пешти један смешени обштиј прекиј суд за сву земљу.

- Дембински оставио је Маџарску службу, а на његово место ступио је некиј Висоцки. Говори се да је узрок оставке његове тај, што је хотео у Пољску продрети, а маџарска му влада није допустила. Боље извештени мисле, да је томе крива препирка, коју је имао са неким вођом инсургента, због чега, што се мисли, намерава Маџаре сасвим оставити.

- Фелдмаршалу Паскијевићу претила је велика опасност у битки код Прешове. Већ су га били Маџарски хусари обколили, но спасао га је добар коњ од ове очевидне погибели.

- Последњи несрећни успеси Маџарског оружја побудили су велику сметњу у северним пределима. Не може се одрећи, да Руска војска постојанство и милитарну снагу не развија, против које јошт досада сва покушенија Маџарске ратне вештине не могаше ништа решително произвести. Ови неуспеси истина јошт нису фанатизам Маџара оборили, али су ипак великиј ужас у војсци причинили, особито кад се види, да Руски војеводци по предузетом плану своју војску тако ласно преко највиши гора у Европи преводе, уз које тешко и поједини људи ићи могу, а то све мора свакога удивљењем и признањем напунити. Човек уз човека, нога уз ногу – прешли су Руси Карпате ове ограде Маџарске.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2308 on: April 19, 2020, 09:19:28 am »

Напомена: Бројеви 53 – 63 Србских Новина за год. 1849. нису сачувани.
Обраћамо пажњу поштованим читаоцима, да ће у наставку овог текста бити приказани чланци наводно 11 изгубљених бројева Србских Новина.

Србске Новине, бр. 53. од 7. Јунија 1849.

Достављено нам је, да су уредници 'Вестника' и 'Напредка,' због штампаног неког чланка од св. патријарха у Земуну без сваког суда и околишења уапшени, и после посредствовањем ђен. Мајерхофера пуштени били. Ово је било таково неупутно дело, које поверење народа прама св. патријарху заиста умањити мора. Овакова насилија су тек чинили доминикански инквизитори у пређашњим вековима.
И доиста, запитајмо само коим правом је могао патријарх овај атентат учинити? Та у 'Вестнику' и 'Напредку' није било ни једног таковог чланка, кои би најмањег укора од стране патријарха заслужио, а камо ли пак тамнице!? Или баш да се и налазио у истим новинама таковиј чланак, па зар је и онда та процедура, људе одма за јаку па у апс? Та нису ли у војводству не давно сачинили закон штампарскиј, по којем се преступницима таковим судити има? Или се тај закон никада у дело привести неће, но служиће само свету за параду, а поједини диктатори да раде по својој ћуди?
Патријарх види се да има велику од природе наклоност к диктаторству, али исто диктаторство није кадар у правичној својој мери упражњавати. Ово му последњиј тај акт с новинарима сведочи. Овај акт је био сасвим против људски, против народни и уставни права. Да је патријарх у Француској, он би за ово дело добио од народа, да не кажемо друго, но само један великиј 'Misstrauensvotum.'
Kao што нам је достављено, ђен. Мајерхофер при овом акту показао је лојалну умереност. Буди му зато јавна хвала и похвала!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2309 on: April 19, 2020, 09:26:29 am »

Србија.
Његово величество цар рускиј, отечества нашега премилостивиј покровитељ, благоволио је његовој светлости благоверном књазу нашем подарити орден белог орла, са следујућом превисоком грамотом:
'У сред крвави грађанско немира, побуна и безвластија, потресавше пределе пограничне Србији, Нама је мило било видити, да је област, којом Ви управљате, све једнако наслађавала се постојаним миром и тишином под окриљем врховног владања блистателне порте отоманске и покровитељством једноплемене и једноверне народу србском државе. Одавајући пуну справедљивост делателнима и благоразумним мерама, које сте ви држали да сачувате ненарушимости законог поредка и сачувате Србију од немирни умишљаја, Ми, за знак особитог Нашег благоведења к тако важним заслугама Вашима, учинили смо вас кавалером императорског и царског ордена Нашег белог орла, кога знаке с овим шиљем Вам, пребивајући  к Вама благонаклониј.'
На подлинику подписано је собственом његовом императорском руком, - овако:   
Николај.
У Варшави, Маја 21. дне, 1849. године.

Том приликом добили су ордене од њ. величества цара рускога следујући наши великодостојници: гг. Аврам Петронијевић, Стефан Стефановић, Илија Гарашанин, Стојан Симић и Стефан П. Книћанин, и то прва четворица орден св. Ане другог степена, а последњиј такође орден св. Ане другог степена, но у брилијантима.
Тако исто и њ. величество цар аустријскиј благоволио је њ. светлости послати орден Леополда првог степена. Исто тако њ. в. цар аустријскиј благоволио је дати г. Стефану П. Книћанину орден Леополда 2 степена, а гг. Авраму Петронијевићу, Стефану Стефановићу и Стојану Симићу орден гвоздене круне другог степена.
Logged
Pages:  1 ... 142 143 144 145 146 147 148 149 150 151 152 153 [154] 155 156 157 158 159 160 161 162 163 164 165 166 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.052 seconds with 23 queries.