PALUBA
July 11, 2020, 04:38:00 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Prilikom registracije lozinka mora da sadrži najmanje osam karaktera, od toga jedno veliko slovo, i bar jedan broj, u protivnom registracija neće biti uspešna
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 162 163 164 165 166 [167] 168   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 262389 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2490 on: June 30, 2020, 08:24:56 am »

Маџарска.
Последње вести, које су се из Коморана добити могле, потврђују, да је Клапка оставио команду, као што је пре јављено било. Комисари Кошутови, Ујхази и од овога фанатизираниј гроф Павле Естерхази, поднели су ф. ц. м. Хајнау нова условија предаје, по коима траже безусловну амнестију за целу Маџарску, слободан одлазак посаде са оружјем у коју пограничну државу, и независниј министеријум маџарскиј; но како је ф. ц. м. Хајнау ова условија одбацио, то се они постојано противе предаји, и фантазирају ништа незнајуће хонвидце, коима ни ђенерал-пардон Хајнауов јошт објавили нису. 16 маџарски официра, кои су се предати хотели, побили су ови фанатици. Царска војска, која град у обсади држи, износи 60.000 момака. Топови су велики већ на своја места метнути, и досад се ваљда бомбардирати почело. Обсадном војском заповеда ф. ц. м. Нужан. Напротив посада у граду свакиј дан се у оружју упражњава, чим се обсадна војска непрестано узнемирује.


* Ungarische Guerilla- Vorposten.jpg (427.92 KB. 1122x844 - viewed 9 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2491 on: June 30, 2020, 08:27:46 am »

Словачка.
У Словачкој стари аристократични елементи све једнако господарују над Словацима, и овима нипошто не дају да главу слободније подићи могу. С једне стране узнемиравају кукаван народ разштркане и свуда блудеће маџарске чете, и гоне Словаке као да су они њиовој нерећи криви. Стари  маџарони и Маџари, кои су највећи непријатељи Словака, понамештани су у службе, а како кои Словак о својој народности што прослови, одма му пребацују да је панслависта и комуниста. На овако стање Словака 'Преси' овако дописују: 'Код овакови обстојателства где и како ће да се изјасни Словак? Јавниј званичник и његов судија је Маџар, кои му је непријатељ; правителство у Бечу далеко је, и при садашњем стању не може се до њега доћи; од опадни Словака изтјазивају слободна изражења у интересу њиове народности, а Кошутовци њиово приморано ћутање у револуцији за своју корист употребљавају. Нека се већ једанпут државниј устав међу Словацима прогласи, нека се обштинскиј ред заведе; нека се Словаци једанпут ослободе тероризма аристократије, маџарски беамтера и гверила, нека се осигура личност и имање кукавног народа цивилним и криминалним законима, чрез устав гарантиранима, нека ијм се допусти слободну печатњу уживати, једном речи: нека се обистини државниј устав, и нека се ослободе Словаци, и ви ћете чути праведан глас Словака, кои су јошт и сад на ћутање осуђени. Но докле год се буде ово ћутање на корист Маџара толковало и докле год се буде ово ћутање за темељ организације земаљске узимало, то би онда толико значило, да се приморано мненије за слободно изражено мненије држи. Но судимо, да ће правителство, које је равноправност у устав узело, безпристрастним комисарима мненија народа проучити, и да ће ово ћутање бољма разумети знати.'


* Slowakiſcher Landſturm.jpg (375.76 KB. 1014x820 - viewed 16 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2492 on: June 30, 2020, 08:47:57 am »

Аустрија.
Наш Книћанин, кои је сутрадан по св. бану из Загреба пошао, сустигао је овога на путу, и 31. пр. м. састала су се обојица са фелдмаршалом Радецким и ф. ц. м. Хесом у Пелчаху. Састанак ови јунака био је врло срдачан. После су ови заједно наставили пут за Беч.
30-га пр. м. имале су се у Бечу започети велике конференције, у коима ће се решавати будућа организација Маџарске. Будући ће овим конференцијама сам цар да президира, а он је сада одпутовао уТрст, то ће се оне одложити до његовог повратака. Међутим чланови ти конференција, кои су се већ искупили, држаће предварителне савете, како би били готови кад цар дође.
'Лојду' о Аустрији и Маџарској из Цириха између осталога ово пишу: 'Сад зависи од правителства и народа, да са саједињеним силама оно поправе, што се већ од дугог времена пренебрегло. Једну част свог задатка правителство је већ решило. Правителство мора сад оставити старе инштитуције, које му на путу стоје, и са употребљеним оног, што јошт постои и јошт у себи сталности има, по основу оном, кои је од природе и историје дат, нека се начини онако зданије, које ће Немцима, Славенима, Маџарима, Румунима и Италијанима добро и мирно обиталиште дати. Правителство нека изнађе средњиј пут између централизације и федерализма, између Јозефинског германизма и Кошутовог маџаризма и ултра-чешког славизирања, између козмополитике, која иде на сбрисање свију народности, и између такове политике, која је рада такове народне особине на штету човечности одржати; једном речи – правителство нека начини у унутрашњости слободну једну и срећну а споља јаку државу. К овој цели теже с Аустријом они милиони, кои су заједно већ од 5 стотина година срећу и несрећу делили, кои хоће да ову свезу и даље одрже, и кои хоће д остану и даље Аустријанци. К овој цели морају и Маџари корачати, ако су ради да изцеле своје ране и своју будућност да осигурају.'
На последку истиј дописатељ вели, да су Маџари Хајнауа и Јелачића као робље са победом у Пешту довели били, опет неби ијм посао добро за руком пошао био, јер неби се могли одржати прама многобројним Славенима, но њиова сила морала би се исцрпсти. Ово се даје видити и из тога, што су Славени на бечком и кромерижком сабору за себе већину начинили и већ границу претеривали. Маџари – вели истиј дописатељ – имају у Немцима своје природне сајузнике и могу у овом сајузу, подпомогнути умереним Славенима и ослањајући се на представнике други мањи народа, сваком панславистичким намерама, ако би се оне појавиле, притивустати са успехом!
Овако говоре сад Немци о Славенима аустријским, кои су аустријску монархију од Маџара и Немаца спасли; ово су истина красне речи, али понајвише иду у рачун Немцима; а то доказује што 'Лојд' одпре негде писао ево овако: 'Као што су небројана наречија житеља Америке сасвим по готову изчезла, и као што су се келтијски дијалекти разтворили у англијском, а француски у француском језику: тако ће на скоро и полиглотичниј хаос у источној Европи нестати, и онда ће по свој прилици завладати онај језик, коме се Маџари, Славени и Румуни клањају, коим се служе, да саобште мисли своје, а имено језик немачкиј. Државници Аустрије, ако желе своје велико предузеће извршити, треба да онамо уведу језик немачкиј као знаменитог носиоца западно-европске изображености. Веоме би зло и наопако поступали, ако би другчије радили; шта више сгрешили би противу цивилизације, ако не би подупрли и унапредили узаимност између Немачке и Аустрије.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2493 on: June 30, 2020, 08:57:12 am »

Србске Новине, бр. 93. од 7. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Као што се из писама у 'Позорнику' налазећи се, закључити даје, у Бачкој влада велико противуборство између званичника они, које је тамо св. патријарх поставио, и они, које је поставио сада царскиј комисар Драгутин Латиновић, онај истиј, кога је св. патријарх зимус наименовао за председатеља врховног суда војводства србскога. Они први дали су овоме последњему протестацију против свију његови корака, која у области војводства чини, и изјавили му да ће зато преко надлежне власти самоме цару тужити се. А какве је званичнике овај поставио? Све оне, кои су с Кошутом држали, кои су на закљученије маџарског сабора о збаченију царске династије своју радост изјавили, кои су зато Кошуту адресу оправили, где су казали да 'за најсветију дужност држе, реченом закључењу сабора повиновати се,' где се 'гнушавају тиранске царске породице,' a Кошута називали 'избавитељем отечества.' Кад је пак сада не давно изишла прокламација од ф. ц. м. Хајнау, којом се сви у буни участвовавши позивају, да за три месеца дана имају суду предстати, и кад је исту прокламацију Драгутин Латиновић овој господи саобштио: ови сви у земљу погледаше, и тако са скверном савести не могоше заклетву на званија своја положити. На овај начин сада у Бачкој или нема званичника, или фактички морају службе, одправљати они, које је св. патријарх наименовао. – Мађистрат сомборскиј изјавио је, да ће се повиновати правителству војводства. – Драг. Латиновић налази са сада у Пештуи.

Маџарска.
По најновијим известијама из Коморана држан је тамо ови дана војениј савет, у ком је скоро једногласно закључено град 'до последњег момка' бранити, а свима официрима на вољу је остављено изићи или остати. У следству тога до 20 официра, међу коима до трећина царски, изишли су из града и предали се обсадној царској војсци. – Као што се сада дознаје, Маџари за време инсурекције своје имали су, које у градовима које пак на пољу бојном, до 2500 топова разног калибра. – Сила царске војске, која је Коморан обсела, износи сада 80.000 војника.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2494 on: July 01, 2020, 06:30:51 pm »

Србске Новине, бр. 94. од 10. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Као што 'Позорник' јавља, ђен. Мајерхофер је обишао све пределе војводства и од царски комисара постављене званичнике привремено потврдио, а у званичне послoве увео србскиј и немачкиј језик, док у том призренију коначно царско решење не дође. Истиј је ђенерал 7. т. м. одпутовао у Беч.
Из Беча нам под 4. т. м. јављају следујуће: 'Јуче пред подне водио је св. бан ђенерала Книћанина с мајором Миливојем Петровићем к цару. Тада је цар Книћанину својом руком дао Терезијен орден, а бан му га опет својом руком приденуо на прси. Потом су сви код цара обедовали, где је био и Радецки и многа друга војена господа. Данас су ишли многи знатнији Славени свакога племена, кои се засад овде баве, заједно к бану, те га је у име свију Шафарик поздравио, молећи га, да и у мирно доба буде штит и закриље Славенима. Бан је одговорио да је то његова дужност, и да хоће заиста чинити шта се год може. Затим су сви ови Славени отишли к Книћанину. У име свију њи Книћанина је поздравио Вук. Книћанин је Славене као браћу своју љубезно дочекао. Рекао је да ће до кои дан ићи у Златниј Праг, да и ону – вели - браћу видим. Потом ће ићи у Берлин, да види сина свога.


* Миливоје Петровић.jpg (132.15 KB. 692x864 - viewed 8 times.)


Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2495 on: July 01, 2020, 06:33:10 pm »

Маџарска.
Непријатељства са Комораном започета су на ново. Војска царска постављена је код Дотиса, Пуста-Чема и код Херкала у Ачкој шуми, затим на острву Шиту код Ст. Пала и Ујфала; бригада Пота стои код Косегфалве; царско-рускиј ђенерал Грабе на Вагу. Бунтовници су се у јако обшанченом логору пред градом наместили и у далекој околини предстраже поставили, и чини се да нападање очекују с острва Шита. Пре него што до обсаде дође, мора ће бити једне битке, јер се бунтовници у маси из града извлаче у логор и само у крајњој нужди мисле се натраг у град повратити. У граду свирепствују разне болештине. Да се Варадин предао сумњају у Коморану, и официри гледају разним лажним гласовима војску ободрити да град не преда. Тако ијм приповедају, да ће скорим доћи Кошут пред град са 100.000 Турака; затим опет да је Гергеј од цара рускога произведен за кнеза и да ће Руси све Немце из земље прогнати.
У град Коморан послана је била војена заповест Хајнауа, којом се војска аустријска похваљује за своју храброст и приписује јој се слава о победи над бунтовницима. Клапка ову заповест у једном писму доставља руском ђенералу Грабену учинивши га внимателним на неблагодарност аустријску, јер Хајнау сву славу приписује аустријској војсци, а о руској и не спомиње ништа. Ђенерал Грабе ово је писмо саобштио аустр. ђенералу Чирићу. Бечки листови против ове 'пакости' маџарске јако су се ополочили, а пред Русима бране се тим, што је Хајнау као предводитељ аустријске војске само овој имао хвалу оддати, и самоме цару као врховном повелитељу обе савезничке војске пристои и једној и другој хвалу оддати.
Ђенерал Лидерс са своим корпусом отишао је из Ердеља натраг у Влашку, оставивши за собом у земљи Сикула дивизију ђен. Гротенхелма.
У Бечу се спрема велика и грдобна парница, према којој и суд о октоберској револуцији у Бечу ни у каквој сразмерности не стои; јер почем се овде суд држао само једној малој части варошког житељства, у Пешти ће се судити великој части народа. Прокламација војенога заповедника од 20. пр. м. позива на војениј суд не само чланове посланичкога и великашкога стола, него и све чланове земљобранитељског одбора, све вође и предстатеље, све ц. кр. официре и чиновнике, кои су к бунтовницима прешли, све обтужитеље, судије итд. бунтовничке владе. Ово ће заиста бити грдобна парница!
Један од грофова Естерхази и Зичи, бивши хонвидски официри, стављени су као простаци међу аустријске возаре. Осим њи јошт и многи други хонвидски официри турени су као простаци у аустријску војску, између остали и барон Подманицкиј.
Као што из Будима 'Пражким новинама' пишу, разделиће се сва Маџарска по народностима на окружија; тим ће се с једна стране умалити превелик број чиновника у постојавши до сада 46 жупанија, јер ће се из више њи поједина окружија саставити, с друге пак стране доказаће се делом, да октроирка није какова сабласт, а равноправност празно обећање. Тако ће се северне жупаније стопити у једно окружије словачко, источно у немачко, западно у маџарско, а јужно у србско.
Војеним заповедницима окружија у Маџарској наименовани су: ф. м. л. Кемпен у Пешти, и Гедеон у Пожуну, ђ. м. барон Бернхрадт у Темишвару, Мајерхофер у Земуну, Гестнер у Печуху, Херцингер у Солноку.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2496 on: July 01, 2020, 06:34:55 pm »


* тврђава Коморан.jpg (127.48 KB. 800x600 - viewed 6 times.)

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2497 on: July 02, 2020, 07:47:22 pm »

Србске Новине, бр. 95. Од 13. Септембра 1849.

Посета Новом Саду у његовим развалинама.

К. Б. – Неисказана туга обузимала ми је свагда душу, кадгод сам на бедно и жалостно стање у војводству налазећи се Србаља погледао. Ово моје жалостно чуство и участије у јавној судби страдајућег народа нашег оснивало се досад од части на казивању достоверни, но бичем горке судбине, поне вештествено неошинути очевидаца, а од части и сами на многоразличан начин упропашћени страдалаца наши. Новиј Сад, с једне стране као место мога рођења и првог воспитавања, с друге пак стране као најглавнија по трговини и изображености, а особито по србствовању знаменита и средоточна варош србска, због своје немилостиве судбе, свагда је прво место заузимао у мојој тузи и размишљању, како би се можда иоле помоћи могло јадноме у Аустрију србству. Чуствујући ово према Новоме Саду пробудило је у мени саучастну жељу, овај србскиј Париз у његовим развалинама и као на његовом гробу посетити, које сам 2-г тек. м. и учинио.
Ја сам од неке године, како сам једно мало старији постао, а друго како сам непостојанство величине светске и управо ништости људски ствариј, као што ја држим, боље схватио, противно мојој доскорашњој природи, мало тврђиј постао према непријатним и несрећним догађајима, кои би било мене било кога другог постизали. Овим моим расположењем душевним наоружан, истина размишљавајући, но сасвим у миру путовао сам ја поменутога дана из фрушкогорске Раванице кроз главно, обкопима јоште утврђено каменичко станиште врлога Мамуле. Около 4 сата по подне изиђем из краја села и почнем се приближавати последњем обкопу према Варадину. Мало час дођем сасвим на узвишену чистину брда тако названог Транџамента, и бацивши љубопитниј поглед на страну Н. Сада усмотрим неизбројну множину већма или мање огорели и порушени оџака, кои се над развалинама до скора цветавше вароши, подобно надгробним споменицима запуштенога гробља, указаше. Ја сам се упрепастио поразително жалостним изгледом мога места рођења. Чим је тако рећи механично упечатљење електричном брзином у души одзив добило, обузела ме је истина магновена али такова гроза, да ми мало нису сва чуства изнемогла, и да сам једва толико владу над собом задржати могао, да се нисам неотично потрудио падшу ми на срце тугу јасним уздисаима и потоком суза олакшати. Само сам брзим одвраћањем очију од жалостног позорја, и навлашњим прибрањем чуства предупредити могао ово јавно изражење душевног потреса, које се малочас опет на ново, премда у мањем степену, повторио.
Мени су и просто сматравши и сами коначно пострадавши очевидци доста живо представљали пакост, жеђ за туђим добром, а к томе и бесомучниј вандализам Маџара и Немаца у разоравању и уништавању дичне ове вароши србске и у њој србског могућства и имена, ало ово и ако живо представљења није ни близу, у мени пробудило образ неисказаног варварства, образ пропасти Н. Сада и бедног његовог житељства.
Ово може себи само онај честито представити, кои је своим собственим очима видио. И зато се ја овде нећу ни трудити да пропао Н. Сад и несрећу његови србски житеља представим, како би је свакиј читатељ доста точно себи уобразити могао, него ћу на кратко само то да изложим, што сам ја за мало више од два сата на овој великој жертви србској за цара и народност приметио, и што сам при томе чуствовао, како би поне они неко слабо поњатије о стању ове вароши получили, коима је она прилично позната била, а други само саучаствовали са мном… Што сам с Транџамента тако рећи уједанпут прегледао, то сам изближе увидио улазећи у саму варош и пролазећи кроз њу. Сад се може рећи, да Н. Сада нема, јер она нека стотина кућа, која је по крајевима заостала, није у стању ни с ког погледа представљати ову упропашћену варош. Четвороугаљ, кога стране од прилике сачињавају Дунав, у дужини од алмашке цркве пак подубоко у тако названиј Прњавор (на једно три четврти сата), за тим према овој равнотекућа линији, повучена преко отворени иза тако названог друма јоште на добар пушкомет (на једно по сата) дугачкиј, - овај четвороугаљ, у коме се језгра и управо права варош састајала, цео је изгорео и разрушен, нити сам ја у целом томе великом простору више од једно 10 кућа приметио. Друго све тако је порушено, да разумевајући људи веле, да ће се само свака педесета кућа оправити моћи, а све друге из основа на ново подизати морати. Сад је познаваоцу Н. Сада лако закључити, колику су грдну штету претрпили новосађани у самим кућама, неузимајући јоште у вид ону грозну околност, да су готово сви с голом душом избегли, и све своје не само кабастије имање, него и саму најнужнију преобуку, адиђаре и новце (јер су се до кои час, докле канонада престане, по уверавању бана и његови официра вратити надали) пријатељској и непријатељској војсци, на грабеж оставили. Свестрана ова судбе кућа није мимоишла ни свете храмове божије, нарочито саборну цркву и Николајевску. И алмашке је цркве како црквениј тако и тороњскиј кров изгорео и сама црква оскверњена и прилично оштећена. Ово обоје последње постигло је и Успенску и Јовановску цркву, где су иконе бодене, камењем гађане и многе полупане, певнице и столови поизваљивани, црквене књиге, протоколи и барјаци поразчупани и томе подобно дивљаштво упражњавано. Али се опет како грабљивост тако и верозакониј фанатизам Маџара и Немаца у највећем степену показао у првопоменутим двема црквама. У њима на само да је све разграбљено, што је неку вредност имало; не само, нарочито у саборној, да је часна трапеза, зачеље олтара, умиваоница у проскомидији и сама гробница покојног епископа Хранислава раскопавана, него су часне трапезе све на комађе изразбијане, патос црквениј изулупан и изгрђен, и навлаш наложеном ватром иконостас, певнице, столови и све, што горети може, у пепео преобраћено, и уобште изнутрашњост и једне и друге цркве тако опуштена и олупана, да сам ја Крушевачку цркву, која је неколике стотине година Турцима у наместо војеног магацина служила, 1838. године као јоште неоправљену, колико се опоменути могу, у бољем стању затекао… Исто тако ни зданије србске гимназије разоравајућиј демон није поштедио. Шта више и сами су надгробни споменици ломљени и обијани и плоче лупане.
Гледајући ја ове покоре беснила маџарског и њиови србско име ненавидећи сајузника, а дубоко осећајући и живо представљајући себи жертве, које је народ србскиј у овом неисказано распаљеним страстима вођеном рату принео, - нисам се могао неупустити у размишљавања, која су ми страховитим позорјем узнемирену и највећим негодовањем према зверској пакости људској препуну душу истина мало утишала, али опет на неку жалостиву нежност расположила. Боже! помислио сам ја; народ се србскиј – то је цела истина, којом се он поносити може – противу све прогутати намеравајућег маџарства, за своју народност подигао, и тако већ самим тим фанатичног Маџара противу себе раздражио; али то није јединиј, то није главниј узрок, што се Маџар са свима с њиме симпатизирајућим народима на коначно истребљење србскога имена с највећим фанатизмом и огорчењем заклео. Србска приврженост владајућој династији, којој су и сами рођени Немци, неком на западу развиканом слободом занешени, своју верност одрекли били, - србско тежење за одржањем добро разумевене целокупности аустријске монархије, - то су били чинитељи, кои су највеће негодовање према Србима у противном царству елементима побудили, и свуколику ову, само једним еманципирањем од досадашњи непријатеља неколико загладити се могућу несрећу и пропаст србског народа произвели. Што дакле грађани ове у пепелу и развалинама своима лежеће вароши сада овуда без крова, подобно, што но негда држаху, неумиреним душама, око места своје неприродне смрти, облећу. – што су толики војници србски изгинули, - што су толики немоћни старци, жене и деца немилостиво потучена, - што су толике вароши и села србска попаљена, - што су не само готово сва србска поља потрвена, него и свеколиа прошли година рана развучена, и што ће по томе јадниј народ наш и од глади скапавати морати, ако се нуждне мера неупотребе, - што је дакле, велим, ова свеколика прегрдна несреће врлиј и честитиј, но худе среће народ наш постигла, томе је по највећој части узрок наша верност, наша приврженост владајућој династији аустријској и њеним законим интересима, у селокупности монархије усредоточенима!.. Кратко ово размишљање врло ме побожно расположи, и ја с подигнутим очима к небу помислим: Пак да ли ће боже! толики подвизи, толике жертве народа србског, од двора и правителства аустријског довољно уважене, признате и награђене бити?... И гле, како сам при овим мислима на оно од прилике место погледао, где се негда на врху иконостаса распетије Христово налазило, тако ми се уједанпут у души мојој одазива : Хоће. 'Кои претрпи до конца, биће спасен!...' И ја у ово тврдо поверова, и од свег срца у мислима као молитву придодадо: 'Боже, дај цару суд свој, и правду твоју' - …
И ја сам данас тога уверења. Цар ће своју царску реч одржати и војводство србско не само постановити, него и по заслузи другима круновинама успоредити га. Ово се моје уверење оснива на светој правди божјој, на увидити се морајућој самој потреби правителственој, а и на праведном велике Русије и њеног императора Николе заступничеству, на које и нехотично свакиј Србин велику надежду полаже.
Зато, милиј народе србскиј у војводству! негуби  надежде о твојој будућности, чувај неокаљано твоју дојакошњу верност и приврженост према двору; пребуди јоште мало у стрпљењу; преке твоје садашње нужде, и начине, како би ијм се помоћи могло, предлажи преко св. патријарха царскоме правителству, које ће, као што се надати, тиме највећма помоћи, гледати заслужном народу србском, кад му таковог војводу даде, кои ће врстан и пун родољубија сву своју славу у срећи и подизању народа свога тражити, и кои ће једино средством србски родољубиви себи подручни властиј јоште зијајућу на народ србскиј несрећу и пропаст, од њега, за времена одклонити моћи.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2498 on: July 03, 2020, 06:38:47 pm »

Војводство Србско.
'Позорник' саобштава лица, која је св. бан на позив министерства унутрашњи дела одредио, да у Беч иду и израде устав за војводство србско. Та су лица следујућа: гг. Исидор Николић, Јаков Живановић, Јован Пасковић, Фрањо Криштоф, Евастије Михајловић, Марко Поповић, Тодор Поповић, Стефан Вуков, Петар Мочоњи, и (сада упокојениј) Тодор Недељковић.
У Араду налазе се затворени многи од коловођа маџарске револуције, као Дамјанић, Лајнинген, Киш ит.д. И Петар Чарнојевић, бившиј комисар и великиј жупан темешке жупаније под маџарском владом, затворен је овде, а незна се какова је његова кривица, док у исто време они, кои су Србе гонили, слободно се, куд је њима воља, шетају, и против њи нема никакве тужбе. Као што се гласа арадски Србљи разжалили су се над судбом свог земљака, и послали су депутацију к ђен. Шлику, да га умоли, да би Чарнојевића беде његове опростио, али ијм је Шлик одговорио, да то учинити не може, но упутио иј је на цара, да тамо њега моле. Шта се после тога случило, није нам познато, но по свој прилици Арађани ће и код милостивог цара за Чарнојевића молити. Ово је доиста лепа черта од Арађана, кои свога Србина и у најтешњим околностима бране.

Маџарска.
У Пешти и Будиму влада мир и дубока тишина радикалци су се сакрили, мисао о слободној самосталној Маџарској, отишла је у царство басни, из кога је и произишла. Коморан се обсадом све већма стешњава, али при свему томе инсургенти не мисле се предати безусловно; ако и нема много надежде, да ће се одржати моћи, али међутим могу то постићи, да ијм се која од поднешени условија предаје одобре; јер како год што они из града не могу ништа успети против царске војске на пољу, тако ни царска војска њима не може у граду ништа досадити, будући су се, како кажу, раном на више година снабдели, и тако би се време узалуд губило. - У Пешту је доведен владика Лоновић, гроф Кораљи и Баћањи, да ијм се тамо суди.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2499 on: July 03, 2020, 06:41:16 pm »

Аустрија.
У Бечу, 5. Септ. Варош је ова сад мало оживила. Овде је цар, овде су многи ђенерали, кои су на бојном пољу судбину Аустрије решавали. Да је овде бан и Книћанин, то ће вам други бити јавио; а ја ћу да вам јавим, шта сад, кад је рат свршен, о нама Србима слушам овде од официра, аустријски Немаца. Ови јунаци, кои су за време рата онде, где је опасност била, најмање к томе приносили, да се рат овај на ползу Аустрије сврши, сад се по каванама бечким размећу и јавно говоре, да Срби ништа нису учинили ни заслужили, да је Книћанин само шанчеве правио и у овима се обкопавао, а од војене тактике и стратегије ни поњатија нема, и опет се, веле, толико о њему и јунаштву његовом и његови Србаља говори и пише, као да су Бог зна шта учинили, а у ствари баш ништа нема. С Маџарима смо, веле, свршили, и сад је ред на Србе и Хрвате, да и њи памети научимо, и научићемо иј, ако ијм само, као што се надамо, у госте отидемо. Извадићемо ми њима из главе и војводу и војводство, и права, о коима сањају.
Ове и овима подобне речи свакиј дан слушамо. Ако овако и управитељи аустријски мисле, зло и наопако по нас. Та и ми и сви, кои су догађаје овог рата сматрали, знамо, да ови, кои овако сад говоре, баш нигде ништа нису учинили, нити су се у чему другом, осим у викању по каванама и улицама, где не може човек мирно да прође од звеке њиови сабаља, коима калдрму стружу, одликовали; ми знамо, да су они на више места с њиовим војскама, које су са свима потребама у највећем изобиљу снабдевене биле, много мањој непријатељској сили уступали; ми знамо, да је то за њи велика срамота, признати, да би изгубили рат без руске помоћи; ми то све и много којешта друго добро знамо, и ништа ијм о том не спомињемо и не пребацијемо, а они све ово, као и ми, знајући, ето шта раде! Но немојте се чудити, што овако о нама говоре, кад они славу оружја руског, које ијм је живот спасло и душу одржало, хоће себи да присвоје и веле да ијм Руси никакве помоћи принели нису, и да би они без Руса боље и полезније ствар свршили, а нас јошт криве и зато, што су Руси дошли, јер, веле, да Срба није било, не би ни Руси дошли. – Како ова политика стои, незнам, али то сви знамо, да нису Руси на позив аустријског правителства дошли, да би Беч јошт једнпут потресен био из темеља и не верујем нипошто, да би га ико повратити могао, а најмање ови, кои се сад овако размећу.
Морам да вам повторим, да су ово све Немци, кои овако говоре и да ови речиј и код друге класе Немаца има, па опет видимо, да аустријско правителство очевидно даје Немцима преимућство над осталим народима! – Како чујемо, тако бива и доле у војводству, где је свака стопа земље србском крвљу натопљена у боју против Маџара и Немаца, кои су за разорење разстројење царства аустријског оружје дигли.
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2500 on: July 06, 2020, 12:07:30 pm »

Србске Новине, бр. 96. од 16. Септембра 1849.

Војводство Србско.
Из Земуна пишу нам, да је правителство војводства добило врло угодне вести о стању народни ствариј у кабинету бечком. Већ је савршено закључено, да се војводство за круновину прогласи. И то нам исто пишу из Беча. Св. патријарх је оздравио, и одважно се заузима за народну ствар. О бићу војводства нико више и не сумња, и они сами, кои су до сада то за немогућно држали, почињу изповедати, да народ један не може бити без имена и отечества свога. – Из Темишвара нам достављају, да је ови дана из Арада доведен Петар Чарнојевић и тамо под затвор стављен. - Велике оне конференције под председатељством царевим, где ће се организација маџарске решити, отвориле су се 5-га т. м. у Бечу. – По једном писму из Кракове, војска руска, стајавша под кнезом Паскијевићем у Маџарској, почела је 1-га т. м. пролазити кроз Кракову, враћајући се у Русију. – Из Беча јављају, да је ђен. Книћанин 8. т. м. одпутовао у Берлин.

Маџарска.
Од ф. ц. м. Нужана, кои се пред Комораном налази, дошао је 6-га т. м. у Беч курир, кои јавља, да се до његовог одласка онде ништа ново догодило није. Два парламентара од коморанског војеног савета, к Нужану послата, вратила су се натраг, ништа не свршивши. Условија, под коима би се Коморан предао, не могу се од Аустријске команде примити.
У Пожуну су спремили за обсаду Коморана 800 мердевина. Гарнизон коморанскиј из свои шанчева повукао се у град. Много се говори, да ће на реч маршала Радецког Коморан под истим условијама капитулирати моћи, која су и Млетцима дата.
Из бивуака коморанског 'Вандереру' 6-г Септембра ово пишу: 'Од неколико дана без престанка војске и топови пролазе, и очекују се већ тежки градорушителни топови, и онда ће тек започети нападање са три стране: Дунава, Шита и Вага. Решено је, да с град са разним топовима дотле руши , докле год га сасвим не поруше; ово је истина жалостно, али једино средство, да би се ова последња точка инсургента задобити могла. Од стране Шита учиниће се један главниј нападај, а Аустријанци мораће приличан губитак претрпити; право јуришење, не може се ни чинити, јер би се тим људиј без сваке ползе жртвовали. Није претерано, ако се рече, да ће сама обсада Коморана толико стајати, колико сав рат. Свакиј хитац бомбе, које су од страшне величине, стаје око 64 фр. ср., па колико се бомбиј мора избацити. Сад нека се израчуни штета у граду и људма учињена, и што се том дуготрајном обсадом земља одма умирити не може. Инсургети пак много захтевају, они ишту да ијм се допусти: слободан излазак са оружјем, и то онамо куда ијм се допада. Гласови се о том слажу, да у граду има 35.000 добре војске, и то је више него један корпус, ово је већ једна армада, и доиста и Коморанци иј горњодунавском армадом називају. Ако се град и после бомбардирања држао буде, то ће аустијска војска пред градом зимовати морати, а бивуак ијм се у слабим чардацима састои. Желателно је, да би се град са свију страна цернирао, јер до сада у град долазе једнако оружане чете, и то може гарнизон јошт упорнијим учинити. Да се, поред сви ови обасадни приправљања и погађања чине, о том није сумње, али гарнизон пре свега изискује, да му се слободан излазак допусти, а после тога иште, да се Кошутове банкноте признаду, да се да обшта амнестија итд. Коморан ће много крви стати, биће разрушен, али пасти ће, каогод што је пала Малгера и Млетци.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2501 on: July 06, 2020, 12:08:39 pm »

Аустрија.
Словаци су оправили цару једну велику депутацију, у којој је било људиј свакога реда, међу тима и много прости сељака. Они траже, да се октроираниј устав одма у њиовој земљи прогласи, њиова земља да се ослободи маџарског јарма и прогласи особитом круновином словачком. Цар иј је врло благонаклоно примио и словачким ијм језиком одговорио, које иј је скроз поразило.Пре тога били су код свију министара, и свуда су са најлепшом утехом одпуштени. Особито је сељаке тронуло, што су министри Бах и Тун с њима словачки разговарали се, и они се сада у простоти својој диве: као да та велика господа с њима њиовим језиком говоре, а оно мало чиновника код куће неће никада, но иј презиру кад чују словачкиј језик. Од радости су плакали.
Путем добровољни подписа отворен је на основу потврђеног њ. вел. 8. Јан. 1839. Саборног закључења зајам за ц. кр. аустријске финансије. Записи државног дуга четири и по на сто издаваће се уценом на 85, док изнесу 71 милион.

Чешка. Ђен. Кничанин 8. т. м. приспео је у Праг. Тамо се три дана имао бавити. Браћа Чеси дочекали су га врло лепо. Њему у славу представљено је било на народном театру особито позориште, сачињено за ту цељ чешким драматургистом Тилом, у којем су се србске песме певале.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2502 on: July 06, 2020, 12:28:28 pm »


* Цариград.jpg (534.17 KB. 1680x804 - viewed 6 times.)


Part of Constantinople, and the Golden Horn. 1849.

Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2503 on: July 07, 2020, 08:53:30 am »

'Journal de Constantinople' oд 25-г Авг. доноси следујућиј чланак, кои читатељима нашим саобштавамо:
'Један од најславнији оратора англијски, Бурке, правителство државе дефинирао је као: сложеније човеческе мудрости. Ова дефиниција види нам се праведна: да се управљају народи, изискује се више мудрости него талента. Сили и Пил свагда ће за народе више добра учинити него Бакон и Мирабо.
Са овако женијалним људма може се до велике славе доћи; но ово су тек појављења, која трају само толико као и метеори. Слава не сачињава ни мир ни благостање. Даље, наследије великиј људиј тежко се даје одржати. Зна се, шта се учинило од царства Александра, Карла великог и Карла V-г, одма после смрти ови велики људиј. Мир земље није свагда резултат мудрости они људиј, кои је управљају; мир се може произвести такође деспотизмом; ово јошт и данашњим даном видимо.
Ако се испита, каковиј је узрок произвео мир и благостање у Турској од неколико година, овај узрок одма се сам изјављује: самој мудрости султана и његови министра може се приписати, што је земља у тако сретном положењу. Ни суверен, ни његови саветници нису имали ту идеју, да се баце у велика предпријатија, где се участвује више због гордости, него због праве ползе. Но они су искрено размишљали о потребама житељства, и ако нису све потребе у свачему удовољене, а оно се барем признати може, да су они чинили све, што је у њиовој снаги стајало. Ово може бити не произлази од талента, но произлази јамачно од мудрости.
Доиста, није ли то чудно, да је Турска кроз две године, у коима су се страшне ствари догодиле, на миру остала, а за то време да потврђена није била? Окружена у једној великој части своје границе снажном инсурекцијом, која се тек армадом од две велике силе задавила, - једва је тек у једној од своих провинција додирнута била. Па може ли се праведно рећи, да је задирање револуционарно делима правителства проузроковано било? Одма у почетку ове кризе, нису ли позвали правителство, да се к њима већма приближи, тако, да већ нико други не запремљује место између суверена и поданика; може се јошт и то казати, да у овој околности није се радило против њега, но за њега, и то без сумње без његовог знања: његов лојалитет је довољна гарантија.
Међутим, не може се рећи, да није било за ове две године и такови људиј, кои су тражили подпирити буну у неким странама царства. И то у каквој намери? Јамачно не зато, да житељство начине слободније и сретније. Нека се само измери она мисао, која смере буну, па ће свакиј бити уверен о томе, да право говоримо. Које су слободе и интереси управо запарложене у Турској? Нема нигде на свету тако добре земље као овде за Европљане, кои су у једно доба покровителствовани и турским и своим народним законима; турским законима: будући иј ови казнити не могу; своим народним: будући иј ови слабо казне. Што се пак урођени житеља тиче, ови – ако су муслиманског закона, имају посла са најлибералнијим инштитуцијама; ако су од другог закона, а они су управљани чрез патријархе и обштинске (муницијалне) савете, а правителство у случају злоупотребљења и угњетења интервенира. Где има такове трговачке слободе, која се може сравнити са оном, која у Турској влада? Може се то тражити ма где, па опет неће наћи тако либералне законе, као у Турској. И има ли од ове важније слободе, било то за саме државе, било пак за одношења интернационална? То је најпритоднија слобода, па опет је свуда, изузимајући Турску, ограничена и угњетена? Ова слобода је царству кроз кобне дане проћи помогла, она је добро чинила урођеним и страним обитатељима. Премда Турска у величественом свом положењу између три континента, од кои једну част она садржава – сврху свега слободу трампе (la libérte échanges) поштовати мора, премда се оријент без ове слободе ни помислити не може, опет се зато са извесности рећи може, да ова слобода онде само чрез Турску живи, и без Турске би она већ изгинути морала: дакле Турска је слободан оријент, то је једна ствар. И као што се у данашњем времену сва велика питања окрећу око радње, која има за цељ слободу и благостање народа, будући да бунџије европски само ове предмете пред очима имају, зато не треба се чудити томе, што је мир Турске у овом тежком времену без запреке одржан: где је добро, тамо лако мир обстои.
Људи, кои су тражили да поремете ово сретно положење, да ли су већ одустали од свои предпријатија? Ми мислимо да нису. Сад, кад је већ мир у провинцијама молдавско-влашким установљен, они своје неваљале стасти даље разносе, и надају се да ће ијм у Србији боље за руком поћи. Срећа је, што правителство царско познаје њиове немере и тајне умишљаје, и предузима нужне мере, да триумфира, а кад би правителство за дужност држало ове људе изјавити пред Европом, која је после толики усиљавања увидила, од какове је важности мир, без сумње да би и то учинило. Не би згорег било, да се ови бунтовни агенти упознаду, и да ијм јавно мненије на њиова чела удари жиг такове поруге, какову њиова неваљалост заслужује.
Кад би ови људи, или они, по чијем упутствију раде, имали каковог повода, не би смо ништа говорили; или кад би се потужити могли, да је царско правителство угњетателно, или на место ове тужбе кад би они њиово криво владање покривали са таковом мисли, која би се са обичним поштењем сложити могла, онда се не би упустили да о томе решавамо; на последку могло би се рећи, да они свом несретном уверењу следују у интересу каковом, кои би се више или мање одобрити могао. Но ове су само мрзке сујете, које долазе изнутра или споља. Царско правителство ни у једној епохи није било управљано добродушнијим и разумнијим људма, никад правителство није било већма заузето за све унтереса. А да је то тако, види се из тога, што је правителство знало одржати поредак у царству, не удручателним мерама, но своим паметним делима, и то онда, кад је по другим странама реда нестало. Да ли се подизала, и да ли се подиже и једна тужба против њега? да ли не неиспуњава оно своје обрицања реформе? да ли не испуњава своју дужност прама трактатима? Нема ли ону сталност, коју изискивају правителства и интереси земаљски? У сред сметња, које су се појавиле, није ли оно учинило све, што се учинити могло? Шта се може на ова питања одговорити, осим то, да је оно свагда својој дужности верно, и да брани своја права, са могућним патриотизмом.
Дакле то је као известно, кад би се буне изродиле у Србији или пограничним провинцијама, да узрок њиов ни на какав начин не би био у правителству царском; а да би се тај узрок произнашао, требало би испитати, одакле долазе махинације, и какву би могли одтуда хасну имати? За неколико година Турска је знаменито напред ступала, и као што се није свратила на оне стазе, које је довела сретно на оно место, где је сада, то може се поуздано узети, да ће она јошт већма напредовати, докле год не задобије ону владу, која јој је нужна за испуњење свои определења, која леже у интересу – целог оријента, а и саме Европе. Кад би се ко налазио, кои би се дао обсенити због ове растеће владе, тај би само својој непријатељ био, и могао би покушати да поремети мир ове земље, због тога, да би је зауставио на њеној стази напредовања.
Ма шта с сбило, и макар да су какове страсти, које се агитирају, ми се опет надамо, да са великим симпатијама, које га окружавају, мудрост правителства тријумфираће над свима запрекама и одржаће царство у оном благостању, у којем се налази.'
Logged
JASON
poručnik korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 3 987



« Reply #2504 on: July 07, 2020, 09:01:49 am »

Примечаније. У овом листу новима наши саобштили смо чланак један из Журнала цариградског. У томе чланку спомиње се мудрост правителства турског, којом је оно знало, у ова последња за Европу смутна времена, државе своје у миру задржати; наводи се случај у Влашкој и Молдавији, где је оно поремећениј бившиј мир повратило; најпосле казује се, да су неки страни или домаћи људи старали се, и данас се старају, буктињу немира у Србију пренети; народ србскиј бунтовничким духом (као што се из реченога чланка нагађати даје), противу порте напојити, но да је она у стању и то загушити и да ће свагда таковим покушаима на пут стати, и тим свој триумф свету показати.
Што се овде за наше отечество говои, о томе смо дужни коју реч прословити. Остало ћутањем мимоилазимо, јер се нас не тиче.
Западни потрес, кои је народе у Европи лане усколебао, и већ до граница нашег отечества доспео био, произвео је истина и у нашем народу сензацију. Да је по несрећи ова сензација, као што је сама по себи опасна била, јошт мах преотела и у какво дејство прешла: ко би могао предвидити следства, која би отуда произићи имала? Но правителство србско, по истој оној мудрости, за коју Журнал цариградски правителство турско похваљује, одма је нужне мере предострожности предузело, ту погибелну сензацију загушило, и тако мир у земљи одржало, а међутим се за свакиј могућниј случај спремило, и спремати се не престаје. А да се у правом смислу какова буна у Србији покушавала, особито која би управљена била противу порте, или да се данас таково што предузима – било изнутра или страним каковим упливом: о томе ми, кои овде живимо, кои смо очевидци свега, не знамо ништа. Ако је за ово време хтело што у Србији да буде, то су били изливи неког самољубља. А што се Турске тиче, - знамо, да је пролетос у Видинској нека буна подигла била, а и у Нишевачкој, но знамо и то, да је блистателна порта нашем правителству изјавила хвалу, што се предупредило те ове буне нису већма букнуле и даље се распрострле! Шта је дакле могло реченом чланку повода дати? с каквом ли је намером писан био? – то је чвор, кога ми раздрешити на знамо. Ако се може бити на то ишло, да се ми заплашимо, и брже боље мртвилу предамо, то је сасвим излишно било, јер Србија је свагда и без такови опомена своје положење познавала, и у свима случаима ступала оном стазом покорности према блистателној порти, којом по даним јој правама ступати има, а то је у слободном развитку њеном сметати не може.
Logged
Pages:  1 ... 162 163 164 165 166 [167] 168   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.029 seconds with 25 queries.