PALUBA
March 28, 2024, 01:34:44 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Obavezno proverite i neželjenu (junk/spam) e-poštu da bi ste našli svoj aktivacioni link te aktivirali svoj nalog
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 [175] 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721750 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2610 on: August 21, 2020, 09:50:35 am »

Маџарска.
Ови дана опет је у Пешти затворено неколико новоухваћени преступника политични. Од ови заслужују да се напомену Стефан Бесереди и Колоши. Првиј, врло разумниј економ и богатиј земљодржац у толнанској жупанији, предводио је од много година у кругу своје постојбине опозицију, и борио се у Пожуну увек на страни левице. Као вешт правослов узет је био у постајавшу г. 1842-1843. регниколарну депутацију, која је имала израдити криминалниј законик, и писао је у оно време у новинама више чланака о том предмету. На последњем пожунском сабору није био депутирац, зашто кад су се у његовој жупанији депутирци бирали, конзервативна је партаја надвладала. Истом у лето г. 1848. дошао је као посланик на сабор у Пешту, и онда је врло прилежно посештавао Кошутов кабинет, али није никакво званије у њему примио. Даље је делио судбину револуционарнога и републиканскога правителства, ишао је с овим у Дебрецин и Сегедин, док катастрофа у Араду није трагедију закључила. – За Колоша се уобште казивало, да је он на грофа Ламберга првиј ударио. Војене власти држале су да се он по Ердељу крије, али међутим он је дошао у Пешту, да инкогнито, колико је можно, олакша судбину своје затворене љубезнице. Но наскоро га у некој гостилници позна један пређашњиј хонвидац, кои таки дозове солдате и ови га ухвате и у ново зданије затворе. Кад је тамо дошао, кажу да је Колоши једном капетану, кои га оштро гледаше, рекао: 'Што ме гледаш тако? и ја сам био капетан!' Он је већ испитан, и приповедају, да је на испиту признао, да је он заиста прву рану грофу Ламбергу својим оружјем задао, но да није он на њега оружје подигао, него се гроф сам на исто ударио.
Заповедајући ђенерал у Маџарској, барон Хајнау, под 23. пр. м. издао је свима војеним и политичним властима једну заповест, која се најстрожије пазити има. Ова се заповест тиче затворања, која су се до сада много пута предузимала поводом опаки денуцијација, а често само на глас 'овај или онај зло мисли.' Овакова самовољна и неоснована затворања споменутом заповести не само се најстрожије запрећују, него ће се и они, кои против ове запрете радили буду, казнити; у будуће се има казни подложно дело, за које се когод окриви, точно навести и сведоци се именовати, кои су кадри то дело потврдити, затворениј има се одма са снисканим известијем суду предати, да би се на основу тога известија нужно иследованије и суђење таки предузети могло. А гг. диштриктски команданти обвезују се, у своим диштриктима за одржање јавне безбедности постављене власти све, до сеоскога нотароша, упутити, да од сада при затворањима само по овој наредби поступају.
Међу оним официрима коморанске посаде, кои ће по даном ијм допуштењу из Маџарске да се изселе, налази се и господичина Холоши као поручник, која је у хусарској униформи код Клапке служила.- Дионисије де Пазманди ослобођен је затвора.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2611 on: August 21, 2020, 09:53:21 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Wien.jpg (185.21 KB, 1112x629 - viewed 14 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2612 on: August 21, 2020, 11:39:41 am »

Србске Новине, бр. 129. од 11. Новембра 1849.   

С. К. У Бечу, 3. Новембра. Различита мненија, која су се у најновије време по разним јавним листовима у призренију будућности војводства Србије разнела, дају ми повода да преко вашег листа моје мненије изразим.
Различност ти мненија показује најнеповољнију незрелост тако зване јужно-славенске изображене класе, која не мислећи искључително о благу народном, обичествује себичности или личности у задатак обштиј мешати, од куда се наравно увреде и раздражења рађају, а од туда уштрб народној тежњи. – Ово је без сумње узрок, што су се онако раздражителна мненија по нашим славенским новинама разнела, која су се и предвидити дала. – Зато сам и ја моје мненије о будућности нашој, и то из вида славенског као спасителног, и с точке србске као нуждне, при разним приликама јавно путем печатње, и у круговима пријатеља народни представио, и мислио сам да ћу тим једну од најважнији дужности извршити, наводећи шта треба да чинимо ако хоћемо будућност нашу да обезбедимо, - шта тражи час времена од нас Славена, како ли награду за страшне жертве најлакше получити можемо. – Пак шта су ова доброжелећа мненија произвела? Распру, која на себи носи печат мрзости верозаконске, а та се с једне стране у 'Позорнику Војводства Србије', а с друге стране у 'Гласнику Далматинском' јасно показала! Одавде проистичу највише оне разне мисли о савезу војводства Србије с троједном краљевином, па к овима ако се додаду туђина тежње, које Славене намеравају омразити, страни упливи, кои би ради нас и у будуће као средства за своје цели имати: лако се поњати даје, зашто се толика противност савезу јужни Славена родила! Ово је опет проузроковало разна изступљења противу особа они, које су се усудиле мненије своје јавно обштег ради блага изразити, па та је судбина и мене постигла.
Но то мене неби болило, сматрајући да је то највећи понос за свакога, кои се жели страдалником за обште благо назвати; али ме душа болити мора, кад видим, како се таквим начином задатак наш народниј скверни, како ли се тим путем најбоље мислећим родољубцима прилика одузима, да спасоносна своја мненија јавно и слободно изразити могу, јер се бојати морају, да ће зато као неродољубци извикани и као непријатељи народа гоњени бити. – А где се овако о разним мислима суди, ту је незрелост, ту више страсти, себичност и уображење, него здравиј разум, љубав к роду и права жеља срећне будућности, царствује, пак шта мора од туда следовати? Ништа друго, окром назадак народне тежње, старо стање, раздор између рођене браће и губитак правог значаја, кои би само из узајамне слоге произићи могао.
Али све су ове речи узалуд, јер нема у народу нашем, кои би иј уважити хтео; нема у народу нашем таковог материјала, коим би се, расуђивајући из средоточне точке, задатак најпре Славена пак онда Србаља поњао, и из кога би се могла једна партаја сложити, која би прама средоточној влади не као противник стала, него овој као рука помоћи била заступајући чисте интереса народне, ову у многому подпомагала и упуђивала; јер кад би се влада уверила, да та партаја свог цара као светињу чува, владу у свима добрима делима подпомаже, интересе народне крепко, без страстиј, заступа, - јамачно би се њој поверила, и њене савете у многому којечему послушала. – Колико био се оваким начином народу помогло, лако се предвидити даје. – Ту партају требало би да сачињавају сви изображени чланови народа јужно-славенског, и она би требало да је тако снажна, да може поједини лица интриге и зле намере уништити, а у народу пуно задобити поверење, и чувати га од уплива непријатеља његови.
Да се на овому основу у војводству у тројној краљевини снажна странка устроила и с народом споразумела, лако би се сада решити дало, од какве је нужде савез покраина јужни, и неби се поље отворило раздражености, која се на коначну пропаст нашу клони.
Различити гласови, кои су се о установљењу војводства разносили, јесу неосновани. – Како је задатак овај замршен, и из гласова, кои се овуда разносе, као да Хрвати Србе за противнике славенске ствари држе, а Срби Хрвате за своје противнике сматрају: - мало се добра надати можемо! – А то су све успеси незрелости, која ће велике заслуге наше уништити, и из које се види, да се Славени умеју заслужнима учинити, али заслуге своје не знају употребити, и то ће тако увек остати, докле год не буду своје интересе споили.
Из свега, то се до сада прикључило, у призренију овог нужног савеза, бојати се имамо, да ће стара мрзост мах протети, и да ћемо у место слоге, на политичном пољу заратити се.
Браћо, освестимо се, и не упропашћујмо сами себе. Оканимо се себичности, него споразумевајмо се, ако не желимо за малолетне извикани бити, и пред Европом показати се као проклеством неслоге гоњени! Верујте браћо, да ни војводство, ни троједну краљевину неће крунство, нити православије, нити католицизам спасти, него правиј дух народниј, кои преимућства верозакона не познаје!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2613 on: August 22, 2020, 12:03:05 pm »

Војводство Србско.
Као што смо јуче у кратко објавили, да је ствар војводства свршена, тако и сада саобштавамо овде редом сва известија, која смо о томе из Беча под 5. т. м. добили, задржавајући се за сада од сваког умствовања, док се то и званично не потврди, које на свакиј начин мора данас-сутра доћи.
Један дописатељ пише нам овако:
'Ствар је војводства србског свршена, и војводство је привремено (до будућег сабора) овако уређено: оно је круновина за себе и заузима целу Бачку, сав Банат и Срем до Вуковара, заједно са војеним границама. Ђен. Мајерхофер је поглавар војводства; од стране цивила додат му је Грије, бившиј окружниј начелник у Грбљу у Далмацији, а за секретара Јован Пасковић. Овај последњиј до кои дан полази доле, да све приуготови. Ово је дакле резултат дуги саветовања и доста дугог ћутања. Како ће ово код народа нашег бити примљено, видићемо; али на свакиј начин морамо задовољни бити, па мир тражити, кои нам је преко нуждан, и у миру своје недостатке исправљати.'
Другиј овако пише:
'Св. патријарх exegit monumentum aere perentius! Ствар је већ решена, и од цара потврђена, - сумње нема никакве – сутра ћемо може бити званично у новинама читати. У војводство, које је круновина за себе, спада Срем до Вуковара са варадинском региментом, цела Бачка са шајкашким батаљоном, и цео Банат са војеном границом. Цар је великиј војвода србскиј; ђен. Мајерхофер управитељ војводства и зваће се Provisorischer Militӓr – und Civil-Chef; њему ad latus додат је некиј Грије, бившиј у Далмацију окружниј начелник. Столица је војводства у Темишвару. Овако је војводство привремено устројено – до будућег сабора. – За св. патријарха кажу, да ће јошт морати у Бечу остати, а ђен. Мајерхофер полази од недеље.'
Трећиј најпосле овако нам ствар доставља:
'Судбина војводства је решена. У војводство, које је за себе круновина, спада цео Банат, цела Бачка, и Срем, изузимајући товарничкиј и вуковарскиј срез; и варадинска регимента спада у војводство. Ђен. Мајерхофер је војениј и грађанскиј поглавар; њему је придодат некиј Грије, Италијанац, кои је у Далмацији био окружниј начелник, као министеријалниј комисар над целим војводством. Секретар патријархов, Пасковић, постао је секретаром ђен. Мајерхофера.'
Ми ова сва известија зато саобштавамо, да би ствари већу веројатност дали. А будући се иста известија у целости између себе слажу, а црпљена су из поузданог извора, то иј слободно за истинита узети можемо. Трећиј известитељ јошт нам и ово јавља: 'Овде налазећи се владика Живковић (кои је добио од цара орден св. Стефана другог степена) ишао је патријарху и говорио му, да се окане распре са баном, која води у пропаст народа; но на жалост није могао ништа успети.'
Свакоме ће правом пријатељу народа нашега заиста тешко бити, што се распра између ова два многозаслужена мужа заметнула, и мислимо да ћемо обштиј глас погодити, ако изразимо жељу, да би се овој распри крај учинио, па они сложно и у пријатељству за благо народа свога дејствовали. Кад је нестало онога, што је повода распри дало, треба и распра да престане, и све прошасто заборавности преда. Ми би онај глас најрадостније поздравили, кои би нам донео ту вест, да су патријарх и бан опет онаки пријатељи, какви су су били у почетку народнога покрета.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2614 on: August 22, 2020, 12:07:58 pm »

Маџарска.
У Пешти су почеле опет излазити маџарске новине 'Figyelmezö.' Знамените су ове речи, које се у првом листу њиовом налазе: 'Ко је у овој великој земљи сада најмирнији? Без сумње Маџар. Маџарскиј народ ћути, али из тога не следује, да је он задовољан. Док други и сада јошт не престају тужити се на маџарско тиранство, с нешто претераним бојама описано, и на престол са напетим прошњама и захтевањима наваљивати, дотле би Маџар помислио, да је са победом и његова слобода пропала, он се не усуђује ни своје молбе изразити, као да се неима више правди надати. Но време је већ, да и Маџар моли, да свој терет своме законом владаоцу познати даде, кои му једино у ово време помоћи, и од кога једино и само правдољубиво надати се може.' - У Пешти је изишла напечатна тајна архива маџарске револуције. У овој се налази једно писмо Морица Перцела, где се овај тужи на Кошута и Гергеја, што су противу њега сплетке сплели. Ту он између осталога и то каже, да се кнез Виндишгрец после битке код Каполоне знао своим успехом ползовати, да би се јошт онда сва инсурекција сбрисала и у Влашку се одвући морала.

Аустрија.
Многе новине изразиле су бојазљивост своју, да ће се устав аустријскиј укинути, будући се годима свршује, а организације круновина, како је у уставу обећано, не издају се, да би се могле после на првом државном сабору претрести. Литографиране новине, 'Öster. Correspondenz' које под упливом министерства излазе, изјављују на то, да је ова бојазљивост сујетна, јер организације свију круновина за цело ће јошт ове године изићи. И ми смо с поуздане стране разумели, да су ове организације већ готове, и како се ствар о војводству србском сврши, које до кои дан бити мора, одма ће се једна за другом издати; али смо и то разумели, да су речене организације после онаквога кроја, каквог је организација Маџарске, т. ј. кроја солдачкога. – Тако исто разнео се по новинама глас, да ће се државни закони издавати само немачким језиком, а не свима земаљскима, као што устав прописује. И овај глас речене новине неистинитим проглашују. - Новоизлазеће у Бечу новине под именом 'Reichszeutung' изјављују своје одношење према министерству, излажући га слободним и самосталним; њиов је правац управителниј; оне ће радо правителству као посредственик али никада као орудије служити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2615 on: August 22, 2020, 12:11:07 pm »

Србске Новине, бр. 130. од 12. Новембра 1849.

Наравна је ствар, да се народне распре у разним провинцијама Аустрије нису могле јошт изравнати. Исполин овај, кои се лане показао, тако је грдан, да се наједанпут подмирити не може. Али је жалостно, што ове распре у место да изчезавају, све се већма умножавају.
Тако протестирају Власи у Буковини против обучавања језиком русинским; банско веће у Загребу тужи се, што се писма хрватским језиком писана, од војени власти натраг враћају; Маџари и Немци у Банату и Бачкој противе се подчињењу под област војводства србскога и т. д.
Више него икада при оваквим приликама нужда се показује, да треба сабор државниј сазвати. Истина је, да ће се народна питања овде јошт оштрије родити, али ипак само се од сабора очекивати може, да ће она основна решена бити. Све мере и наредбе, које с друге стране произилазе, остају само палиатива и провизорија.

Војводство Србско.
'Позорнику' пишу из Суботице, како се у тамошњој околини налазе многи разбојници, кои путнике нападају, глобе и убијају. Тако су ови дана на путу више Суботице напали једног Србијанца, по имену Миленка, родом из Пожаревца, кои је свиње на трговину терао, па га опленили и заклали. Исти дана у Куншагу напала је такова једна чета, састојећа се од наоружани хонвидски официра, на неке трговце Суботичане, кои су у Пешту на вашар ишли. Од ови су четворица били Срби и један Буњевац – први су до голе душе опљачкани, а и последњем су одузети били сви новци, но кад су зликовци разумели да није Србин, вратили су му иј натраг.
Опуномоћениј царскиј повереник финансије г. Павел Трифунац издао је проглас, да се асигнати србски, од 1. Дец. т. г. почињући до последњег Јануара 1850., имају у царскиј новац разменити. За ову цељ стављена је под председатељством г. Јована Шупљикца комисија, која ће асигнате испитивати и уредити да се исплате. Исплаћиваће се пак у ц. кр. тридесетници у Земуну. После означеног времена престаје свака вредност србски асигната, и они се више неће моћи као новац употребити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2616 on: August 24, 2020, 10:51:51 am »

(Н. Н.) – Политика аустријског правителства тако је тајна, и у нека противсловна појављења сакривена, да се због тога међу свима ненемачким народима Аустрије узнемиравајуће сумње о искрености намера садашњег правителства према њима рађати морају, а и рађају се. Споро удејствовање изречени царски обећања, дуготрајуће одлагање уведења у живот уставни начела, у октроираном уставу изложени, непрекидно притискивање војничког управљања и стања обсаде, на свима и на земљама које никако у побуни участвовале нису, све ово даје повод к најразличнијим гласовима, кои су сви такови, да никако неумножавају привржену и предану садашњем министерства страну, него напротив све већма поверење обште прама њему подкопавају и умалавају. Нарочито морају славенски народи Аустрије корацима овог правителства узнемирени бити, кад они, кои вишество житељства у држави сачињавају, свакиј дан видити морају, како се начело слободе и равноправности код њи разумева и уводи, како се царским речма потврђена обећања, њима у време рата и опасности, онда кад су они прсима своим бедем око рушећег се престола аустријског сачињавали, чињена, данас испуњавају, заиста морају тада Славени о истини и искрености ови обећања, па и својој будућој судбини и срећи под оваковом владом посумњати се и побојати се, јер дела, која се у средини њиовој збивају, речма и обећањима тима досад никако неодговарају, а само делима може правителство посведочити, да су ове лепе речи, ова обећања заиста искрено мишљена била; само делима може оно поколебано поверење народа ненемачки, нарочито славенски задобити и утврдити. Особито силно појављује се овај немир и ово неповерење према садашњем министерству у Чешкој, где је подозрење то, да владајући у Аустрији Немци Чехе и Славене, а и све друге ненемачке народе Немцима жертвовати намеравају, да они ове сбивше се промене на то употребити желе да целу Аустрију с Германијом сједине и стопе, и тако је за немачкиј народ освоје, код велике части житељства завладало. А заиста када уважимо кораке овог министерства, досад код Славена учињене, када просмотримо што се у Бечу догађа, признати морамо, да то све на ослабљивање славенства, а на све веће узвишење немачког елемента смера, тако да се цепање славенства на многе мале, од себе одељене круновине, подржавање немачког језика у свиме јавним заведенијама скоро чисто славенски земаља, скопчавање Славена у Словачкој и у војводству са вишеством не-Славена у једну круновину, раздвајање славенски грана и раздраживање ови једне против друге, - у Галицији Пољака и Русина, у чешким земљама Чеха и Моравана, на југу Хрвата и Срба, све ово јасно сведочи тежњу, да хоће да се ослаби и понизи славенскиј елеменат у Аустрији вишество сачињавајући; напротив подизање језика немачког за обштиј званичниј језик и у пределима ненемачким, и у заведенијама, која се сасвим искључително ненемачки народа тичу, особито пак скоро искључително намештање Немаца у сва виша званија политична, не само у средоточним надлежателствима у Бечу, него и у самим ненемачким земљама и пределима, особито пак у војсци, где се међу двадесет новоименовани виши чиновника једва један не-Немац наћи може; најпосле велико вниманије на све германске послове, и живо участвовање у питању обште-немачком, као целој Аустрији собственом, све ово безумњено показује тежње садашњег аустријског министерства, на штету ненемачки народа Аустрије, узвисити, оснажити и до надвладе повести Немце у Аустрији.
Ову тајну политику аустријског правителства, ради које се октроираниј устав, равноправност и уредно стање у живот неуводи, ради које се народи у стању обсаде, војском притиснути држе, како би се само време за основање и боље утврђење ови начела германизације задобило, и како би се успавање живог чуства народности и слободе код ненемачки, нарочито славенски народа међутим постићи могло, најјасније показује и потврђује дипломатична преписка између немачки влада и аустријског правителства, нарочито писмо баварског министера Пфортена кнезу Шварценбергу, које као резултат дужег договарања у своим редцима лепо показује и познати  даје и начела овога министра и његови колега. Преважним овим писмом саветује министер Пфортен министру Шварценбергу, да се Аустрија не цепа као самостална држава од Немачке, јер би тим немачки елемент у Аустрији изгубио превагу и надвладу над осталим народима, а Славени најпретежнији постали би првиј и владајућиј народ, те би Аустрија била онда исто тако славенска држава, као што је сада немачка; тим би се Аустрија, вели даље, приближила к Русији, које се пак само тим мимоићи може, ако се саједини с Немачком! Тада ће саједињен са Аустријом немачкиј народ владати над целом Европом. Ако ли се одели сасвим од Немачке, онда ће не само у њој престати влада Немаца, него ће и цела Германија између славенства и романства стесњена ослабити, неће се моћи даље одржати у надвлади, него ће бити подељена као Пољска; и тако даље.
Одговор Шварценберга на овај савет није обзнањен свету, али кораци, од тога времена аустријским правителством учињени, посведочавају, да је овај план плод узајамног предходећег договарања, дакле да Немци аустријски заиста желе Аустрију целу понемчити и тако освоити, да на лукавом путу тајне политике мало по мало ненемачке народе влади Немаца покоре.
Да ли је то та уставна слобода, та равноправност свију народностиј, толиким царским речма свето обећана? Да ли се то у §§-фима октроираног устава садржи?
Дакле славенство не само да жертвује крв своју, имање и живот толики синова за одржање Аустрије, него да се јошт после сви ови заслуга, као слепац с пребијеном паром и лепом речи, одбити и као овца стрићи, па и заклати и прождерати даде? То ли је човечност и христијанска политика најпросвештенијег германства!!
Ако ли је ово све празно подозревање, ако су ово само неосноване сумње, коима се неповерење према искреној и добро желећој влади пагубно распрострањива и сеје, онда нека правителство своим делима а не лепим речма и голим обећањима своје искрене намере посведочи, па ће му заиста сви добродушни, и само превећ поверителни Славени своје поверење поклонити, и јошт благодарно одани бити. Али овако свакиј верниј Славенин мора на опрезу бити!!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2617 on: August 24, 2020, 10:55:28 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2618 on: August 24, 2020, 11:15:56 am »

'Wanderer' саобштава следујуће писмо, које је султан 2. Септ. т. г. њ. в. цару руском писао:
Ја сам кнезу Радивилу најживљим изражајима задовољства изјавио, које сам на послано ми пријатељско писмо Вашега ц. Величества у дубљини срца мога почуствовао, како и на оне радостне вести, које су се налазиле у споменутом писму; ја сам ово задовољство и у оном писму изразио, које сам Вам као одговор на речено писмо преко њега послао.
Но као што ја – не сматрајући на то – у нарочитом посланију кнеза нов каковиј плод оног искреног пријатељства увиђам, у коме је В. В. мени у свако доба доказе дало, то сам и ја Фуад-ефендију – једног од достојни чланова мога правителства, кои особиту мисију има у Влашкој и Молдавији – као изванредног и опуномоћеног посланика к Вашем Величеству послао, да Вам моје участије и моју признателност овом приликом непосредствено изрази и Вама ово писмо преда. Скупа сам реченоме ефендији наложио, да министрима В. В. отворено и обстојателно моја мишљења о оним особама изложи, које су у слеству сретно окончани догађаја у Маџарској у моје државе пребегле.
Никада се неће заборавити дејствителни докази искренога пријатељства, које ми је В. В. у свакој прилици дало, и Бог ми је сведок, да, као што је моја најискренија и највештественија жеља, да оно сугласије увек растити видим, које на срећу између нас постои, - свагда прилику тражим, да Вам искреност и дејствителност ове жеље посведочити могу. Зато једва исказати могу, како ми је тешко, што не могу оно сасвим учинити, што је г. Титов за речене бегунце налог имао мени обзнанити. Једина моја утеха јесу особита призренија В. ц. Величества за моје достојанство, и поверење у Ваше искрено пријатељство.
Не сумњам, да В. В. неће угодно примити корак, кои по оном начелу чиним, кои је поводом био Ваше негда моме отцу, славнога спомена, затим мени самом и најпосле Њ. В. цару аустријскоме указане пријатељске помоћи, то јест: у име чести, која се са суверености скопчава, као и у име онога узајамнога пријатељства, које између нас тврдо и искрено постои.
Уверавам В. В. – као што ће и Фуад-ефенди учинити – да ће моја в. порта свагда и непрестано речене бегунце у моим државама задржати и тако иј чувати, да неће никако моћи усудити се у будуће бунтовна коварства плести.
Чим се сада речена лица изван Ваши држава налазе, и овим ће начином мир Вашег царства погибели изложен престати бити, и тако би се савршено предупредило зло, које би из последњи догађаја за В. В. произићи могло.
Ја се поуздано надам, да ће В. В. хотети чест моје в. порте сачувати и мени тим велико доказателство Вашег пријатељства и Ваше благосклоности дати.
Узимам ову прилику, да В. В. обновим уверење и т. д.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2619 on: August 25, 2020, 09:58:51 am »

Турска.
'Öster. Correspondenz' о питању бегунаца маџарски пише следујуће:
'Ствар бегунаца маџарски свршена је. Ствар се стишала, и то мудрим уздржањем Русије, и страхом Англије, да се због афектиране неке симпатије не наведе на танак лед. Англија је егоистична сила, и за љубав јефтинога 'браво', које би јој чуствени политици усклицали, кад би мак на конац терала, неће рат започети. Ако се оријентално питање кадгод опет заметне, и озбиљним замешателствима повода даде, ствар маџарски бегунаца при решавању овог питања само би секундарну ролу играла. По томе сасвим нам се без цели бити чини, што гдекои казују, као да се Маџари уздају на елементе, кои у Цариграду иза завеса за њи раде. Да су Маџари народ, кои се радо илузијама рани, целоме је свету познато. Али ствар кабинетске политике, која за одржање европског мира тежи, за њи је остала неразрешена тајна. Француска је, као што чујемо, своју флоту иза левантијски вода натраг одазвала. Англија за безплодне идее неће жертвовати ни једнога матроза, ни једну лађицу, ни један новчић.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2620 on: August 25, 2020, 10:03:23 am »

'Daily News' саобштава два писма из Видина, која су писана јошт док су тамо били маџарски бегунци. По тима писмима, док су се Кошут и његови приврженици у Видину бавили, често су њиове собе прегледане бивале, и на све њиове кораке, које би изван куће учинили, строго се пазило под изговором, да њиовом чину почестна стража пристои и да се они пристојно заштићавати морају. Међутим прозелитство се прилежно терало. Число ренегата (узимајући и Бема) износи до 120, од кои је већа част официра. Јавно благодареније држало се у џамијама, што су се потурчила три тако знаменита ђенерала, као што су Бем, Штајн и Кмети. Већа част официра само је нуждом својом натерана била потурчити се. Кои изусти речи: Ла Алах, ила Алах – Мохамет ресоул Алах (Нема Бога осим Бога, и Мухамед је његов пророк), тима се одма даду топле хаљине и добро обиталиште, а остали у одирке замотани и на зими дркћући онима наравно завиде па њиовом примеру следују. Читав један батаљон изјавио је био да ће се потурчити, но то је пашу побудило разумети ијм дати, да добро промисле што чине. Чини се да је Турцима стало само да се официри потурче, а до простака није ијм баш стало.
У другом писму јошт од 28. Септ. јавља се, да је дошло 3000 турске војске, прво да маџарске бегунце против каквог руског coup de main заштите, а друго да стишају распре, које се између 'потурченика' и 'непотурченика' рађају. Неки од нови 'муслумана' само су наградом од 3 дуката придобивени да веру своју промене, и ове новце за забрањени 'чераб' издавајући, долазише пијани у маџарскиј логор, да се своим другарима наругају и скупа да покажу, какови су они муслумани. Ово је наравно проузроковало распре, и турски солдати мораше своју нову вероисповедну браћу оружјем заклањати. – У последње време, како је нова заповест из Цариграда дошла, почело се боље с бегунцима поступати. Војници су у вароши били намештени, а официрима су се дали њиови коњи.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* György Kmety.jpg (242.98 KB, 656x826 - viewed 5 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2621 on: August 25, 2020, 10:15:50 am »

Србске Новине, бр. 131. од 15. Новембра 1849.

Представљење св. патријарха ц. к. министерству.

Србскиј је народ услед позива цара Леополда I. на патријарха Арсенија Чарнојевића и дипломе истог цара од 6. Априла 1690. и 20. Августа 1691. године са царском војском сајузио се, да краљевство Маџарско од Турака и бунтовника ослободи, и краљевску власт високог дома Хабсбуржког у држави тој утврди. Важне услуге те у турском и маџарском бунтовничком рату цар Леполд I. не само да је торжествено и похвално признао, него је и народу србском између остали права потврдио, да сам себи војводу бира, и у пределима оружјем заузетима, од своји властиј управљан буде. Сва ова србском крви задобивена права знала је маџарска политика тако погазити, да је највећа част ови права само тек на паргаменту остала и нигда у живот ступила није. Одма после утамничења невиног војводе србског Ђорђа Бранковића, укинуто је право избора војводе, а народ србскиј мораде се тужним срцем с подвојводом задовољити, док му најпосле и ове премда слабе народне одбране нестаде. Право од свои собствени мађистрата и властиј управљаним бити, мало се дуже у народу задржало, као што званична акта у архивама знатнији вароша и архиепископска архива показује. Али и то право спојењем Баната са Маџарском пропаде и маџарска надлежателства незнадоше без и престанка гонити народ србскиј, као што то чешћа од угњетеног народа србског измољавана заштитна писма – diplomata protectionalia – довољно засведочавају. Србскиј народ био је војничкиј народ, и сав је под оружјем стајао. Таково политично устројење народа тог сматрала је феудалистична Маџарштина као трн у оку, јер треба знати, да је народ тај у најплоднијим пределима јужне Угарске живио, за коима су Маџари непрестано чезнули. Из двогубог призренија тога укине се граница до данашњи граничарски окружија у Банату и Бачкој, и србскиј народ под јарам маџарског феудализма падне. Такви политични поступци и насилно унијаћење учине, да многа србска окружја на Моришу и Тиси, недопуштајући прегнути под маџарско господарење себи врат, оставе завичај свој и ново отечество године 1750. и 1751. у јужну Русију тражити принуђени буду. Расмотренији саветници њ. величества царице М. Терезије увиде приметне губитке, кои би се изсељавањем тако заслужног, увређеног, храброг и вредног народа, из предела, нападима моћног онда јошт непријатеља Христијанства изложени догодити могли, саветоваше великој владатељки, да изсељавања забрани, и насилно дело унијаћења обустави, а исповедитељима источне цркве по слободном уверењу остави, западној цркви приступити. Али је маџарска странка већ цељ своју постигла била, србскиј народ буде на провинцијале и милитарце раздвојен, ослабљен, и Маџарима за будућу буну велика надежда подана. И унији потом особито поможено буде, јер су провинцијализирата места Србаља римске религије фонду предана била. Тим од грчки вероисповедатеља као порезом на земљу плаћаним религије-фонда приходима буде пропаганда уније, и јошт и са осталим мање у очи падајућем средствима, продужавана, а напротив државна каса ни паре за зидање црквиј грчки, на обдржање свештенства и воспитање младежи издати хтела није. Маџарско свештенство од високог правителства подпомагано, сваку ма како праведну тужбу народа србскога, његови владика и митрополита осујетити је знало, као што се из више заштитни писама увидити може.
Ја нећу поједини и најсуровијег човека чуство узнемиравајући случајева у листовима повеснице и цркве србске назначени неваљалства наводити, и благодарим творцу небесном, што се једном зора лепше будућности за народност и цркву србску у држави аустријској указала.
Најгрђим ударом поразише Маџари слободу и права народа србског на сабору године 1790. кад су, не запитавши народ, онда младог и у политици неискусног архиепископа и митрополита Стефана Стратимировиоћа склонити знали, да на спојење народа србског са краљевством маџарским саизволи. Од тог часа почела је автономија народа србског тако падати, да је само на цркву ограничена била. Настављање младежи било је посве препећено, страни се елементи подигоше, да и спомен народног характера и језика збришу. При таким обстојателствима подигоше Маџари језик свој на саборима, почињући од год. 1830., за језик парламентарниј и званичниј, и то у самим негда сајуженим частима. Та победа маџаризма продрла је већ и у саму светињу цркве грчке, кад и деца на светом крштењу народно име своје добити могла нису. Закони чланци сабора год. 1847. и 1848. и сенку права србског народа збрисали су, кад и народниј конгрес у црквену скупштину преобратише, што ни сам пређашњиј абсолутизам усудити се смео није. (Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2622 on: August 26, 2020, 07:49:48 am »

(Продужење.) У том политичном и црквеном положају затекао се народ србскиј, кад у пролеће године 1848. по свим пределима државе аустријске глас уставне слободе загрми. Народ србскиј увидио је у тој слободи своју савршену пропаст, јер његова јошт незнатна автономија изчезну сасвим. Одма по мом повратку са сабора у пролеће год. 1848. навали на мене знатно число новосадски и карловачки житеља, да народну скупштину распишем, да се народ посаветује шта му треба у важном магновенију тог политичног преврата чинити, и како би се погажена права народа најзгодније у живот привести и сахранити могла. Премда је маџарско министерство народну скупштину већ дозволило, и такова је на дан 3. (15.) Маја 1848. расписана била, морао сам зато опет по бурним захтевањима народну скупштину на 1. (13.) маја сазвати. Ја сам то и учинио, и добио одобрење од истог поменутог министерства. 1. (13.) Мај у Карловци видио је из свију крајева царства множину људиј, србског и влашког језика, која је више хиљада износила. Док се у свим градовима, Бечу, Пешти, Прагу и т. д. крвава позорја догађаше и народ насилном руком задобивања тражише, решио је с нечувеним поредком и тишином народ србскиј задатак свој, и погаженим правама своим живот задануо, кад је црквену своју највишу власт патријашерство, и највише политично достојанство војводе и војводство с назначеним негдашњи граница војводства воспоставио, мене за свог патријарха, а ц. к. ђен. фелдвахт., Стефана Шупљикца Витежког за војводу свога изабрао. Народ србскиј навикнут на законом путу права своја заступати и бранити, определи депутацију, да у Инсбрук к њ. величеству цару Фердинанду I. иде и потврђење предречени закључења измоли, другиј одбор буде у Карловци састављен, кои ће материјал за конгрес скупљати, назначавати и уређивати. Док се србска депутација у Загребу на сабору и на путу у Инсбрук задржавала, загрми у Карловци пуцњава страховите Белоне, јер ф. м. л. барон Грабовскиј оружаном руком удари на Карловце, но одбијен буде. Овим и подчињењем војене границе услед високог кабинетског писма од месеца маја 1848. под маџарско министерство, буду јужни предели страховитим грађанским ратом преливени. Србскиј народ при свим своим снажним и јуначки извештеним синовима, у биткама у Италији борећим се за господара и отечество, стајао је пред Маџарима, које су јошт онда и царске регименте подпомагале, с таквим одпорима, да ти угњетатељи човечески права признати мораше, да не са пустаијама, као што су се они у високоумију превазносили, него са храбрим и јуначким народом посла имају. Међутим је високо правителство њ. величества двери к помирењу отворило, и у Бечу се конференција под председатељством њ. цар. величества надвојводе Јована отвори, али посланици маџарски нехтедоше предложења банова, кои је србскиј и хрватскиј народ заступао, примити, дакле се Богу рата остави судбу јужни народа и Маџара решити. Од тог часа скидоше Маџари своју ларфу, убише краљевског комисара грофа Ламберга, војеног министра ф. м. л. грофа Латура, и потегоше са знатном силом војске под зидине Беча. Србскиј народ, премда у том светом рату, кои се и за обдржање целе монархије и династије водио, ни најмање од стране државе до месеца Децембра 1848. подпомаган био није, безпримерним је постојанством свирепе чете непријатеља често сузбијао, и непријатељу толико страха задао, да је истиј о окончању са србским народом под најславнијим условијама рата мислио. Ја сам та условија високом министерству у известију 8. (20.) Новембра № 2747. предложио, и са маџарским комисарима ни у какве договоре упуштао се нисам него народу ону неокаљану према владатељу верност одржао, која у свим привилегијама и повесници Аустрије као најдрагоценији камен блиста. (Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2623 on: August 26, 2020, 08:01:29 am »

(Продужење.) Неоцењене жертве народа србског нису без призренија и уважења остале. Кад је њ. величество витежкиј цар Франц Јосиф на престол свои праотаца 2. Децембра 1848. ступио, била је његова највиша брига народу србском права опет повратити, и њему знак царске милости и правдољубија показати. Високиј манифест од 3. (15.) Децембра 1848. опрости народ србскиј робства, које му је маџарска супермација приправљала. Воспоставише се достојанства војводе и патријарха по привилегијама од 6. Априла, 21. Августа 1690. и 20. Августа год. 1691. и војводе у особи ђенерала-мајора Стефана Шупљикца Витежког свемилостиво потврдише се и изрекоше, да ће по повраћењу мира прва и најпреча брига отеческог срца њег. царског величества бити, верном и јуначком народу србском, његовим потребама сходну и унутрашњу организацију и управљање по начелу равноправности свију народа дозволити и установити.
То високо решеније тек што је потврђениј војвода 27. (15.) Децембра 1848. примио, после неколико сатиј је преминуо, остаде дакле онда на мом рамену цео терет рат водити и управљати, кои је после тим већма отешчао, што је покојниј ф. м. л. барон Рукавина убиточним трвењем напредовање оружја и са закоснавањем банатскиј народ наоружати, скоро посве обуставио, и најглавитији узрок нечувеног опустошења Бачке и Баната и паденија града Арада причинио. По решенију министра унутрашњи дела грофа Стадиона од 7. (19.) Фебруара 1849. праведно сам се надао, да ће судба народа србскога поспешније окренути се, јер сам високом правителству поверене људе послао, да се о начинима саветују, како би се међутим, до примирења са Маџарском , поступало. После тога позива буде и октроираниј устав од 4. Марта 1849. издан. Премда истиј у §. 72. о војводству Србији спомиње, опет смисао и изражај тог §.-фа са предпоследњим и последњим слогом високог манифеста од 3. (15.) Децембра 1848. није сасвим једнак. Али јошт неповољнија су опраделења §§. 41. и 42. у сајузу са 2. слогом §. 72. Војводство Србија није као круновина изречено, него му је само на вољу остављено ма с којом другом круновином сајузити се. Само праве круновине имају под тим §§.-ма 41. и 42. право два посланика на државниј сабор шиљати. Дакле војводство Србија нити би непосредствено код високог двора, код високог правителства и државног сабора заступање своје ни чрез војводу имало, нити чрез изабранике своје, него чрез страна лица, а тим би у пређашњиј трулеж, у ком је пре 3. (15.) Децембра 1848. било, опет пало. Ја ћу мени слободу допустити предмет тај после мненију и испиту моме подложити и то доказати, да њег. величество наш милостивиј цар и господар и његово поштено правителство неће с једном руком оно узети хтети, што је другом пре неколико месециј народу србском на уставниј и торжествениј начин пред целим светом дало.
Високим ручним писмом од 2. Априла 1849. био сам ја особено опуномоћеног царског комисара у аустријско-србском војском заузетим пределима, у сремској, бачко-бодрогској, торонталској жупанији, и у вршачком окружију наименован. Тек што сам чинодејствовање као ц. комисар чрез одговарајућу организацију на основу обштинског и судејског устројства с призренијем на постојећа поособна местна обстојателства започео, кад ме високо ручно писмо од 11. Јулија 1849. к двору позва, да посаветовањима присуствујем, која ће будућност народа србског а нарочито србске цркве тицати се. Ја сам од 18. (6.) Августа 1849. у Бечу, и имао сам чест једанпут посаветовањима у високом министерском савету, односећим се на обстојателства војводства Србије присуствовати, а осим тога сам и са министерством унутрашњи дела неколико пута већао. Преумножење званични дела, коим је високо министарско веће обтерећено, неизвесност многозаслуженог народа србског, и моје остале црквене, никаквог одлагања, јошт мање моје из Карловца одсуство не трпеће дужности, а и сам позив господина министра унутрашњи дела ослобођавао ме, ово достаточно известије високом министерству предложити и особито молити њег. величество нашег свемилостивог цара и господара, да:
а.) војводство Србија за круновину признато буде;
б.) и услед тога њег. величество наслов великог војводе Србије примити благоизволи;
в.) границе војводства на основу негдашњи привилегија и закључења народа од 1. (13.) и 3. (15.) мМаја 1848. са споразумљењем посланика троједне краљевине Хрватске, Славоније и Далмације, а нарочито да се на Барању, Срем, Бачку и Банат са прикључењем у три после споменуте провинције војени граничарски окружија распростру и определе; и
г.) да се што пре к избору војводе, као врховне политичне главе народа србског, ступи. (Даље следује.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2624 on: August 26, 2020, 08:55:35 am »

Представљање св. патријарха ц. к. министерству.

(Продужење.) Што се предложења а.) тиче, то мислим да извршење истога и пре државног сабора, §-фу 123. државног устава не противи се. Закони морају се у сајузу разјаснити и противсловија у истима уклонити. У манифесту од 3. (15.) Децембра 1848. изречено самостално народно унутрашње устројење и правителство народа србскога неможе се ни мислити, а камо ли у практичниј живот увести, ако војводство Србија за круновину подигнуто не буде. Сајужењем војводства с другом којом круновином било би оно истој подчињено, од исте у управљању савршено зависимо, и дочекати би могло, код високоумног тутора свог ни саслушано не бити. Шта би у таком случају војвода био, и какву би ролу као врховна политична глава са услужним народом, са владајућом круновином, и са високим правителством њ. величество морао играти? Ја мислим, да се начело равноправности неможе на поједина лица него на народе и саме круновине распростирати, и да по том начелу нико право нема, робство народа србског захтевати. Изречењем да војводство круновима буде, поравњење народности би се извело, и најлепша би круновина у саставу аустријске монархије постало. Њ. величество цар и високо правителство у високом писму од 2. Априла 1849. изволили су се изразити, да ће област будућег правителства чрез народу дарованог собственог војводу утврђена бити. То собствено правленије може само од високог правителства у споразумљењу са законим и послати се имућим заступницима народа и војводе последовати, а кад то буде, и као што ће по високој вољи бити, неможе се ниједна круновина у то правленије војводства мешати. По речма г. министра унутрашњи дела грофа Стадиона на покојног војводу од 6. Децембра 1848. Бр. 217. R. M. I, и на мене 2. (14.) Децембра 1848. Бр. 176. R. M. I. мненије је ово моје основано, јер се војвода врховном политичном главом народа назива, напомиње се о његовим непосредственим отношењима, и његовом кругу делања и о његовом положају прама средоточном правленију, а војвода се Шупљикац позива, да начин високом министерству предложи, како би оно с њиме и са србским правителством у непрестаним званичном сајузу одржало се. Сва ова закона доказателства изричу то, да војводство Србија само онда јуридично-политичниј изражај може бити, ако круновина буде. Ја сам уверен, да ће таково предварително (антиципативно) високо решеније у том смислу од државног сабора као праведниј поступак поздрављен бити, напротив би противно решеније народ уверило, да се опет само са обећавањима као и после патента од 6. Априла 1690. заварати мисли, у ком стои 'Како се јарма турског опростите, све ћемо на сталниј начин, и на ред подобателниј за будуће жеље и на удовољство ваше учинити', а овај израз прилично се са речма високог манифеста од 3. (15.) Децембра 1848.: 'Одма по повратку мира биће једна од први брига нашег отеческог срца, народно унутрашње правителство на основу равноправности свију народа наши уредити и установити,' слаже. Изречење војводства Србије неби на путу стајало, да оно с другом којом круновином обштиј један сабор земаљскиј има, ако то неби виском правителству из политичног призренија противно било. Висперно витежко дело, коим је њ. величество наш обштељубљениј цар и господар одма при наступљењу на славно правленије народу србском показао, ову моју и целога народа жељу, да се војводство за круновину подрине, обистиниће. (Закључење следује.)
Logged
Pages:  1 ... 163 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 [175] 176 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.046 seconds with 23 queries.