PALUBA
March 28, 2024, 11:45:54 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 [176] 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 722202 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2625 on: August 27, 2020, 06:05:08 pm »

(Закључење.) на б.) Догоди ли се ово, то мислим, да пријатију наслова великог војводе војводства Србије никаква препона на путу стајати неће, будући се круновине са својственим насловима свои високи господара украшавају. Кад је србскиј народ при свима њему нанешеним бедама своју непоколебиму верност к цару и отечеству у свима политичним смутњама осведочио, и своје драгоцено благо – крв – на свима бојним пољима храбро проливао, то ће се његово одушевљење за цело јошт више узвисити, кад би он своје политично препорођење чрез таково свевисочајше отличје поздравити могао.
на в.) Назначене области јесу обиталишта Србаља, у која су се они после освојења чрез Турке поседованог краљевства Маџарског и новодобивени провинција населили. Умалење числа Србаља у некима од ови седишта догодило се услед гоњења маџарштине, принуђеног иселења Србаља, и србскиј народ има пуно право ове области искати, будући да исторични споменици и незастарима права војводству Србија на те области право дају. Ако војводство Србија икакву важност имати мора, то му се ове области одрећи немогу. У смотренију Бачке, Баната и Срема не би се никаква препона појавити могла, будући да ове земље само једно географично ограничење на корист укупне царевине чине, и Барања би ограда против насртаја маџарштине била, почем би губитком Барање град Осек нападањима какве могуће револуције маџарске изложен био. Ако би географично положење војводства Србије друго расположење са Барањом изискивало, то је по мом мненију присајужење Барање к троједној краљевини Хрватској, Славонији и Далмацији у политичном одношењу најнужније, да се Маџарска у колико је могуће ослаби, и могуће будуће револуције, које би великиј број изселивши се Маџара са немирним Пољацима опет произвести могао, нешкодљивима учине. У осталим областима војводства налазећи се народи уживаће своју автономију у државограђанском, црквеном и домаћем животу по начелу равноправности у пуној и најпространијој мери.
на г.)  Избор војводе, невзирајући на изражену у манифесту од 15. Децембра 1848. свевич. вољу, јест неоповргајема нужда за постојање србске народности и православне цркве. Укинућем овог достојанства био би народ наново и можда јошт јаче тежњама њему непријатељски противустојећи елемента изложен, и поновила би се она непријатна искуства, која су у повесници србскога народа и србске цркве у царству аустријском са ужасавајућим чертама назначена. Србскиј народ има јемство за своју цркву, језик и народност само у војводи; ово је она политична глава, која ће жеље, тегобе и тужбе овог народа без промене и затајавања истине пред степене свевисоч. престола полагати. Са прећутањем старији неизброими случајева најновија изступљења комисара Карла Латиноовића у Бачкој јесу најочевидније сведочанство за ово моје доказивање. Овај је комисар неказњено побуне на србскиј народ у Бачкој потварао па јошт и војену ексекуцију од маџарске војене главне команде искао. Наслов војводе није противан наслову великог војводе, и овај ће бити само извршитељ воље великога војводе и непосредствениј посредственик између народа и правителства.
Ја сам као верниј поданик њег. величества цара моја примечанија у овом предложењу изказао, и верујем, да ће ова примечанија за благо укупне монархије и србског народа служити. Свака друга наредба не би задовољила свевич. дарована права и очекивања србског народа, и подигла би у њему то уверење, да је забадава крв своју проливао и најдрагоценије добро своје жертвовао. Ја сам савест моју и прама повестници и будућим могућим замешателствима од сваког преговора обезбедио, и имам само јошт ту преко нужну молбу предложити, да ми се дозволи, да се за испуњење мои архипастирски дужности у Карловце натраг вратити могу, а да неби се и црква, у колико је могуће, утешења лишавала. Маџари су многе свештенике потукли, многе цркве попалили, црквене ствари и украшенија покрали. Дотична обштества у бачкој и вршачкој епархији, које су без епископа, управљају поглед свој на мене, и ја се морам о њиовим црквеним потребама по могућству бринути.

У Бечу 13. (1.) Октобра 1849.                       Јосиф Рајачић с. р.
                                                                       Патријарх.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2626 on: August 27, 2020, 06:17:18 pm »

По свима новинама југославенским читамо како се прилежно о томе ради, да се тако реченом провинцијалу војводства Србије, Хрватске и Славоније она устројенија даду, која смо сматрати навикли као јединиј из буре последњи времена спасенија паладијум. По овој ствари као да се заборавља она земља, која је од столетија не само монархију аустријској, него и целој Европи исто тако неизмерне услуе учинила, како је по положењу и устројењу своме себе примораном гледала, одрицати се од свију они користиј унутрашњега устројства, домаћега живота, које с напредком времена узастопце иду.
Ласно ће свакиј погодити, да ми овде говоримо о оној земљи, која се од обала јадранскога мора чак до Подолије по југу и истоку монархије повлачи, о војеној граници.
Истина, правителство је аустријско позвало поверенике, да се саветују о могућним и цели сходним променама у досадашњем, како по политичној, тако и судејској и економичној струци чисто милитарно састављенога граничарскога устава. Но као што чујемо, овај посао не само да се врло споро ради, него су и така предложења учињена, коима се одношење и стање границе у вештествености ни мало преиначити неће.
Одношење граничарски породица к држави јест уживање ползе од дане ијм земље. (Овде би запитати могли: је ли држава населила граничаре на речену земљу? - )
Обвезателства граничарска напротив јесу: да су непрестано подложни војеним законима, да у време рата служе војсци, да служе на кордону и у штабу док су год служити кадри. Осим тога јошт имају и нешто робота давати, и градити путове и т. д. При томе плаћају и данак, у којем ијм се само за трошкове за мундире по 12 фр. ср. годишње узима.
У време мира граничар не прима никакву рану, осим ако је дуже од 8 дана у служби.
Очевидно је, да се овако одношење више неслаже са изреченом у октроираном уставу 'равноправности' и 'једнакости пред законом.' А с друге је стране истина, да се Аустрија неможе ласно одрећи таковог устројства, кои јој у свако доба грдну војену силу на расположење даје. По томе следује задатак, да се граничарскиј устав тако преиначи, како би граничари с једне стране као државни грађани уживали подпуно уставна права, а с друге стране да према целокупној монархији неоставе положење, које иј од толико векова направило најхрабријима у Европи.
Овај задатак наравно није лак, али се решити мора.

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2627 on: August 27, 2020, 06:43:29 pm »

Војводство Србско.
Јошт нема званичнога потврђења о организацији војводства србскога. Међутим новине скоро све једногласно потврђују наше последње известије, с том само разликом, што ни једне ништа не напомињу о војеној граници, и што 'Хрватске новине' додају, да је сабору војводства остављено да реши с ким ће у савез ступити. 'Позорник' вели, да је 'граница (војена) по имену с војводством', и да је 'у војводству стање привремено и ратно.'
'Нар. новине' казују, да је цар санкционирао организацију војводства приликом свога одлазка у Праг. Ако је то истина, то неће већ дуго изостати званично известије.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Маџарска.
Много с говори, да ће се у Пешти одсада судити политичним преступницима од грађанског реда, изследованије пак над хонвидским официрима, као и над свима онима, кои су се у друштву с инсургентима борили, предузимаће се у Араду. Тога ради су многи официри из Пеште одпраћени у град Арад.
   
Аустрија.
'Преса' јавља, да је турско правителство, са саизвољењем Русије, допустило неким влашким и молдавским бојарима, кои су због последње буне прогнани били и сад се у Бечу баве, да се могу у отечество своје вратити.
'Сл. Југу' пишу из Беча, да министерство не одобрава предложења банова у обзиру границе, имено да пита бана: ко га је опуномоћио, да прогласи 26. чланак закључења хрватског сабора, коим се граници олакшице дају? Дописатељ 'Сл. Југа' вели, да је овај глас истинит.
'Лојд' јавља, да ће граничари добити нову униформу и да ће се разделити на пешаке и коњанике. Пешаци ће имати угасите капуте, а у место клобука шешире; коњаници пак носиће србско народно одело, имаће копља и на овима барјачић црне и жуте боје.


* Die ungarische Honvédarmee..jpg (412.8 KB, 1094x816 - viewed 28 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2628 on: August 28, 2020, 08:43:26 am »

Србија.
Једним дописом из Баната у нашим новинама од 23. пр. м. објављено је, да је милитар-командама: Земунској, Панчевачкој и Оршавској заповест дошла, да на спедиторе најстрожије мотре, да би какво оружје и муниција у Србију унешена била, будући турски поданици, имено пак Срби маџарске бунтовнике како раном тако и оружјем снабдевали, те да неби како доцније буна у Маџарској опет помоћ одтуда добити могла.
Ми смо у стању о овој ствари објасњење дати:
Славниј ц. кр. овде у Београду пребивајућиј конзулат, кои о поменутој наредби никаква сведенија имао није, јавио је 20. т. м. по рим. К. 255. нашем попечитељству инострани дела, почем је о томе од земунске милитар-команде званично известије добио, да је такова забрана од хрватско-славонске ђенерал-команде само у призренију немира у Босни издана, да неби одкуд тамошњи бунтовници посредствено или непосредствено оружјем и другим ратним потребама снабдевени били.
Што се пак тиче потребе таковиј ствариј за србско правителство или за саме наше трговце, за увоз такови неће никакве препоне бити, чим се успокојење дало буде, да те ствари нису за другу какву намеру овамо донешене.
Ово саобштавамо читатељима наши новина за исправљење оног недостаточног известија.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2629 on: August 28, 2020, 08:47:01 am »

Хрватска и Славонија.
У 'Уставном листу' из Чешке налазе се нека писма из Хрватске, у коима се садашње стање југославенства описује. У трећем таковом писму читамо следујуће одвећ знаменито: 'Нека запад не мисли, да је латинскиј обред за вечна времена укорењен међу Славенима. Крепко се тражи и захтева овде, да се католицизам национализира, па уведе ли се једанпут славенскиј језик за службу божју, јошт само један корак од латинског обреда к грчкоме.
Хрвати србског племена и грчке цркве гледају на североисток а то особито од времена последњег рата у Маџарској. Пред Комораном било је, кад је силниј сајузник торжествено војену службу божију одпојати дао; један батаљон слуински граничара лежао је наблизу у шаторима, па кад свештеници свечено: Господи помилуј! на пољани запојаше, кад северци у зеленим капутима поклекнуше, онда се повикали Слуинци: 'То су наша браћа!' И сада повративши се дома, приповедају чудеса о својој милој браћи.
Јединство цркве на југославенском полуострву није ништа не можно у течају времена, и онда ће незнатна бити она генетична разлика између Срба и Хрвата, коју јошт Константин Порфирогенита напомиње. Ова разлика изражава се у различности наречија, обичаја и сами физични својства, и овде ће слабије мешовито племе – Хрвата морати крепкоме Србину хегемонију уступити.
Дође ли једанпут до тога, то се лако предвидити даје каква ће онда бити борба са Германима. Старе границе германског царства, од столетија непокренуте стене, озбиља су у опасности великој.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2630 on: August 28, 2020, 08:48:55 am »

Турска.
'Öster. Reichszeitung' саобштава слово, које је Кошут са доксата квартира свога у Видину, кад је одавде полазио, сакупљеном људству изговорио. Он говораше о сигурности, коју султан бегунцима даје, ма његово царство пропало. Рола Маџара јошт није изиграна, напротив сада је много добила у политичној важности. Турска, Англија, Француска и Швајцерска сада су више него икада готовем ствар маџарски бегунаца подпомагати, и за слободу и независност угњетенога народа против Русије и Аустрије борити се. Бављење у Шумли зависиће од известија, које Фуад-ефенди из Петрбурга донео буде; он, Кошут, држи ово место, ако не и најбоље, то за најзгодније; у противном случају стоје у Дарданелима 14 англјски бродова да бегунце приме, тамо ће они заштиту наћи, док се не роди европскиј рат. 'Племенитиј' лорд Палмрестон обожава и високопоштује маџарскиј народ. На концу говорио је агитатор о устројењу једног војеног корпуса, којега поглавар, по жељи султана, он има бити, па свршио је своје слово објавивши бајрамскиј дар за олакшање путовања.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2631 on: August 31, 2020, 09:31:20 am »

Србске Новине, бр. 132. од 16. Новембра 1849.

Војводство Србско.
Из Беча нам под 9. т. м. пишу:
'Поправљајући моје последње известије о конштитуирању војводства, сада вам из достоверног извора јављам: да Бачка цела, Банат цео и Срем, изузимајући вуковарскиј и нуштарскиј спаилук, сачињавају једно тело (Verwaltungsgebiet) под именом: Војводсто србско и тамишкиј Банат. Цар узима наслов великог војводе србског и наименоваће подвојводу. За сада је грађанскиј и војениј управитељ тог тела ђенерал Мајерхофер са Гријем као министеријалним комисаром.
За војену границу јошт није решено, хоће ли ова спасти у војводство или не? јербо предложење баново у смотрењу границе, да ова има односителној круновини принадлежати, јошт није претресено.
Војводство србско и тамишкиј Банат подељен ће бити на три окружија: немачко (к овом ће и Маџари принадлежати), влашко и србско (ово је дакле војводство србско). У сваком окружију биће скупштина, а сва три окружија имаће заједничку скупштину у Темишвару.
Ово је подписано од цара, но не може се обнародовати, док се министер Бах, кои је с царем у Праг одпутовао, у Беч не врати.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2632 on: August 31, 2020, 09:34:46 am »

Maџарска.
Опуномоћеним царским комисаром бароном Герингером састављена урбаријална и контрибуциона комисија, започела је своје дејствовање. Истиј је царскиј комисар издао свима диштриктским комисарима настављење како имају радити при предложеном разделењу Маџарске на управителствене области (Verwaltungsgebiete). Ту се препоручује, да се пази на интерес једноличнога обкружења, географичнога положаја и народности, па свима тима интересима да се задовољи. 'Öster. Correspondenz' примечава: 'Нека се старо разделење на жупаније не само несходним бити чини, него и из политични призренија одвећ је нуждно и необходно, да се то укине.'

Аустрија.
'Wanderer' јавља, да му је званичним путем саобштено, да ни један од политични преступника, кои су на годину дана у тавницу осуђени, нећедуже од шест месециј тамо лежати, па да ће се и свима осталима опростити половина времена казни, када прву половину издрже, и онда сви слободни одпустити. На ово известије 'Уставниј лист' примечава: 'Зашто се пропустило овај акт помиловања званично објавити? Зар и помиловање политични преступника није исто тако предмет јавности, као и осуђење њиово? Зар је боље народ у мисли задржати, да се све онако строго испуњава, као што је досуђено, или се може бити мисли, да ће се то и онако дознати? Срце нам је играло, али и стрепило, кад смо ту вест у Вандереру читали. Може ли Вандерер у тако важној ствари исту гарантију дати, као кои званичниј орган? Зар Вандерер не може зло извештен бити? Званично известије у оваковом случају више би него и где било права благодат.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2633 on: August 31, 2020, 09:44:02 am »

Ердељ.
Новине 'Буковина' о познатом Јанку, Србину кои је ландштурм влашкиј против Маџара предводио, пишу следујуће: 'По заповести, да се сви обезоружају, Јанко је одма, као предводитељ влашки својевољничких чета, оружје положио, којом је приликом ц. кр. војеној власти 7 топова, 1 хаубицу и неколико хиљада пушака предао. Пушке ове као и сви осам топова он је освоио од Маџара у победоносним биткама своим, почем од аустријски ђенерала, кад су ови Марта месеца Ердељ оставили, ни једну пушку барута добио није. По томе је морао и џебану сам набављати, и то у борби с непријатељем или за своје новце. Јанко до данас зато није ни од кога баш никакву награду добио, ако се може бити не узимају они 20.000 рубаља, које је из соболезновања ђен. Лидерс поклонио Јанковој чети, када ова ни најнужнији потреба за живот имала није и кад се управо с глади борити морала. Овде се мора и онај глас, кои се толико пута разносио, као да је Јанко за своје безпрекословне услуге, доброј ствари учињене, неко одличје добио, тим исправити, да му до овог магновења ни од кога дошло није.  При његовом савршеном праву на такову признателност имамо само приметити, да му зато није учињена, што је ни он ни његови другови у оружју тражили нису, као што су то многи други чинили. Јанко је у осталом јошт властима предао 11 центиј злата и сребра, које је при бегству маџарски чиновника од инсургента спасао и сачувао. Он као и Аксенти и учениј Влах Лауријану пратили су гувернера ердељског, кад је овај у последње време по земљи путовао.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Власи и њихове жене.jpg (161.87 KB, 800x600 - viewed 6 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2634 on: September 01, 2020, 07:56:14 am »

Србске Новине, бр. 133. од 17. Новембра 1849.

Бечки журнали, од кои је до сада готово свакиј особиту боју на себи носио, чини се да ће сада да се разделе на две сложне партаје.  'Prese' и 'Ostdeusche Pots', коима би се могао прикључити и 'Wanderer', 'Loyd', 'Correspondenz', и нове новине 'Österrichische Reichszeitung' сачињавају другу партају. Опозиција, као што је 'Ostdeusche Post' праведно примечава, данас није можна. Force des choses против је тога. Тежња либерални листова стои само у томе, што устав од 4-га Марта узимамо за точку, с које поступају, и наваљују да се устав обистини, да се уведу инштитуције, истим уставом гарантиране, а други листови у оптимизму, себи самога заборављајућем, исповедају Хегелове речи : 'Све је добро, што год је', и с учињеним делима изилазе као егави или аплаудирајући вестници. 'Ostdeusche Pots' учи, да је ово трвење нужно, да би се испунило, што је обећано; зато има једне партаје, која од људиј састои, коима социјално њиово положење допушта, да почешће унићи могу у кругове највишиј властиј. Ова се партаја труди доказати, да нико у Аустрији неће ништа да зна за устав, за слободу штампе и друге такове ствари. Ова вест тим се основанија бити чини, кад расмотримо шта од неког времена неки известни листови пишу и приповедају. Правителствени и други безусловно одани журнали пуни су чланака, које по свој прилици узимају из литографирани новина 'Österreichische Correspondenz'. Ови чланци често тако говоре, као што су говорили некад претерани листови први година рештаурације; штогод министерство нареди, њима је то сувише либерално. Изиђе ли гдегод каковиј закон, кои какво ограничење садржи, које постојећим у Аустрији законима не достаје, то се летом казује, како је нужно таково ограничење и овде. До скора се право здруживања сматрало као јошт веома пространо, па сада ијм је опет штампа сувише слободна. Risum Teneatis amici. У Хамбургу је издан закон о штампи, аристоктратичним сенатом и под упливом пруски бајонета, са наредбама, које штампу не можном чине. Већ се жали, што такови наредба нема и у аустријском закону о штампи. Хамбуржкиј закон проглашује преступљењем, ако ко тражи да побуди неповерење прама којој хамбуржкој власти или њеним појединим члановима. Ова наредба неможном чини сваку критику наредба ма које власти, и свакиј укор ма којег чиновника, и такове наредбе антилиберални листови траже за Аустрију. Хамбуржкиј закон подвргава казни свакога, кои лажне вести распростире, које би се за Хамбург или коју пријатрељску земљу убиточне показале, па сада антилиберални листови моле, да би се и у Аустрији тако установило.
Друга тема, о којој журнали често пишу, јесу финансије. 'Presse' доказује, да је накнада за Кошутове банке не само праведна, него и нужна. Правителство је само поступком своим лане Кошутовим банкама курс прибавило, коначно уништење исти без накнаде произвело би руину Маџарске и посрествено Аустрије. 'Loyd' хоће, да се изда већа сума благајнички билета (Schatzscheine), па да се банки дуг исплати. 'Grazer Zeitung' труди се доказати, да није по уставу, кад се наредбе за војску издају без према-подписа војенога министра.
Ово зато овде излажемо, да би читатељи наши дознали какав данас дух влада у јавним листовима аустријским. Скорим ћемо имати прилику, да обстојателно проговоримо о журналистики аустријској и њеном дејствовању за ово време револуције. Аустрија је држава нама суседна; дознати дух и глас њени органа, није за нас без ползе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2635 on: September 01, 2020, 08:56:29 pm »

Србске Новине, бр. 134. од 18. Новембра 1849.

Опроштај Кошута са Маџарском, у Оршави 3-га Августа 1849.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
С Богом! с Богом драга отачбино! с Богом постојбино Маџара! с Богом земљо свакога страдања. Врхове твои гора ја не могу више гледати, не могу више отечеством своим назвати ову земљу, где сам правду и слободу из прсију моје мајке посисао.
Отачбино! можеш ли ономе опростити, кои се за твоје благо борио, па сад мора удаљен од тебе без куће и кућишта потуцати се? Можеш ли ми опростити, сада, где од твоје земље само толико парче слободним назвати смем, да могу клекнути са моим друговима, и неколицином верни синова срушене велике земље?
Пред-а-мном лежиш ти, многољубљена отачбино, а иза мене тек не известна будућност. Твоје горе и долине црвеном су крви окаљане, коју ће трулост немилосрдно у црно претворити, као знак жалости за победе, које су твоји синови својом крви задобили над непријатељима, кои свету земљу твоју осквернише и ногама погазише.
Какове смирене молитве верни срца не подижу се к свеможноме!!
Ти земљо! ти против воље божије иза свога положења отиснута грудво! Милијарди суза сливају се у дубљину, да и од самог пакла милосрдије измоле, па колико се крви пролити морало, да се доказ запечати, да Маџар љуби своје отечество, и да је кадар за њега умрети!
Па опет си робкиња постала, моја драга отачбино, твоја ће земља из дубљине своје собствене внутрености железне ланце ковати за твоје синове и окивати све, што је свето, а раскивати, што обезсвећава. –
Боже мој! ако љубиш мој народ, кога си благословио, да у толиким бојевима под нашим јуначким Арпадом победи, то ти се молим, то те просим, не понижавај га.
Отачбино! гледај! на последњој стопи твоје земље, у највећем очајању говорим к теби, опрости ми, зашто су премноги твоји синови пролили своју крв за тебе и за мене. – Ја сам био твој вођа, ја сам те подпомагао, кад је на твоју судбину крвавим писменима писало: уништење! – Ја сам се речи латио, кад су ти викали: буди робкиња. – Ја сам мач опасао и перо у крв замочио, кад се доказивало: да ти ниси нација у земљи Маџара.
Маџари! Народе мој, не одвраћајте лица свога од мене, моје сузе и сада јошт теку за вас, а земљу, која се под ногама моим руши, зовемо јошт све једнако маџарском земљом. Опростите ми, јошт на маџарској земљи овако безчуствен говорим к вама, зашто нисте ви више мои земљаци, ја више нисам у вашем кругу, не могу више к вама Маџарима маџарски говорити. Ти си пропао, најдражиј од свију народа, ти си пао, зашто си сам себе стровалио. Нису ти оружја на тебе наваливши непријатеља гроб ископала, нису од четрнаест племена не тебе наперени топови угасили твоју љубав к отечеству, није преко Карпата продирућиј петнаестиј  непријатељ тебе натерао да оружје положиш; не – на жалост била си издана, продана моја постојбино; јошт одпре је над тобом суд смрти изречен, и то све чрез онога – о, пре би ми најдрзновеније мисли посумњале о бићу божијем, него да сам и из далека на издају тога помислити могао – у којега руке ја сам пре мало дана владу велике земље маџарске положио, и кои се заклео, да ће је до последње капи крви бранити. Он је постао издаица земаљскиј, зашто му се обманљива боја злата милија учинила, него боја оне крви, која је из толико хиљада срца истекла за избављење драгога отечества; безвредне рука дражија му је била него његов Бог, његово отечество, које је он и које је њега у његовом ђаволском савезу оставило.
О народе мој, Маџари! Не тужите се на мене, зашто сам приморан био, тога човека изабрати, и њему моје достојанство предати; он је имао поверење народа, њега је војска љубила, и задобио је себи положење, коим би се и сам ја поносио.
Па ово је тај човек, кои је поверење народа на зло употребио, вас у вашим надеждама преварио, и љубав срца с мрзости наградио. Клетва твоја на њега, народе маџарскиј, прокуни оне груди, што се не осушише, кад су му први пут снагу живота дале. Ја те љубим најдражи народе у Европи, као што сам слободу љубио, за коју си се ти тако храбро борио. Бог слободе неће вас зато из своје памети избрисати, нека је благословен на вечна времена!
Твоја је будућност дубоки пакао, којега грешну земљу од казни ће очистити племена Албиона, и ову сам будућност ја изволшебствовао.
Ја се не уздам у обманљива обрицања једног сујетног народа, ја не оснивам моју жељу на кулама по воздуху; да ти слободан будеш, најуначнији међу јуначким народима – ох! како је то сладко, кад је јунак слободан!
Мои основи нису били они испитатеља слободе Вашингтона! моја дела не носе на себи значај дела Вилхелма Тела! Ја сам желио слободан народ, тако слободан, као што је само Бог могао човека створити; а ти умре, као што лиљан умире, да на другу годину свежим изданцима оснажен, нов цвет истера; ти умре, твоја је зима наступила, но она неће тако дуго трајати као зима онога теби опријатељенога народа, кои под леденим воздухом Сибира изчезава.
Не, петнаест племена нагомилавају земљу над гробом твоим; али ја ћу доћи, праћен од много стотина хиљада шеснаестога слободнога племена, да је раскопам.
Буди веран дотле, као што си увек био, и држи се речиј светог писма; читај самртниј отченаш, пој самртну псалму, а онда тек пуштај гласе твои народни песама, кад на границама твоим зачујеш грмити силне топове Албиона.
Ја одлазим и носим собом она блага, која си ти тако верно чрез столетија сачувао, за која си толику крв жертвовао, да иј на такове главе метнеш, које ти закратише живити, и кои у божија права дирнуше – зашто Бог вели: ја сам човека за слободу створио, - оне пак кажу: ми хоћемо народ да видимо где у робство пада.
А ти, многомилостивиј Боже, знаш, шта твориш, ако и сада одвраћаш своје лице од нас.
А ти народе мој! нека с тобом буде промисао божиј и његов анђео слободе. –Маџари! не куните мене, поносити се можете, та лава сте Европе подићи морали, да 'ребеле' победи. – Ја ћу вас као јунаке свету представити, и слободни ће народи подпомагати најслободнији од свију слободни народа.
С Богом земљо, где се толико домородне крви пролило, опрости ми, ако сам ти сгрешио. Ови трагови крви немају изчезнути, они се имају као споменик показати народу, кои тебе љуби.
Свеможниј Бог народа да благослови тебе, народе мој! – Веруј, надај се, љуби!


* Лајош Кошут.jpg (77.91 KB, 463x573 - viewed 26 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2636 on: September 03, 2020, 04:38:06 pm »

Турска.
'Цариградске новине' у најновојем листу своме од 7. т. м. доносе следујућу вест:
'Јавили смо, да је постојећа распра због издавања политични бегунаца изравнана. Сада чујемо, да је због ови бегунаца другу ноту г. Титов порти предао, која, како се посаветује, издаће свој одговор на њу и овај ће оправити кабинету ст. петрбуржком по нарочитом куриру.'
'Журналу д. Деб.' под 24. пр. м. пишу из Цариграда: 'Тако нестрпљиво изгледани одговори из Беча и Ст. Петрбурга већ су дошли. Као што смо напред мислили, тако се нисмо ни преварили; одговори ови мирно гласе. Одговор аустријског кабинета приспео је најпре; у Цариград га је донео у прошастиј петак изванредниј курир отоманскога посланства. Мусурус послао је ноту кнеза Шварценберга, у којој кабинет аустријскиј управо одустаје од свога захтевања, да му се бегунци издаду, већ само захтева, да се маџарски бегунци у внутреност царства чувају. Од стране аустр. интернунцијус бар. Штирмер изјавио је, да ће опет започети своја сношенија с портом. Прекјуче је добивен одговор и кабинета ст. петрбуржког по пароброду из Одесе. На овом пароброду налазио се један секретар Фуад-ефендије с депешама за диван, и један руски курир с депешама за г. Титова. Султан и сви министри присуствовали су отварању једне болнице, и зато су све канцеларије портине биле затворене, и тек јуче се  могао из писама Фуад-ефендије дознати одговор Русије, кои је исто тако добар за диван, као и онај Аустрије. Њ. в. цар одустаје захтевати, да се издаду пољски бегунци, већ само захтева да се прогнаду из области царства отоманскога. Фуад-ефенди јавља, да ће г. Титов у том смислу ноту једну дивану дати. У осталом рускиј се кабинет неће на то ограничити, да се прогнаду само они Пољаци, кои су у маџарском рату участвовали, него иште да се то учини са свима. У турској земљи налазећима се Пољацима. То је ново захтевање, које ће можда повода дати новим преговорима с диваном.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
'Revue de deux mondes' у најновијој свезки доноси један саставак о Турској и о аустријско-руском сајузу, из кога се закључити даје, да западниј свет будућност Турске и Аустрије у славенству тражи. Ето између осталога шта пише:
'Турци истина у целости немају пространог знања, али здраво расуђење неможемо ијм одрећи; и они врло добро знају судити о одношењима и догађајима, кои се изван њиове земље сбивају. Тако су они добро увиђали, да ће побуна маџарска своју цељ промашити, шта више они су то и сами, ради своје собствене користи, желити морали. Јер да су Маџари победили, онда би јамачно они осам милиона Славена у Бугарској, Србији и Босни, најзнатнијим провинцијама европске Турске живећи, били устали на оружје, да освете своју браћу у Маџарској, и тако би отуда могла изићи највећа опасност за самосталност Турске. Зато влада турска није ни једном речи јавно показала своју наклоност према буни маџарској, и ово неможе се Турцима никако за зло примити. Али у томе је заиста погрешило правителство турско, што није гледало код славенски Бугара и Срба да заведе такове реформе, коима би ове себи наклонима учинити и задобити иј могло. Што је год влада аустријска чинила с Хрватима, то је исто ваљало Турцима чинити са овим своим Славенима; а у долинама балканскима има довољно снаге, да из њи више него један Јелачић у живот ступи, те би цариградска влада данас-сутра исту ону помоћ и подпору наћи и имати могла, коју је Аустрија у Хрватима и Србима граничарима имала. Да је Аустрија умела бољим начином задобити и употребити целу помоћ и подпору ови свио Славена, неби јој требала ничија помоћ, да покори слабо стабло маџарско, а кад би се Турци решили и одважоли помоћ и подпору свои Бугара и Срба тражити, задобити и употребити: онда они неби се имали ништа бојати жеља никоје стране силе.'


* Ибрахим-паша.jpg (195.74 KB, 674x792 - viewed 7 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2637 on: September 04, 2020, 10:38:00 am »

Србске Новине, бр. 135. од 19. Новембра 1849.

Војводство Србско.
Новине 'Österrichische Reichszeitung' донеле су већ више чланака о војводсту србском. У листу од 9. т. м. почеле су саобштавати неке историчне черте о овој сада опет, како кажу, самосталном поставшој круновини, где доказују њено право на независност од Маџара, и узурпацију супремације од стране Маџара, па да после на овим чертама оснују мисли своје о скорим следовати имајућем конштитуирању или боље реконштитуирању војводства. Нама је одвећ мило, да су Срби добили и један барем пријатељскиј лист код Немаца.

Хрватска и Славонија.
'Сл. Југ' саобштава једно писмо хрватско-славонског управителства пошта, коим ово свима подручним поштама, по заповести министерства трговине, налаже, да се служити имају само царским печатом, у којега је у средини царскиј орао са државним грбом, а у наоколо 'обште-разумителниј немачкиј надпис.'

Маџарска.
Више чланова породице Перцелове молили су опуномоћеног царског повереника барона Герингера, да ијм допусти своје име, које је један члан иначе лојалне породице ове своим неизвинителним делима окаљао, оставити и своим досадашњим предикатом изменити. Перцели од Боњхад зваће се дакле у будуће само Боњхади.

Аустрија.
Тишиј него икад чини се да ће да буде политичниј живот у Аустрији; поште долазе и одлазе, а никакве вести од веће важности не доносе. Иста Маџарска, земља, која је више од године дана обшту позорност на себе привлачила, заузима све мањи простор у листовима јавним; извор дела се засушио, а ново зданије реформа неима много важни ствариј за објављивање. Жалостна епизода најновије историје маџарске, погубљење Баћања, побудила је Пулскога, да у англијским листовима изда пространо изјављење. Ово је управљено против познате обране овог погубљења у бечким новинама и писано је оштрим изразима. - 'Öster. Correspondenz' из поузданог извора јавља, да је Кошут у англијску банку само два милиона фор. сребра уложио, па примечава: 'Чини се дакле да Кошут само своје наслеђено или у своме пређашњем качеству као адвокат стечено имање притјажава, као што су то неки известни његови обожатељи, кои нарочито хвале његову некористољубивост, увек казивали.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2638 on: September 04, 2020, 10:40:26 am »

Турска.
'Обште новине' пишу: 'Бем, Штајн и Кмети са шездесет разни официра морају скупо да плаћају пренагљеност своју, што су се потурчили. У последње доба другови су иј њиовои сви избегавали. Њиово стање с почетка било је страшно. Емиграција је оставила земљу сиромашна, без помоћи, дошла је међу људе њој сасвим страног језика, стране вероисповеди. При овом бедном стању дође наједанпут једно писмо, с правим стањем ствари у Цариграду сасвим непознатога, маџарскога агента Андраша, кои је своје земљаке саветовао, да се данас или сутра потурче, јер иначе ијм је живот пропао. Овоме писму има се највише приписати, што су толики од своје вере одпали. Потурченици ови примају половину плате турски официра, свакиј по своме пређашњем чину у маџарској војсци. Паша има 15.000 гроша на месег (или пунио 4000 цванцика), бимбаша (мајор) 1500 гроша. Капетани добивају 30 фр., поручници нешто више од 20 фр. на месец. Да ли ће ти потурченици добити какво занимање у турској војсци? Наша известија, из поуздани извора црпљена, веле пре да неће него да хоће. Они ће се држати, па ништа више. Отерати се не могу, зашто би то било против Корана.'

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Видин..jpg (319.59 KB, 1280x720 - viewed 10 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2639 on: September 04, 2020, 10:45:31 am »

Србске Новине, бр. 136. од 23. Новембра 1849.

Давно изгледано решеније царско о војводству србском већ је изишло. Ми га мало ниже саобштавамо.
Оне, кои су се илузијама којекаквим заносили, неће оно наравно задовољити. Али кои су ствари сматрали с точке можности, кои су интересе државне и народне спојавали, ти ће у решенију овом наћи, да Срби никојој народности нису жертвовани, следователно да су добили, што су добити могли. Што јошт недостаје, пут је остављен отворен, да се постићи може.
Сматрајући како се данас налазе народи Европе, кои су последњом револуцијом поплављени били, може се узети, да од ове европске револуције ни један народ није добио ништа. Сав плод револуције те побрали су једини Срби аустријски. Шта имају Французи данас, што су републику основали? Је ли ијм боље под президентом него под краљем? Заиста није, јер сви уздишу за старим благословеним стањем…
Јесу ли Италијани получили слободу и независност Италије, за коју су толику крв пролили? Погледајмо иј, јесу ли даље куда корачили, него где су и пре били?...
Јесу ли Немци постигли јединство Германије? Нису заиста, и ова је ствар сада већа проблема, него што је икад била?...
А шта су Маџари добили? Сами себи гроб ископали… Нико неима ништа, а Срби добише – тако рећи – све и свја. Они су добили своје отечество, којега су лишени били, спасли су народност своју, која је непријатељским навалама изложена била – једном речи, постали су народ са правама народним. Куда ћемо више? и није ли то данас довољно?
Но има једне ране, која тешко на србском срдцу лежи, а та је, што је војена граница из области војводства искључена. Варадинци, кои су први за цара и војводу свога на оружје устали и дуго времена сами се једино борили, - Шајкаши, кои су у рату овом за цара и војводу највише попаљени и посечени, - Панчевци, кои су војсци, за цара и војводу борећи се, од звона свои црквиј топове лили, - Карловци, Мошорин, Вилово, Томашевац, где се толика крв србска пролила за цара и војводу, - све то не припада војводству, то није под области војводе србског!
То је рана, коју Србин преболети не може… То је неправда, која до Бога плаче…
Но подигнуће се молба верни Срба, и благо срце великодушнога цара умилостивити, да не остави расцепљен, и тако на пола тек утешен, толико жервовавшиј за одржање престола његовог верниј народ србскиј.
Толстите и отверзетсја вам... Иштите и даће вам се…
Ми се у право претресање решенија овог јошт упуштати нећемо. Саслушаћемо најпре гласове друге, и онда ћемо наше безпристрастно мненије изразити. За сада само велимо, да народу србском треба мира, - хвала цару и на овом дару! Ако будемо умели, ако изаслушали будемо разум, а не поводили се само по гласу срдца: биће и боље. Будућност ће јошт то све другче и боље уредити. Дело препорођења Аустрије јошт није свршено…
Предложење министерства у обзиру организације војводства саобштићемо у сутрашњем листу.

Logged
Pages:  1 ... 164 165 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 [176] 177 178 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.047 seconds with 23 queries.