PALUBA
December 05, 2020, 02:55:06 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News:
Glavni pokrovitelj foruma Paluba
kompanija
Protexi Group System
http://www.protexigroup.co.rs/
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 172 173 174 175 176 [177] 178 179 180 181 182 ... 188   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 294287 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2640 on: September 04, 2020, 10:45:31 am »

Србске Новине, бр. 136. од 23. Новембра 1849.

Давно изгледано решеније царско о војводству србском већ је изишло. Ми га мало ниже саобштавамо.
Оне, кои су се илузијама којекаквим заносили, неће оно наравно задовољити. Али кои су ствари сматрали с точке можности, кои су интересе државне и народне спојавали, ти ће у решенију овом наћи, да Срби никојој народности нису жертвовани, следователно да су добили, што су добити могли. Што јошт недостаје, пут је остављен отворен, да се постићи може.
Сматрајући како се данас налазе народи Европе, кои су последњом револуцијом поплављени били, може се узети, да од ове европске револуције ни један народ није добио ништа. Сав плод револуције те побрали су једини Срби аустријски. Шта имају Французи данас, што су републику основали? Је ли ијм боље под президентом него под краљем? Заиста није, јер сви уздишу за старим благословеним стањем…
Јесу ли Италијани получили слободу и независност Италије, за коју су толику крв пролили? Погледајмо иј, јесу ли даље куда корачили, него где су и пре били?...
Јесу ли Немци постигли јединство Германије? Нису заиста, и ова је ствар сада већа проблема, него што је икад била?...
А шта су Маџари добили? Сами себи гроб ископали… Нико неима ништа, а Срби добише – тако рећи – све и свја. Они су добили своје отечество, којега су лишени били, спасли су народност своју, која је непријатељским навалама изложена била – једном речи, постали су народ са правама народним. Куда ћемо више? и није ли то данас довољно?
Но има једне ране, која тешко на србском срдцу лежи, а та је, што је војена граница из области војводства искључена. Варадинци, кои су први за цара и војводу свога на оружје устали и дуго времена сами се једино борили, - Шајкаши, кои су у рату овом за цара и војводу највише попаљени и посечени, - Панчевци, кои су војсци, за цара и војводу борећи се, од звона свои црквиј топове лили, - Карловци, Мошорин, Вилово, Томашевац, где се толика крв србска пролила за цара и војводу, - све то не припада војводству, то није под области војводе србског!
То је рана, коју Србин преболети не може… То је неправда, која до Бога плаче…
Но подигнуће се молба верни Срба, и благо срце великодушнога цара умилостивити, да не остави расцепљен, и тако на пола тек утешен, толико жервовавшиј за одржање престола његовог верниј народ србскиј.
Толстите и отверзетсја вам... Иштите и даће вам се…
Ми се у право претресање решенија овог јошт упуштати нећемо. Саслушаћемо најпре гласове друге, и онда ћемо наше безпристрастно мненије изразити. За сада само велимо, да народу србском треба мира, - хвала цару и на овом дару! Ако будемо умели, ако изаслушали будемо разум, а не поводили се само по гласу срдца: биће и боље. Будућност ће јошт то све другче и боље уредити. Дело препорођења Аустрије јошт није свршено…
Предложење министерства у обзиру организације војводства саобштићемо у сутрашњем листу.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2641 on: September 10, 2020, 09:09:15 am »

Решеније царско о војводству србском.

Ми Ф р а н ц  Ј о с и ф божјом милости цар аустријскиј, и т. д., и т. д.
С одношењем на патент наш од 3. (15.) Децембра 1848. и на §§. 1. и 72. државнога устава по предложењу нашега министерског савета закључили смо и наредили, као што следује:
Од територијума онога, кои обузима жупаније бачко-бодрошку, торонталску, тамишку и крашовску (Бачку и Банат), румскиј и илочкиј срез жупаније сремске, предварително ће се, док се о будућем ограниченом положењу ове земље у нашем царству, или о њеном саједињењу с којом другом круновином уставу сходним путем решило не буде, саставити једно особито тело (Verwaltungsgebieth), којега управителство, независно од управителства Маџарске, има се руководити земаљским властима, непосредствено нашем министерству подчињенима. Ова ће се област звати 'Војводство Србија и тамишкиј Банат.'
Ми задржавамо себи, да особитим расположењем по основима државног устава привремено уредимо како ће бити земаљско заступничество у овој области, и како ће њени житељи участвовати у заступничеству царства, сходно устројењима остали круновина.
Управителствено више владање у тој земљи предајемо предварително једном привременом земаљском поглавару са столицом у Темишвару, коме ће за уређење грађанскога управителства додан бити један министеријалниј повереник.
Узимајући у призреније особите интересе различити, у овој области обитавајући народа, наређујемо, да се та земља по главним племенима свога житељства на три већа управителствена окружија (диштрикта) и свако ово окружије на срезове раздели, и да се нама на потврђење поднесе, предложење уредбе о устројењу и кругу дејствовања ови управителствени и представнички органа – окружни и срезки старешина – окружни и срезки заступничества.
Сремски срезови, румскиј и илочкиј, они крајеви Бачке, као и тамишке и торонталске жупаније, у коима већом части Срби обитавају, имају предварително сачињавати као особито окружије ове области 'Војводство Србију.'
О саједињењу војводства Србије са којом другом круновином, решиће се у следству §. 72. државнога устава, кад се саслушају окружни његови заступници.
Да би народу србскоме у нашем царству по подношеној нам жељи показали народне и историчне спомене чествујуће признање, налазимо себе побуђенима нашем царском наслову додати наслов 'Велокога Војводе Војводства Србије,' предстојнику пак управителства у области војводства, кога ћемо ми свакиј пут наименовати, дати наслов подвојводе.
Ми од народа србског очекујемо, да се он овим остајућим доказателством наше царске благонаклоности и милости у својој верној привржености к нашем царском дому укрепи, да у тесној свези с целокупном монархијом, у мирном и уредном састојању равноправни народностиј и у равномерном участвовању у установљењима (инштитуцијама), свима народима нашег царства дарованима, припозна најпоузданије јемство за свој и своје земље, на којој обитава, успешниј развитак и напредујуће укрепљење.

Дано у нашем главном и престолном граду Бечу 6. (18.) Новембра 1849.

Франц Јосиф.
Шварценберг, Краус, Бах, Брук, Тинфелд, Ђулај, Шмерлинг, Тун, Кулмер.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2642 on: September 14, 2020, 09:03:34 am »

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
'Позорник' се почиње мало по мало освешћавати. Не чуј Боже на зло! У 57-мом листу своме доноси следујуће речи: 'Нас су непријатељи наши на своју корист а на нашу велику штету раздвоити умели, а и наши су ијм лепо на руку ишли, желећи једни над другима господарити, а не као једнака и у свему равноправна браћа заједно живити, као што смо на жалост нашу и у ово последње време искусити морали.' О овоме нико не сумња, само је јошт требало да је 'Позорник' исповедио, да је он своим писањем не мало к садашњем раздвојењу народа принео. 'Позорник' у 56-том листу за нас вели, да 'наопако' пишемо о војводству србском. Е тако је; 'злаја воздат вам за благај!' Како смо ми 'наопако' о војводству писали, показала су следства, и 'Позорник' мора признати, да неби ни војводства, па тако ни њега самога било, да не бијаше наши новима. 'Војводство' је дакле, па следователно и 'Позорник' наше чедо. Па гле како се чедо устремило на родитеље своје! – У осталом како смо ми 'наопако' о тамошњим стварма писали, показује и то обстојателство, што, док је народ могао наш глас слушати, дотле је међу браћом најбоља слога владала. Из овога можемо судити, зашто се новине наше не пуштају преко, и зашто и сам 'Позорник' не жели да се пусте. Но о томе другиј пут мало више.
Најновије. Управо сада добисмо из Беча званично известије, да је ђенерал Мајерхофер од Гринбила наименован за привременог поглавара, а Едвард Грије де Ронфе за ц. кр. опуномоћеног министеријалног повереника у војводству Србији и тамишком Банату.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2643 on: September 14, 2020, 09:05:16 am »

Маџарска.   
Опуномоћениј царскиј повереник у Маџарској под 1. т. м. издао је правителственим повереницима особито настављење о организирању срезова, које ми саобштавамо у основним чертема његовима. Срезови се тако разделити имају, да се управљање олакша, да се удобности, потребама житељства и равноправности народностиј одговори, а држави да се никакав безполезни терет не наметне. Има се у призреније узети, да ће један чиновник далеко пространији срез предузети моћи, него досада, где је најразличније дужности одправљати морао, почем се сада судејска власт од административне дели и особитиј чиновник за скупљање данка поставља. Да неби пространство званичне области за житељство нити пак за саму службу штогод убиточно било, то се столица надлежателства има тако изабрати, да људи из најдаљи села у срезу могу за један дан доћи и вратити се. По правилу ни једно село неима више од три миље удаљено бити. Народна и географична призренија допуштају изузетак. Даље при избору столице има се тамо гледати, куда житељство вуку трговачке и индустријелне потребе, обикновење и уобичајено занимање. У обзиру числа житељства има се то правило узети, да при разделењу послова у већој делателности него пре, један чиновник на место троице пређашњи ступити може. По томе срезови могу уобште обузимати житељство од 40.000 душа. Ако ли народна, политична или друга призренија изискивала буду даље распрострањење области или ако један чиновник неби довољан био, то се има помоћи заступницима. Област срезкога начелничества има сачињавати једно саставно тело, тако дакле може се мимоићи пређашње разделење на жупаније, диштрикте и т. д. Где је можно, имају управителствени и судбени срезови један круг сачињавати. Где би правичне препоне на пут стале, оставља се мудрости, да увиди и уважи што је управителству и потребама људиј нарочито од ползе. Где је можно, имају се срезови етнографично-статистично разделити, т. ј. тако устроити, да у једном срезу буде једна народност. За народности, које се у мањини налазе, има се постарати каковом експозитуром. Призреније се узети има и на места, где су већ жупанијске куће или други какови локали, у коима би се чиновници сместити могли.
Истиј царскиј повереник б. Герингер дао је окружним повереницима налог, да у одношењима сељана к њиовим спаијама имају владати по законима од г. 1836. и 1840. т. ј. по онима, коима се прописује, да се сељани могу од спаија одкупити. Тим се дакле фактички укинуо закон од г. 1847., коим је држава узела на себе да спаијама накнаду даде за укинуће поданички одношења.

Из Маџарске и Галиције непрестано стижу тужбе, да је тамо врло несигурно и да се многа разбојничества догађају. Да би се овоме злу доскочило, новине препоручују правителству да што скорије жандармерију уведе, и да уреди одношења посленика. Надлежне власти прогласиле су тога ради прекиј суд. – У Галицији добро споразумљење између племића и сељана сасвим је редка ствар.
'Лојд' саобштава једно писмо Кобдена, писано аустријском министру Баху, у којем овај англискиј пријатељ и проповедник обштег мира преклиње министра, да заустави погубљења политични преступника, и не допушта телесно казнити женске и децу у Маџарској.
Као известно сада се говори, да је Павао Њари ухваћен и у Пешти затворен. То се исто говори и за Саву Вуковића, али за њега није сасвим известно.
Како правителствени људи равноправност народностиј толкују, то показује више примера у разним славенским пределима догодивши се. Тако у Словачкој правитељствени повереници по вишим учбеним заведенијама професорима на вољу остављају, коим ће се језиком у предавању служити, а ови, наравно скоро сами маџарони, у време маџарског господства понамештани, ако су ијм слушатељи и сами Словаци, ипак довољно повода и основа умеду навести за задржање маџарског језика. И у самом Пожуну све се маџарским језиком предаје, изузимајући два предмета латинска. Тако исто бива у Пешти, и Будиму, у провинцијама Краинској, Горутанској, Штајерској, и у највећој части Маџарске.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2644 on: September 14, 2020, 09:19:55 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Србске Новине, бр. 137. од 24. Новембра 1849.

Свепонизно представљење министерскога савета о устројењу србскога војводства и тамишког Баната.

Свемилостивиј господару!
Особиту саставну част у територијуму Маџарске сачињавају јужноисточни предели од дољњи обала Дунава и Тисе, Драве и Саве до Мориша и ердељске границе.
Предели ти, које су у 16-стом столетију Турци освоили, и поред једне велике части праве маџарске земље они иј и њини приврженици више од 150 година под собом задржали, били су нарочито у 17-стом и 18-стом столетију позориште крвави и опустошавајући ратова, и своје ослобођење од турскога јарма и што су се опет обделали, благодаре постојаној храбрости, привржености и делателности христијански бораца и насељеника.
Када се у следству позива цара Леополда I. од 25. Марта (6. Априла) 1690., изданога србским житељима они земаља, која се под турским господством к југу од Дунава и Саве налазе, и у следству царске дипломе, издане под 9. (21.) Августом 1690. о послању митрополита јенопољскога, Исаије Дијаковића, населило с патријархом, Арсенијем Чарнојевићем, 36-37.000 србски породица православне вере у опустеле пределе између Саве и Драве и на ушћу Тисе, дане су онда истима србским породицама привилегијом од 8. (20.) Августа 1691. особите заштите и права, нарочито да је црква њина независна и да слободно упражњавају вероисповедање своје по обичајима православнога обреда, да изабирају свога црквенога поглавара и војводу и да имају унутрашње управителство од собствени магистрата. На архиепископа Чарнојевића и подвојводу Монастерлију год. 1694. изданиј решкрипт ослободио је србскиј народ од сваке жупанијске власти, и непосредствено и јединствено га подчинио царскоме правителству.
Ове, србскоме народу дароване привилегије изјасниле су се и потврдиле год. 1695., 1706., 1713., 1715., и 1743.
Србски насељеници помагали су своим благом и крви својом царским војскама, да се одрже опет задобивене земље, и кад су на карловачком миру г. 1699. земље оне између Дунава и ушћа Тисе, као и западне части Срема портом Аустрији уступљене и даље реке Тиса и Мориш за границе обои областиј опредељене биле, добила је г. 1702. војениј устав славонска, као и потиска и моришка граница, подчињена бивша непосредствено средоточним властима у Бечу.
Пожаревачким миром г. 1718. припао је Аустрији Банат тамишкиј, или земље између Мориша, Тисе, Дунава и Ердеља, и била је такође као војена граница уређена. Но после неколико десетина година, кад су Османи сузбијени били, изчезне непосредствена потреба војенога устава.
Године 1717. била је граница на Сави и Дунаву и онако већ од части обновљеним жупанијама сремском, пожешком и веровитичком умаљена, као и г. 1750. потиска и моришка граница укинута, а г. 1751. наређено, да се уведе провинцијалниј устав у Банату. Године 1763. заузму шајкашке кумпаније троугаљ на уливу Тисе у Дунав. Године 1768. сасвим се одцепи банатска војена граница од провинцијала; од границе се г. 1773. направе три полковна окружија, а провинцијал, почем је раздељен био на три жупаније, тамишку, торонталску и крашовску, по царем Јосифом II. буде подчињен власти средоточнога управителства краљевине Маџарске.
Но ова наредба тицала се само политичног управљања земље, у војеном пак и камералистичном (финансијелном) одношењу остао је ав Банат и у напредак у непосредственој зависности од средоточни властиј у Бечу.
Узастопце с овим променама нападало се на народну самосталност Срба и против њиовог вероисповедања управљала се тежња уније, која је све веће незадовољство међу њима подрањавало и честим побунама и знаменитим изсељавањима повода дало.
Собствено унутрашње управителство њино, а имено у Осеку постојавша политична комисија престане; г. 1760. постављена придворна депутација била је г. 1779. укинута, а г. 1790. заведена србска придворна канцеларија опет је г. 1792. такође укинута, пошто се њен круг делања пренео на маџарску придворну канцеларију, и најпосле достојанство војводе и патријарха није се више дало.
Тежње Маџара, да своју народност направе једино владајућом у целој Маџарској, биле су управљене и против житеља јужноисточни предела, другим племенима принадлежећи.
Кад догађаји године 1848. чуство народности угњетени народа опет пробудише, и кад је онда у Маџарској владавша партаја с једне стране оштрије него икада својој супремације похоти важност прибавити тражила, а с друге стране против монархије аустријске све у безобзирнијем непријатељству устајала и најпосле се у јавну побуну дигла, Срби су се пре свега овим неретним тежњама одупрли, јемства свога народнога постојања потражили и у осведоченој привржености и верности за пресветлиј царскиј дом и интересе целокупне монархије оружја се латили.
Верноподаниј министерскиј савет био је већ више пута у стању вашега величества свемилостиву позорност обратити на овај устанак Срба, на њиову постојану храброст и пожертвовање, коим су они страшне последице опустошавајућега рата сносили.
Карловачком народном скупштином у Мају месецу г. 1848. преузетиј избор војводе био је височајшим решенијем од 18-га Новембра (1-га Децембра) 1848, с обновљењем овога старо-историјскога достојанства потврђен и средством свевисочајшега ручног писма од 3. (15.) Децембра 1848. митрополиту карловачкоме, подобно његовим предцима на архиепијској столици, наслов и достојанство патријарха подељено. Царским патентом од 3. (15.) Децембра 1848. србском је народу обречено, да ће му се дати народно, његовим потребама одговарајуће унутрашње уређење (организација) и управителство, с тим додатком, да ће се то, како се мир поврати, по основима равноправности свију народа уредити и установити.
Вашим величеством дарованиј државниј устав од 20. Фебруара (4. Марта) 1849. војводству је Србији осигурао она устројења, која се за чување његова црквенога јединства (Kirchengemeinschaft) и народности оснивају на старим, слободу давајућим писмима, (Freiheitsbriefe, привилегијама) и на царским изјасњењима новијега времена, и предпоставио је, да ће се особито саветовати и расположити о саједињењу војводства с другом којом круновином.
Кад се даље ваше величество, да би се устроило каково управителство, која су ондашња ратна обстојателства изискивала, височајшим ручним писмом од 21. Марта (2. Априла) т. г. побуђеним нашло, да патријарху Јосифу Рајачићу као особеном опуномоћеном царском комисару предате привремено управљање провинцијални срезова сремске, бачко-бодрошке и торонталске жупаније и вршачког среза, као и у простору ове области налазећи се краљевски слободни градова и надлежателства, - додало је свемилостиво уверење, да при законом установљењу будућега тела (Verwaltungsgebieht) војводства за поглавитиј основ шта ће се определити.
Најпосле, кад се време приближило, где ће буна у Маџарској савршено савладана бити, благоволило је ваше величество ручним писмом од 29. Јунија (11. Јулија) 1849. патријарха Рајачића у височајшиј дворскиј стан дозвати, да при саветовањима о будућем положенију Срба буде правителству на руци.
Верноподаниј министерскиј савет, да би за решење, јужноисточним пределима Маџарске нужна известија и објасњења добио, не само је дао скупити на то односеће се податке, него је сабрао око себе људе, кои су у тима пределима рођени, и кои имају поверења и нарочито познају сва одношења, тичућа се ове области и народа, кои у њој живе.
Верноподаниј министерскиј савет сада је у стању, да височајшем потврђењу (санкцији) вашега величества поднесе она закључења, која ће, кад се изврше, по његовом смиреном мненију, дано србскоме народу уверење у равномерном изведењу обштега начела народне равноправности, у колико се практично може, обистинити и државноправична и управителствена одношења на југоистоку Маџарске лежећи предела таковим начином уредити, кои одговара како потребама житеља ти предела, тако и интересу целокупнога царства.
Што се прво тиче положења онога територијума према Маџарској, то се има пре свега приметити, да је војводству Србији постављењем његовим међу и поред други круновина у IX. одсеку државнога устава а имено §.-фом 72. истога устава опредељено положење, од Маџарске одељено, и предпостављено је расположење, коим ће се установити његово саједињење са којом другом круновином.
Да би ово саједињење остало отвореним питањем, које се у смислу државнога устава коначно решити може тек кад се саслушају одборници војводства, то мора земља сама у таково положење доћи, у којем ће се о присајужењу једној или другој страни независно изразити моћи, и да представничким устројењима добије закониј орган, где ће дати своје изјављење.
Овако положење неизискује никако, да се земља та установи као особита круновина; зашто је §.-фом 6. и 123. државнога устава задржано у напредак законодавству да таково што изрече, почем §. 1. устава  војводство Србију, не брои међу круновинама царства, и почем у §.-фу 72., кои оставља да се даље разабере и расположи како ће се оно сајединити с другом којом круновином, у основи лежи предположење, да се та земља пре јошт не може као особита круновина установити.
Под сајужењем са којом другом круновином може се сиреч разумети само коначно придружење (Einverleibung), тако да саједињене области скупа једну круновину сачињавају, почем државниј устав признаје само саједињење свију круновина у целокупности царства, никако пак какав политичниј особитиј савез једне круновине с другом круновином.
Чим би се дакле територијум војводства Србије за особиту круновину царства прогласио, тим би се скупа уклонило оно у §. 72. државнога устава отворено остављено питање о његовом саједињењу с другом којом круновином.
По томе правителство вашега величества, да не реши коначно питање о круновини, може се само на то ограничити, да учини да је можно по уставу ту ствар решити.
(Даље следује.)


* Србске Новине.jpg (590.03 KB, 1744x1036 - viewed 15 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2645 on: September 14, 2020, 09:49:42 am »

(Продужење.)
Уставу сходниј пут је овај, да се земљи законим заступничеством даде могућност, да се о присајужењу изрази, и ако би на присајужење пристала, да би се с одборницима круновине, којој ће да се придружи, под посредствовањем извршителне власти договорила о саједињењу и условијама саједињења тога, па како ово, тако и ако би се у противном случају предложило да се особитом круновином направи, да се и то поднесе државној власти да она реши.
Да би се прокрчио пут овога поступка, кои одговара наредбама државнога устава, доста ће бити, ако се јужноисточни предели Маџарске, кои уређење предмет је овога свепонизнога представљења, сматрају у обзиру представничества на земаљском и државном сабору као снабдевени својствима круновине, и ако се у управителственом одношењу као самостална, од Маџарске одлучена област подчине непосредствено државном правителству.
За ово одцепљење од области управителства маџарскога говоре осим тога јошт историјски, народно-економични и политични узроци од велике важности.
Кад ствар с точке историје прегледимо, то ћемо дознати, као што је већ у почетку овога свепонизнога предложења напоменуто, да је Маџарска око конца седамнаестога столетија на ново задобивена, јер је освојењем Османа, и одпадничеством њиови бунтовни савезника, дуго времена раскомадана и само једна част на западу аустријском правителству покорена остала била, па и задобивена на ново не њеном собственом силом, него усиљавањем наследни земаља и храбрим садејством аустријски војска с Немцима и другим спомагателним војскама.
Победоносни успеси оружја наследни земаља произвели су карловачкиј мир и повратили Маџарску као наследну краљевину христијанском скиптру дома Хабсбуршкога са Тисом и Моришем као границама на југоистоку.
Пограничне области, од пређашњи житеља већом части остављене и ратом опустошене, као и оне мало затим на пожаревачком миру задобивене земље у Банату, заузели су онда ратоборни Срби и други населивши се не маџарски народи, и ови су њи образованости (цивилизацији) повратили. Скоро све оне пограничне земље после стогодишњи бојева биле су праве пустоши и пустиње без икакви житеља.
Ову, од Османа отету земљу населише и обделаше, пусте безплодне земље у смејуће се области и суве млаке и изобилујуће њиве преобратише у дољњој Маџарској на Тиси и Дунаву насељени Срби, у источним горским долинама окућивши се Румуни и Бугари, и на равницу у средини земље, у ону долину између Мориша и рударскога окружија досељени Немци, које су дозвали вашега величества пресветли предци Карл VI., Марија Терезија и Јосиф, и коима је царство новчане жертве у помоћ давало. Њин труд, њина постојана прилежност направили су ту земљу житницом монархије, и истом доцније, особито, пошто је тек пре једнога столетија нека част те земље путем провинцијализирања у управителственом одношењу уступила, тешње сношење с Маџарском, од владајућег тамо племена Маџара населили су се неки у различне пределе ове земље, сва блага земна издавајуће.
Што ће се сада овај територијум, кои је поглавито средствима стари наследни земаља задобивен, насељен и обделан, направити као особито, од Маџарске независно тело (Verwaltungsgebieth), тим ће се само обновити пређашње одношење, у којем су ти предели собственим управителственим властима снабдевени, и непосредствено средоточном правителству подчињени били.
Догађаји прошасте године фактично су те земље од Маџарске одцепили. При оваким обстојателствима било би неправедно и неполитично, кад би се оне опет, као некада, сајединиле с Маџарском у управителству. Почем је сада мир повраћен и уредно се опет јавно стање увело, то се много више показује потреба, да се ово дело одцепљења од Маџарске, које је последњи година дејствително наступило, височајшим изречењем вашега величества потврди и узакони.
Сви гласови, кои су се чули из речени области, изразили су се, да се положење њиове земље одвои од Маџарске.
Најпосле народно-економична и виша политична призренија показују, да лежи баш нарочито у интересу целокупности државе, да се ближе привуче непосредственом упливу правителства област једна, која у себи садржи многа и драгоцена државна добра, са пространим, од природе благословеним земљама, са свима елементима плодоносне населбине и непрорачуњене способности за развитек, и да народи, кои тамо обитавају, себе у таково положење постављењима виде, да се тим побуде, да ослобођени од навала народни премашаја живостно развијају своје материјалне и душевне интересе, и да сматрају себе позванима, да као самостална браћа и вршњаци ступе у велику народну породицу царства.
Кад је дакле сада, ослоњен на сва ова разсуђења, верноподаниј министерскиј савет тога смиренога мненија, да ваше величество нађе себе опредељеним, на југоистоку Маџарске лежеће земље дотле прогласити и устроити као од ове одлучену и самосталну, непосредствено само средоточном правителству подчињену област, док се уставу сходним путем коначно неуреде постојећа одношења, то се одма с овом рађа питање: коликиј ће бити простор и како ће се ограничити ова област.
У Мају месецу год. 1848. у Карловци сабрана народна скупштина Срба искала је за војводство Србију: сав Банат, бачко-бодрошку и барањску жупанију, Срем, шајкашко окружије и пограничећа полковна окружија, варадинско и банатска.
Правителство вашега величества та јасна намера руководити, да при установљењу тога тела у призреније узима и одношења историјска и житељства; зато је оно сва, на то односећа се старинска писма (urkundliche Behelfe) и сакупљена статистична назначења брижљиво испитало и у томе двојаку дејствителност нашло, прво: да се из старији писама (документа) не може извести никакво историјски-основано право на известне границе србскога војводства, а друго: да се област, која се за особито управителство установити има, може сасвим практично само по народности обграничити.
Готово у свима странама монархије, где више, где мање постои немогућност, да се узме језик и колено за преимућствене факторе политичнога положења, и да се преградом разностручни установљења и узајмнога искључења разлуче и оддвоје народи, кои су досада мирно један поред другога и помешани обитавали и стостручним жилама душевнога и материјалнога живота међу собом скопчани били. Кад би се начело равноправности полагало у томе, да се свакиј народ један од другога сасвим оддвои, то би оно само собом губећи се преобратити се морало у начело јединоправности; па ако се при томе неби уредило право пресељавања народа, то би се напред већ у сумњу довело постојање монархије аустријске, а светоисторијскиј позив ове државе баш је у томе положењу, да најразличније народности с једнаким правама и једнаким слободама једна поред друге обитавају и живе, саједињене узајамном потребом заштите и саобраштаја и сведомости једнога, све обузимајућега обштега отечества.
Равноправност народности разумно се може у дело привести у цркви, школи и званију, а у животу поједини и скупни обштина не даје се та равноправност са оштром искључителности пренети у виша одношења државнога живота, која на то иду, да се све, ма да је најразличније, уједини.
Народна равноправност не стои суштествено у територијалном обграничењу; њена гарантија не лежи толико у разделењу управителственом, колико у савршеном сугласију онога интереса, кои свакиј појединиј народ има, да чува и брани начело равноправности, како за себе  тако и за све друге.
Нигде се тако непоказује да је ово разсуђење право, као баш у југоисточним областима Маџарске, које су насељеници различити народностиј обделали (култивирали).
Сабравши статистичне податке, и као што сами тамошњи повереници кажу, србско је житељство, изузимајући шајкашко окружије и источну част Срема, готово у свима пределима други они земаља, које је карловачка народна скупштина за војводство Србију прогласила, тако јако са другим племенима измешано, да се једно од другога ни по месту оддвоити, нити пак одделењем управителственим органима потчинити може.
Према очевидној немогућности, да се земље, о кои устројењу ради се, само по народности разделе, показује се тим определителније нужда, да се при уређивању новога политичнога стања ти земаља погледи и на друге важније узроке, и то поглавито на једнообразност интереса, међусобом уплетени, на потребе и виша политична презренија, да се благо целокупне државе и државниј устав од 20. Фебруара (4. Марта) 1849. утврди. Простор онај, кои је карловачка народна скупштина у Мају месецу 1848. војводству дати хотела, самим наредбама тога устава суштествено се ограничава.
(Закључење следује.)

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2646 on: September 15, 2020, 06:30:52 am »

(Закључење.)
Преважним би се географичним и етнографичним одношењима противусловило, кад би се жупанија барањска одцепила од тела (Verwaltungsgebieth) Маџарске, почем Дунавом и Дравом од Хрватске и Бачке разлучена, последњим земљама неби дала никакав прираштај, ни природом обграничениј нити у управителственом призренију препоручителниј, а к томе јошт, изузимајући нека окружија са славенским обитатељима, има много веће житељство Маџара и Немаца.
Заведеније војене границе уставом је задржано у целом садашњем пространству његовом и у његовом војничком устројству.
Кад би једна част његова војводству Србији придружила се, то би толико значило, као да се она провинцијализира и да се укине њено особито устројење.
Што се тиче војене границе, то ће верноподаниј министерскиј савет скоро у стању бити, да о уређењу њенога стања своје смирено предложење, састављено у особитом штатуту, вашем величеству поднесе.
Срем, у коме искључително Срби обитавају, за народ је овај од особите важности, као порекло његовог првог насељења, као место његови најзнаменитији историјски спомена и паметника и као столица његови најславнији црквени заведенија.
Од времена догађаја карловачки принадлежи Срем дејствително војводству, онда новоустановљеном, а и у самом височајшен ручном писму од 11. Матра (2. Априла) о. г. био је и остао је стављен под област управителства патријарха србскога.
Област, која неби Срем обузимала, неби се могла угодно као војводство србско означити.
Године 1848. сакупљениј хрватско-славонскиј сабор у чланку VII. Срем је признао као саставну част србског војводства, и готовим се изјавио и обвезао, подпомагати да се удејствују жеље народа србскога. Но чланком IX. истога сабора, кои у 6-стом одсеку такође о војводству говори, у 11-том је одсеку сремска жупанија проглашена као саставна част саједињени краљевина, која ће се против сваког непријатеља бранити.
Овде се чини, да је између VII. и IX. чланка сабора хрватско-славонскога противусловије. Ово се пак само тако може на задовољавајућиј начин решити, да се под том 'Сремом', што је у VII. чланку сабора споменут, не разуме сва сремска жупанија, састављена од части од некадашње славонско-валповачке жупаније, него само њена источна, првобитниј Срем у његовом старом обграничењу сачињавајућа част, као што је то мненије од стране бана, пошто су се србски и хрватски повереници између себе посаветовали, верноподаноме министерскоме савету саобштено.
На овоме разликовању основано предложење, по коме би два сремска среза, румскиј и илочкиј, припадала војводству, западниј пак или вуковарскиј срез остао при Славонији, усуђује се верноподаниј министерскиј савет на височајше одобрење вашега величества поднети, с тим смиреним додатком, да се тим оне за Србе у историјском и вероисповедном призренију најважније земље узму у област њинога војводства, а само онај крај од тога искључи, кои у почетку није у Срем спадао, а житељство има, које већом части не принадлежи цркви православној.
Ако и предаје §. 6. државнога устава законодавству, да оно промени границе круновине, то ипак правителство вашега величества, остављајући да заступничество земаљско и државно своим садејством изравна сва територијална и државно-правична одношења, тичућа се војводства Србије, ипак при томе налази у §§-фима 87. и 120. државнога устава и у предстојећем изложењу, да може смирено предложити, да се источна част сремске жупаније привремено стави у речено војводство.
Кад се војена граница, барањска жупанија и вуковарскиј срез искључи, то би од оне области, која је на карловачкој народној скупштини изречена, осим правога, румскиј и илочкиј срез обузимајућега Срема, јошт остала Бачка и Банат, или жупаније бачко-бодрошка, торонталска, тамишка и крашовска.
Предложеној цели протусловило би, и било би сасвим теготно и неспретно, кад би се искључила крашовска и тамишка жупанија, осим вршачкога среза, па се ово ново тело, које се саставити има, ограничило само на оне земље, које су у височајшем ручном писму вашега величества од 21. Марта (2. Априла) о. г. подчињене привременом управителству патријарха србскога као опуномоћенога царскога комисара.
У Бачкој и торонталској жупанији и срезу вршачкоме не обитавају све сами Срби. Стотине хиљада Немаца и Маџара, у многом броју налазеће се Румуне и друге народе не рачунајући, живе ту поред Срба и то, као што је већ напоменуто било, тако између себе измешани, да је особитиј случај, ако се у појединим срезовима налази једна једина народност да у скупу живи.
Банат би се сасвим незгодно разсекао, кад би се оно територијално разделење оставило и задржало, које је у Априлу месецу о. г. особитим призренијем на ондашња ратна дела учињено.
Област та између Дунава, Тисе, и Мориша од столетија је у једном телу сајужена не само именом Баната, него и обштености историјскиј догађаја и развитка образованости (културе), као и муниципалним и управителственим устројењима.
Географично положење ове земље, одношења произвеђења и саобраштаја њени житеља произвела су оваку узајамност и међусобно стопљење интереса свију поједини частиј Баната, те кад би се на дубље разделиле, то би се сматрати имало као природи противна препона свега круга течаја њинога јавнога живота.
Кад би се између торонталске жупаније и вршачкога среза с једне стране и осталога Баната с друге стране подигле граничне међе разни управителствени областиј, то би између ови области, војене границе и Ердеља остао територијум неравно омеђашен, кои би био искривудан и сам за себе лишавајући се сваке способности за политичниј живот, неби се могао никаквој другој земљи огранично прикључити, а сав Банат изгубио би оно прекрасно окружење међу природним границама, које се у политичном одношењу неможе доста јако оценити.
Све ће се ове убитачности избећи, ако ваше величество по смиреном предложењу верноподанога министерскога савета одобрити благоволи, да сав Банат остане саједињен, и с Бачком и сремским срезовима, румским и и илочком, сајужен, установи се као једно особито тело (Verwaltungsgebieth).
Овим ће постати један територијум, кои је добро обкружен и обграничен, кои историјски и географично у једно спада, кои је једнообразним интересима свакога рода сајужен у народно-економичном призренију за цело царство веома важан.
Одношења житељства у овој области у таковом су стању, да ни један народ над другом којом народности преважујућу већини несачињава, и по томе ни један се бојати нема, да ће му се собствениј живот и развитак угњетавати, што би био у беззаштитној мањини.
Различити народи, кои житељство сачињавају, држе између себе готово равноврсије, и свака народност, сама собом знаменито количество ((Quotient) сачињавајући, наћи ће довољно заштите противу премашаја којега племена, кад се придружи к осталим народима, кои такође не мање имају чувати начело равноправности, и тим ће немогућним учинити, да се супремација које народности постигне.
За право и потребе, које ће се у обзиру народнога управителства показати за народе, под заштитом начела равноправности у једној и истој управителственој области налазеће се, има се по могућности постарати при обграничавању већи и мањи управителствени и судбени срезова, у колико то допуштају измешана обиталишта поједини народа.
За управителствене органе, што се поставити имају, биће један од први и најважнији задатака, да разделење земље сачине и на више одобрење поднесу, како да не само главна племена житељства, т. ј. Срби, Румуни и Немци, представљају већа окружија или диштрикте, него да се и у нижем ограничном разчлањавању, колико је можно, призреније узме етнографична одношења.
Управителствено више владање у овом целом телу (Gouvernementsgebieth), које ће се на југоистоку Маџарске саставити и непосредствено државном министерству потчинити, имало би се предати једном привременом земаљском поглавару, кои ће у Темишвару седити, и томе би се за одправљање грађански дела додао један министеријајниј повереник.
Исто тако у могућном сугласију са управителственим организмом у осталим круновинама, но скупа и задржавши народне особине и наименовања, имаће се чрез окружне и срезке предстојнике (начелнике) одправљати управителство ова три окружија или диштрикта, на које ће се цела земља разделити, као и нижи срезова, кои ће се од њи направити, а круг делања свију ови да се позднијом наредбом определи.
Да би се дало и заступничество, које њеном управителственом организму одговара, нека се ваше величество благоволи склонити, да ваш верноподаниј министерскиј савет опуномоћите, да изради и на височајше потврђење поднесе предложење уредба, коима би се у сугласију с основима државнога устава и сходно установљењима други круновина уредило како ће се састављати и устроити земаљско, окружно и срезко заступничество и каковиј ће бити њиов круг дејствовања.
У простору целога овог тела, по смиреном предложењу верноподанога министерскога савета, имало би војводство Србија особито окружије сачињавати и састављено бити од сремски срезова румског и илочког, и од они крајева Бачке и торонталске и тамишке жупаније, за које се, по точнијем разсматрању, које ће правителство наредити, покаже, да у њима већом части Срби обитавају. Оваким постановљењем споменутога тела уредила би се одношења војводства Србије, сугласно с §. 72. државнога устава, у колико иј је уобште уредити можно, а да се не претече коначно решење на путу уставном.
Оним сиреч параграфом државнога устава, као што је горе већ казано, народу србском обречена су устројења, која ће чувати њино црквено јединство и њину народност, и то по мерилу старији, слободу давајући писама и новији височајши изјаснења, и предпостављено је, да ће се његови одборници саслушати о саједињењу с којом другом круновином.
Што се тиче њини особити црквени одношења, то су ова припозната од части обновљењен патријаршества, и од части одржањем они права и устројења, која су њима дарована од пресветли предака вашега величества, имено у уставима (конштитуцијама) и правилима (регуламентима) од године 1771. и 1777., и у изјаснителним и допунителним решкриптима од године 1779. и 1782.
Да би верноподаниј министерскиј савет чуо и дознао мненије и жеље црквени поглавара о уређењу послова православнога вероисповедања, то је он с одобрењем вашега величества већ кораке учинио, да се владике православни на пролеће сазову ради саветовања о њиовим пословима, при чему ће се у разсмотрење узети имати и дела, тичућа се сваковрсни реформа у црквеном јединству Срба.
Народност Срба најпре и поглавито сачувана је у §. 5. државнога устава свечано подјемствованим начелом равноправности.
Србскиј је народ државним уставом позван к једнакој важности и једнаким  правама с осталим народима.
Участије у слободним установљењима (инштитуцијама), свима народима царства дарованима, и Србима ће отворити нов пут за слободниј развитак и процветање њине народности у државном и обштинском животу, у цркви, у званију и школи.
Особито ће то обстојателство, што је војводство Србија састављено као особито управителствено окружије или диштрикт, и што ће се с брижљивим уважањем етнографични одношења сва земља на мање управителствене срезове разделити, најзгодније средство на руку дати, да Срби добију своје, народним њиовим потребама одговарајуће управителство и што ће се при постављању јавни званија домобнце (Landeseingeborner), кои осим остали способности, које треба да имају, знају и нужне језике, колико је можно, призреније узимати моћи.
У колико најпосле §. 72. државнога устава при питању о придружењу србскога војводства којој другој круновини даје решителниј глас одборницима његовим, нужниј томе орган прибавиће се у окружном заступничеству, које ће позвано бити да изрази и до важности приведе жеље, изгледе и интересе војводства.
На концу, да би се осведочена верност и приврженост Срба на свечаниј начин прославила, и народним предањима право дипломатично признање дало, верноподаниј министерскиј савет вашега величества мисли да му треба смирено предложити, да би ваше величество благоволило примити наслов 'Великога Војводе Војводства Србије' и управителственом предстојнику или окружном начелнику (поглавару, Kreis-Chef) војводства, кога ће ваше величество свакиј пут наименовати, поделити наслов подвојводе.
Почем ће у следству предизложенога разчлењења србско војводство и остали срезови досадашњега Баната сачињавати главне саставне части у целоме телу (Verwaltungsgebieth), којега устројење верноподаниј министерскиј савет усуђује се вашему величеству предложити, то би најзгодније било, да се то тело или област предварително у званичном саобраштају назове: 'Војводство Србија и тамишкиј Банат.'
Благоволите дакле ваше величество у предлежећем свепонизном представљењу разчлењена предложења одобрити и верноподаним министрима наложити, да смирено прикључено предложење патента изврше и у дејство приведу.

У Бечу 5. (17.) Новембра 1849.
Шварценберг. Краус. Бах. Брук. Тимфелд. Ђулаи. Шмерлинг. Тун. Кулмер.


На ово је изишло следујуће височајше решеније:
'Одобравајући предложења мога министерскога савета о устројењу србскога војводства и тамишког Банатау дејство сам привео поднешениј ми патент.'

У Шенбруну 6. (18.) Новембра 1849.
Франц Јосиф.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2647 on: September 17, 2020, 08:05:26 pm »

Србске Новине, бр. 138. од 25. Новембра 1849.

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
Из Беча нам под 17. т. м. пишу следууће за решеније царско о србском војводству:
'Једва једном изиђе од цара наредба за војводство. Срем осим вуковарског среза, Бачка и Банат – све осим војничке краине – чини једну земљу, која ће се звати 'Србско војводство и тамишкиј Банат'. Та ће земља имати управитеља у Темишвару, и разделиће се на три окружија, на србско, влашко и немачко; србско ће се окружије звати: 'србско војводство' и имаће 'подвојводу, којега ће цар постављати, а цар ће се звати 'велики војвода'. Али је ово све за време и србском се војводству оставља да на скупштини својој рече с којом ће круновином да се уједини. Како сам се надала добро сам се удала. Ви знате како ја марим за садашње наше министерство, али прочитавши ову наредбу, нисам могао да не речем: Хвала ијм и на томе! Да су учинили онако, како су неки фанатици желили, било би сто пута горе. Ја знам, да министри нису ово учинили из Бог зна какве љубави к Србима, и они ће се без сумње старати да ово србско војводство не одваја од остала два окружија, него да остане с њима у једној круновини. Али ако Срби буду паметни, опет ће се без велике муке моћи ујединити с браћом својом, себи на корист и Богу на славу.'

У 'Позорнику' је не давно изишао позив један, коим се војвођани, а имено Сремци позивају, да г. полковнику Мамули једну почестну сабљу направити даду, као знак признателности за спасеније Срема. Кои је познавао течај ратни догађаја у Маџарској, тај мора признати, да је Срем од несреће спасао јединиј г. полковник Мамула својом решителном одважности и мудрим расположењем. Нама се не може на ино, него искрено пожелити, да предречениј позив нађе достојнога одзива у народу војводства србскога, и само јошт к томе и ту жељу додајемо, да би речениј народ од цара измолио, да му овога мужа за подвојводу даде. Ко редке способности, родољубије, човечност и поштено срце г. полковника Mамуле познаје, тај Србма бољега поглавара зажелити не може.
'Позорник' је некиј дан у изванредном додатку саобштио писмо св. патријарха, коим овај под 8. пр. м. благодари министерству, што је пострадавшим житељима Бачке и Баната одобрена помоћ од 1 милион фр. ср., па почем ова иначе знатна сума неће довољна бити, да све велике нужде подмири, моли повторително, да се царском војском одузета од Маџара рана, коју су ови опет од Срба пограбили, овима поврати. На концу благодари министерству, што му је допуштено, да сме издати позив на народе и градове европске, да милостињу за пострадавшиј народ србскиј скупљају; и подносећи министерству предложење реченога позива, моли да се истиј по одобрењу на немачком, француском, руском, грчком и србском језику у државној печатњи безплатежно наштампа. 'Позорник' је овај позив саобштио, не казавши при томе је ли од министерства одобрен. Ми ћемо га, кад чујемо да је одобрен, и у нашем листу саобштити. - У Новом Саду састављена је комисија, која пописује штету, коју су житељи новосадски разрушењем вароши њине у непокретним добрима имали, па да ијм се зато доцније од конфицирани маџарски добара накнада даде. Да ли се пописује штета и у покретним стварама? и да ли ће се и за ове накнада дати незнамо ништа известно. Много се говори, да ће се Новиј Сад на садашњем месту његовом сасвим уништити и преместити тамо даље, где сад лежи тако речена Клиса. Је ли то истина у овоме гласу, ми не знамо; но толико известно знамо, да се житељима новосадским јошт никако недопушта своје куће оправљати.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2648 on: September 17, 2020, 08:08:44 pm »

Маџарска.   
'Преси' пишу из Пеште: Онај опроштај Кошута с Маџарском нарочито је сељаке на ново залудио, кои сада ни о чем другом не сањају, него како ће се Кошут опет вратити. И сами грађани пештански тако су безумни, и бадава иј је опомињати на дан и место, и примечавати ијм, да се од времена тога опроштаја у течају четири месеца ни један, ни као палац великиј спахија не леву обалу Дунава усудио није прећи, нити да се и један топ с англијске које лађе на Трст опалио. Па и кад ијм се примети, да Турци и Англези, кад би заиста имали за рат вољу, с нападањем неби чекали били, док се маџарска војска распуди, сви градови падну, па да Маџаре за сајузнике изаберу; ни онда ништа друго нећеш за одговор добити, него ће ти се само неимајући вере насмешити, и на свакој черти веселога лица можеш читати: Кошут ће доћи ипак.

Као што 'Ostdeutsche Post' јавља, у Маџарску се увлаче неке тако речене Кошутове медаље. Ова је велика као талир, на једној стои лик агитатора, с надписом: 'Лудвик Кошут, рођен 27. Априла 1806.,' а на другој страни репобликанскиј грб Маџарске с речма: 'Боже заштити Маџарску.' Медаља је та завијена у краткиј живопис агитатора.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2649 on: September 18, 2020, 08:02:21 am »

Аустрија.
Из Беча нам под 13. т. м. пишу: 'У следству прошенија повереника наши, ради свои надница (дијурна) министерству поднешенога, дошло је јуче решеније, које буде у седници повереника прочитано, и коима се овима налаже, да имају признаницу написати и новце примити. Решеније ово министеријално садржавало је назначење повереника свију народностиј, поред изложенога времена и суме новаца, колико је кои за то време примати имао. Но у назначенију овом изостављено је било име г. Јакова Живановића. На то буду двоица из средине повереника изаслана, да министеријално решеније натраг однесу и у једно министерство вниманителним учине, како је име једног повереника србскога погрешно изоставило. Изасланици ови не успеше ништа, јер министеријалниј човек, коме су они ово примечаније учинили, дода ијм на одговор: да г. Живановић не може надницу имати, почем није аустријскиј поданик. На ово један од изаслате господе примети, да је истина бан г. Живановића од повереничества разрешио, али да га је министер Бах у овај чин опет поставио; но добије одговор, да г. Живановић сам себе за повереника намеће, које бити не може, и зато је његово име изостало.' Овај трагическиј догађај нетреба коментара. Ми не бранимо ни г. Живановића, нити ичију личност, али опет велимо да је ово права комедија. Достојанство повереничества не заслужује оваково поступање.
Опозиционални листови Аустрије све једнако наваљују на министерство, што се година приближује к концу, а јошт устав ни једне круновине није израђен ни обнародован, како је то §. 83. државнога устава узакоњено, те беде министерство, ако овај параграф устава не испуни, да ће повредити устав. На ово 'Öster. Correspondez' од 15. т. м. одговара, да устав пре у живот ступити не може, док се земља сасвим не уреди. Кад се оно у уставу обрекло, онда је, вели, изгледа било, да ће се маџарскиј рат брзо свршити, и земља, која је на све стране узбуњена била, умирити; али по несрећи тако се није догодило, чим се испуњење обећања истина не немогућним учинило, али заиста знаменито отежало, и једва ево има четири месеца како је министерство могло приступити к уређењу земаља, а да се за ово време све уреди, на ново и стално утврди, потребна је 'железна прилежност и херкулична снага.' Но при свему томе министерство неуморно ради на започетом делу.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2650 on: September 18, 2020, 08:05:47 am »

Турска.
'Wanderer' пише из Цариграда: Министерскиј је савет 29-га пр. м. решио, да с Русијом и Аустријом ништа незакључава, док о томе најпре са заступницима Англије и Француске не разговори. По томе су ови заступници имали са Али-пашом конференцију, коме је препоручено, да сачини одговор Аустрији и Русији на последња њина захтевања, која су се на то клонила, да се сви маџарски и пољски бегунци из Турске прогнаду. Тај је одговор Али-паша написао, и саобштио га реченим заступницима и главне су черте његове следујуће: А у с т р и ј и. По смислу пожаревачког уговора порта ће бегунце чувати, нити ће иј слободне одпустити, док се мир и поредак у Аустрији не утврди, кад се већ једанпут ово постигне, онда присуство бегунаца ма на којем месту не може више опасно бити, и порта ће онда имати право, свакога пустити да иде куда хоће, оне пак, кои би хотели у земљи остати, задржати. Но да би се овај уговор могао у дело привести, мора Аустрија све бегунце назначити, које ће порта имати чувати. – Р у с и ј и. Сви они Пољаци, кои су у следству догађаја у Маџарској у Турску пребегли, и на које се може односити уговор кучук-кајнарџискиј, биће из турског царства удалени. Што се тиче уговора Турске са другим силама о изгнању пољски бегунаца, кои у овај ред не спадају, порта се о народности и принадлежности лица, која нису поданици њени, не може у преговоре упуштати, нити се зато са дотичним силама правдати; ово се обвезателство тиче они, кои захтевају да се та лица удале, и зато нека они са овим силама решавају. Ако пак ово Пољаци буду хотели какав немир или буну у Турској произвести, то ће порта од дотични сила, које иј подржавају, захтевати да се прогнаду. – О овом одговору 30-га саветовало се на дивану. Је ли пак од дивана примљен, известитељ незна да каже.
Англијска флота отишла је из улаза у Дарданеле, где је стајала била, у Урлак. Француска флота јошт није дошла, и по свој прилици неће ни доћи. Г. Титов је порти изјави, да ће прекинута своја дипломатична сношенија с портом само под тим условијем опет започети, ако се англијска флота удали у Урлак.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* турске трупе.jpg (463.47 KB, 1168x760 - viewed 6 times.)
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2651 on: September 20, 2020, 05:51:07 pm »

Србске Новине, бр. 139 од 26. Новембра 1849.

Маџарска.
Од распуштене словачке слободњачке чете само су пет официра са своим чином ступили у царску службу, а од простака није хотео ни један ступити.
Приљежном истраживању једног окружног врховног повереника у маџарској изишло је за руком пронаћи акта покојним царом Јосифом II. започетог катастралног размерења и коншкрипције Маџарске. Врховним повереницима и други окружија препоручено је, да потраже такове остатке овог величественог и драгоценог дела.
У Араду је опет петнаесторо политични преступника на смрт осуђено, но те је ф. ц. м. Хајнау помиловао и досудио ијм дужевремениј затвор.
Из Словачке стижу сасвим жалостна известија о стању тамошњег народа. Депутација, која је у Беч ишла молити да се укину батине, није ништа помогла – батинање траје све једнако. Истина догађају се у Словачкој многа безаконија, нарочито се повређује туђа собственост – али поправљају ли батине људе, или напротив јошт већма деморализирају? Изследованија и казнења стари преступљења производе нова. Од последњи покрета слободе у сељака је остала главна погрешка: што не уважавају доста закон и власт. Но није могло другче ни бити, почем су се за читаву годину дана по селима маџарске и царске власти мењале и једна другу понижавале. Сељак не знађаше, коме ће веровати коме ли неће – и тако се научио на једну ни под-а-шта не држати. То нам је сад плод маџарске револуције.

Аустрија.
Из Беча нам под 19. т. м. пишу: 'Комисија, која је овде сазвана да начини јуридичну терминологију за Славене аустријскога царства, свршила је ови дана свој посао. Чланови се већ разилазе, само неколико њи остало као редактори, кои ће у штампању надгледати. Посао ће се ове комисије двојако штампати: за сва наречија уједно, и за свако напосе. Чланови ове комисије пре разлаза скупили су се ономадне заједно на вечеру за сретна пута. Осим њи било је на вечери много и други овдашњи Славена. Ту је било здравица и песама, као 'великоме војводи србском Фрањи Јосифу.' Тада се новоме том војводи певало 'многаја лета.' Министерскиј саветник Шашкијевић (Русин) напио је 'патријару књижевности југославенске Вуку Стефановићу Караџићу,' и тако Шафарику, Колару, србскоме народу, русинскоме народу и т. д.'
У истом писму достављају нам, да су повереници србски свој посао свршили и да иј је министерство распустило, те да ће се ови дана разилазити. У другом опет писму од 20. т. м. јављају нам, да ће св. патријарх у Бечу ову зиму провести, и да је г. Јован Хаџић наименован за министеријалнога саветника, а г. Теодор Павловић за управитеља србски и влашки школа у круновини Маџарској. Овога последњег наименовао је ц. кр. опуномоћениј повереник барон Герингер. - По известију 'Нар. новина' правителство је закључило све православне владике на пролеће у Беч дозвати, да се о побољшању свештенства свога посаветују.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2652 on: September 20, 2020, 06:00:41 pm »

Србске Новине, бр. 140 од 29. Новембра 1849.

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
'Уставниј лист' из Чешке овако умствује о најновијем патенту царском: 'Географи аустријски имају нову област у своим књигама назначити. Нова 'управителствена област' направљена је и названа 'Војводство Србија и тамишкиј Банат.' Ово се истина, само привремено устроило, но свакиј ће ласно увидити, да се неће тако ласно уништити моћи једно устројење, кад се већ једанпут установило, и тако дубоко захваћа и толико је труда стало, сабор пак државниј, ако није рад да нову вавилонску кулу сагради, мора своје саизволење дати. Разсмотримо ли оне тешкоће, које су се овде министерству на пут стављале, које су и у представљењу савета министерскога доста јасно изложене, то признати морамо, да су биле теже него при икојем другом питању, изузимајући питање немачко, којему доста наличи и овај предмет. Обрекло се било, а и то, што се обрекло, од части се фактично у дело привело. Обрекло се било народу, чија се верност поштовати и наградити морала. Овде се није могло као према Маџарима ставити на точку победе. С друге опет стране којешта се захтевало, што је произилазило из времена где нико није мислио да се већ доста наискао, захтевало се то, што је ласно могло повредити права другога не мање вернога народа, румунскога, и у Банату узбуђујућег се елемента образованости, Немаца. За љубав народности нису се могли узајамно и тесно сплетени материјални интереси раскинути и тим за дуго време друштвено замешатељство произвести, које би усадило клицу друштвени преврата. Нова 'управителствена област' не носи име, али ужива права круновине и има собственога земаљског поглавара. Војводство пак само је једно окружије ове 'управителствене области' и окружним начелником наименован ће бити подвојвода, а међутим Срби тражише право, да војводу сами бирају. Што је међутим у представљењу министерског савета речено о равноправности народностиј, мора свакиј безпристрастниј, кога грозница народности не тресе, подпуно припознати. Виша политична призренија стала су можда на пут саједињењу војводства са троједном краљевином. Овако дугачкиј ланац једне славенске краљевине, погледајући на исток, није могао опасан не указати се за будућност. Министерство се колебало између стари обречења, нови права, материјални, политични а и – религиозни призренија. Тражило је излазак и нашло га је. Тешко би когод рећи могао: 'ја знам боље', но и исто тако не може се рећи, да је ово излазак правиј. Он неће ни једну страну задовољити. Југославенима неће се довољно указати, а осталим народима чиниће се сувише, житељи пак праве Маџарске, не само Маџари, викаће, што ијм је земља смалена, будући су ијм најлепши предели одузети, коима су се они поносили. Хоће ли Хрвати и Славонци добровољно једну част своје земље уступити без накнаде? Кои ће бити језик дипломатичниј, кои пословниј на обштем сабору војводства и тамишког Баната? Ово су тешка питања, која ће се тек заметнути, и која се мачем решити не могу. Увиђају ли народи на југу Маџарске тако исто ове тешкоће, хоће ли иј здраво чуство склонити да попусте, да учине што је правично? Ми се надамо, зашто не желимо, да нова замешателства на пут стану преображају Аустрије и њеним народима у подпуном уживању уставни права.'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2653 on: September 21, 2020, 07:49:47 am »

Земун. 20. Новембра. 'Слав. Југу' пишу из Земуна: Колико зла наш овдашњиј народ од војника трпити мора, доказује следујућиј случај, кои сe 16. т. м. догодио, а ни официрима ни самој окружној команди не чест неслужи. У некој крчми пило је више војника, док се поштено опили нису, а то се овде свакиј дан виђа. Но бијаше ту и други земунски житеља, кои су србске песме певали. Реченим војницима то није по ћуди било, те су иј стали с почетка задиркивати, а после псовати Раце, за које вељаху да су заслужили вешала јошт онда, кад су против Маџара устали, које иј сада, хвала Богу, мимоићи неће. Има људиј, кои казују, да су то учинили по науци официра свои, али ја не могу ово да верујем, премда се неки од њи више пута овако владају. Свакиј своје брани, тако учинише и они земунски житељи. Војници сад један по један по малко умакну, али за час се врате с пушкама и бајонетима, подигну хуку, а народ се стрне да види шта се догађа, као што обично бива у таким случајима. Војници намах опале пушке на невиниј народ, те многе изране. Један војник падне мртав, кога је ножем ранио човек, кога је истиј војник хотео бајонетом пробости. Неко мало дете, које је касније у крчму ушло да продаје кестене, јави се по обичају повикнувши 'кестена'! На то га један војник, мислећи ваљда да му вели 'gehst hin', кундаком у прси удари, другиј га дочека, и тако јадно Србче паде мртво од јунака, које народ плаћа за одбрану нашу. Ту је сву ноћ била вика. Војници су летели по улицама. Јошт сутрадан било иј је видити пијани на стражама. Овакиј један чувајући стражу пред комисијом пуцао је у подне на глувог старину Јанковића, кои му се није могао јавити на његово: 'halt, wer da?'
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 369



« Reply #2654 on: September 21, 2020, 07:51:16 am »

Хрватска и Славонија
'Österreichische Correspondenz' од 21. т. м. доноси следујућиј значајниј чланак: 'Ми смо већ у једном пређашњем допису споменули, да предстои царско решеније о предложењима, која је у Мају месецу пр. г. сабраниј хрватско-славонскиј сабор највишем месту поднео. Као што сада поуздано чујемо, ова ствар јошт није тако сазрела, где би се могло о њој штогод известно и опредељено јавити. Споменута предложења деле се на три реда, на онакова, која су 1) државним уставом 2) силом догађаја већ решена, и 3) која јошт треба да се реше. Овај шематизмус, кои нам се чини да из природе ствари истиче, по свој прилици положиће основ распуштењу сабора. (Познато је, да лањскиј сабор хрватскиј јошт није распуштен, већ само одложен. У.) Ако је хрватско-славонскиј сабор само војена, финансијелна и трговачка дела хотео подчињена имати непосредствено средоточном министерству, то је нужниј једнообразниј развитак нашега државнога живора преко мере оваким разделењем властиј на странпутицу отишао, и барон Кулмер има се тим само као солидарно за сва дела миистерства саответствениј члан овога сматрати. Особитиј параграф државнога устава задатак је дао сабору хрватско-славонске круновине, да преобрази тамошње грађанско и криминално право у духу такови закона државни. Чини се дакле, да у обзиру реформа, које су тамо као и у Маџарској преко нужне, ступати се има помоћи §§. 87. и 120. државнога устава. Даље мислимо, да ће се жељи народа у обзиру његова језика по начелу равноправности одговорити, по чему се само по себи разумева, да се и на потребе брзога, средоточнога течаја послова необходно призреније узети мора. Садашња привремена и највиша политична власт земаљска, банско веће, чије заслуге за одржање мира и поредка у земљи нико не одриче, имала би се каковим сталним, опредељеним управителственим органом заменити, и организмус властиј, кои у свима круновинама има бити симетричан, и тамо саответно развити.'
Logged
Pages:  1 ... 172 173 174 175 176 [177] 178 179 180 181 182 ... 188   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.035 seconds with 23 queries.