PALUBA
March 28, 2024, 01:38:21 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News:
Važno
Za sve članove foruma Paluba.Info, apel da uzmete učešće na samo u glasanju već i u temi.
Link do teme je ovde
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 [178] 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721754 times)
 
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2655 on: September 22, 2020, 07:14:16 am »

Русија.
С руске границе, 26. Октобра. Како у овој пространој славенској држави срећно народ живи, милина је гледати. Ове тишине, - и овога поредка нема нигде у свету! Овде се свакиј забавља само своим послом; званичник своим звањем, чиновник своим чиновничеством, трговац својом трговином, плугар своим плугом и т. д. Свакиј, велим, свој посао ради, а у туђ се не меша. Овај народ сматра свога цара као неко свештено лице, које је небо определило да управља државом и народа свога судбином. Што ијм год он нареди, то се одма мора извршити. Да ће свако предузеће царево на добро рускога народа испасти, то свакиј Рус верује, ни најмање не сумњајући. Благо њима док иј оваке благочестиве мисли одушевљавају. То је христијански, то је славенски и природно. Њима је врло добро познато, да власт на више лица раздељена, слаби државу: зато они то сматрају као ненарушими темељ непобедимости њиове, и за срећу своју, што ијм је цар самодржаван.
Овај се допис неће, знам, ни најмање допасти онима, што заводећи се по развратним идеама запада, где је и вере и морала нестало, једнако сањају о некаквој слободи, и ову држе данашњему духу времена за најсходнију. Права би, т. ј. разумна слобода, истина, за народ једне државе била најпробитачнија, али и она без известни граница не може нипошто за дуго постојати. Људи поред слободе имају и дужности према Богу и човечеству, према себи и ближњему, према владатељу и држави; па ако се на ове дужности не пази, онда је слобода несретна и убиточна, није слобода, него насилственост и развратност. Слобода има две опасне крајности: деспотизам и анархију. Првиј често наноси народу шкоду, а последња државе упропашћава. Свакиј дакле правиј родољубац треба да је далеко већиј непријатељ последње него прве. Али монархична влада право је благо за једну државу, па и за сам народ државе, особито кад је к томе јошт владар човечан и праведан, кад се овим светим својствима одликује. А овакиј је случај у нашој православној Русији. Нека клеветници вичу, што хоће, а ја велим: благо свакој држави, коју је Бог овако благословио. Ту је задовољство, тишина, мир, напредак, свака срећа и благополучије земно.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2656 on: September 22, 2020, 07:17:25 am »

Србске Новине, бр. 141. од 2. Децембра 1849.

'Österreishische Correspondenz' овако умствује о војводству Србији:
'Ствар србског војводства у њеним главним чертама решена је; бечке новине од 16. пр. м. донеле су скупа и царскиј патент и представљење министра унутрашњи дела, које због јасности и важности у њему разчлањени мислиј заслужује, да с особитој позорности публикума препоручи. То су најпре у кратко изложени најважнији догађаи србскога народа. С једне стране показала се несумњена истина, да је ултрамаџаризам непрестано ишао на уништење србске народности и вероисповедне слободе, с друге опет стране увидило се, да све оне велике предшедне историчне парнице не дају никакву државноправничну точку, с које би се определити могле известне границе војводства.
Ми судимо, да се у држави затворенога јединства поњатије особеноправнични одношења употребити не може; и да провинцијалне границе по нужди уклонити се морају пред изречењем највише власти. Међутим је за овај случај о војводству значајно, што историјска преданија не потврђују, као што би требало, односителна закључења карловачке народне скупштине.
Мисли, које је министер у обзиру начела равноправности изразио, имају се класичнима назвати, зашто се таком определителности, следствености и државничким достојанством до сада нигде у Аустрији нису биле изражене. У речма, које се на то односе, нема ни малчице спомена о пристрастију за коју известну народност. То је просвештениј и зрео дух човека, историју познавајућега, кои из ови редака говори. Највећиј закон у политици, највећиј разум његов, то јест нужда улила му иј је, и веома је згодно оно толковање, коим се равноправност толкује, која кад би се у томе разумевати хотела, да свакиј народ има право, од другога се одцепити, преобратила би се у самоправност. Не даје се она географичним границама обкружити, нити се може установити трудно измозганим, историји и материјалним интересима противсловећим конштрукцијама.
И ми равноправност не држимо за ствар, која се ухватити даје, него за умну потенцију.
Ми пак пре свега у држави, добро уређеној, припознајемо само два највиша мерителна начела, коима се сви остали безусловно потчинити морају; а та су начела: државно јединство, државно благостање.
Тежње народностиј, да се једна од друге одвои, да се федеративно успореде и предмет крви да се као нешто суштествено установи, па тим да се занемаре заповеди човечности и партикуларниј национализам стави над аустријском државном идеом, јесу изметци, кои, будући са на уму не оснивају, не могу имати никаквог сугласија са правим садржајем равноправности.
Треба ли нам да овим поводом јавно изразимо наше уверење, то не таимо, да сасвим стоимо противу они, кои су ради да подигну преграде између народностиј, и шта више да ми на то тежимо, да се те преграде, ако иј јошт гдегод има, све сруше. Једном речи, ми хоћемо да се народности једна другој приближе. Ми уважавамо ону нужду, што аустријског државног грађанина, кои је рад да обстати може, натерује, да више земаљски језика научи, да научивши исте приљуби се духу и склоностима другиј народностиј, а да се своје не одрече. Ова је нужда безпрекословно праведнија и мудрија, него страст агитатора, кои су подстракивањем народни страстиј за две године више штете причинили, него што би при несравњено већој способности и бољој вољи у стању били за двадесет година добра учинити.
Ми круновину сматрамо као велико историјско преданије, које се направити не може. Ако се из овога основа изразити морамо против одцепљења Словачке од краљевине Маџарске, то нам је мило, што се при војводству довољно довода нашло, по коима се то удејствовати може.
То је само нужниј одбој, коим се већ у пређашњем столетију делателниј ултрамаџаризам сада у своје природне границе отискује.
Да се провинцијализирање војене границе није допустити могло, то је тако јасно, да о томе ништа ни говорити не треба. Не мање сходним бити чини се, што је и Срем раздељен на две части, на ону од срезова румског и илочког, која, најпречастније спомене србског народа и христијанске цркве православнога обреда чувајући, војводству је прикључена, и на ону част, која, будући да у њој већом части обитавају римско-католички Срби, по природи припада хрватско-славонско-далматинској краљевини.
Срби се не могу тужити, да су другом којем народу жертвовани. Згодно и добро обкружење Војводства Србије и тамишкога Баната, са неразлучно изпреплетаним жилама разни народностиј, много више томе ће служити, да се она борба племена за навек немогућном учини.
Министер, да би основа дао касателном патенту, позива се на §§. 87. и 120. државнога устава. Ако се оном параграфу, кои за сајужење војводства с којом другом круновином условије полаже, да се његови заступници саслушају, одговорити има, то се по себи разуме, да предходити мора привремено установљење истога. Природниј течај у томе се састои, да се најпре устроити мора организација политичнога управителства, па онда земаљскиј устав определити, да би овај сходну подлогу нашао, на којој би се оснивати могао. Закључавајући по садржају министеријалнога представљења, о уставу се заиста већ ради, и тако ће се одговорити праведним жељама житељства у јужноисточној части Аустрије.'
Овако се министеријалниј орган изражава о устројенију војводства. Ми смо за дужност своју држали, то србском свету саобштити, зашто нам у којечему очи отвара. Задржавамо себи, другом приликом ово умствовање претрести, и нашим примечанијама пропратити.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2657 on: September 22, 2020, 07:25:20 am »

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
У 'Преси' читамо у једном допису из Пожуна од 17. пр. м. следујуће: 'У војводству је представљено наименовање ђен. Мајерхофера за поглавара нове круновине, ако и заслужују његове заслуге и његов поштениј карактер подпуно признање, произвело једа и незадовољства. Срби хоће свога поглавара сами да бирају или таковог подвојводу да добију, кои као на пр. бан хрватскиј  ласка њиовим надеждама за будућност. Министерство нека се не вара о мишљењу Срба, они су царски, али нису немачки. Мораће се дакле с великом предострожности поступати, и пре свега о томе се страрати, да тамо насељени Немци и Маџари небуду изложени самовољности Срба а управљање земље да се таковом човеку повери, кои је Србма мио, а скупа и другим народностима поверење улива.'
Нигде нису јасније Немци своју злоћу показали, као у овоме чланку. Ту се Срби клеветају, вређају, и у подозрење приводе. Но нама то од Немаца није ништа ново, ми смо већ на оваке клевете огуглали, па зато немаримо ништа што о нама блебећу.
Што се у овом чланку каже, да је наименовање ђен. Мајерхофера међу Србма једа и незадовољства, или ка што тамо стои, 'übles Blut' проузроковало, то је сасвим природно, и оснива се на оном истом чуству, које би на пример Саси у Ердељу осећали, кад би ијм Србин намењен био за њиовога грофа. Но овде је та само разлика, што би Срби желили из свога народа имати човека за поглавара, и ако је незадовољство или једа било, то није личност ђен. Мајерхофера произвела, него што је ђен. Мајерхофер Немац а не Србин, премда Срби трудове ђен. Мајерхофера, које је овај за њиову ствар положио, и тим се код њи заслужним учинио, достојно цене и уважавају.
Но то је било па прошло. Срби сада немају узрока једити се и незадовољнима бити, јер су по патенту царском добили свога особитог поглавара, кои ће наравно морати Србин бити, а ђен. Мајерхоферу честитају обште земаљско управителство, и надају се од њега да ће по 'поштеном карактеру' своме према Србима правичан бити, њи од премашаја и навала туђи елемената заклањати, царску реч обистинити и у изреченој 'равноправности' и Србе равномерним участницима направити, а тим на досадашње своје заслуге, које је код Срба придобио, венац положити; јер ма шта противници говорили, Срби никад нису друге народе нападали, нити ће то од сада чинити, будући је то сасвим противно 'голубијем' славенском карактеру, коим се нарочито они – на своју несрећу – одликују, трпељиво сносећи свакојаке неправде и угњетавања, коима су од столетија немилице излагани били. Нека само други народи – нарочито Немци и Маџари – отресу се стари грехова и Србе у њиовом народном развитку оставе, а од Срба иј заиста глава заболети неће.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2658 on: September 23, 2020, 04:42:05 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2659 on: September 23, 2020, 04:42:53 pm »

Аустрија.
У Бечу, 24. Новембра. Милостиво решеније њег. величества у призренију војводства Србије већ је читајућем свету познато, и с тим су жеље верног и заслужног народа србског у обште испуњене, т. ј. србство је као народ признано, политичниј је значај војводства обезбеђен. Србија ће се нова из они части устроити, где једноплемена браћа обитавају, та ће своју главу по жељи народа под именом 'подвојводе' добити. Тим су дакле главне жеље србског народа испуњене; остале пак треба време да накнади, јер што су векови пречили, неда се преко колена сломити. Народна просвета пак и народност моћи ће се под заштитом равноправности у пуној мери развијати, вера је свима народима као душевно благо на једнаком степену осигурана, и зато мислимо, да ће само онај народ у царевини аустријској већма се славити, кои умео буде душевне силе своје боље изобразити, и моралну важност себи прибавити, и то ће можно бити честитим воспитањем народа, устројењем ваљани училишта, примерним руководством стада Христова чрез свештенство, трудом да се у народу такови воспитају људи, кои ће достојанство народа знати поњати, његове потребе своим начином високој влади представити, и народ тако руководити знати, да овога интереси увек с обштом потребом царства у сајузу буду. Онда ће народа срећа известна бити, јер ће корист материјална с изображењем народним у равној мери ступати, и недостатке, кои се овај час испунити немогу, изгладити.
Зато милиј роде србскиј! употреби ова средства од сада под кровом твоим, и веруј ми, да ћеш за кратко време твоје жеље задовољене видити, уверен буди, да један народ само оваковим начином сам себи помоћи може! Јер то су само пуки сни, кад ми уважење неко тражимо, које заслужили нисмо, кад мислимо да смо зрели, а малолетност нашу неувиђамо, кад хоћемо да оно прескочимо, чим су се други народи кроз векове зноили, и кад нећемо, обште потребе ради, наше собствене интересе да презиремо! Царство је једноме саставу тела налик, које само онда човечије жеље испуњава, кад сви чланови овог душевне налоге извршују, кад рука руку пере, кад нога за ногом корача, и кад све части једној цели теже.
Но да би србство своме позиву сходно, својој цели соразмерно свој задатак народнога развитка, и благостања царевине, достојно решило, нужно је, да у смислу народном свој задатак с рођеном браћом славенском саједини, а у смислу обштег блага у споразумљење са свима покраинама ступи.
Што се првога тиче, зато је ево војводству србском најлепша дата прилика, т. ј. да се при првом устројењу своје будућности сдружи с оном покраином и оном браћом, у којој
сметало у томе, да се за одржање целокупности Аустрије заузму; онда правителство није против овог њиовог једнакиј зрак, у жилама једна крвца тече, а то је Славонија, Хрватска и Далмација. Ово је милиј роде! једино спасеније, коим твоја и коим њиова будућност обезбеђена бити може; - неверуј никоме, ко те под каквим му драго изговором од овог сајуза одвраћа, јер тај или је слаб, или непоња твоје потребе, или ти је душманин, те ти хоће да шкоди. Та дрво се на дрво ослања и једно друго од олује чува, а само које на пољани стои, виор га из корена изчупа. Као што се сладка вода у мору губи, тако би и ти без подпоре рођене браће данас сутра, слаб по себи, морао се већином туђинства обкољен изгубити! Зато сада је настало време, кад ћеш имати сам своју судбину решавати, буди мудар при избору, мисли, да сам по себи обстати неможеш, и да осим преднаведени никог рођенијег немаш у царевини, а врана врани нигда очи ископала није!
Промишљај зрело пре него се решиш, јер ово је точка, од које ће будућност твоја зависити!
Што се тиче пак другог задатка, т. ј. обштег блага тиче, то треба да је тако устројено, како целост царевине и у овој све поједине круновине захтевају, зато нужде и захтевања твоја треба да буду с призренијем на сва одношења устројена, а кад таким начином напредовао будеш, онде ти ништа неће моћи бити украћено!
Ово је савет, кога ми за дужност држимо србству војводства Србије у овај одсудниј час на душу и савест препоручити, јер нам спасење србства као спасеније душевно на срцу лежи!
Министерство се сада саветује о устројењу војене границе. По основи бановој имало би се задржати њено војено устројење; што се пак тиче собствености и добара граничара, као и обштина њини, то би се имало онако уредити, као што је до сада већ у другим круновинама уређено.' - Н.

Из Беча нам под 23. пр. м. пишу: 'Кад је патент царскиј о установљењу војводства изишао, одма сутрадан су повереници србски одпуштени. Министер Бах је свакоме лепо благодарително писмо послао и захвалио на готовости, којом су садејствовали. Повереници са сада спремају, да кући одлазе. Били су код св. патријарха, да се од њега опросте, но болестан будући, није иј могао примити, него ијм је благослов свој послао и срећан пут желио. Кад су се од бана опростили, он ијм је рекао: 'Браћо, ја сам желио и радио, да будемо срећан и великиј народ, али нема слоге, а где ове нема, ту нема ни благослова ни спасенија.' При овим речма сузе су му из очију полетиле.
Ђенерал Мајерхофер јошт је овде; и министеријалниј Грије овамо је приспео. Говори се, да ће тек друге недеље одлазити у Темишвар.
Тодор Павловић, новонаименованиј надзиритељ школа србски, до кои дан ће такође доле одпутовати.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2660 on: September 23, 2020, 04:44:18 pm »

Чешка.
Управо онај дан, кад је цар Франц Јосиф у Прагу био, т. ј. 10. Новембра, донеле су 'Народне Новине' један преважан уводниј чланак кои је једним од први чешки публициста и родољубаца списан, у ком се потанко излаже и јасно посведочава, како су чешки Славени под уставном слободом само страдања и гоњења задобили, и како је равноправност од Немаца и од самог правителства аустријског свуде скраћена и погажена, овим само повод дала, да своју мржњу према Славенима јасно покажу и задовоље.
Нити у званијама нити у школама, па ни у самим црквама није испуњено толико потворавано обећавање равноправности, свуда овде само су имена ради неке мале промене уведене, а у свему главноме остао је немачкиј језик, кои је и досад био главниј и владајућиј; шта више, ако се и нађе кои чиновник, учитељ или свештеник, кои би по собственом увиђењу и чуству правичности овоме закону равноправности у нечем за доста учинити хотео и покушао, томе се одма одозго посао такав пресече и он се од предпостављене власти опомене, да неподрањује своим делом поособне којекакве тежње.
Кад је влада садашња начело централизације примила, Чеси су остали при своме првом начелу федерације, али то није њима начела дејствовало, него је њиове заслуге за одржање царства благородно припознало; сада напротив тога назива иј сепаратистима, и меша федерализам са демагогизмом, и тек што иј бунтовницима неназове, зато, што они поштено бране своје начело федерализације на законом путу, уверени будући, да централизација садашња иде на то, да се немачком елементу превага над осталима у држави задобије.
Начело равноправности народностиј по уверењу Чеха, само је по начелу федерације можно у живот увести. Зато се сад ово начело тако и гони; све што Чех или ма кои Славенин за своју народност, за свој језик по уставу и закону иште и захтева, то је сепаратистично тежење, то су непристојна, обштем делу шкодљива, одпорнична захтевања; напротив све, што се за немачку народност и језик чини, похваљује се као средство, служеће за подкрепљење и утврђење целе државе. Немци не само смеду своју обшту немачку ствар бранити и похваљивати, а нашу славенску кудити и оцрњивати у своим часописима, него могу нас Славене управо, као аустријској монархији опасне одпорнике и незадовољнике окривити, зато ником ништа, али ако се наши људи против тога одазову, своје бране и превладу отимајуће Немце на правду опомену, онда одма пред војениј суд позивани бивају.
А тако је свуда и у свему. Тако је и у другим чешким и ненемачким наследним земљама, особито Крајнској, Штајерској и Горутанској. Како је код кукавни Словака, то види Бог! Њима досада устав и равноправност нису ништа друго донели, осим пусти батина, коима ијм се маџароманијом скроз напојени њиови чиновници и комисари свете! Нигде никакво више школско заведеније, никакво више званије, где би се њиова народност јавно уважила и припознала била, свуда Маџари као и пре, или ако то не, а оно немачкиј језик и војничка власт!
Тако Аустрија никако неће да се на свој природниј темељ – славенство – постави и да будућност своју на њему оснива; време ће показати, је ли у томе погрешила или не!
Политика Аустрије јошт није коначно опредељена, она се једнако колеба, и све се већма на немачку страну клони, а не на ону, коју јој је сама природа определила и куда њу претежнија част вуче; видимо како се немачкиј елемент свуда преко нужде намеће, како се њему свуда превлада и надмоћије даје, а кад ово са изреченим правитељства аустријског начелом централизације сравнимо, онда морамо ми Славени узнемирени и за будућност нашу забринути бити. Али засада ту друге помоћи за нас нема, него снажна постојаност и неуморниј закониј одпор свему, што год, ма у најмањем, наша добра права врећа и што ијм уштрб причињава. Неосврћући се на вику немачки поборника, ми Славени треба да сложно бранимо сва наша обшта права, нити се дајмо одвратити од тога, нити устрашити тим, што нам гдекои предузетиј корак неће успешан бити, или што ће нас противници претњама и оцрњивањем тражити да уплаше, будимо пуно уверени, да наша правда најпосле победити мора и да се она политика мора преварити, која се на спољашње основе подупире, и која свој домаћиј, од Бога и природе јој датиј основ пренебрегава. Будућност Славена неможе изостати, само гледајмо ми, да долазак њен разумним, сложним и народним делима нашима ускоримо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2661 on: September 24, 2020, 09:21:40 am »

Србске Новине, бр. 142. од 3. Децембра 1849.

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
'Позорник' се утрудио преводећи представљење министерства о устројењу војводства Србије и тамишкога Баната, па кад га је добио у нашим новинама, нашао је за добро даље се не трудити, него га одавде препечатати. Нека читатељи сравне почетак његова превода са закључењем у листу 62., па ће видити, да су једне исте речи и мисли тамо другче а овде другче узражене, а имено да је од овога слога, где се започиње: 'Одношења житељства у овој области' – па до краја све од речи до речи из наши новина узето, само што нас је 'Позорник' хотео токорсе поправити, додавши на неколико места оно не србски 'еијшиј.' Чудно нам је, како је 'Позорник' могао то из наши новина узети, кад је благоволио рећи, да ми све 'наопако' о војводству пишемо, па следователно и овај превод министерскога представљења о устројењу војводства имао би 'наопакиј' бити! Risum teneatis amici! – У осталом ми не замерамо 'Позорнику,' што се из наши новина рани, само би поштено било, да увек каже, кад што извади, и тако туђе да не присвојава себи. Барем ми између себе треба тако да чинимо, јер у нас нема много журнала, и читатељство је свију једно.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2662 on: September 24, 2020, 09:24:54 am »

Хрватска и Славонија.
Из хрватске краине пишу нам, да је забраном 'Србски београдски Новина' народ наш штетовао и штетује, и то толико, колико три онака 'Позорника,' каковиј је овај, и колико сви они, кои су о тој забрани радили, надоместити не могу, то је жива истина! И на ову обштину тај лист долази, те људе и србскиј народ од обадве цркве смета и забуњује. Београдске новине док су долазиле амо, у наше крајеве, читао иј је и слушао свакиј, радо; а сувопарног 'Позорника' се свакиј одмеће и неће ни да чује зањ, говорећи да га не разумеду. А кад ијм се каже да су 'Србске Београдске Новине' забрањене, онда питају: да ли је великој господи дана власт народ заслепљавати, и оно му одузимати, што га је к правцу настављало? Они кажу, па и ви то слободно, средством ваши новина, свему свету јавите, да колико су год заповеди и излазиле, ништа неби учиниле биле, да није било 'Србски Београдски Новина.' Оне су објавиле право стање народа нашег у војводству Србији, оне су подариле огањ у прсима к обрани њиној, оне мужества дале граничарима нашим, да живот свој презреду, и за обраном живота браће своје, домовине, цара и царства неустрашено пођу. Па сад те новине, које би и даље, кад се огањ стишао, док би међутим овог и оног исправиле, а друге ободравале да у добру напредују, к правцу народ србскиј руководити имале, да буду забрањене? О, то је жалост, то је штета, велика, - разумевам, што се амо у аустријске државе прешиљати не могу.
Жалост је за уредника, што делателности својом не може више добра народу свом, па био он где му драго, да твори; жалост народа, што он осетивши корист, из журнала таког истичући, не може, јер неима одкуд, да се жедан довољно напије мудри умствовања о ствари, - правој ствари народа; жалост за родољубиве литераторе, што неимају сходног складишта, где да, ток времена уважавајући, и докучујући оно, што би за народ наш најпробитачније било, умне своје производе, на корист своју и у обште целог југославенства слажу. 'Позорник' није кадар такво што у се уместити.
Штета је непроцењива за све, уредника, народ, литераторе! Ту штету није кадар 'Позорник' сам, и да је одрешити, накнадити, а камо ли, онако сплетен, ползовати.
О, ви, кои сте строгости својом напредку нам на пут стали, те тако доста и зла учинили, попустите од строгости ваше, за љубав народа. Настојте, моли вас народ, и настојмо сви, да се 'Србским Беогр. Новинама' што брже пут опет амо, у аустријске државе, прокрчи. То је Србин заслужио! Заслужио је он да има више свои, и слободнији, новина, него једног 'Позорника' убогог. Ако су Београдске новине дирнуле кога, па шта зато? Оне су и предохраниле многог од многи зала, коима би другом и себи шкодио. Народу, и народној ствари и напредку, па и царству свему нису шкодиле. Онај пак, кои се нашао увређен, зашто да је увређен? Ако је крив, нека не твори ово, што није право, и што није допуштено; ако ли није крив, лако му оно одразити, што му се пришива. Зато дајте нам и Београдске новине! Ми с 'Позорником' ни у ком погледу нисмо задовољни. 'Србске Београдске Новине' су нам се омилиле; оне су се код народа југословенски и много заслужне учиниле. Дајте нам те новине, те обилне, либералне, правичне, учителне, важне Србске Новине. И 'Позорник' би уз ове много бољиј био. Дајте нам дакле те новине! Кад је бан наш, нека и Мајерхофер тако великодушан буде, па нам исте новине милостиво допусти, као што су се обоица у том већ повољно изразили. Сви, кои ту помоћи можете, помозите, лепо вас моли о том сав србскиј народ.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2663 on: September 24, 2020, 09:30:49 am »

Маџарска.
Из Пеште, 22. Новембра. У путовању у ово зимње доба много сам препатио од садашње зиме, али и понешто дознао о нашим горњим Србима. У месецу Новембру нико живиј не нада се лету и летњем дану, али овако наглу зиму и ову студен нисам очекивао. Кад се лађа из Земуна кренула, ишла је киша и време је студило, али ко је мислио да ће та иста ватрена лађа под Пакшом остати због великог леда. Тог истог дана (16. Нов.) из јутра не би ни мало леда, а после подне у по сата толикиј лед најури, да се лађа једва у крај сместити могла. Ко није чуо ломљење леда од точкова ватрене лађе, ко није чуо кршење леда о лађу – тај себи неможе представити онај чудниј жубор, али нека помисли на грмљавину из далека, на велико рушење зидина из близа, пак ће иј некако сравнити са ломљењем и кршењем леда. Свакиј ће сада знати, да поред леда ватрена лађа није ишла, али треба знати да је узрок тај, што се увек смрзла вода у оним цевима, које из Дунава доводе воду у казан. У оваковом случају преко мере угрије се машина од силне паре; врела машина могла би најлакше пући, пак зато морала је лађа остати на месту, где је сустигао лед.
Ова неочекивана нагла зима силу је шкодила. Мокру земљу, снегом непокривену, сустигла је велика студен и тако се надати можемо, да ће рамљати рана. Шкодила је и нашим трговцима житарима; њиове лађе ухватио је лед, пак ће лако гдекоја и пропасти. Воденице на Дунаву јако су оштећене; за кратко време њи до 20 нађосмо потопљени. Свакиј ће знати како је са путницима на ватреној лађи. Многи пођоше на пут као у сватове, у топлој соби говорише, пише и једоше, а сад из собе пак хајд' на лед и снег и лепиј Зефир, кои душу смрзава.
У оваковом путу свакојаки је путника. До Баје све Срби и србски, а од Баје свакојако, и немачки и маџарски. Кад се човек држи својега народа, држи се правде и истине, онда свакиј таковог и пази и радо га слуша. Ја сам с ушима добро мотрио на путнике; ја сам известно изчекивао кад ће се говор повести о 'Рацима и рацким пустаијама,' и вера и Бог у надежди нисам се преварио. Тек што уђоше весела Немчад, почеше приповедати како 'дивљи Раци харају и убијају свакога, кои није Рац,' и један је уверавао једног трговца, да би му у Бачкој 'Раци отели сву његову стоку, коју би у Бачку терао, а онда би и њега убили.' Кад је ова Немчад овако гадно и срамно поописала наш сиромашниј, јуначкиј и поштениј народ србскиј, - онда пређоше на наше ратовање и на наше жеље. Један је приповедио, како војводство очекујемо као бесни дуси, кои не мирују од беса. Један је причао неке суровости, које починисмо за времена рата – сви се згрозише и једно Швабче рече другоме: 'то су цару верни.' Ту је био један царскиј уланскиј поручник од шварценбергови улана и тај после ћутања рече: 'И јошт те хуље шта којешта не ишту, - али нека, ми ћемо ијм измалати њиове жеље.'
Ето ово су наши пријатељи, кои о нама и сада и до сада, и кои ће и од сада тако зборити. Враг с њима, што неће да се пријатељишу с нама Србима, али иј ми Срби као људи поштени жалимо, што не говоре о нама као што приличи поштеном човеку, жао нам је, што ће ваљана историја о њима рећи, да су у свету живили као гује и кукавице – које људма крв пију, свет трују, не виде видело, правду и истину… Бог вечниј умудрио је наш народ те у сваком делу твори правду и истину, наш ће народниј живот напредовати док ми сами за себе маримо, а којекакви пси нека кефчу и нека лају…
Казао сам о овој наглој зими и шкоди због ње, али у памети и у срцу врзе ми се вазда наш врстниј народ у војводству. Сетио сам се нашега народа, и онда сам видио хиљаду цару верни Срба, кои сада без крова и куће и кућишта у овој зими немају никакве помоћи. Наши душмани знају нам кроити мрку капу, а неће као људи да се сете племенитости нашег народа и његове љуте невоље.
Са овако јадном мисли, уз велику студен, ушао сам на колима у Дунавфелдварац. Као Србин одма сам се сетио, да овде има нешто Срба, да је овде србскиј свештеник и да има србска црква. Ја сам желио састати се с нашим свештеником, да чујем како овде пропатише за времена буне наша браћа, да чујем о патњи, да Срби јошт немају угодности, јошт не уживају своје праве радости. Надежда и слутња испунила ми се. Добриј свештеник приповедио ми је много чудно гатање о нашем војевању. У Бечеју, вели, било је једном до 10.000 Срба а 15.000 Маџара. Срби се помире с Маџарима, почну ове частити, док иј не опију вином, пак онда починише од Маџара дармар. За Сентомаш вели: онде је било на торњу – звонику – до 20 осушени маџарски кожа! – била је нека јама, у којој било је до 10.000 маџарски одсечени глава, над коима на мотци натакнута била је глава рабинеровог сина из Папе. – Из свега овог гатања видим, да су Маџари народ против нас бунили којекаквим лажљивим покорима, о коима причаше, да смо ми починили. – Овде се десио и некиј трговац из Весприма, кои је оваке исте лажи приповедао.
Овде у Фелдварцу има наши пет србски кућа. Поред Дунава с будимске стране има јошт села, у коима има наши Срба, као Адоњу, Пантелији, - док најпосле иза Промонторијума не сагледа Пешту, ове и прошле године знамениту за нас Србе. У Пешти биће доста о чему нам ваља знати шта је и како је. О свему јавићу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2664 on: September 25, 2020, 11:09:07 am »

Аустрија.
У Бечу, 27. Новембра. Ови дана бан je по праву, које му је пролетошњим ручним писмом царским дано, своје мисли о устројству границе цару и министерстсву писмено предао. Као што се дознати могло, између осталога, као минимум или најмање захтева, да се граница свака са своим провинцијалом у једну област пише, и да бар једну апелацију заједно имају, и тако да се за сада од све невоље територијално и судејско јединство границе с дотичним провинцијалом спасе. Но као што је из свега, а особито из устројства војводства Србије видити може, тежко да ће влада из изречене строге и подпуно одцепљености границе од провинцијала одступити.
Влада вели, да границу са провинцијалом саједини, звало би се њу провинцијализирати – да ли то на горњиј уставно удешен начин бива? Но све је то празан изговор. Иза свега вири дух централизације и понемчавања, која влади ова начела диктира: што је рођено, подели, да је слабије; а што је туђеродно, то састави, да прво: једно другом неда пута, а друго: да сами собом буду принуђени немачкиј, као свима познатиј језик у земаљско законодавство, и домаће управителство узети. То све изискује интерес обштиј, као што га садашња влада схваћа. У том је духу устројство војводства изишло, и кои дан, па ће и устројство троједне краљевине изићи. Већ је један чланак у 'Рајхсцајтунгу,' кои је вишом руком писан, наговестио, како ће муниципална права Хрватске ровашена бити. Ми смо бар у неком, ако и рђавом добитку, али троједна краљевина баш у губитку. Тако је било, и биће увек, кад се напред плаћа, па онда погађа. Како ће се бан са неиспуњеним народу, а особито граничарима заданим обећањима кући вратити, то само Бог зна – али да особито с неким министрима није у најбољем пријатељству, то се међу грађанима бечким већ жубори.
Баш сам мислио писати вам, како су се главне бечке новине на две стране, једне за, а друге против министерства разделиле, или управо, будући да и сами то знати можете, да вам јавим, како се овде о томе мисли, и какви се гласови разносе, као што је на пр. био међу грађане пукао глас, да је 'Преса,' као главниј противниј лист, од аристократа подплаћен противу Баха, кога они као грађанина простог не могу да трпе у министерству; наравно да је тај глас био за то измишљен, да 'Преси' код грађанства, које Баха као свог човека понајволи, цену побију. Но сада је све излишно: 'Преса' је од цивил- и милитар-гувернера јуче забрањена дотле, док стање обсаде траје; за узрок се наводе њена опака против владе управљена тежња, која се ипак из ближе не назначује. Штета! Ако и јесте 'Преса' иначе најцентралистичнија била, ипак је многу добру реч за Славене уобште, а особито за нас Србе рекла. Да шта би ова господа рекла, кад би се Срби почели у јавном листу тужити против владе на неправде, које су нама у обзиру границе, војводства, и подвојводе, као словом и делом, пониженог и подчињеног достојанства, нанешене?
Немачке новине живо пишу о населби Немаца у дољње земље, и будући да влада увек јавно мненије уважава у оном, што њој у рачун иде – зато је ваљда већ и поставила комисију једну, која ће ту ствар руководити. Право имају! И онако је доста Србаља на бојном пољу затрвено, а јошт више ће иј зимом и глади, па кад нема за њи трошка да се помогну, оно ће се наћи трошак, да се у замену Немци населе на србску земљу. Штета, што и кнежевина Србија није под крилом 'равноправности' наше, бар би добила вредни гостију, кои би толика необделана поља обрадили – па најпосле за наплату и газду из куће истерали. Збиља! читасте ли у 'Аугсбуржким Новинама,' како се баварска скупштина јошт нада, да ће се на кулама београдским застава флаге немачке вити, само да јошт мало Аустрију оставе на миру, која зна шта ради. То се врло лепо слаже са једним дописом из Баната у 'Преси,' кои је из Беча у Беч послан, где дописатељ и невешт чинећи се за оне маневре, кои су са бачким и банатским немачким подписима учињени, тужи се, што и Немци штогод не ишту, као Срби и Власи, али се теши тим, што влада неће заборавити на 'Малу Немачку,' коју на Тиси и Моришу подићи треба. Ово је нужно нама знати, па онда не бојати се.
Прексутра силазе повереници доле, а депутирци остају овде код министерства, и то Пасковић, за кога сам вам већ јавио, код унутрашњи дела, а Живановић код просвете; Хаџић пак код правосудија; да ли као министеријални или као одељења саветници, јошт се незна. Стојачковић остаје секретар ландесшефа ђен. Мајерхофера.
Ови је дана и полк. Мамула у Беч дошао, и синоћ св. патријарху подворење учинио. Ваљда да би и вид честољубија избегао, дошао је тек сада, кад је ствар већ решена. Колико смо га у своје време јошт желили!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2665 on: September 26, 2020, 09:09:38 am »

Србске Новине, бр. 143. oд 8. Децембра 1849.

Дописатељ наш из Беча споменуо је у прошастом листу, како 'Reichszeitung' говори за муниципална права Хрватске. 'Reichszeitung' су новине скроз правителствене, и што у њима стои, може се узети за глас самога правителства. Будући пак да сада предстои да изиђе организација троједне краљевине, зато судимо да ће читатељима нашима угодно бити, ако ијм у изводу саобштимо како се о тој ствари речене новине изражавају. Из тога ће закључити моћи, какова судбина очекује троједну краљевину.
'Кад је,' вели, 'Марија Терезија ступила на престо свои отаца, била је Аустрија у највећој опасности. Пруска и друге државе погазе дану реч, рачунајући том приликом на сјајни добитак. Тада је Марија Терезија с младенцем на руци сабору се маџарском обратила, али ту не беше сами Маџари, кои закликтаху: 'Умримо за краља,' и из Ердеља, Славоније, Хрватске и Далмације, шта више из крајњи даљина царства поврвио је народ, и овога слики и оделу, језику и обичајима Европа се силно зачуди.
Год. 1848. опет нова опасност дође за Аустрију, тим већа, што се из крила, из недара царства непријатељ подигао. Грађанскиј рат претио је царству падом. Маџари заборавише, да су се њиови отци за Аустрију борили, или су шта више с тога баш наумили били, одцепити се од Аустрије. Колико су знали, да ијм је Аустрија захвалност дужна, осмелише се дотле и тражише, да Аустрија тек скрштеним рукама гледи. Они су заборавили, да су то царство с њима бранили и славенски народи југа, те јошт ове и угњетавати стану. Ово је Аустрију избавило. Подигоше се Хрвати, Славонци, ратоборни Срби, неустрашими Граничари, а и Румуни. У Карловцима и Загребу закључи се бој за јединство државе, ако би покушана посредствовања промашила.
Као темељ таковог посредствовања стави се начело: нека се свакојаким начином јединство целокупне аустријске монархије одржи, нека се политична установљења за ове гаранцију уведу, и садашњиј дуализам да се у једно једино правленије преобрази.' (чл. XV. §. 2. a.). Наравно, ово начело није к посредствовању водило, јер Маџари су сасвим друго хтели. Тако букне рат, и житељи узбуњеног Беча зачуде се опет страној ношњи и облику народа из крајњи даљина.
Али идеу јединства државног поњаше народи ови у сугласију са старом мисли саједињења сродни племена и автономије поједини земаља. Ваљало је да се одрже старе привилегије, а поред тога поискано буде да се уведу инштитуције, које није могуће да једна поред друге обстану. Тако је имао сабору монархије одговорниј централниј министеријум решавати о рату, финансији и трговини, а у исто доба сабору троједне краљевине одговорно државни веће имало је заступати интересе ове земље.
Нико ни мислио није, да док се једно хоће, друго се упустити мора. Искало се саједињење Хрватске и Славоније са Далмацијом, придружење војене границе, саједињење са Србијом (војводством); сањало се о јединству с Илиријом, Крајнском и Истријом, баш и сами Словенци у Штајерској да не изостану из тога сајуза. Све се на то ишло, да се један дуализам укине, а нико мислио није, да се тим сајужењем јужни Славена другиј подиже. Људи скрајње партаје јошт и сада не допуштају, да Аустрија нит' може нит' сме трпити, да се одељено саједињење поједини племена образује, и да у држави не сме бити сајуза поједини држава. Тако буде у осудству бана установљено банско веће, ком је сила и моћ од бана предана.
Ово је веће заборавило своје положење. Оно је радило и што је изван домашаја снаге његове било. У рату није се могло томе доскочити. Ваљало је да се сврши рат, ваљало је и времена имати за то. Посланици су нагло искали да се испуне закључења саборска, но на то није се могло другче одговорити, него што је одговорио цар. То што су бан и повереници на саветовање позвани, што се обрекло да ће се на промењена одношења пазити и одржати даниј монархији устав, било је све, што се тада дати могло. Задана реч одржала се. Бан је после рата у Беч позван, и ту су и повереници. И сада је правителству  могуће захтевања и закљученија одложеног сабора извршити; којега ће следство бити, да се овај сабор сасвим распусти.
Кад ултраисте између јужни Славена у 'Слав. Југу' и 'Јужнослав. Новинама' вичу, кад ултраисте на северу у 'Нар. Новинама' с њима удешавају и веле, да се жеље народа, за кои достижење ови су све мило за драго жервовали, непримају, то онда заборављају велику разлику између гласа једне партаје, и гласа народа целог. Народ је све своје надежде безусловно положио на бана, као на главу краљевина. (Чл. XX. B. 1.) Да су бан и повереници права народа бранили, и повереност оправдали, о томе није сумњати. И то, што су они поњали шта иште целокупност и величина Аустрије, што су увидили, да су прави интереси хрватског народа само с јединством државе скопчани – све ће то благодарно признати народ, којег они заступају, признаће и свакиј, кои у животу Аустрије гаранцију будуће величине свију њени народа види. Грдња пак они, кои би радо Аустрију раскомадану видили, да тек себе подигну на развалинама њеним, умукниће пред истином, коју представља мирно разсуђење ствари.
Од тридесет и пет чланака сабора управо гдекои тек требају да се испуне. Неки су већ силом догађаја решени, а неки уставом и ранијим указима; овамо спада ствар србског војводства и огранично сајужење војене границе с Хрватском и Славонијом, које како бити може, изречено је у патенту од 6. Нов. т. г. по §. 1. и 75. устава. Питање о одкупу од спаински терета решено је патентом од 25. Јунија т. г. Амо спада и патент о данку.
Од великог су значења они чланци, кои се тичу одношења Хрватске и Славоније к укупној монархији, к Маџарској и суседним земљама, и одношења к бану. Ове су ствари уставом уређене. Хрватска и Славонија стоје у 1. §. устава у реду круновина; §. 73. потврђује њино правленије као независимо од Маџарске; најпосле §. 92. осигурава наименовање једног, земаљском министерству одговорног, наместника. По овоме банско веће имаће престати дејствовати, док се бан поврати, јер од њега има пуномоћије. Власт, која би одговорна била сабору ови земаља, дозволити се не може. Управителство и судејска надлежателства устроиће се како обштиј устав прописује. Особита пак установљења земаљска, у колико обштиј устав допушта, задржана су за земаљско заступничество; судоводство, законодавство у спорним и казнителним случаима остављено је земаљском законодавству, као и све нужне реформе.
Шта је сабор бар. Кулмера изабрао за заступника краљевине код престола, тим је показао, да народ има к њему поверење, и цар је ово поверење наградио, наименовавши бар. Кулмера за свога министра, чим је он одговоран постао не само троједној краљевини и за њене послове, него и сабору државном и за све интересе монархије.
Достојанство бана, као заповедника војске у земљи његовој и у војеној граници, ограничава се оном силом, која је по уставу цару својствена, да своје војсковође наименује. Бан добија ово достојанство поверењем цара.
Равноправности у језику и обичајима задовољене су; у земљи самој има језик житеља пуну важност, у школи и цркви, у правленију и заступничеству. Земаљскиј законик даје предписе централне владе и у језику земаљском.
Круг дејствовања заступничества земаљског остаје подчињен сабору државном за све случаје, где се ради о обштем одношењу краљевина к целокупној монархији.
Остаје јошт питање сајужења с Далмацијом. Ово ће се на путу споразумљења са заступницима земље решити. Остале жеље сабора, колико се дати могло, признате су. Тако остаје Славонија при земљишту Хрватске, приморје и трговачка варош Река спадају амо, а од војене границе муниципијум остаће при Хрватској, а додаће јој се и Међумурје, све као што се искало. Најпосле за званија имаће се у виду знање земаљског језика, неповређујући начела, да су у једној великој држави свима грађанима сва званија приступна.'
По овим речма судећи можемо до кои дан очекивати патент царскиј о организацији Хрватске и Славоније. А како ће то бити, види се из предреченога.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2666 on: September 26, 2020, 09:43:04 am »

Војводство Србија и тамишкиј Банат.
'Südsl. Zeitung' подиже свој глас о устројењу војводства. Двоје пребацује Србма. Прво, што су хтели војводству своме дати простор преко природни граница свога племена, а друго, што се нису хотели хомогеној целости, т. ј. Хрватској и Славонији прикључити се, него су тражили самосталност. Тим је њиова област пала на просто окружије новога управителственога тела.
'Позорник' јавља, да ће сви слободни комунитети по граници, као Варадин с Буковцем, Карловци, Митровица, Земун, Панчево, Бела Црква припасти војводству по новом устројењу границе, које ће скорим издано бити. – Ако се 'Рајхсцајтунгу' веровати може, кои, као орган правителствениј, вели да је добро извештен, да ће сва 'муниципија' граничарска припасти под троједну краљевину, а ова муниципија нису ништа друго, него слободни комунитети по граници: то се и известије 'Позорника' не може за истинито сматрати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2667 on: September 26, 2020, 09:46:22 am »

Пешта, 18. октобара 1849. Спаљивање Кошутових банкнота.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Пешта.jpg (402.19 KB, 1024x766 - viewed 6 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2668 on: September 26, 2020, 09:48:17 am »

Маџарска.
Из Пеште, 26. Новембра. Ја знам да има доста Срба, кои би желили видити Пешту, у којој се подпалила и подпаљивала буна маџарска. Многи би желио да дође овамо да види остатке они силни Маџара, кои војеваше противу Срба и против цара аустријског. И један и други кад би овамо дошао, онда би видио, да се љуто преварио, јер по садашњој тишини не би веровао да овде може буна бити, по овом немачком говорењу свакиј би мислио да Маџара ни на свету нема. Пешта је сада опет у оном стању, у којем је била пре четири године. Ово њезино стање да је Кошут хтео добро прегледати и проучити, онда би му Пешта најбоље сведочила, да од буне и намере маџарске не може никада ништа бити. Као што у Пешти има само једна гомилица Маџара а гомила грдна свакојаки други народа, тако је и по свој идеалној маџарској земљи. Као што у Пешти могу се чути различне намере и жеље различни народа, тако јошт већма чуло се по свој земљи, докле је допирала некадашња Маџарска. Све је ово могло најбоље уверити Кошута и његове Маџаре, да ће морати пропасти, али бадава, Кошут је згрешио пред Богом и слободом народном, он је дигао буну против народа србског, кои је тражио своју слободу, он се одрекао цара и на њега дигао војску. Кошут и маџарска буна пала је. Маџари, кои хтедоше као аламани све туђе прогутати, тек ће сада, ако се сваком своје праведно подели, видити шта ијм остаје њиово рођено. Цар је већ дао Србима србску земљу. И Словаци и Русини искали су своје, - а шта је најчудније некиј Немац у О. Н. Н. из Пеште пише, да и Немцима ваља искати немачку круновину.
Маџарска буна у материјалном смислу од велике је штете за свет новчаниј у свију народа. И у смислу душевном маџарска буна од велике је штете за слободу, али је и од велике користи – државе сада најбоље видоше како су пострадали Маџари друге гонећи, народи пре тога ујармљени сада су живакнули. И с тога Маџарима с радости запалићемо свећу.
Маџарскиј рат јошт ми се знатнији види за будућност многи јошт ујармљени народа, а о тому свакиј ће се најлакше уверити, ако гледне на комешање истока. Хоће ли из тога запливати Славенима јошт јаснија зора, то ћемо видити.
Код Маџара је сва зла починио фанатизам за језиком маџарским. У Пешто морао је владати страшан фанатизам, и дан данас куд се човек окрене, свуда маџарски написи, а уз њи мајушниј немачкиј постао је тек сада на заповест милитарске команде. Фанатизам и дан данас тако је јак да Маџари ови дана приповедају – како су се турске форпосте судариле с аустријскима. Маџари очекују за цело Кошута са турском војском, њиову радост јошт већма умножава онај глас по новинама, да је англијска флота ушла у Дарданеле и да се с тога завадила с Русом у интересу турском.
Колико су нам Маџари пријатељисали, то смо искусили у рату с њима бијући се. Што су се Маџари били за своју слободу, поносили своим именом, нас грдили и нама претили, тому ијм не замерамо толико. Ми знамо да су нам осим Маџара душмани и Немци и Чивути, и њима толико није наш народ замерао, јер је рекао, то је све неверија. Овде у Пешти осим свију народни душмана, имадосмо јошт и такови душмана, кои се с нама једнако крсте и кои једнако причешће примају – то су пештански Грци, Цинцари и Власи. Неки од њи, кад су полазили на Србе, говорили су: 'Идемо да се накитимо рацким носовима и ушима.' Веле људи, да њиове жене и сада све једнако очекују Маџаре и о њима зборе. Ови људи овако љуто сгрешише и греше на Србе, а ми ијм ништа криви нисмо.
Маџари у својој слепоти једнако напредују. Да нам никад не би дали војводство и војводу, о тому се уверисмо. Сад кад то не зависи од њи и кад су већ побијени, опет нам по новинама врат ломе. Они су све једнако хтели да увере Аустрију, да су они – Маџари – највеће узданице аустријске, да Србе ваља обуздати. Они никада нису веровали, да ћемо добити војводство, а сад кад смо га добили од цара, сада покуњише носове, ништа не говоре, а у себи Бог зна шта мисле. Да је Маџарима потврђење војводства сасвим чудна ствар, то већ сведочи, што је оно число пештански немачки новина, у којем би потврђење војводства, распродано у два објављена издања баш као алва. Онај дан у каванама кога је год човек видио, свакиј је читао министерску посланицу на цара ради војводства и потврђење царско. Нико није ништа говорио – шта мисли о тој ствари, али некиј увод пештански немачки новина пре саме посланице доста је знатан. Из њега види се како онај претресатељ несме да грди то потврђење, али је с фарбом изишао на једном месту, где министер говори о војводству као круновини. Он се одма лати речиј министерски и вели, да војводство не може бити круновина, јер је с тиме скопчано историјско право. Од како је изишло потврђење војводства, и од како је ђен. Мајерхофер постао земаљскиј управитељ, од то доба и наши овдашњи Срби о тој ствари свакојако говоре. Једни се радују само што већ добисмо име и земљу, њима је добар Мајерхофер, јер они веле да је он за потврђење војводства највише радио. Ови исти признају, да у овом потврђењу има доста зачкуљица, али при свему томе њима је највише само кад нешто добисмо, то је све друго лако. – Друга млађа страна, она зна велике жертве народа нашег, па сматра ово потврђење царско да је и за царство од највеће користи и да је морало бити. Ови исти имају пред очима захтевања нашег народа од првог и трећег Маја, они виде, да су нам страшно прекројена, виде да смо остали сами за себе као шибље, виде многе зачкуљице у потврђењу – боје се да онда нешто не лежи, што уједа.
Ови дана најчуднији ми се види некиј допис у 'Преси' из Пожуна, у којем истиј саветује Аустрији, да би боље учинила за Србе, кад би Србима дала по њиовој жељи војводу Србина. Ово сви желе и овако говоре и надају се, да ће цар дану реч што пре испунити.
Ово је у кратко о Пешти и нашем војводству. Јошт има којешта, а све ћемо видити како је.

Поправка. У допису из Беча од 20. Нов. у реду 2. поткрала се погрешка, коју нека изволе читатељи овако поправити: у место Dit = Грије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #2669 on: September 28, 2020, 11:30:52 am »

Аустрија.
У Бечу, 30. Новембра. Из поузданог извора могу вам јавити, да ће устројство за границу кои дан, и то у овом смислу, изићи: Област целе војене границе чини за се једну, извршујућој државној власти непосредствено подлежућу круновину, која се, које лакшег управљања ради, које из други политични узрока, на три војена окружија дели: на славонско-хрватско под загребачком, на сремско-банатско под варадинском и на ердељско под ердељском додадашњом ђенерал-командом, које ће одсада по новом војеном устројству друга имена добити. За прво окружије остаје командант бан као фелд-цајг-мајстер, а за друго долази у Варадин садашњиј местозаступник загребачке ђенерал-команде Коронини. Хоће ли ова три окружија бити са своим заповедницима у подпуно равном одношењу, или ће један од њи као представник крунског јединства заједно и над другом двоицом бити – не може се за сада определити; но ово друго тешко је и мислити – по свој ће прилици војениј министер оно јединство, које на пр. војводству и тамишком Банату, и њиовим трима окружијама ландес-шеф даје, заступати. И то ћемо тек из поједини опредељења видити, хоће ли ова окружија какво представничество имати, и то да ли свако за себе, или такође и заједничко земаљско – и како ће ово прама државном сабору и у духу војничком стајати.
Од недеље полази ђен. Мајерхофер с пратњом доле; с њим заједно и г. Живановић, о ком сам вам јавио био, да ће код министерства просвете задржан бити. Да ли се његово определење, и нашто? променило – незна се; толико се само поговара, да се за аустријског грађанина вади. Сада се обично свашта с политиком у сојуз доводи – о кандидатима подвојводе свакојако се и често чудни гласови разносе, но будући да су нови, а и онако се можда на пробу само у свет шиљу – зато иј није вредно сада ни напомињати.

Најновије. Овог часа добисмо из Беча вест, да је полковник Мамула наименован за подвојводу србског.
Logged
Pages:  1 ... 166 167 168 169 170 171 172 173 174 175 176 177 [178] 179 180 181 182 183 184 185 186 187 188 189 190 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.051 seconds with 23 queries.