PALUBA
March 28, 2024, 10:36:46 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 ... 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 [244] 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ... 337   Go Down
  Print  
Author Topic: Српске буне  (Read 721464 times)
 
0 Members and 9 Guests are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3645 on: December 02, 2021, 09:32:43 am »

III
Сцена у Пећанима. Смрт кнеза Теодосија

У таквоме раду пролажаше прва година ратовања Срба са Турцима. Готово цела Србија беше ослобођена, сем још неколико главних градова. Цео се народ бејаше узбунио и дигао да се ослободи. Изгледи за српску ствар бејаху сјајни.
1804-та година приближаваше се своме крају, али се затезаше жица пријатељства између Кара-Ђорђа и кнеза Теодосија. На пролеће 1805-те године беху одредили сви важнији поглавари народни и војени доћи на скупштину у Пећане, више Остружнице. Ту би размислили се и договорили шта им у напредак чинити ваља, договорили би се о даљим пословима својим, склопили војени план за освојење Београда од Турака, поделили између себе послове и т. д.
Али одређено беше да се у Пећанима одигра и једна драма, у којој трагични јунак би кнез Теодосије. На овај скуп у Пећанима дође Кара-Ђорђе са неколицином својих, кнез Теодосије из Орашца са неколико својих људи, и још доста поглавара, а с овима и војника искупи се у Пећанима. Ови главари и војници, онако у знатном броју, приспеју у Пећане некако пред вече, подигну колебе и улогоре се на једној пољаници, у наоколо свуда окруженој шумаром, и поставе свуда у наоколо страже. То је било у очи самога Ускрса.
С каквим ли је расположењем душе морао доћи кнез Теодосије на овај скуп?
Кара-Ђорђе беше најплаховитији човек времена свога. Он беше строги заповедник у устанку. То беше човек челична карактера и гвоздене воље. Он тражаше безусловну послушпост и од првих људи ондашњих. Човек, коме Теодосије прокрчи пута старешинству а ратна срећа украси га лаворикама и силом, беше охол, моћан и страшан господар свима. Чим он ступи на чело устанка, отпочиње се ера његове гвоздене владавине. Пушком и сабљом дизаше он народ на устанак врло живо, исто као и плаховита олуја што пламен све више разбуктава. Тиме је он ширио и сопствену власт своју. Али радећи тако енергично, често, врло често падао је Кара-Ђорђе у погрешке недостојне довољно велика човека. Плаховит, охол, пуцао је он одмах на свакога, где му се учини да је ко крив. Од некога времена поче страшно и неправедно кињити Теодосија. Чак му поче отимати и кнежину. Кара-Ђорђе поче мало по мало смањивати круг кнежине Теодосијеве. Некада њих двојица делише силу и власт над крагујевачком нахијом, али се временом прохте силноме господару Ђорђу да нема ортака у власти над том нахијом, прохте му се да приграби сам сву ту власт у своје руке. На тај је начин Кара-Ђорђе хтео лишити једнога од најуваженијих кнезова народних у своје доба свакога уплива у народу.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3646 on: December 02, 2021, 09:37:15 am »

С друге стране кнез Теодосије нам је овеани тип ондашњега народног кнеза. Човек са поштеним мислима, мирољубивим карактером, радио је онако, као што је Кара-Ђорђе као врховни заповедник наређивао. Али она гвоздена управа Кара-Ђорђева, под којом се тако тешко дисаше, она несигурност живота у најмањој погрешци од плаховитог Кара-Ђорђа, оно отимање кнежине, убијаше понос па чак и вољу за животом Теодосију. - А пошто је и он био поглавар и народни старешина, држао је да му је слободно и по који савет и напомену дати Кара-Ђорђу. Ово у толико пре што је на орашачком скупу Теодосије у име своје и других кнезова рекао, да ће и они што Кара-Ђорђу рећи, показати. Али је Кара-Ђорђе силом и славом узнео се тако био, да већ више не гледаше ни на какве напомене и примедбе кнежева. Шта више, он за то и поче мрзети Теодосија, и да би га лишио свакога уважења и уплива, почне му одузимати мало по мало кнежине његове, и смањиивати му је и ограничавати његову важност и силу.
Доиста, врло је тешко посматрати и цртати душу и расположење једнога до срца увређенога човека, врло тешко констатовати све околности, које вређаху осетљивост Теодосијеву. Многе писмене напомене о Теодосију слажу се у томе, да је он једино из таштег словољубља омрзао био Кара-Ђорђа, да га је мрзео свом ватром својих осећаја једино из властољубља. Па и сам Милићевић вели: 'Теодосије није провиђао силу и обим устанка, нити нови ред ствари који је устанак произвео. Он је сметнуо с ума и једну врло обичну народну пресуду која вели: Ко ради онај и суди. Кад је доцније видео да је све изашло другојаче; Турци у земљу не уђоше, њихова се власт не врати, кнезовска лојалност оста без употребе, онда је почео замерати Вожду сад ово сад оно.' Дакле и из ових речи види се да је новим редом ствари увређено властољубље Теодосијево, и да је отуда замерао Теодосије вожду 'сад ово сад оно'.
Да ли је могућни био мотор мржњи између Кара-Ђорђа и Теодосија властољубива тежња овога посљедњега поред наведених факта која истинитије говоре. Кнез Теодосије није могао бити завидљив Кара-Ђорђу и његовој сили и моћи. Он није могао бити човек тако слабог, тако ниског карактера. А свуда је верно и свесрдно слушао и извршивао налоге Кара-Ђорђеве. А да кнез Теодосије не беше властољубив, сведочи нам најсјајније онај факат, што он ту част првога старешине свечано одбаци, кад му је пре Кара-Ђорђа понуђена била на ономе орашачком скупу. Да је он толико властољубив био, зар би он у средини бурна одушевљења народног за ратом, могао имати када промишљати о тежим странама једнога таквог првог старешине? А ми знамо како властољупци у тежњама својим не бирају начина и пута, којим да им се сујета задовољи и до цељи дођу. Они почаст и власт никад не одбацују, а јуре томе тако право, па ма их и живота стало.
Факат је дакле био, да су односи пријатељства између Теодосија и Кара-Ђорђа охладпели при концу 1804-те године и даље, и они се најзад беху затегли толико, да су једном морали са свим препући. Исто је тако јасно да узрок њиховој мрзости, доцније и свађи, никако није лежао у властољубивости Теодосијевој, као што то многим изгледаше, но у разлозима друге природе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3647 on: December 02, 2021, 09:40:39 am »

С овако рђавим расположењем срца морао је доћи Теодосије у Пећане. Онаке тешке и зле прилике у којима се налажаше Теодосије, које смо навели, ледиле су срце и осећање Теодосијево. Истога вечера, како је дошао из Орашца у Пећане, зовне Теодосије у своју колебу Кара-Ђорђа на вечеру. При вечери за софром почне Теодосије испрва хладно пребацивати наглости и плаховитости Ђорђевој, која не прашта ни за најмању погрешку. Кара-Ђорђе му одговори, како он не може свима прав бити, како он чини онако, како мисли да ће најбоље бити, а старати се мора најбољему, јер би њега за несрећу осуђивали. Мало прећуте и продуже јести, док ћутање не прекиде Теодосије. Сећајући се свих неприлика својих, он нагињаше говор опет на ону страну, не би ли из одговора Кара-Ђорђева могао видети какве год гаранције, да ће све у будуће боље бити. У тим пребацивањима једно другоме и у том разговору протицаше време, и они се разиђоше да спавају. Ноћ је делила ова два бурна и силна карактера.
Освануо је велики дан у хришћанству. Беше то празник Христовог ускршења. Зора је већ плавити почела, а поглавари српски у хришћанској смирености и побожности својој спремаху се да се помоле Господу топлим молитвама. Под једним грмом, на коме запис беше, окупљени главари српски помолише се Богу и заблагодарише му на милости, коју им је указивао помажући им да срећно отпочну народно ослобођење. После Богослужења тога, честитају један другоме овај велики дан господњи речима 'Христос Васкрс'… За тим се разиђу, а Кара-Ђорђе и кнез Теодосије опет оду заједно доручковати. Ту се сада они дохвате и почну један другоме опет пребацивати. Кнез Теодосије рекне Кара-Ђорђу опет како он никога више не сдуша, но се само по својој увиђавности управља, како је плаховит и нагао те одмах за најмању кривиду убија, како треба да је блажији и милостивији и праведнији у управљању и т. д. Ту излије сав жуч свој на Кара-Ђорђа и на неправде њиме почињене.
Стање беше запето тако, да излаза другога не беше но да један од њих више живети не може.
Теодосије не попушташе, Кара-Ђорђе не обећаваше друкчију владавину. Теодосију она владавина, где се сваки час налажаше у страху и бризи за своју рођену главу, чињаше се досадна. Није марио више ни за свој сопствени живот у тако загушљивој атмосфери.
Све већ беше свршено... Мејдан је требао да покаже на коме од њих двојице остаје даља судба земље.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3648 on: December 02, 2021, 09:47:58 am »

Докопа Кара-Ђорђе шешану у руке па повиче: 'Коекуде, по души те твојој! Кад си знао боље од мене уређивати и заповедати, за што си ме нагонио да се овога посла примим?' Теодосије кад виде то, како разуме Кара-Ђорђе његове речи и како не прима савете никакве и ни од кога, не показа се ни мало збуњен и неодважан, већ узе и он шешану у руке да брани своје мишљење и част. Они се јаве у отвореном пољу са шешанама у рукама, да се опробају и виде, кога ће срећа послужити да остане жив. У исто време опале из пушака. У тренутку озбиљном, кад је требало живети иди мрети, срећа би наклоњена своме љубимицу Кара-Ђорђу. Теодосијева се пушка окиде, пламен јој не састави, а у исто време из шешане Кара-Ђорђеве, која га никад не вараше, излети страховита, смртоносна синџирдија, која Теодосију скроз проби лево раме. Снага Теодосијева клону и тело му се стропошта на земљу. Кнез Теодосије би самртно рањен. Теодосијеви људи скоче онога часа на Кара-Ђорђа да га убију. Ту је и Главаш био па повика људима да не чине то и да се умире, јер изгубисмо, вели, Теодосија а и Кара-Ђорђе тешко је рањен - док у ствари то није било - а дигли смо се на Турке, ко ће, нас предводити, страдаћемо без вође. Људи се тако умире.
Сима Милутиновић Сарарлија у својој 'Србијанци' посветио је некодико листова овом догађају у Пећанима. Али је и код њега властољубивост Теодосијева главни узрок свађи са Кара-Ђорђем, што се никако не да савршено као једини разлог примити. Међу тим на завршетку и сам Сима је мекши и блажији у оцени Теодосијовој, али му је ипак идеал светлога карактера свуда Кара-Ђорђе. За то га свуда брани и протавника његова жигоше. - Пустимо тога великог песника српског, да нам он песничким срцем својим представи последње тренутке живота кнежева и растанак његов са светом, пријатељима и убицом његовим:

А кнез, видјев смрт за раном грдном.
Скоро зовне близдешене Сербе,
Докле г' нагла још не раставила
са свијешћу и живота силам':
Ам' те браћо, да вам нешто кажем!
Видите ли тога Црног-Ђорђа,
Он мен' данас на мејдану доби,
Ал' поселе ви сви њега знајте!
Слушајте га сви јединодушно,
Док је он вам, другога не тражте!
Вам је у њем срећа ил' несрећа,
И приклађе нечег' особита!
Чудноват је, и Бог му помаже,
Сам он може, што не могу млоги.
Сад зовните м' и њег' истог амо.
Дође Ђорђе и плачући пита:
Јера кнеже, да од Бога нађеш,
Сажима ме, те угазих у грех?
Та знао си да мен' ваља мало!
Су тим мање што те избјегавах,
И склањах се, да то прође ипак,
А не 'вако, ко што не би рада!
Ходи Сербе да се целујемо!
Немој мислит' да што жалим на те!
Јунаштво нас вако награђава,
То цијену повишава мужа
Тек дај Боже за општину боље
С' тим да буде, ја умирем радо!
Прости Сербу, што је било, прошло,
Од сад' ради шта и како знадеш,
Ал' ми ђецу Бога ради пази,
Сиротна су што безглавна само;
А ја одох куд ће и сви живи,
Прије, после, свакако ће с' амо.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3649 on: December 02, 2021, 10:02:43 am »

Са овим речима од прилике, које песник меће у уста кнеза Теодосија, и морао се растати са светом овај паметни кнез народни.
Тако се завршио живот кнеза Теодосија из Орашца у почетку развоја оних догађаја, који у почетку ХIХ-ог в. дароваше српском свету ослобођену домовину. Према томе, кнез Теодосије није дочекао да види своју домовину ослобођену, као што је извесно желео. Таква је судбина снашла овога човека, који је већи део свога времена посвећавао користима и интересима народа својег. Заиста је жалосно свршио тај човек у ономе времену, када његова снага и способност није била на одмет народу! Али историја ипак не може и не сме заборавити једнога од првих српских револуционара у почетку овога века, који се борио за идеју свога народног ослобођења.
Кара-Ђорђе је прекратио живот Теодосијев. Али можемо ли овога великог паћеника још и ми кривити кад је оплакао за Теодосијем и одмах се покајао? Он је и овом приликом осетио велику слабост своју у бујности, наглости и плаховитости својој .
Чувени немачки историк Ранке у својој Историји Српске револуције карактеришући Кара-Ђорђа вели: 'У осталом је био врло добричина; лако је веровао, ако му је ко штогод рђаво за другим говорио, па нека је и сам био уверен о противном пре два три тренутка; а кад се већ расрди па прсне, онда га ниси могао ничим утишати. Није хтео ни толико дангубити да каже момцима: убијте га! он је убијао сам и није жалио никога. Макар што је кнез Теодосије био узрок, те је он дошао у достојанство, он га је опет убио. После му се обично ражалило, те би му и сузе удариле и онда је имао обичај рећи: Бог убио онога, који је крив кавзи.'
Рањена кнеза Теодосија однесу из Пећана кући у Орашац. Ту су га лечили и старали се да му помогну да оздрави. Али рана беше опасна, и после некога времена, проведеног у тешким боловима, овај народни кнез издахну. Тело кнеза Теодосија је укопато близу садашње орашачке школе основне и цркве, а ту близу и кућа му је била. На ономе месту, са којега је отпочео радити за народ, јесте и укопан. Једна проста камена плоча без икаква натписа и данас показује који прође место, у које су сложени земни остатци овог кнеза.

Скоро је 80 година како Теодосије погибе. Али како је драга успомена на кнеза у народу и после толико дугог времена. Прође ли поред његова гроба ко од оних, који му за судбу знају, не може а да иоле осетљивије срце тужно не зајечи над слабостима људским, чије су жртве оваки гробови. Близу његове некадашње куће, близу места са којега се покренуло дело устанка народног,- а најзад и близу гроба Теодосијева, - из успомене на њега и минуле догађаје, подигиута је баш ту лепа црквица сеоска, а даље и школа.
У колико имадох података о овој личности, сматрах за дужност у некој целини изнети на јавност рад и судбу овога човека. Потомака кнеза Теодосија има блиских и даљих врло много по Орашцу, Аранђеловцу и околини. – Ник. М. Савић (1882.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3650 on: December 02, 2021, 11:11:07 am »

ИСТОРIA
Приключенïя у Сербïи отЪ године 1804 – 1812.
(Преведено изЪ Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821.


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Истинна не изЪ должественны, ал' опетЪ изЪ чисты источника описуємо исторïю деветогодишнѣгЪ боренïя, на кое се СербльинЪ, послѣ нѣколико вѣкова свогЪ незаслуженногЪ уничиженïя, и угнѣпенïя, немогући бреме дуже сносити, видећи, да су малïи тvряни свако чувство человѣчности погазили, силно подигао и послѣ дуге и крваве борбе, отЪ своїй союзника ославлѣнЪ, истинна не намѣренïе, за коимЪ є тежïо, постигао; но опетЪ у себи много олакшао и у болѣ станѣ дошао.
ИзЪ мећь други условïя мира ШистовскогЪ, было є и то, да ће се оныма Сербльима, кои су подЪ Мïхалѣвича предводителствомЪ прошивЪ Турака воевали, заиста опростити. СелïмЪ III. и нѣговЪ диванЪ, задоволянЪ будућиЪ с пробитачныма условïяма мира, кое є посредству Праиске благодарити имао, заповѣди, да се то опрощенïе ферманомЪ свима обзнани: и видећи, да бы обявленно опрощенїe безЪ свакогЪ дѣиствïя остало, кадЪ бы се она четири спаxїe, кои су пре рата подЪ БеоградскимЪ ПашомЪ надЪ СербїомЪ владали, повратити морали; зато забрани oвыма повратитисе и намѣсте на велико задовольство народа друге спахїe надЪ СербїомЪ. Подъ овыма и подЪ новонаименованнымЪ БеоградскимЪ ПашомЪ Ебу-БекïромЪ, благимЪ и снисходителнымЪ мужемЪ, опорависе Сербïя и излѣчи отЪ рана бывше войне наскоро; землѣдѣлïе се подигне, трговина пође безбѣдно, данакЪ се облакша, чете пустаїйске изчезну, вратисе мирЪ и безопасность и повѣренïе толико буде, да су многи офïцыри сербскогЪ фрайкора свою отЪ Аvстрїе опредѣлену пензïю безбрижно у свомЪ отечеству уживали. Но ово добро станѣ на скоро се поремети; ерь прећашнѣ спахïе или даxïe, а особишто свирѣпый Делый-АхметЪ, изЪ мећь свїю найсилнїи, уврећенЪ будући сЪ новымЪ урежденïемЪ Порте, сребро -и честолюбемЪ запалѣнЪ, союзисе потайно са ПасванЪ-Оглу и скупи око себе чету бећара и лопова, и опусти са 200 - 300 пустахїя читавЪ предѣлЪ отЪ Тимока до Мораве. Ебу-БекїрЪ, неимаюћи средства и крѣпости довольне, да бы ове мира нарушителѣ явно истребити могао, науми, да имЪ главе доће преваромъ и подмићиванѣмЪ. - И заиста придобые на свою страну едногЪ бећара, Станоя Милошевића, кои како Делый-Ахмета ноћу убїїe, таки Ебу-БекїірЪ на нѣгову, смертїю свога Господара уплашенну черту нападне; и едни разбѣгнусе по шумама, а други са заоставшимa дaxїяма ко ПасванЪ-Оглу прибѣгну.


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821.jpg (148.86 KB, 918x793 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3651 on: December 03, 2021, 01:28:15 pm »

Тако исто буде Хрїстїянима и Хаджи Мустафа наклонѣнЪ, кои є у Пашалику БеоградскомЪ Ебу-Бекїру наскоро послѣдовао. ОнЪ избере отЪ Сербаля мѣстне и верховне судїe, или Кнезове, и дозволи имЪ, да се противЪ угнѣтенїя туже, прїимаюћи ньїове на турски спахїя глобе, праведне тужбе; ерь су обтужительи нѣговомЪ сребролюбїю са свои мытовы свагда задоста чинили. Выше сербски судїя, а особито ОберкнезЪ Алекса Ненадовичь, пензïонïранный ЛайтенантЪ СербскогЪ фрайкора, здраво се Паши подвуку, постану нѣгови тайнïи совѣшницы, и издѣиствую, да церкве себи созыдати могу. Мустафа, кои є мудрымЪ своимЪ поступанѣмЪ и любовь народа и велико имѣнïе, два тежко соєдиняема добра, стекао, непрестанно о томЪ старашесе, како бы мирЪ, кои є Сербïя у внутрености своїой подЪ нѣговымЪ управленïемЪ уживала, и противЪ внѣшнѣгЪ нападенïя обезбѣдïо. Здраво онЪ позорствоваше на разсѣяне по земльи приверженике Дахïя, и сузбïe, помоћу своїй крджелїя, кое є на Tїмоку держао, сва она нападеня, коя су дахїe, подкрѣплѣни Пасван-Оглом, нѣколико путïи чинили, да бы изгублене спахїлуке опеть придобыти могли. Ово є eданЪ ïоштЪ быо Паша, на когЪ су се дахїе послѣ суетногЪ досадЪ учинѣногЪ свога труда, найвыше уздали. Они га подмыте са сто кеса (50.000. ф.) и онЪ се обѣща, да ће се онЪ за ньи кодЪ Порте подватити. И заиста, нѣгово ходатайство буде прїмлѣно: ерь Порта, послѣ многогЪ но суетногЪ труда, да га као бунтовника са оружïемЪ себи покори, сада сЪ ньиме помири, ПашомЪ отЪ три репа наименуе, и у свомЪ насилно себи присвоенномЪ достоинству потверди, да бы надЪ ньимЪ сѣнь какву величества свога задержала, ШеикЪ олЪ ІсламЪ (Муфти) обяви, да є по закону, да се даxїe поврате, и порта, коя Пасван-Оглу ништа опрећи нїе смѣла, допусти поредЪ овогЪ изреченїя, несматраюћи на условїя ШистовскогЪ мира, да се Дахїе у Сербїю поврате. БесниломЪ и освете жельомЪ пламтећи, поите сада у БеоградЪ Аганлïя-БаряктарЪ, Фоча-Оглу, Кучук-Али и Мула-ЮсуфЪ. Ово нечаяно ньïово возвращенïе разлïе страхЪ и трепетЪ по цѣлой Сербїи.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3652 on: December 03, 2021, 01:29:53 pm »

Паша Београдскїй, немогући противостати повелѣнïю Порте, уздашесе, помоћу Яничара и своїй крджелïя, силу Дахïя и за крвлю жеднећегЪ КучукЪ-Алію, найсвирѣпїeгЪ изЪ међь свïю, укротити. - Но на скоро примѣти, да се онЪ у свомЪ ожиданїю преварїo. Дахїе мытомЪ своимЪ добыю Яничаре на свою страну, умноже чету свою , ушуресе у отправленïе явны дѣла, отму державне приходе, убивши многе данка совокупителѣ, и Пашу, кои се збогЪ претнѣ и положенны замка, за свой животЪ и свое благо быо забринуо, найпослѣ на то приволу, да се онЪ са своима крджелïяма у горнѣмъ граду затвори, а градЪ и цѣлу землю ньїовой вольи остави. Они су могли, кадЪ не бы xтѣли противЪ Порте погрѣшити, само именемЪ ПашинымЪ владати; зато дакле науме, да га подЪ свою власть добыю. Помоћу издателства едногъ Булюк-Паше отЪ крджелïя, уђу крозЪ eданЪ изЪ међь Небойше куле и крайнѣгЪ Савы окреннутогЪ бедема находећïйсе запуштенный каналЪ у горньїй градЪ, и ухвате Пашу, кои животЪ свой неброеннымЪ благомЪ и конечнымЪ опреченïемЪ сваке власти избави. Крджелïe оплѣне и изЪ града изтераю; гди се сада Дахїe, имаюћи поредЪ себе Пашу, са свимЪ воцаре и осиле.
Хаджи-Мустафа, увѣренЪ будући о любови СербскогЪ народа спрама себе, уздашесе помоћу тога избавитисе изъ жалостногЪ свога станя. ОнЪ писмомЪ своимЪ Серблѣ позове, да на оружïе устану и да га избаве; но то писмо дође у руке Фоче-Оглу. Дахïе се дакле таки скупе и по краткомЪ совѣщанïю заключе смерть задати Паши; што є сирѣчь невѣру каурина противЪ Турака позвао на оружїe; и по нѣколико магновенїя нестане Хаджи Мустафе, пріятеля СербскогЪ народа (27. Дек. 1801.)! Порты се яви, да є убїенный издатель быо; и она неимаюћи силе да їй казни, то повѣруе и наименуе слабомоћног Дрїстра-Агу ПашомЪ БеоградскимЪ, подЪ коимЪ су Дахїe по своїой вольи по Сербїи жарили и палили. Ужасно сада за Сербїю настане време; дахїе су тако бѣснили, као да имЪ є то намѣренїе было, да цѣлый истребе народЪ Сербскїй. Чете ньїове заузмусе сада по Сербїи и села глобити почну; церкве се сруше, церковна собранїя смертіїю казне; свакїй безчеловѣчный противЪ Сербльина поступакЪ постане заслугом. У присуствїю родителя, супруга и браће безчестили су Турцы, при своима грозныма играма и пѣснама, и при обстоятелствама, кое намЪ описати чувство стыда и благонравїя забранюе, Сербске жене и дѣвойке; томе противостати или само негодовати нїе нитко смѣо за животЪ главе; убиство є обычна томе награда была. Ни они, кои су се по шумама разбѣгли, нису нимало безопаснїи были; мучительи су за ньима као вуцы ишли и страсти свое обычно насыщавали.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3653 on: December 03, 2021, 01:50:51 pm »

У ово време опише Алексïй Ненадовичь, ОберкнезЪ нахїe валѣвске и прïятель несретногЪ Мустафе, у свомЪ у ЗемунЪ отправленномЪ писму сва страданïя и бѣду свогЪ народа и заиште помоћи и подпоре. То писмо кодЪ Оспружнице ТурчинЪ едaнЪ ухвати; а Алекса чувшïй то, обѣща Турчину нѣколико дуката, ако му писмо поврати. ТурчинЪ пакЪ чрезЪ то буде внимателaнЪ и заиште 1000. пïастра. Алексïй, немогући толико скупити новаца, рекне, да се то писмо нѣга ништа нетиче; него да є то АрхïмандрïтЪ PyвïмЪ, Монастыра Боговађе, збогЪ церковны дѣла у Сремскïй нѣкïй монастырЪ писао; онЪ се надаше, да ће сЪ овымЪ изговоромЪ сваку сумню отЪ себе удaлити, а Архïмандрïту ништа ненаудити; кои є онда управЪ путовао у нѣкïй босанскïй Монастырь; а међу тымЪ, мысляше онЪ, нѣга о свему извѣстити. ТурчинЪ, полагаюћи у томЪ велико подозрѣнïе, преда писмо КучукЪ-Алïи, и отЪ нѣга 1000 пïястра добые. Овай се о содержанïю писма извѣсти чрезЪ Леонтïa Axpïeпïскопа, родомЪ Грка , кои Сербльима, и ньïовомЪ свогЪ смиренïя ради у великомЪ уваженïю бывшемЪ Архïмандрïту ни найманѣ манѣ нïе наклонѣнЪ быо, са свимЪ держећисе силны Дахïя. КучукЪ сада науми, да ово откровенïе на погибель найзнатнïй Сербаля употреби. Заповѣди дакле, да се не само Алекса Ненадовићь, когЪ су руку у писму познали, него и многïи други священницы, и кнезови, о коима є мыслïо, да су сЪ АлексомЪ у договору, затворе. Архïмандрïта морао є Леонтïй у БеоградЪ позвати. Пречестный старацЪ, ни найманѣ неподозрѣваюћи, дође на повелѣнïе свога старïега; но текЪ што наиђе на землю Београдску, таки га счепаю, съ найвећимъ безчестïемъ у кулу Небойшу баце; и по краткомЪ времену, негледаюћи на нѣгову, невиность убїю. Равна судба постигне Алексу Ненадовића и друге сЪ ньимЪ позатворане священнике и кнезове.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3654 on: December 04, 2021, 09:49:52 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Österreichische Militärische Zeitschrift, 1821 (2).jpg (361.79 KB, 1000x900 - viewed 3 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3655 on: December 04, 2021, 09:55:05 am »

Но овомЪ жертвомЪ нïе се ядно сердце Дахïя ублажило. Фоча-Оглу стане сада говорити, да онЪ има ферманЪ отЪ, цара , и нa тaй ослоняюћисе скупи чету едну разбойника и съ ньомЪ по цѣлой земльи свирѣпствовати почне. Ко се годЪ измеђь Сербаля изображенïемЪ, уваженïемЪ и честïю отликовао, тай є морао быти жертва смерти, до 95 найотмѣннïи людïй убїени буду за 14 дана, но и сЪ овымЪ се нїe Дахïя жедь крви утолити могла. СербльинЪ є морао по ньїовомЪ мнѣнïю у робско подпасти подчиненïе, свако чувство правде изгубиши, и са терпећимЪ пожертвованïемЪ безЪ роптанïя и уздысаня и найжалоснïю судбу подносити. Дахïяма се чинило; да су већь близу намѣренïя свога, кое кадЪ еданпутЪ получе, мыслили су, да ће безЪ сваке бриге слабо и безглавно стпадо, нашто имЪ буде воля, употребити моћи. СербльинЪ на смерть отрећенЪ, нïе выше ни пытао, зашто га убїяю. ОнЪ є покорно свой вратЪ сагибао подЪ крвавый мачь свога убïйце.
Но тvрани сами себи досаде; ерь безмѣрнымЪ безчеловѣчïемЪ ньïово запалисе мужество и крѣпость, коя имЪ главе дође. Желя живота разтера страхЪ смерти. ИзЪ презрѣнïя смерти развïece намѣра, да се за любовь живота са удручителѣмЪ живота бори. Содружескїй союзЪ садЪ се са свимЪ разрѣши. Сербльи измышленымЪ ферманомЪ, као да є намѣренïе Порте, да све Хрïстïане изЪ свогЪ царства истреби, поплашенïи разбѣгнусе по шумама. Само предѣли Београдскïи изЪ међь Колубаре, Авале и Палежа, по коима су наємницы Дахïя мутили, и бѣгство смертномЪ казнїю препятствовали, тïи су само имали свое жижелѣ. Нужда и освете желя принуди разбѣгше кЪ палежу и отиманю. У свакомЪ сердцу та є една была сазрѣла намѣра; да се на Дахїe нападне, да се крвь крвлю опере, да се за животЪ и слободу бори. А кадЪ є  већь намѣра толико сазрѣла, онда лако и варница дође, сЪ коïомЪ се пожарь диже; онда искресне и предводитель, кои раздвоенна намѣренïя у едно скупля и свима едну управу дае.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3656 on: December 04, 2021, 10:00:28 am »

У селу Тополы беше Георгïй Петровичь, због свое црне бое Црный отЪ Сербаля; а отЪ Турака наименованный Кара-Ђopђе, мужЪ высоке крѣпости и личне храбрости. Исторïа нѣговогЪ дѣтинства есть неизвѣстна; она се на тавномЪ праданїю, оснива; но то се едно зна, да є, по обычаю ондашньи жителя и обстоятелства остао безЪ воспитанïя и изображенïя; онЪ нïе ни читати, ни писати знао, на кое се често тужïо; но храбрость, присутствїe духа, рѣшителность у случаима сумнителныма, и вѣщина сЪ множествомЪ заповѣдати, то су нѣговогъ карактера oтличне быле черте. У осамнайстой гoдины свога возраста сретне се сЪ еднымЪ яничаромЪ на путу, кои му смертïю грозити стане, што му сЪ путa cишао нїe; но пре нег' што ТурчинЪ грозу свою дѣломЪ потверди, стровалисе сЪ коня мртавЪ на землю. То му поводЪ даде, те побѣгне у Ердель и одатле се врбуе у солдате. У МïхалѣвићевомЪ фрайкору авансïра за унтерофїцыра, и поситане фелдвебломЪ; но и то му нѣгова судба жалоспина буде; ерь збогь нѣке свое погрѣшке у Сербїю побѣћи принужденЪ буде; ту є онЪ са свиняма тргуюћи многа познанства учинïо и кодъ людïй нѣко уваженïе добно. У числу оны, кое су Дахїe смакнути желили, быо є и Црный *); но овай на Турке, кои су дошли, да га убїю, но подЪ извѣтомЪ тимЪ, да купе арачь, или данакЪ, свое намѣреніе сакрывали, о томЪ пређе извѣштенЪ, нападне, много отЪ ньи убïe , и послѣ свомЪ пріятелю, Станою Главашу, арамбаши побѣгне.

*) Virtute culpa corrigitur, et memoria flagitii aboletur nova gloria. Liv.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3657 on: December 04, 2021, 10:05:34 am »

ГласЪ о дѣлу ЦрногЪ пукне по цѣлой Сербïи и духЪ народа оживотвори. Сынови и сродницы побïенны Сербаля, сви, надЪ коїй є главомЪ мачь смерти стаяо, похите Црноме и Главашу, и таки сутра данЪ скупесе їй выше, негЪ стотина. Да бы лакше препитанïе добыяли, освое едну усамлѣно лежавшу гостилницу. ЯкимЪ пићем угреянïй, освeтe жeльомЪ запалѣнïи, приключенïемЪ претедшегЪ дана, и примѣромЪ бывшимЪ охрабренïи, сви се овде закуну, да Дахïе искорене, отечество ослободе, свой законЪ сохране и свое фамïлïе отЪ вѣчногЪ сужанства ослободе. На све таки стране отправе вѣстнике, да разбѣгшесе люде скупляю, и да читавЪ народЪ противЪ Турака подижу. Као што су негдарь Мессенїи на Iоому радили, тако исто и онïи наложе на высины Іванскога брега велике ватре, сЪ коима су знакЪ давали, да се сви соедине, и да употребе часЪ освобожденïя, часЪ освете, кои имЪ приспѣo бѣше. Ту исту ноћь нарасте число до 500. людïй, све готово оружаны. КадЪ сване, отиду сви заедно у планину Kолубару, число свое умножаваюћи не само Сербльима, него и самыма Турцыма, коима су Дахїe были додïяли и коима су се сада осветити желили. Сада сви единодушно ЦрногЪ Георгïа за Поглавара изберу, а Главаша, Катића и Чарапића за предводителѣ нѣму подчинене. КадЪ то чую Даxïe, нападнe великïй ужасЪ. Да бы дакле ту стварь претушили и затаяли пошлю подЪ тымЪ видомЪ, да Београдску раю обезбѣде, 400 Турака подЪ АганлїомЪ-барактаромЪ противЪ Сремчице. Сербаля се међу тымЪ и до 3000. накупи, кои 21. Феvр. Паланку ПалежЪ освое, Сремчицы се приближе, и сгодно мѣсто, измеђь овогЪ села и брега и разора Авале, мѣсто, кое є  ЦрномЪ Ђорђу їоштЪ отЪ Турског рата познато было, изберу. Аганлїa, о намѣштаю Сербаля ништа незнаюћи, обсѣдне Сремчицу. Мыслећи, да є  са свимЪ на безопасномЪ мѣсту, искуси наеданпупЪ, да є  на найопаснïемЪ; ерь на нѣга изненада ГлавашЪ нападне, а и Црный свомЪ прïяшелю у помоћь похити; Турцы се збуне Аганлїa смертно ранѣнЪ падне у руке Сербске; отЪ кои га опетЪ нѣгове крчелïе избаве. Ту падне 80 Турака мертвы, и Дахïе се разбѣгну. Сербльи пакЪ изгубе 12 мертвы на мѣсто, и многи имЪ буду ранѣни ; измећь овы быо є и самь Црный. Нехотећи непрïятеля гонити, врате се Сербльи у шуме и планине, на пређашнѣ свое положенïе, и ово є перво было сраженіе.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3658 on: December 06, 2021, 09:26:30 am »

Несретный конацЪ первогЪ овогЪ сражениïя учины великïй у Београду немирЪ и бригу, и на Дахïе на падне страхЪ и ужасЪ. Они су чули, да су Серблѣ самïи Турцы, да и Паше Сребреничкïй, Ужичкïй и Нишкïй помагали и ньима оружïе и друге потребе давали. И зато се сада трудити почну, да ону буну, кою су своимЪ безчовечнымЪ свирѣпствомЪ подигли, на скоро утоле, молећи Пашу, да бы онЪ своимЪ уваженïемЪ и посредствомЪ Серблѣ умирïо. Но овай, и онако незадоволянъЪ са своїомЪ ограниченномЪ властïю и зависимымЪ станѣмЪ, тужïосе їоштЪ пређе ТурскомЪ двору и искао често, да га отЪ званïя, у комЪ є быо, одреши; и зато имЪ са свимъ ладно отговори, да онЪ той буны узрок нïе, ныт' є може утолити; већь да ће сва кривица на Дахïе пасти.
Дахïе пошлю саде Сербльима Митрополïта Леонтїa, еда бы їй онЪ како умирïo; но овïи, и неслушаюћи на рѣчи Леонтïеве, рекну, да су посланнике ТурскомЪ двору послали, и о свему извѣстїе дали; да се нѣму покораваю, као верховной своïой власти; но да се и одобренïю свога поступкa тымЪ выше надаю, што су већь пре тога многи Паше тïрянство Дахïа описивали. Овай отговорЪ порази Даxïe и збуни, особипо кадЪ су имЪ їоштЪ на то жалостнїи гласови стигли, да имЪ Паше, отЪ кои су помоћь искали, ништа не обѣћаваю, и да су Сербльи на 400 Бећара кое є Пасман-Оглу послао, 27. Феvр. напали, и ньи кое потукли, кое пакЪ разтерали тако, да отЪ цѣле те чете 1. Марта едва 16 людïй у БеоградЪ стигну и те жалостне донесу гласе.
По другïй путЪ дакле буде МитрополïтЪ, имаюћи узасе Пашину сяйну пратню, кЪ Сербльма посланЪ. У Хассан-Пашины Паланцы буде састанакЪ (4. Марта) гди є нѣколико Сербски посланника было, кои не слазећи сЪ коня заишту на кратко, но повелително, да имЪ она четыри Дахïе предаду, претећи, да ће се, ако имЪ се то отрече страшно осветити; но и недочекаю отговора, већь сe бeрзо поврате. Церный Ђорђе, сЪ овымЪ ружнымЪ поступкомЪ незадоволянЪ, пошлѣ владѣнïю писменна слѣдующа помиритпелна условïя: да терговачка дѣла између Београда и Сербаля буду слободна; да се ни едaнЪ ТурчинЪ неусуди ступити у Сербско село, да Сербльи сами данакЪ купе и Паши предаю. На ово буде 10. Марта у Београду ДиванЪ, у комЪ Паша лѣпo coвѣтоваше, да се ова условïя прïиме но Дахïе то са свимЪ отбаце и Серблѣ ни отговора неудостое.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 115



« Reply #3659 on: December 06, 2021, 09:27:58 am »

Сербска є войска међу тымЪ до 9000 на расла, и зато су Сербльи свако предпрïятïе Дахïа лако могли осуетипи. ОтЪ Хаджи-МустафиногЪ погубленïя незадовольни Керчелïе давали су свою помоћь, но та буде прïимлѣна ерь нïе выше спрамЪ Турака было повѣренія. Сербскïй пакЪ духЪ оживи и надежда се ïоштЪ већма увелича ферманомЪ, који су посланницы Сербскïй 16. Марта. вратившисе изЪ. Стамбула, донели; ерь є Tyрско владѣнïе поступакЪ Сербаля одобравало, Дахїе за бунтiовнике обявляла, кои отЪ смерти послѣднѣгЪ Паше ïоштЪ никаквогЪ данка платили нису. Сербльма буде за девет година дацïа опроштенна cтымЪ додаткомЪ, да Паши никвогЪ не нанесу вреда.
Одобренïе собственне крѣпости, кое є ферманЪ содержавао, показивало є такођерь слабость и мекость владѣнïя произвело є дѣиствïя, коя су явно показала, да одобренïе незаконногЪ поступка доводи суровый и побунѣнный народЪ до несносне разпустности. ТекЪ што се ферманЪ прогласи, и таки се предѣли око Шабца, Рудника и Валѣва узбуне, 5000 оружанны людïй соединесе са главномЪ войскомЪ СербскомЪ, градове РудникЪ и Валѣво завоеваю, 2-300 Турака, кои су ту као защита были, и измеђь кои многïй, Сербльима наклонѣнный ТурчинЪ, потуку, мошее опустоше, и сврѣпства свакояка учине. Послѣ нѣколико дана буде и твердиня Ужичка, ненадаюисе никаквомЪ нападенïю, освоенна и градоначалникЪ, сродникЪ КучукЪ-Алïйинь у гвожђе окованЪ. Освоивши ова мѣста добыю Сербльи доста оружïя и барута; међу тымЪ приключенïе ово, ако є иначе и было са свимЪ сходно, ныи отЪ ТурскогЪ владѣнïя раздвоиши, нïе се могло никако соизволенïе верховногЪ предводителя получити; кои желећи бывшимЪ ползoвaтисе, заповѣди, да се 16. Марта ШабацЪ и БеоградЪ обколи; а сам отиде у станЪ свой на Дедино бердо, продужи страже до бѣлогЪ потока и Еvгенïеве лïнïe, и постави свой главный квартïрЪ у Остружницы, имаюћи ту 5000 людій у ресервы. КадЪ осване данЪ, опазе Дахїe cЪ великимЪ ужасомЪ да су у Београду затворени. Всуе се потруде, приволети Београђане, понайвыше Турке; да имЪ сада помоћь неотреку. И найпосле отиду са своїи 1500 оружанны людïй у горный градЪ, отважившисе на сваку судбину, и бринућисе, да имЪ се изъ дольне вароши и даню и ноћу рана доноси.
Logged
Pages:  1 ... 232 233 234 235 236 237 238 239 240 241 242 243 [244] 245 246 247 248 249 250 251 252 253 254 255 256 ... 337   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.039 seconds with 23 queries.