Beogradske priče: Poslednje veče piloti proveli u „Zori”
dexy:
Beogradske priče: Poslednje veče piloti proveli u „Zori”
Zoran Nikolić | 20. novembar 2013.
Gde su piloti, branitelji Beograda, početkom aprila 1941. godine proveli noć uoči bitke. Svesni da ih čeka okršaj, avijatičari su se okupili u kafani, proveselili se poslednji put i - odleteli u nebo.
Kafana „Zora“, u sumrak 5. aprila 1941. godine. U vazduhu je visila nevolja, sve je mirisalo na rat, bombe i krv. Uskoro je baš tako bilo.
U to doba postojali su i neustrašivi piloti, koji su znali šta ih čeka, ali se nisu protivili sudbini, već su je očekivali gordo i spremni na ono što im je usud odredio.
Napred, u slavu
Sto druga eskadrila Šestog lovačkog puka avijacije Kraljevine Jugoslavije bila je do tog dana smeštena u Mostaru. Česti preleti italijanskih aviona koji su povređivali vazdušni prostor tadašnje države primorali su ovu jedinicu da bude u tom hercegovačkom gradu. Zatim je stigla komanda da hitno dođu u Beograd i oni su tako i učinili.
- Posle 27. marta bilo je izvesno da će biti rata - govore za „Novosti“ istoričari avijacije Aleksandar Kolo i Petar Nedeljković. - Dan pre šestoaprilskog bombardovanja ova jedinica dobija naređenje da pojača odbranu Beograda i oni sleću na Zemunski (Stari) aerodrom istog dana.
Piloti su dobili slobodno popodne i veče, ali tako što su morali da ostave tačno mesto i broj telefona mesta gde se nalaze, kako bi hitno mogli da se vrate u jedinicu.
- Otišli su da vide porodice i da se pozdrave sa njima. Možda tad - i nikad više - objašnjavaju Kolo i Nedeljković. - Posle toga su se, prema dogovoru, svi našli u kafani „Zora“. Jedni su otišli vojnim kamionom, drugi taksijem, ali su se u dogovoreno vreme uveče svi našli „na poslednjoj prozivci“ u ovom restoranu.
Sa pićem se nije preterivalo, jer su svi bili svesni da će ujutru da polete u susret nadmoćnim Nemcima. Ipak, pevala im je legendarna Divna Kostić, ali je odlučno odbijala da primi bilo kakav bakšiš.
- Sve se znalo. Jasno je bilo kakva opasnost im preti iz vazduha, ali nije bilo kukanja nad zlehudom sudbinom. Odjekivale su pesme „Ovaj mirisni cvetak“, „O svemu mi piši mati“, i drugi šlageri onog doba. Kada se noć „zagrejala“ čuli su se i stihovi „Oj, Hitleru, milu li ti nanu, ostavićeš kosti na Balkanu“.
Atmosfera u „Zori“ je kulminirala uz ove stihove i, čak, pucanje u vazduh. Bili su svesni šta ih čeka, ali su se srčano smejali sudbini u lice.
- „Zora“ je bila kafana koja je u ono vreme imala telefonsku liniju - kaže Nedeljković. - Oko jedan sat posle ponoći objavljena je prva, tiha uzbuna. Tada je odjeknulo zvono telefona, i glas sa druge strane zatražio je komandanta eskadrile Miloša Žunića. On je smesta naredio pokret. Ostalo je legenda.
Od kazina do poštovanja
Na mestu gde je nekada bila legendarna kafana dugo je bio kasino. Nedeljković i Kolo su često prolazili tim putem, i ne kriju da su bili očajni zbog takvog zanemarivanja ovog mesta.
- Onda smo čuli da je neko zakupio kockarnicu i rešio da je pretvori u ono što je nekada bila - kafana - nastavljaju priču istoričari avijacije. - Otišli smo tamo i upoznali Dragoljuba Mitrovića i Dejana Smiljanića, koji su vodili restoran. Objasnili smo im zašto je ovo mesto dragoceno, i ovi su rešili da restoran ukrase onako kako to i doliči.
Na zidovima ove kafane su velike fotografije heroja odbrane beogradskog neba 1941. godine, koji su dugo posle rata bili neopravdano zaboravljeni. To su bili junaci koji su ginuli za svoju zemlju, ma kako da je ona posle rata promenila državno uređenje, a kasnije i oblik. Avijatičari su bili heroji u pravom smislu te reči.
- Kada su mi ovi ljudi dobre volje ispričali istorijat kafane, bio sam zaprepašćen - kaže jedan od upravnika Dragoljub Mitrović. - Toliko godina je prošlo, a da niko ništa nije uradio kako bi očuvao sećanje na pilote, a oni su za nas dali i glavu i srce! Dogovorili smo se da „otkinemo“ od zaborava ono što možemo.
Ovo mesto je danas svojevrstan muzej, sačinjen u čast počivših pilota. Sa zidova nas smerno gledaju junaci koji su branili Beograd, u to vreme otvoreni grad.
Smerni pogledi starih letača teraju gosta kafane da za tren zatvori oči. Ukoliko to učini, na tren će čuti zvonki dodir čaša kojima se današnji gosti raduju životu. Baš onako kako su to radili heroji koje su čekali zagrejani avioni kojima će se vinuti u nebo. Poslednji put.
LJUDI DOBRE VOLJE
Ukrašavanje kafane nije delo bilo kakve organizacije. Naši sagovornici, Aleksandar Kolo, Petar Nedeljković, Dragoljub Mitrović i Dejan Smiljanić skromno govore kako su oni samo ljudi dobre volje koji su rešili da otmu od zaborava priču o neobičnom herojstvu ratnih pilota.
TELEFON POSLE PONOĆI
Svake godine u noći između petog i šestog aprila ova kafana radi duboko posle ponoći. Razlog nisu opijeni ili raskalašni gosti koji su zaboravili da krenu kući, već simbolika vezana za letače. Tačno u jedan sat posle ponoći, u isto vreme kada je komandant Miloš Žunić dobio poziv za pokret, u „Zori“ se glasno čuje zvonjava telefona nalik onoj, ratnoj. To je trenutak kada se gosti sa pijetetom sete branilaca ovog grada.
Izvor: Večerrnje Novosti
Рашо:
Quote from: dexy on November 20, 2013, 07:38:51 pm
TELEFON POSLE PONOĆI
Svake godine u noći između petog i šestog aprila ova kafana radi duboko posle ponoći. Razlog nisu opijeni ili raskalašni gosti koji su zaboravili da krenu kući, već simbolika vezana za letače. Tačno u jedan sat posle ponoći, u isto vreme kada je komandant Miloš Žunić dobio poziv za pokret, u „Zori“ se glasno čuje zvonjava telefona nalik onoj, ratnoj. To je trenutak kada se gosti sa pijetetom sete branilaca ovog grada.
Да се најежиш!
Иначе, свака част власницима што у "Зори" чувају успомену на бесмртнике...
kumbor:
Ред би био да једном сачекам тај час после поноћи у Зори.
dexy:
5. april 2014. je subota, tako da je to dobra prilika...
jadran2:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kafana Zora | Foto: M. Mitrović
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page