Popis zaboravljenih žrtava

[švercer011]

Popis zaboravljenih žrtava


 20. decembar 2013



Konačno počelo pravljenje baza podataka sa imenima Srba izginulih u ratovima u dvadesetom veku. Ne postoji evidencija groblja ni tačni podaci o broju poginulih ratnika do 1918. godine


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


AKO je srpski narod u 20. veku pretrpeo ogromne civilne i vojne žrtve, one ni do danas nisu pobrojane. Na sastanku 28 predstavnika kulturnih i naučnih institucija, nevladinih organizacija i udruženja iz Srbije i Republike Srpske dogovoren je konkretan plan rada na pravljenju jedinstvene baze podataka sa imenima i prezimenima, do kojih se može doći, svih stradalnika u ratovima koji su u prošlom veku destkovali Srbe: dva balkanska, dva svetska, jednom jugoslovenskom - građanskom i NATO agresiji.

 Veličina jednog naroda ogleda se i u odnosu prema precima. O tome koliko su Srbi u tome podbacili govori činjenica da ne postoji evidencija grobalja ni tačni podaci o broju poginulih ratnika Balkanskih ratova ni Prvog svetskog rata. Ne postoje čak ni tačni podaci o poginulim u ratu NATO protiv Srbije 1999. Ove poražavajuće činjenice okupile su ljude voljne da započnu pravljenje jedinstvene baze podataka srpskih žrtava u 20. veku. Ovo je poslednja prilika da ispravimo, dopunimo i objedinimo postojeće podatke - kaže prof. dr Veljko Đurić Mišina, v. d. direktora Muzeja žrtava genocida.

Ova institucija je s nevladinom organizacijom MIPA bila inicijator sastanka na kome je dogovoreno kako da se pristupi popisu stradalih

- Srpski narod je u novijoj istoriji u oslbodilačkim i odbrambenim ratovima podneo nebrojene žrtve. Poštovanje prema njima trebalo je da bude iskazano i kroz formu sakupljanja njihovih ličnih podataka, ali to do danas nije urađeno - rekao je dr Andrej Fajgelj iz MIPA.

Republički zavod za statistiku na sebe je preuzeo stvaranje informatičkog rešenja baze podataka u kojoj će imenom i prezimenom, datumom i mestom rođenja i smrti biti navedne sve žrtve.

- Tehnički gledano, stvaranje takve baze lako je rešivo. Bojim se da će pronalaženje i uparivanje podataka biti problem - primetio je Branko Jiriček, pomoćnik direktora Republičkog zavoda za statistiku.

Istoričari se slažu da je prikupljanje podataka veoma težak posao mnogo decenija posle događaja, u situaciji kad su arhive, ako su i postojale, uništavane i rasturane. Oni priznaju da podaci ne mogu biti kompletni, ali da ih sa svakim danom odugovlačenja ima sve manje. Zato je dogovoreno animiranje svih lokalnih muzeja, arhiva, udruženja i istraživača da učestvuju u ovom poduhvatu.

U Muzeju žrtva genocida ističu da su muzeji u Kragujevcu i Kraljevu primer savesnog rada na sakupljanju imena žrtva koje je nemačka vojska streljala u oktobru 1941. godine.

- Ova istraživanja su žrtve posle nekoliko decenija izvukle iz anonimnosti u koju su gurnute paušalnim političkim prbrojavanjem broja stradalih. Mnogo je strašnije kad pročitate imena i prezimena 2.381 čoveka ubijenog u Kragujevcu i više od 2.500 u Kraljevu, nego kad se navede neki anonimni broj. Indikativno je da su zbog političkog procenjivanja broja žrtva, bez sakupljanja podataka, neke naše tužbe padale i na sudu - kaže Đurić.

Učesnici sastanka priznaju da će broj imena stradalih Srba biti samo donja granica ukupnog spiska stradalih koji će zauvek ostati otvoren.

- Ni režim kralja Aleksandra, ni kasnije Brozov nisu bili zainteresovani za popisivanje srpskih žrtava. Aleksandar nije želeo popis srpskih žrtava u prvoj Jugoslaviji jer bi se pojavilo pitanje za šta su oni ginuli. Komunistički režim nije hteo popis jer bi on doveo u pitanje takozvanu jugoslovensku revoluciju u kojoj su lavovski deo žrtava dali Srbi. Poslednji popis žrtava u Drugom svetskom ratu uradio je Subnor 1964. Ti podaci otkriveni su tek 1992, a imaju i nedostatke. Naravno, u njima nema žrtava komunističkog terora čije su glavne žrtve Srbi - kaže Đurić.

On podseća da je Ozna 1945. otela arhive Dijane Budisavljević koja je spasavala živote srpske dece zatočene u ustaškim logorima, tako što ih je smeštala u hrvatske porodice i objekte Katoličke crkve. Pavelić je dozvolio da im se životi poštede, pod uslovom da budu odgajeni kao Hrvati i katolici.

- Dijana Budisavljević je čuvala kartoteku s imenima i podacima dece da bi posle rata mogla da se vrate porodicama. Međutim, agenti Ozne su joj 1945. oduzeli tu arhivu i srpski narod gubi bar 10.000 dece koja su prekrštena i odrasla nesvesna svog pravog identiteta - navodi Đurić.


STIGLI DO
PRVOG RATA VOJNI arhiv već godinu dana pravi bazu podataka vojnih žrtava ratova od 1912. do 1918. godine. - Popisuju se samo vojne žrtve, jer samo o njima postoje podaci, do sada ih je 135.000 uneto u bazu podataka. Postoji ukupno tri miliona dokumenata o Prvom svetskom ratu samo u centralnom arhivu i svi oni moraju da se pregledaju, ali i lokalni arhivi prave svoje baze podataka - rekao je načelnik Vojnog arhiva, pukovnik Milorad Sekulović.


izvor:Vecernje Novosti

[Boris P]

Objavljivanje lokacija-stratišta sa GPS podacima.

Možda bi trebalo paralelno početi i sa objavljivanjem onih institucija i njihovih reprezenata koji se protive ovakvom popisu.

Nazivom institucije ili imenom i prezimenom, kao i literaturom (svakom vrstom) koje se bave minimiziranjem svega vezanog za žrtve.

U svakom slučaju dirnuo si u "gnezdo stršljena ubica".

[Rade]

Red je da se takva evidencija ustroji, a slažem se i sa Borisom.

[ORIĆAREB]

U svakoj normalnoj drzavi i sredjenoj sredini to je u potpunosti normalna i prihvatljiva
procedura.
Ali posto se mi na Balkanu rasturamo i potom spajamo, svaki 30-tak godina, a pritom
se medjusobno tamanimo k'o najgore zivoinje uz pripomoc vanjskih "prijatelja" tesko
da je to izvodljivo. Niko to vise nemoze do kraja i potpuno postici, ni u Srbiji ni bilo gde.

Samo krajnji naivac moze ocekivati da je to moguce postici sa sto/posto tacnoscu poslije
toliko vijekova i decenija.

Naravno, ako se bude radilo na tome doce se do neki rezultata, koji su bolji nego nista,
ali daleko od potpune istine.

[Boris P]

Tačno, nikada nećemo postići 100% tačnost, možda ni 70%, ova istina je naša sramota.

Možemo da pronađemo deo namerno prikrivanih imena pobijenih, mesta njihovog stradanja, da ih obeležimo na interaktivnim i drugim mapama.

Da jednom za sva vremena kažemo da pamtimo one bezimene i da zato što su bezimeni nisu manje vredni ni u očima potomaka.

Da tamo negde neki novi i prošli krvnici znaju da postoji sećanje na bezimene.

[torpedo011]

Broj ubijenih i broj grobnica se tacno zna, ali ti podaci nisu dostupni siroj javnosti, a verujem da nece biti skoro. Tacno se zna gde je koja jama, ali o tome nije smelo da se govori dugi niz godina, a i danas je tabu tema na jedan nacin.

[Boris P]

Znam da je dosta toga zabranjivano, sa namerom.

Objasni još malo ponešto od onoga što si napisao.

Video sam ovaj tekst danas u novinama, ono što ohradruje je da je na naslovnoj strani, iskreno se nadam da priča nije samo još jedan način povećanja novinskog tiraža u Srbiji.

[torpedo011]

Ако будем ишао до детаља затвориће тему и мене ће искључити са форума због тачака 11, 12 и ко зна које још.

[Solaris]

Jame su dio ove naše tužne povjest i nema naroda, nacije, vjere ili ideologije koja ih nije punila na ovim prostorima.
Jedno su historijska/povjesna istraživanja a drugo dnevno politikantstvo.

Zato mislim da nema smisla da nastavljate diskusiju u tom smjeru.

poz.

Ps : nije napisano nikome posebno već samo kao upozorenje svima.

[torpedo011]

Сваки окупатор, а нарочито Немци, је водио детаљну евиденцију и документацију шта је и где је радио. Аушвиц је имао базу података, картотеку у којој је заведена свака ликвидација. Да ли је логораш убијен због недисциплине, због неупотребљивости или нечег другог. Све пише. Сличан систем је вођен и за Југославију. Немци су уредно бележили шта су, где су и када су радили. То су само неки од докумената до којих треба доћи и објавити их. Поред својих контролисали су и друге окупаторске јединице и вршили су евиденцију њиховог учинка. Све је то ишло у Берлин. У земљама централне Европе објављивање таквих података није проблем, али овде јесте. Поред тога морате имати на уму да је на територији Југославије за време Другог светског рата вођен грађански рат, иако је званична историографија то третирала до скоро као искључиво народноослободилачки, и чије тајне до дана данашњег не могу да угледају светло дана јер би могле да доведу то тешких потреса на друштвено-политичкој сцени јер су судионици тих догађаја и даље живи.

Моје лично мишљење јесте да ће Срби тешко доћи до праве цифре не због опструкције других већ због споствене неспремности да то доведу до краја. Као пример наводим став српског образовно система кроз који сам прошао и у коме смо о Јасеновцу говорили свега 10 минута на часу историје у четвртој години, а узгред логори попут Сајмишта и Бањице нису ни споменути, где нико није помињао злочин Аустроугара у Мачви и Подрињу 1914 и 1915 као и многа друга стратишта. С друге стране смо морали да знамо све о Јовану без земље и Magna carta libertatum, Interregnum у Светом Римском царству Немачког народа и сл. Доказ да Србија не чини ништа јесте да на месту некадашњег логора Бањица имате некакве бараке, ауто-отпаде, дивља насеља и сплавове поред. Људи сваки дан туда иду преко Бранковог моста и немају благе везе шта је ту било пре 70 година. Држава је то место заштитила тек 1985 године, а у њега ништа значајније није уложено док је рецимо Аушвиц у потпуности очуван и туристи из целог света могу да дођу и виде како је то све изгледало.

Ову вест можда и не треба схватити толико озбиљно јер су слични подухвати и раније најављивани и започињани, али ништа се није епохално десило.

[torpedo011]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Boris P]

Zamislite samo da se neko usudi i negira Jevrejske žrtve holokausta, da ih umanji (bilo je i toga, naravno).

Izrael je išao čak i putem odmazde, duboko usadivši ideju o tome da "njih niko i nikada više neće tako tretirati", oni pucaju sada prvi i to tri puta.

I da me niko ne shvati pogrešno, kapitalizovali su svoju istoriju teškim parama i još imaju kredita.

Centar Simon Vizental može da pomogne, makar u kopiranju njihove propagandne aktivnosti.

[torpedo011]

Хтео сам само да додам да сам направио грешку у претходном посту. Мислио сам на логор Сајмиште код Бранковог моста у Београду, а не на Бањицу. 

Управу сте то што тврдите за Јевреје. Они нису допустили да неко негира њихове жртве и у скоро свакој држави истицање фашистичких симабола је кажњиво законом.

[JASON]

обрад: овај што је убио мене, убио је само мене, онај што је убио тебе, убио је и бог зна свети колико нерођених.

вукашин: јес. па ја бих се женио с круну. прве би године родила милисава ал он би умро. после би се родили станко, стана, миљурко, данило дача и лепосава. станко би се женио с јованом од костића а стана би се удала за јанка сретеновића. имала би три детета. станко би имао милана, по мени би имао дедино име, драгану, јована, добринку и богољуба. а станка би имала милића, ковиљку и спасенију. а миљурко би из б. довео марковића девојку јелу. имао би милицу, наталију милеву и предрага пеђу. а дача би оженио бранку мијајловића и имао би владу, јелену, велимира и јулијану. а лепосава би се удала у селу за славуја неговановића. лоше би живели и имала би с њим сенку и марка. умрла би брзо. милан мој први унук узо би из вучића станојку од ковачевића. имао би видоја, радована и бојку. а драгана би се удала за николу радишиног. хе хе хе. имала би близнаке пеђу и ненада и славка, саву и јелицу.
јована би четерес прве убили немци у крагујевцу. пошо би да наоштри раоник... а добринка би се удала у црну гору у  рајчевића кућу. имала би вељка, јакова, милику, крсту и јелистину. јелица се небу удала. пала би са љуљашке у четрнестој, боловала четири недеље и… отишла. славко би имао дејана и весну. сава би се оженио са маријом учитељицом. имао би виолету. милена, наталија и милева удале би се за рајка из топонице, ратка из параћина и светозара из р. имале би јелку, славимира, србу, тању, драгољуба и јању. дејан би се оженио са тамаром стојковић из б. имали би мирољуба. а предраг би оженио светлану од поповића. имали би милана јединка. а јелена и јулијана удале би се једна у београд а друга у јагодину. имале би обрада,  јелисавету и савку.  весна и виолета удале би се једна у ужице а друга у нови сад. имале би славишу, слободана, игора и тању. а велимир би се оженио с насту и имао би…

обрад: па ко једним метком поби толике србе све му .…. да му .…. и мртво и живо?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]