kosta1961
Prijatelj foruma
zastavnik
 Offline
Posts: 1 232
|
 |
« Reply #2 on: December 29, 2013, 07:14:06 pm » |
|
Kasnije je pilot pratećeg aviona В.И. Терский opisao šta se dogodilo.Taj dan su trebali da ispitaju avion na njegovom četvrtom letu,i temeljno su se pripremili.Na An 70 su bila tri uredjaja koja mere brzinu,i ostale parametre.Drugi avion, An 72, je trebao da leti pored njih,unapred odredjenom brzinom,i snima podatke.Tada su jedni druge obavestili o brzinama,i putanjama.Vreme je bilo idealno,a oni su bili na dogovorenih 3000m visine.Leteli su unapred odredjenom rutom,zamišljeni pravougaonik od 25 km iznad aerodroma."Napravili smo nekoliko takvih pravougaonika.Došli smo do kraja zamišljene stranice i ,kao i predjašnji put ,treba skrenuti desno ,brzina je bila 240km/h. Nikakvih smetnji nije bilo da se izvede taj manevar.Ali,An 70 je prvo pokazao da će skrenuti desno,a onda počeo lagano da skreće levo.Upozorenje iz ovog aviona nije dolazilo" .Pilot pratećeg aviona je nastavio skretanje,i da bi održao poziciju morao je da smanji brzinu na 200km/h,i spustio je flapsove .Dogovarao se sa inžinerom leta,a od pilota An 70 nije dobio nikavu informaciju o velikom klizanju aviona.Za nekih 10-15s to klizanje je bilo toliko da se An 72 našao ispred prvog aviona.Poslednjih nekoliko sekundi nisu videli An 70 jer je bio iza njih ,ulevo i više njih. Udarac je bio veoma jak.Kasnije su saznali da je u sudaru nastradala desna gondola stajnog trapa i desno unutašnje zakrilce.Tada su ugledali avion ispod njih,koji polako propada.Jasno su čuli prigušenu buku njegovih motora.Svi u kabini su bili uplašeni,mada se sa njihovim avionom ništa ne dešava,sem što su se popalile razne lampice.Prva pomisao je bila da su oštećenja velika i da neće moći da slete.Od udarca ,avion se opasno nagnuo na levu stranu,a onda se okrenuo na drugu. Nije reagovao na komande ,pa je postojala opasnost da se prevrnu.Pilot je odmah usmerio avion ka zemlji i tako povećao brzinu,ali je i dalju bio neupravljiv.Kako je avion ponirao dostigao je veliku brzinu,veću od dozvoljene,i komande su proradile.Sekundu kasnije su primetili An 70 kako vertikalno ulazi u oblak ispod njih,krila se nisu videla ,a trup i rep su stajali u čudnom položaju.Kada su uspostavili kontrolu,pilot je naložio inženjeru da pregleda avion i da utvrdi štetu.Preneo im je da je desno unutrašnje zakrilce otkinuto,ali druga oštećenja nije video.Da bi održao stabilnost,pilot je povećao režim rada motora na drugom krilu,dok na ovom sa oštećenjem nije smeo.Drugom pilotu je rekao da drži potpuno otklonjenu levu pedalu.Imali su dovoljno visine da stignu do aerodroma,skrenuli su udesno i postavili se na putanji za sletanje.Izbacili su točkove, tri su izašla a četvrti nije.(An 72 ima četiri točka glavnog stajnog trapa)Zbog toga se poklopci stajnog trapa nisu zatvorili,postoji mogućnost da se to uradi ručno ,ali nema vremena.Kasnije su saznali da je uništen u sudaru deo sa akumulatorima zaduženi za zatvaranje poklopaca,tako da nisu ni mogli da se zatvore i da su izvučeni svi točkovi.Ipak su uspeli da slete.
Kasnije je pilot В.И. Терский govorio da zvanična verzija nije istinita.Prvo,posada nesrećnog aviona je bila veoma iskusna,i po sačuvanim podacima borila se do poslednjeg trenutka da spasi avion i sebe.Drugo,podaci koje je snimio inžinjer u avionu An 72 nisu pregledani od strane komisije iako su oni bili ključni.Po njima se vidi da je na avionu nastao neki problem kada je bio udaljen oko 2km od An 72.On smatra da je tada otpao deo repa na avionu.Ali komisija je napisala da je rep aviona pre sudara bio dobar.Onda se ispostavilo da nema snimaka režima leta An 70,navodno jer nije bilo veze medju avionima.Po njima se videlo da je zadnja (gornja )sekcija kormila pravca radila suprotno od ostalih(već smo rekli da su komandne površina na An 70 podeljene na sekcije-delove) i da su tada bili udaljeni 1,8 km.Videlo bi se i da je kurs aviona bio takav da sunce nije moglo da zasmeta.Medjutim lakše je bilo optužiti poginulog pilota. Takva situacija ne prija ostalim probnim pilotima.Sada moraju da strepe da neće biti optuženi za nešto što nisu oni krivi.On smatra da je otkazala hidraulika na vertikalnom stabilizatoru,i to krajnje sekcije.To je dovelo do prevelikog neprezanja i deo repa je otpao.Njegova teorija je potkrepljena i promenom koju je fabrika napravila na repu aviona.Promenila je hidrauliku ,tako da i pored otkaza pojedinih sekcija ,avion bude upravljiv.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
oštećen An 72
Nastupio je period kada nije bilo novca za istraživanja i plate ,a i moral je bio slab pa je postojala mogućnost da se program ugasi.Rukovodstvo konstrukcionog biroa je bilo odlučno da se nastavi ispitivanje aviona . Pošto je avion pokazao odlične rezultate fabrika Antonov je nakon konsultacija se parterima ipak odlučila da nastavi projekat.Fabrika za izradu krila je odmah počela da pravi novi par,a trup koji je spremnjen za statička ispitivanja je opremljen za let. On je poleteo u aprilu 1997g.Ubrzo su počeli testovi u samoj fabrici da bi dokazali da avion zadovoljava sve letne uslove.A onda su krenuli ozbiljni testovi i fabrika je nameravala da traju svih 1200sati,ali zbog nedostatka para do 1999g ,obavljeno je samo 200 sati leta.Medjutim ,zaiteresovane strane ,pre svega Rusija,bi mogle da finansiraju izradu još jednog aviona,i da pomognu u testiranju.Fabrika Antonov je očekivala i vojne testove ukrajnske i ruske vojske.Na taj način bi dobili saglasnosti od ARMAK(avio udruženje svih bivših članica SSSR),a onda bi za dve godine dobio i serifikat na zapadu.To je bio plan.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovaj avion se gradi po IAC AP-25 normama(koje su jako bliske sa zapadnim normama) ,koje su u skladu sa JAR-25 normama(Evropske) i FAR -25( NATO ).Zbog jakih zima AP-25 je u nekim stvarima strožiji od Evropskih.To bi omogućilo da ovo bude prvi avion iz istočne zemlje koji se može registrovani na zapadu Evrope i Severne Amerike.Drugo , uredjaji su radjeni po standardu MIL-STD-1553B(standard vojske SAD) koje koristi NATO.Nemačka vlada je u oktobru 1997g razmišljala da kupi ovaj avion umesto novi Airbus A400M.U tenderskom procesu uspešno je učestvovao u toku 1998-2000g,i to je bila najbolja ponuda sa finansiskog,tehničkog i operativnog aspekta.Avion je predstavljen u Le Bourget 1999g,potom je testiran u MBB Munich (Nemačka ),i predstavljen Air Transport Command u Kelnu.Ali ,iz političkih razloga,kao i zbog drugih razloga avion je odbačen.Francuzi su još tvrdili da njihov Airbus A 400M,jeste skupli ali da će troškovi održavanja biti manji.
Ipak Antonov smatra da će biti konkurentni i na zapadu,jer pored drugih kvaliteta jeftiniji je za 40% od ,recimo ,novog Airbus A400M(inače smatra se da ideja i koncept aviona An 70 umnogome uticali na izradu A400M).Zbog toga radi na izvoznom programu An 70/7X,baziran na iskustvu u saradnji sa Air Foyle i Rolls-Royce,kada je ponudio An-124- 100M britanskom Royal Air Force.Želja im je da u razvoju ovog An 7X rade sa parterima iz Nemačke,Francuske i Velike Britanije.Ipak ,smatrali su da će najveći kupac biri rusko vazduhoplovstvo.Ali u to vreme i oni su bili u finansiskim teškoćama.
Rana testiranja(do 1999) su pokazala da mu za sletanje ne treba velika dužina piste ,sa teretom od 12 t koliko je težina opreme za testiranje ,trebalo mu je 300m.Ova oprema se nalazila na gornjoj palubi,koja se lako montira u tovarnom prostoru.Ona može da se koristiti za prevoz manjeg tereta ili ljudi.Sa ukupnom težinom od 110t postignuto je penjanje od 1500 m /min.Potrošnja goriva je bila 3 i 3,5 t/sat ,sa uzletanjem,penjanjem ,krstarenjem,i sletanjem.Na krstarenju na 5000m potroši 3t,što je znatno manje od glavnog rivala IL 76TD.Planirano je da njegova visina krstarenja bude do 12000m ,gde bi potrošnja bila još manja.Iako je avion sa propelerom, razvija velike brzine ,brzina krstarenja može da bude 750-800km/h,dok brzina pri sletanju može da bude oko 100km/h,što je znatno niže od IL76.
Za vreme testiranja u Omsku januara 2001g ,kada je došlo do kvara na dva motora prilikom uzletanja,avion je imao prinudno sletanje na trbuh kada je znatno oštećen.To se desilo 27 januara ujutru ,kada su sa pilotom Vitalij Gorovenko krenuli na još jedan test let.Na zemlji je sve bilo uredu ,ali pri zaletu u trenutku kada su se odvojili od piste ,oglasio se alarm da je desni unutrašni motor stao.Ubrzo se oglasio alarm i za levi spoljni motor.Bili su na 40m ,u uzletanju ,i jedino im je preostalo da se spuste u sneg u produžetku piste.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sva sreća pa je te godine sneg napadao mnogo više nego obično.Avion je sleteo na stomak,i od 33 čoveka u avionu samo tri su lakše povredjena.Ali, avion je pretrpeo velika oštećenja,ceo donji deo trupa je uništen,a krila i elise su pretrpeli manja oštećenja.Odmah,isti dan su se skupili stručnjaci da otkriju uzrok pada.Tri uzroka su bila u opticaju,neispravni motori,kristalizacija goriva,ili sabotaža.Za to vreme rukovodstvo fabrike je razmatralo mogućnost popravke.Komisija je završila rad u martu i po njima uzrok nesreće je otkaz trećeg motora.Pri poletanju je ovaj motor počeo nekontrolisano da se vrti,pa ga je elektronika isključila.Došlo je i do pucanja cevi hidraulike za okteranje lopatica ,pa su se one okrenule u suprotnu stranu što je dovelo do pada uzgona.Posada je odmah povećala rad drugih motora,ali se zbog nejednakog uzgona na krilima automatski ugasio i drugi motor.Sa dva motora u kritičnom trenutku uzletanja,negativnim radom jednog ,i zbog pokvarene hidraulike,nemogućnost kontrolisanja zakrilaca ,sa avion nije moguće upravljati.Fabrika Antonov je avion popravila u rekordnom roku.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Uporedo su razvijali i civilnu verziju .Kako je u 2001g stupio na snagu novi propis ( International Civil Aviation Organization Chapter III) ,drugi avioni bivčeg SSSR neće moći da lete na zapadu.Zbog toga su avion pravili po svim medjunarodnim propisima,i računaju da će im to doneti uspeh.An 70 ima široki ,prostran teretni prostor,može poneti 35t,i ima utovarnu dizalicu od 12t.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
