Strategija odbrane, Pravilo sluzbe i ostala zakonska regulativa u MO RS i VS

[Brok]

Ima tu još šale (možda si baš na to i mislio), pre smo se zvali drugovi ali smo bili gospoda (i to baš u pravom smislu reči), sada smo gospoda ali ne znamo zapravo šta smo.

[Rade]

Nisam na to mislio, nego su se stvarno iz zahebancije ljudi medjusobno oslovljavali sa gospodine...

[Dreadnought]

25. mart 2009.
Beograd -- Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru Predlog zakona o civilnoj službi, kojim se uređuje ostvarivanje prava na prigovor savesti. Vladinim predlogom, koji je izradilo Ministarstvo odbrane, uređuju se prava i obaveze onih koji se upućuju na civilnu službu, kao i načini nadzora, finansiranja i izricanja kazni.

Ministarstvo odbrane je dužno da regrutu, u pozivu za uvođenje u vojnu evidenciju, lekarske preglede i odsluženje vojnog roka, dostavi obaveštenje o njegovom pravu na prigovor savesti i postupak za ostvarivanje tog prava. Pravo na prigovor savesti ne može ostvariti vojni obveznik koji je posedovao ili poseduje dozvolu za nošenje ili držanje oružja, koji je podnosio ili je podneo zahtev za nošenje ili držanje oružja, navodi se u predlogu tog pravnog akta.

To pravo ne može da ostvari osoba koja je pravnosnažno osuđivana za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, ili za krivično delo ili prekršaje s elementima nasilja koji se gone po privatnoj tužbi. Na prigovor savesti nema pravo ni osoba koja se bavila ili se bavi prodajom ili popravkom oružja ili municije, protiv koje je pokrenut ili se vodi krivični postupak za krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

To pravo ne može da ostvari ni vojni obveznik koji je više puta prekršajno kažnjavan ili osuđivan za izazivanje ili učestvovanje u neredima i tučama i ako je registrovan kao vlasnik ili kolekcionar vatrenog ili trofejnog oružja. Na prigovor savesti nema pravo ni osoba koja jeste ili je bila član lovačkog, streljačkog, streličarskog ili drugog kluba, društva ili udruženja koje u svojim aktivnostima ima upotrebu hladnog ili vatrenog oružja.

To pravo ne može ostvariti ni vojni obveznik za koga se utvrdi da je u podnetom zahtevu za civilnu službu dao neistinite podatke.

Regrut koji želi da se pozove na prigovor savesti podnosi pisani zahtev za civilnu službu sa potrebnim dokazima najkasnije u roku od osam dana od dana prijema poziva za odsluženje vojnog roka. Za planiranje, organizovanje, koordinaciju, kontrolu i sprovođenje civilne službe u Ministarstvu odbrane obrazuje se Centar za civilnu službu, o čijem formiranju odluku donosi ministar odbrane.

Centar za civilnu službu obavlja poslove koji se odnose na pripremu i izradu predloga podzakonskih propisa i drugih akata kojima se bliže uređuje civilna služba. Centar se stara i o organizovanju i vršenju civilne službe, o postupku vođenja evidencije osoba u civilnoj službi i rezervnom sastavu, kao i o kontroli i nadzoru planiranja, organizovanja i sprovođenja civilne službe.

Prema predlogu tog pravnog akta, civilna služba traje devet meseci, a civilna služba u rezervnom sastavu se planira i izvršava u jedinicama civilne zaštite i drugim snagama odbrane. U civilnu službu regrut se upućuje u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina, a najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 27 godina.

Izuzetno, regrut može biti pod posebnim uslovima upućen u civilnu službu najkasnije do kraja kalendarske godine u kojoj navršava 30 godina.

Izvor: Tanjug

[Dreadnought]

Vojska Srbije uvodi stroži red u civilno služenje

Vojnici u civilu dirinče po firmama

28.03.2009.
Vojnike na civilnom služenju vojnog roka direktori nekih ustanova tretiraju kao kurire, potrčke. Šalju ih da obavljaju njihove privatne poslove. Angažuju ih, prema našim saznanjima, i na takvim poslovima kao što je pomoć u izgradnji vikendice. Ponekad, kako kaže pukovnik Goran Petković, zamenik načelnika Uprave za obaveze odbrane, nastoje da njihovim prijemom angažuju „besplatnu radnu snagu“. Pokrivaju upražnjena radna mesta, iako je predviđeno da se na njima nalaze osobe u stalnom radnom odnosu, te tom zloupotrebom ostvaruju materijalnu dobit.

Ima firmi koje pokušavaju da na svakih devet meseci angažuju novog vojnika pravnika kojem isplaćuju zagarantovanu vojničku platu 1.400 dinara.
 
- Ako bismo to dopustili, to bi bio robovski odnos - kaže pukovnik Petković.

Kada sazna za ovakvo postupanje, na osnovu žalbi vojnika Uprava za izvršenje obaveza odbrane ima samo jedan mehanizam - raskid ugovora. Ali ukoliko bude usvojen novi zakon o civilnom služenju vojnog roka, koji je pred skupštinskom procedurom, Ministarstvo odbrane će imati pravo da ih goni na sudu s jasno predviđenim zakonskim sankcijama, novčanim kaznama i kaznama zatvora.

On objašnjava da je reč o društvenokorisnom radu bez ostvarivanja materijalne dobiti, što je regulisano i dosadašnjim podzakonskim aktima. Nacrtom zakona o civilnom služenju vojnog roka, međutim, obezbeđeno je po prvi put sankcionisanje zloupotreba.

- Sada ako u nenajavljenim inspekcijama i ustanovimo povrede postupanja, preostaje nam samo raskid ugovora. Ukoliko zakon bude usvojen, zloupotrebe će biti zakonski sankcionisane. Ako direktor hoće da koristi vojnike kao privatne kurire ili u delatnostima koje nemaju nikakve veze sa delatnostima te ustanove, moraće da plati novčanu kaznu na sudu iz svog džepa ili da odleži u zatvoru - napominje Petković.

On podseća da i sada podzakonski akti nedopuštaju angažovanje vojnika na poslovima koji su nespojivi sa suštinom pojma prigovara savesti kao što su poslovi obezbeđenja. Ali i toga ima.

- Bilo je navoda da se direktori škola hvale kako je bezbednost povećana otkako su u njihovim ustanovama vojnici na civilnom služenju vojnog roka. A zakon nalaže da oni koji služe civilnu službu ne mogu da budu vozači, rukovaoci građevinskih mašina, angažovani na poslovima obezbeđenja niti na mestima na kojima mogu da ugroze svoj život - navodi Petković.

Zato i ističe značaj nacrta zakona o civilnoj službi koji, između ostalog, sankcioniše postupanje prema vojnicima na nedostojanstven, nehuman ili ponižavajući način. Ipak, ističe da propisivanje novčanih i zatvorskih kazni nije usmereno isključivo ka organizacijama, već i ka osobama koje služe civilnu službu. Napominje da ima i zloupotreba ostvarenih spregom pojedinaca i ustanova, kao i da se u dogovoru sa direktorima omogućava pojedincima da samo fiktivno odužuju dug državi i svoju zakonsku obavezu, koja ostaje na snazi sve do pune profesionalizacije vojske.

- Koristeći razne veze neretko se vojnici na civilnom služenju vojnog roka uredno vode kao da su prisutni, a da ih zapravo tamo nema - konstatuje pukovnik Petković.

Naglašava da pojedinačni slučajevi zloupotreba ne smeju da potisnu u stranu humano angažovanje vojnika na služenju vojnog roka u civilnoj službi, između ostalog prilikom poplava u Banatu 2005. godine i poplava u Srbiji 2006. godine, kao i na otklanjanju posledica snežnog nevremena početkom ove godine u Beogradu.


Oko 9.000 regruta čeka poziv za civilnu službu

U Srbiji nijedna osoba ne služi vojsku u jedinicama bez oružja. Na civilnom služenju vojske je oko 14.000 vojnika. Oko 9.000 regruta je na čekanju izvršenja vojne obaveze civilnim služenjem.


I lovci hoće da služe vojsku bez oružja!

Česte su i žalbe prigovarača savesti. Pukovnik Petković kaže da se, iako je definisano da regrut ne može da ostvari pravo na prigovor savesti, što predviđa i nacrt zakona, javljaju sa žalbama koje su u suprotnosti s tim odredbama.

Ima lovaca, i to aktivnih, koji se žale što ne mogu da budu upućeni na civilno služenje vojnog roka. Ali ako si lovac, kako možeš da se pozoveš na prigovor savesti - pita se Petković.
Pukovnik navodi i da se dugo jedan regrut sudio sa Ministarstvom odbrane jer mu je odbijen zahtev za služenje pod prigovorom savesti, iako je prethodno bio osuđen zbog čuvanja opasnih životinja. Napominje da niko ko je bio osuđen nema na to pravo.

- Drugi regrut je na košarkaškoj utakmici izudarao sudiju i potom pravosnažno osuđen. Njegovi roditelji su dolazili i zahtevali obrazloženje zbog čega je odbijen. Odgovor je jednostavan. Ako si tukao sudiju i ako si za nasilje, ne možeš se pozivati na prigovor savesti - kaže Petković.

Izvor: Blic online

[Rade]

U "civilnom služenju" vojnog roka ima dosta nebuloza. Jedna od njih je i zdravstveno osiguranje "vojnika na civilnom služenju vojnog roka". Oni se za vreme "služenja" nalaze na vojnom zdravstvenom osiguranju umesto na osiguranju firme u kojoj su angažovani. Tako je stvorena mogućnost da se tzv. vojnik, prilikom eventualne povrede (pad menjača Jugo Floride na rame u jednom Domu zdravlja), leči o vojnom osiguranju iako od njega Vojska nema ama baš nikakve koristi. Takodje, tu su oporavci u banjama, odštete, pa čak i penzije. A sve se može izbeći jednom jedinom rečenicom u tom Zakonu: "Za vreme "služenja" zdravstveno osiguranje tzv. vojnika snosi firma koja ga angažuje".

[Bane]

Rade, zar je moguće da je stvarno bilo takvih slučajeva?

[Zaslon]

Istina, istina Bane!

U Vojnomedicinskoj akademiji leče se razne kategorije vojnih osiguranika, i to:

    * aktivna vojna lica i članovi njihovih porodica
    * penzionisana vojna lica i članovi njihovih porodica
    * vojnici po ugovoru
    * vojnici na odsluženju redovnog i civilnog vojnog roka
    * studenti vojnih akademija
    * i lica koja imaju stečeno pravo lečenja u vojnozdravstvenim ustanovama.

http://www.vma.mod.gov.rs/sr-lat/institucionalno_lecenje/vojni_osiguraonici/

[Dreadnought]

01/04/2009
Beograd – Vlada Srbije usvojiće na sutrašnjoj sednici Strategiju nacionalne bezbednosti i Strategiju odbrane, najavio je danas ministar odbrane Dragan Šutanovac.

Na predavanju studentima Fakulteta političkih nauka u Beogradu, Šutanovac je kazao da je u toku i izrada odgovarajućih doktrinarnih dokumenata, bitnih za funkcionisanje sistema odbrane.

Ministar je podsetio da su već usvojeni zakoni o odbrani i o vojsci, Strategijski pregled odbrane i 31 podzakonski akt, a da je veći broj propisa iz te oblasti u fazi nacrta i predloga.

Govoreći o reformi sistema bezbednosti, Šutanovac je kazao da posledice ekonomske krize mogu uticati da se uspori proces profesionalizacije Vojske Srbije ali je i izrazio zadovoljstvo zbog toga što se na konkurs za prijem 2.418 profesionalnih vojnika javilo oko 6.000 kandidata.

Ministar je ponovio da se od ideje pune profesionalizacije neće odustati, uprkos finansijskim poteškoćama koje vojska ima.

Šutanovac je najavio da će više pažnje biti posvećeno i učešću pripadnika vojske u mirovnim misijama i ocenio da bi to moglo da poveća ugled Srbije u inostranstvu i pomogne napore koji se ulažu u procesu evropskih integracija i vizne liberalizacije.

Kao moguće destinacije srpskih mirovnjaka, Šutanovac je pomenuo Čad i, možda, Liban i ocenio da su to pogodne misije za učešće pripadnika Vojske Srbije jer se radi o misijama EU sa mandatom UN.

Na tribini na Fakultetu političkih nauka učestvovao je i novinar lista Politika Miroslav Lazanski, koji je pohvalio napore ministra Šutanovca da se poveća broj pripadnika vojske i da se iz Crne Gore i BiH vratio deo perspektivnog naoružanja za potrebe Vojske Srbije.

On je, međutim, ocenio da bi ministar morao da izvrši snažniji pritisak na Vladu Srbije da odobri više finansijskih sredstava za nabavku nove opreme i naoružanja i rešavanje stambenih problema pripadnika vojske.

Izvor: Beta

[DEMON]

  03.04.2009.

  Влада Србије усвојила је на данашњој седници Стратегију националне безбедности и Стратегију одбране, стратешке документе које је Србија добила први пут у својој историји, рекао је министар одбране Драган Шутановац на конференцији за новинаре после седнице Владе.

  Стратегија националне безбедности Републике Србије је највиши и најзначајинији стратегијски документ у области националне безбедности који, између осталог, дефинише основе безбедносног организовања на највишем државном нивоу.

  Стратегија националне безбедности представља опште програмско становиште државе у области безбедности, чијом реализацијом се штите национални интереси од ризика и претњи.

  Стратегија одбране је највиши стратешки документ у области одбране у коме се дефинишу ставови о безбедности у окружењу, одбрамбеним интересима, мисијама Војске Србије, структури, функционисању и развоју систему одбране. Њоме се разрађује Стратегија националне безбедности, у делу који се односи на област одбране.

  Министар Шутановац је на конференцији за новинаре подсетио да је Влада Србије недавно усвојила Стратегијски преглед одбране, полазни документ средњерочног планирања који је намењен за ефикасно управља ресурсима одбране. Он је истакао да су закони о војној, радној и материјалној обавези и о цивилној служби недавно упућени у парламент и додао да је завршена јавна расправа о нацрту закона о употреби војске и других снага одбране у мултинационалним операцијама ван граница Србије и тај закон је у Влади Србије.

  Шутановац је рекао да се завршавају и нацрти закона о војним службама безбедности - о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији, као и закон о производњи и промету наоружања и војне опреме.

  Због мера штедње у Министарству одбране план опремања биће редигован, нагласио је Шутановац, али тиме се неће довести у питање безбедност на југу Србије. Број професионалних припадника Војске Србије у Копненој зони безбедности неће се смањивати, као ни плате. У складу са могућностима наставиће се процес професионализације Војске, рекао је министар одбране.

  На конференцији за новинаре Шутановац је изјавио да Влада Србије на данашњој седници није разматрала нове мере штедње којима би се буџетски дефицит смањио за 100 милијарди динара, тако да план који је већ представљен и даље је на снази. Влада је разматрала Извештај министра за државну управу и локалну самоуправу Милана Марковића о рационализацији државне управе и смањењу броја чиновника у локалним самоуправама и у вези с тим Шутановац је рекао да постоје градови у Србији који имају вишак чиновника, наводећи пример Лесковца.

  На крају конференције за новинаре министар Шутановац је нагласио опредељење Владе да ће се уштеде спроводити свуда где је то могуће. 

  Извор: Сајт Војске Србије

[Rocker]

Ispreskakao je Lazanski njega samo tako povodom mnogih pitanja, samo što su se gospoda novinari pokupili i otišli čim je ministar izdeklamovao statističke podatke sa power point prezentacije. A imao je bogami i par nezgodnih pitanja od samih studenata, na koja nije tako lako mogao da odgovori, pa je malkice pop1zdeo i izvređao par kolega. A mnogi stavovi su mu u najmanju ruku zabrinjavajući (oko mirovnih misija pogotovo). Za pohvalu je što mu se svideo let na 29-ki, pa za vazduhoplovstvo ipak planira MiG-ove (nije precizirao koje, pošto mu očigledno nisu jasne razlike između 29-ke i 35-ice).

[Dreadnought]

22.06.2009.
На предлог Министарства одбране, Одбор за правни систем и државне органе Владе одредио је Програм јавне расправе о Нацрту закона о Војнобезбедносној и Војнообавештајној агенцији, који ће трајати наредних месец дана.


Нацрт закона можете погледати на следећој локацији:

НАЦРТ ЗАКОНА О ВОЈНОБЕЗБЕДНОСНОЈ АГЕНЦИЈИ И ВОЈНООБАВЕШТАЈНОЈ АГЕНЦИЈИ

Све примедбе и предлоге на нацрт закона можете доставити на e-mail: javna.rasprava@mod.gov.rs.

[Dreadnought]

05/08/2009
Beograd - Srbija je poslednja zemlja u Evropi, u kojoj materija pravnog režima tajnih podataka nije regulisana u jednom zakonu, na celovit i precizan način, kaže za Danas Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde Srbije. On dodaje da je trenutno u Srbiji klasifikacija poverljivih dokumenata regulisana sa više od 400, i to uglavnom podzakonskim akata.
 
- To je često otvaralo mogućnost i zloupotreba - ističe Homen. Inače, najpreciznije definicije tajnih podataka u važećim propisima mogu se naći u Krivičnom zakoniku.

- Više neće biti oznake vojna i službena tajna. Nestaće tog relikta prošlosti. Moderna zakonodavstva drugih zemalja propisuju da se podela tajnih podataka ne vrši u odnosu na državne organe u kojima se nastali već u odnosu na sadržinu i postupak za određivanje tajnosti i čuvanja podataka - naglašava Homen. On napominje i da je strogo određeno ko sve može da ima pristup tajnim podacima. Tako će, recimo, predsednik Republike moći da traži podatke iz svoje nadležnosti, premijer iz svoje, a ministri iz svoje oblasti, odnosno niko neće imati ključ za sve tajne u Srbiji.

Predlogom Zakona, objašnjava Homen, sprovodi se demokratski princip da nikom ne mogu biti dostupni svi tajni podaci, i to kako predstavnicima državnih organa, tako i predstavnicima „kontrolnih“ tela. Kako ističe, ovim zakonom se reguliše i pitanje rada tajnih službi, ali i nadležnosti nezavisnih institucija koje imaju pravo da vrše kontrolu, kao što je Državna revizorska institucija, poverenik za informacije od javnog značaja ili ombudsman.

Homen dodaje da se Predlogom zakona određuje da tajni podatak može imati četiri stepena tajnosti - „državna tajna“, „strogo poverljivo“, „poverljivo“ i „interno“.

Naš sagovornik navodi da su Predlogom zakona takođe predviđeni jasni kriterijumi koji podaci mogu da budu tajni, ko može da im pristupi, koji je njihov stepen poverljivosti i ko ih čuva.

Prema Predlogu, bliže kriterijume za određivanje stepena tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“ određuje Vlada, uz prethodno pribavljeno mišljenje Saveta za nacionalnu bezbednost, a stepene „poverljivo“ i „interno“ određuje Vlada na predlog nadležnog ministra, odnosno rukovodioca organa javne vlasti.

Predlog zakon predviđa da će državni organ morati da obrazloži postojanje opravdanog interesa kada želi neku informaciju da izuzme iz slobodnog pristupa, garantovanog Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao što je interes bezbednosti, pravo na zaštitu privatnosti i drugo, objasnio je Homen.

On dodaje i da je neophodno odrediti organ koji bi na nacionalnom nivou bio nadležan za sprovođenje i kontrolu primene ovog zakona, kao i da bi najcelishodnije rešenje bilo da to bude Kancelarija Saveta za nacionalnu bezbednost.

Kada je reč o uslovima za dobijanje dozvole za pristup tajnim podacima Predlog zakona to jasno određuje. Njime je propisano da pristup tajnim podacima bez odobrenja i korišćenja podataka i dokumenata bilo kog stepena tajnosti, na osnovu funkcije i u cilju obavljanja poslova iz njihove nadležnosti, imaju predsednik Narodne skupštine, predsednik Republike i predsednik Vlade.

Takođe, određeno je i da pravo na odobrenje za pristup i korišćenje tajnih podataka za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti, bez bezbednosne provere, imaju narodni poslanici, zaštitnik građana, predsednik Vrhovnog kasacionog suda, republički javni tužilac, predsednik i sudije Ustavnog suda, potpredsednik Vlade, generalni sekretar predsednika Republike, generalni sekretar Vlade, ministri, funkcioner koji rukovodi organom uprave u sastavu ministarstva, funkcioner koji rukovodi posebnom organizacijom, načelnik Generalštaba Vojske Srbije, sudije, javni tužioci i zamenici javnih tužilaca, republički javni pravobranilac, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i direktor Kancelarije saveta.

Zakonom su propisana i posebna ograničenja prava pristupa podacima označenim stepenom tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“. Predviđeno je da se, izuzetno, zaštitniku građana, povereniku za informacije i direktoru Kancelarije saveta pristup toj vrsti podataka može ograničiti. I to zbog istražnih radnji ili akcija koje su u toku, metodama pribavljanja bezbednosnih ili obaveštajnih podataka, kao i podacima o službenim licima sa prikrivenim identitetom i zaštićenim svedocima.
Pristup podacima

Za pristup podacima s oznakom državna tajna i strogo poverljivo proveru obavlja BIA, a za proveru za pristup informacija „poverljivo „ i „interno“ nadležan je MUP. Proveru osoba u Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije vrši Vojnobezbednosna agencija. Nadležni organ je dužan da od dana prijema popunjenog upitnika izvrši bezbednosnu proveru u roku od 30 dana za osnovnu, 60 dana za potpunu i 90 dana za posebnu bezbednosnu proveru. Organi nadležni za provere, izveštaje o tome dostavljaju Kancelariji Saveta.


Stranci i srpski podaci

Kada je reč i izdavanju dozvole za pristup domaćim tajnim podacima stranom državljaninu, Kancelarija Saveta izdaje toj osobi dozvolu za pristup samo podacima koji su određeni u međunarodnom sporazumu, koji je sa stranom državom, odnosno međunarodnom organizacijom zaključila Srbija.


Bezbednosna provera

Kada je reč o bezbednosnim proverama kao uslovu da podnosilac zahteva dobije odobrenje za pristup tajnim podacima, ona zavisi od vrste informacija. U Predlogu zakona se navodi da se za pristup podacima označenih stepenom tajnosti „interno“ i „poverljivo“ vrši osnovna bezbednosna provera, za podatke označene stepenom tajnosti „strogo poverljivo“ - potpuna bezbednosna provera, a za podatke označene stepenom tajnosti „državna tajna“ posebna bezbednosna provera.


Kada nešto prestaje da bude tajna

U Predlogu zakona članom 19 precizno su određeni zakonski rokovi nakon čijeg isteka podaci prestaju da budu tajni.

* za stepen tajnosti „državna tajna“ rok je 30 godina

* za stepen tajnosti „strogo poverljivo“ rok je 15 godina

* za stepen tajnosti „poverljivo“ - pet godina

* za stepen tajnosti „interno“ - dve godine.

Ivana Pejčić
Izvor: Danas Online

[Brok]

Šapke šetaju gradom

09.11.2010.

Promenom pravila, oficiri VS biće obavezni da na posao dolaze uniformisani. Generalštab zatražio od brigada da se izjasne o novom predlogu


Ministarstvo odbrane promeniće Pravilo službe i uvesti obavezu oficira i podoficira da gotovo neprekidno nose službene uniforme. Ukoliko predsednik Boris Tadić potpiše nova rešenja, pripadnici VS biće obavezni da svakodnevno na posao u komande i kasarne dolaze uniformisani.

Da će novi propis uskoro stupiti na snagu potvrdio je nedavno i ministar odbrane Dragan Šutanovac, koji je najavio da će od nove godine uniforma biti obavezna tokom radnog vremena ali i posle toga.

- U javnosti se često čuju glasovi da vojska ne postoji - rekao je nedavno Šutanovac kadetima Vojne akademije. - Uvođenjem obaveze da oficiri i podoficiri moraju da dolaze na posao uniformisani, pokazaćemo da ona postoji i da su njeni pripadnici svuda oko nas.

Generalštab je nedavno uputio pismo brigadama u kom se traži da se oficiri izjasne o predlogu novog pravila. Obaveza nošenja uniforme i van radnog vremena, međutim, naišla je uglavnom na negodovanje pripadnika oružanih snaga, koji već godinama na posao dolaze u civilnoj odeći.

Argumenti su im da je službena uniforma nepraktična, ali i zahtevna.

- Službena vojna uniforma podrazumeva dostojanstvo, a kako će izgledati uniformisani oficir, sa šapkom, u gužvi gradskog prevoza, na kiši, snegu ili na pijaci - pitaju se u Vojsci Srbije. - Ova odeća veoma je hladna i nepraktična u zimskim danima, jer su vrat i lice izloženi vetru i hladnoći.

Oficiri navode i to da će novo pravilo olakšati ionako tanak vojnički novčanik, jer oficiri i podoficiri sami kupuju službene uniforme. Iako su cene povlašćene, pa komplet (bluza i pantalone) košta oko 1.000 dinara, nova obaveza podrazumeva i veći broj kompleta u ormaru.

Dodatni problem čini i to što se vojne uniforme prodaju samo u Beogradu i Nišu. Doskora su radile još dve prodavnice, u Kragujevcu i Novom Sadu, ali su nedavno zatvorene. Nije zanemarljivo ni to što podoficiri i oficiri sami brinu o njihovom hemijskom čišćenju. A, i to košta.


Šinjel na smotri

Osnovna zimske službene uniforme, prema vojničkim pravilima, čine pantalone i bluza, sašiveni od nešto debljeg štofa, nego u letnjoj varijanti. Pored košulje i kravate, komplet upotpunjava kišni i „gabarden“ mantil i obavezna šapka. Šinjel, koji je nekada bio nezaobilazan odevni predmet, potisnut je iz upotrebe, i vojska ga koristi gotovo samo prilikom postrojavanja.


Bez privilegija

Pravilo da oficiri i podoficiri na posao dolaze u uniformama postojalo je u JNA i primenjivalo se do devedesetih godina. Pripadnici oružanih snaga, međutim, tada su imali privilegiju, da na posao dolaze organizovano - vojnim autobusima. Danas je to ukinuto, pa se u komande i kasarne dolazi najčešće gradskim prevozom.


Autor: R. Dragović
Izvor: http://www.novosti.rs/

[Boro Prodanic]

I treba da na posao i sa posla idu u službenim uniformama, i ponosno da ih nose.

Samo ne treba da idu na pijacu u uniformama.

[Pera]

Konačno