PALUBA
October 25, 2020, 10:47:32 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Važno,
Obaveštenje o dopunama pravilnika foruma
 
   Home   Help Search Calendar Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8   Go Down
  Print  
Author Topic: General Živko Davidović  (Read 53782 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #45 on: September 03, 2014, 10:05:23 am »

У причама о г. Живку Давидовићу, узгред је поменут и велики пријатељ краља Милана ђенерал Магдаленић, једно време начелник Топличког округа, који је незадовољан пријемом Прокупчана, испословао код Краља да се седиште пуковске команде Књаз Михајло повуче из Прокупља у Ниш.
1897. Милан, који је тада био врховни командант активне војске, поставио је Магдаленића за команданта Београдског гарнизона. Нешто касније Милан је морао да напусти Србију.
Ђенерал Магдаленић прича:
Старешина војске у граду саопштио је официрима заповест о чувању границе. У заповести, казано је, да се убије сваки који би покушао силом у Србију да пређе, па ма то био и краљ Милан. Један од официра на то рекне:
- За Бога, како да убијем њега?
То се мени јави, и ја дозовем тога официра, и упитам га за те речи.
- Господине ђенерале, ја сам прост човек. Краљ Милан је отац нашем краљу, а до јуче био је командант свој војсци, па ми је било чудо да и њега смем убити.
- Колико година има како носиш официрски мундир, упитам.
- Шеснаест, ђенерале.
- И зар за шеснаест година ниси научио оно што ти мундир налаже? Иди у апс за двадесет дана.


* .jpg (94.21 KB. 400x476 - viewed 145 times.)

Марко Стојановић: ђенерал Магдаленић и краљ Милан.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #46 on: September 08, 2014, 12:30:11 pm »

Кад у лето 1813 удари турска сила од 15000 војске на Крајину, онда Вељко, војвода Крајински, припаса сабљу, узјаха Кушљу и са око 300 бећара изађе пред њих да им ј… матер. До варошке капије испратише га, по обичају, Цигани свирачи, и три чочека приде, свирајући, играјући и певајући. Неколико дана излазио је у поље и разгонио Турке, но кад овима пристиже у помоћ Реџеп из Адакале и каравлашки кнез Караџа а и сам велики везир Рушић-паша, Вељко, измичући се да му Турци не зађу с леђа, оде у Неготин. Ту већ другог боја није било осим са шанчева из топова и из кумбара и из пушака. Турци, топовима и кумбарама, све куле тада развале, а Баба Финку, највишу кулу неготинску, добро прорешетају.
На тој кули, Вељко је обично седео и пушио, мотрећи поље око Неготина. Дворила би га дилбер Чучук-Стана, служећи вино или ракију, већ чему је кад било време.
Најпосле  Вељку понестаде џебане, те он заповеди да се покупе сва калајна кандила, кашике и тањири, и растопе у пушчана танета, а у топове је, кад су Турци јуришали, уместо фишека метао цесарске талијере.


* Баба Финка .jpg (32.72 KB. 400x300 - viewed 357 times.)

Кад је Вељко погинуо, и кад су Турци заузели Неготин, град је био сав порушен, али је Баба Финка, после више од две деценије, дочекала да је поруши г. Живко Давидовић, крајински окружни начелник. Г. Давидивић каже (Срп. Новине бр. 236, г. 1874.) да је испало небројано топовске ђулади кад су Баба Финку разваљивали, а стубови су јој били сасвим окрзани ударима.
На остацима Баба Финке, г. Живко је саградио суд и начелништво крајинског округа и … кућу за начелника.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #47 on: September 15, 2014, 09:50:37 am »


* некролог .jpg (21.74 KB. 388x134 - viewed 560 times.)

2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.

Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 822



« Reply #48 on: September 15, 2014, 10:58:29 am »

[ Attachment ]
2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.

Umro u 98.godini !!!!
Taj se bas naziveo...
Logged
Kuzma®
Administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 909



« Reply #49 on: September 15, 2014, 02:34:17 pm »

Da znas da jeste.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #50 on: September 17, 2014, 01:05:26 pm »


* Lolita-Davidovich.jpg (30.83 KB. 405x316 - viewed 121 times.)

off topic: Lolita Davidovich

Logged
MOTORISTA
Writer Palube
Global Moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 39 324



« Reply #51 on: September 17, 2014, 10:13:54 pm »

Jel mu Lolita dođe neki rod?
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #52 on: September 19, 2014, 12:45:04 pm »

Jel mu Lolita dođe neki rod?
Питање је добро и мора се стално држати отвореним, док се до одговора на њега не стигне. Разлога има на претек. Ако смо један од старијих народа, имамо право да новом варницом одржавамо ватру, наш вечни српски пламен, да не буде краја ни људима ни народу нашем. Другачије и не може. Због тога г. Живку слава и сећање, Лолити… хм, здравље.
Logged
vitez koja
Stručni saradnik - istorija
potporučnik
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 2 822



« Reply #53 on: September 19, 2014, 01:24:54 pm »

Jel mu Lolita dođe neki rod?

Pa sad, ako Lolita i nije bila neki rod Davidovicima, sudeci po sadasnjem prezimenu, ocigledno se nasao neki Davidovic da to bude...!!!
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #54 on: September 20, 2014, 08:20:47 am »


* oрден .jpg (64.53 KB. 360x512 - viewed 150 times.)

Орден Милоша Великог установио је  11. децембра 1898. године краљ Александар Први Обреновић, на спомен обележавања четири деценије од Светоандрејске скупштине, када је  Скупштина  Александру Карађорђевићу одузела мандат кнеза и предала га Милошу Обреновићу. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до повратка Карађорђевића 1903. Њиме су, углавном, на дан рођења, затим годишњицу венчања краљице Драгиње (23. јули), или пошто је објављено њено благословено стање, уместо лица нарочито заслужних за услуге Краљу и Отаџбини, одликоване одане слуге режима и Драгине удворице.   
Као средство за стицање наклоности према краљевском пару и популисање Драге, ордење (и разна др.признања и помиловања) су, међутим, повремено добијали и други добронамерни и часни људи, какав је верујем био г. Живко Давидовић, који је у то време имао 95 година.
/Данас, овај веома редак орден, представља једно од историјски највреднијих српских одликовања (цена је око 20. 000 евра), а колекционари га сматрају, поред руског св. Андреја и Белог орла, најлепшим орденом Европе./

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #55 on: September 24, 2014, 09:48:24 am »

Како је награисао Мијаило Стефановић Пујка, београдски велетрговац – кум г. Живка Давидовића

Крстио је, веле, Соју (Софију), ћерку г. Живка. Поп га запита за име, а Пујка мислећи да га пита како се он зове, каза му своје име. Кад се сврши крштење он зачуђено запита:
- Море попe, ти крсти дете а не запита ме за име?
- Па питао сам и ти рече Мијаило.
- Каки бре Мијаило, то је моје име, зар не видиш да је дете женско!?
Тек се онда поп присети да је дете доиста женско, те некако у књизи крштених смандрљаше и записаше име, како је кум био наменио.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #56 on: September 29, 2014, 02:23:58 pm »

Двадесет петог априла 1830. године отворена је у Пожаревцу Гвардиска школа. Кандидати за ову школу били били су отреситији сеоски младићи, неожењени и здрави, из бољих кућа по шест из сваке нахије. За ово се предузеће Књаз Милош обратио нахијским старешинама поручујући им да му одређени број младића стаситих и угледних до Ђурђева-дне пошаљу у Пожаревац, и да наговесте родитељима уписаних, да ће кадети проћи кроз школу како би се спремили за будуће чиновнике и народне старешине.

Ово число изаберите тако, да из сваке капетаније буде гардиста и ни из једног села да не буде по двојица или тројица, но сваки да буде из различити села. Изтолкујте народу, да ће моји гардисти позније прави чиновници постајати, зато сваки отац или сродник за чест да држи, коме се син или сродник у гарду прими. (Милош Обреновић, Књаз Српски)

У заказано време у Пожаревац је приспело 73 младића и шест добошара који су одмах обучени у нове мундире, који су за њих раније били спремљени. Кад су полагали заклетву, многи од њих нису знали ни да се прекрсте.  Првог октобра исте године у школу је дошло још 76 гардиста пешака. Кадети су пре подне учили читање, писање и рачун а поподне су ишли у поље на војно вежбање. Учитељи прве Гвардиске школе били су Илија Мандић и Мојсило Јанковић, а егзерцитори - капетани: Илија Момировић, Илија Миленковић и Михаило Павловић. Тома Вучић-Перишић постављен је за Главног сердара војеног и команданта Књажевске Гарде.

О здрављу питомаца бринули су дипломирани доктори Глигорије Рибаков Рус, и Ђорђе Новаковић, а посебну пажњу поклањала им је и Књегиња Љубица. 12. октобра т.г. она извештава Књаза Милоша:

Највише се побољевају после јексерцира, кад онако уморени и знојеви  дођу, те се не чувају, но ветар иј донти и назебају. Настојаћу и сама да иј надгледам, само Ви немојте се обеспокојавати, то Вас покорно молим.

(После уређења пешачке гарде Књазу је била потребна војна музика па је тако с пролећа 1831. установљена Књажевско-србска банда чији је први капелмајстор био је Јосиф Шлезингер.)

1832. Књаз Милош реши да установи Коњичку гарду и изда нахијским капетанима  следећи распис:

Суд Народни Србски саопштио вам је, кад сте пре неколико дана у Крагујевцу били, намереније моје установити и регуларну Гарду – коњаника , око мене, и поискивање моје, да ми ви из капетаније вам вручне, изаберете по неколико младића од 25 година за исту Гарду. Но позније нашли смо, да ће боље бити, да се за коњичку ову гарду узме на 50 младића из досадашње пешачке гарде, а место њих да ви изаберете друге младиће за попуњење исте Гарде у којој је сада 50 људи мање. По томе и долазим, препоручити вам, да по пријатију овог писма изаберете у капетанији вама врученој …….. младића од 20 година, нежени, одрасли, гледни, здрави, не пијанице и не ветрогоњено стални људи, с којима ћете и ви похвалу моћи заслужити…

Прва коњица Књажевско гвардиског коњичког ескадрона била је обучена у одело плаве чоје са чизмама. За команданта коњице постављен је ритмајстор Коста Хранисављевић.

Године 1833. ради продужења онога што се научило, изабрано је 30 свршених питомаца Гвардиске школе, и друге половине месеца новембра послати су у Русију, да се усаврше у војним наукама и спреме за војне старешине. Одређене кадете, на овоме путу, пратио је Тома Вучић – Перишић са два официра, а један од изабраних, који је наставио школовање у Кијевској губернији у Русији био је коњички гардиста г. Живко Давидовић.


* гарда.jpg (359.07 KB. 1188x1170 - viewed 185 times.)

Новине Србске, 1834, 197.

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #57 on: October 06, 2014, 08:02:29 am »

Међу свим оним младићима које је кнез Милош био послао у Русију, да се спреме за официре, показао се највреднији и најспособнији Никодије Поповић, син некога свештеника из Ресаве. Он је у руској војсци био произведен за официра, а други су се вратили као подофицири. Никодија и кнез Милош запази и ожени га девојком Маром, ћерком богатог трговца презименом Крушевљанин, која је била необично лепа. По несрећи, Никодије наскоро по женидби падне у врућицу и умре, а лепа Мара остане удовица.
Кнез Милош навали на Живка Давидовића да узме удовицу Мару па, са њом, и Никодијев кожни сандук и…
Давидовић некако отклони од себе ту књажеву милост. Кнез се наљути и одјури непослушника, али му не учини никаква зла. Мару је Кнез, после, удао за другог официра, али, она је наскоро умрла од суве болести.

Из књиге Драгослава Страњаковића Кнез Милош Обреновић-1936.
Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #58 on: October 07, 2014, 07:51:06 am »

Г. Живко Давидовић: Фрагменти


* инспектор.jpg (33.38 KB. 575x93 - viewed 119 times.)

Новак Живковић: Ужице 1862.


* врачар.jpg (40.43 KB. 575x93 - viewed 124 times.)

Живорад П. Јовановић: Из старог Београда


* управитељ(1).jpg (34.55 KB. 575x93 - viewed 118 times.)


* управитељ(2).jpg (33.19 KB. 575x93 - viewed 116 times.)

САНУ, Посебна издања, Том 531.


* син.jpg (24.37 KB. 575x93 - viewed 119 times.)

Живан Живановић: Политичка историја Србије у другој половини 19 века

Logged
JASON
poručnik fregate
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 4 230



« Reply #59 on: October 13, 2014, 10:17:25 am »

Никодије наскоро по женидби падне у врућицу и умре, а лепа Мара остане удовица.
Кнез Милош навали на Живка Давидовића да узме удовицу Мару па, са њом, и Никодијев кожни сандук и…
...турски орден, који је кнез био дао Никодију.


Турски орден или како су се омразили Књаз Милош и Тома Вучић.

Кад је Књаз Милош, после 70 дана боравка у Цариграду, 6-ог октобра г. 1835. на опроштајном подворењу код Султана Махмуда II састављао списак српских  чиновника за 16 царских нишан-и-зишана, није хтео да стави у тај списак име Томе Вучића Перишића. Нешто је био, тада, срдит на њега. И тако су ордене и берате Махмуда II добили мање заслужни чиновници, а Вучић није. Вучићу то није било право, а и многи други добронамерни људи, који су желели слоге између њега и Књаза, жалили су што се је то догодило.
Год. 1836. умре Сима Милосављевић- Паштрмац, Књажев саветник, и његов орден остане пуст. Књаз тада напише писмо Садразаму (Великом везиру), и предложи му да тај орден да неком Арси Андрејевићу. Садразам то одобри, и Књаз Милош, својом дипломом, да Арси орден султански.
После тога Књаз више није ни молио Великог  везира за одобрење, него је турско ордење и дипломе одузимао и давао, већ према свом ћефу, често у инат својим саборцима заслужном за отечество.
Наскоро (1837), умре други кавалер – Јоксим Милосављевић- Јокса, сердар подунавски. Петронијевић (Аврам) склони Милоша да Јоксин орден да Вучићу, и Књаз, радостан што ће и Вучића једном задовољити, брже боље заповеди Јакову Живановићу, директору канцеларије, да Вучићу напише диплому и врло ласкаво писмо, у ком ће га малко прекорети неверним Томом, али све то од велике милоште, па диплому, и писмо с орденом, из Топчидера однесе у Београд, и да преда Вучићу.
Живановић о томе прича:
- Ја сам употребио све своје красноречије приволети га, да прими орден. Бадава! Два сата смо се у соби и башти разговарали. Као што се стена игра са силом ветрова, тако и овај непреколомни карактер свију мојих речи био непримчив. Бадава! Сутра дан одем опет, и дуго сам му говорио, додавши да не мора ордена придевати, док берат од Султана не дође. Он стоји при своме:
- Ја, молићу, не могу од стида, с мртва човека узимати ордена, без царског берата. Кад би то био Књаза Милоша орден, ја бих га примио и пољубио, али кад је Султанов, треба да ми се даде са султанским бератом. Ја, молићу, сојтарија бити не могу.
У овој невољи, вели Живановић, рескирам, оставим и орден и декрет на његов астал, и пођем, а он, пратећи ме до капије, рече тихо:
- Жао ми те је, што то чиниш, да страдаш. Ја ћу му сам однети и вратити, па после ће се срдити и на тебе. Него носи сам, боље је!
Живановић се врати и каже Књазу своју недаћу. Књаз плане, и збаци Вучића са службе, и одмах му заповеди да врати све дипломе које је имао на дотадашња разна звања.
Вучић је вратио све, а омраза је међу њима расла све већма.
Logged
Pages:  1 2 3 [4] 5 6 7 8   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.034 seconds with 24 queries.