PALUBA
March 28, 2024, 11:17:08 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Na forumu PalubaInfo novoregistrovane članove odobravamo ručno, to može potrajati 24 h, ali je neophodno da novoregistrovani korisnik aktivira svoj nalog koji će dobiti putem e-pošte u navedenom vremenu
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9   Go Down
  Print  
Author Topic: General Živko Davidović  (Read 76016 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #75 on: July 15, 2015, 06:31:21 pm »

Г. 1837. Кнез Милош, да би Србију сачувао од куге која је морила у Нишу и Видину, бејаше поставио дуж српске границе кордон од редовне војске. Командант тога кордона Ж. Д., становао је у Алексинцу.
Једнога дана путем од Параћина у Алексинац допаде чиновник кнежеве канцеларије А. Загорица с два кнежева татарина, и установи се пред станом официра Ж. Д. Домаћину, кад виде таке госте, задрхта доња вилица, и одсекоше се обе ноге до колена.

- За кога си дошао, по Богу брате, упита он Загорицу?
- Нисам за тебе, не бој се; него имаш ли што за ручак, гладан сам, одговори Загорица.
- Сад ти ја не знам ништа, рече престрављени домаћин: - бојим се глави својој, већ ми кажи, среће ти твоје, ако си дошао за мене, да гледам шта ћу од себе.
- Нисам за тебе, среће ми моје, одговори Загорица, па га узе под руку, изведе мало на страну од људи, којих се одмах бијаше скупило много, и шану му нешто на ухо.

Домаћин се умири, и брже нареди те се гостима спреми нешто за ручак. После ручка Загорица је дуго спавао, јер је, како говораше, целу прошлу ноћ провео на седлу. Спавали су и татари. Кад сунце зађе, и кад у велико ухвати мрак, Загорица са својим домаћином Ж. Д., и два своја татарина оде у авлију окружног суда. У тој авлији, у једном крају, још за дана горела је велика ватра, која се већ тада бејаше стишала, али још имаше силу жара и живих угарака. У судској авлији, близу те ватре, беху три судије окружног суда, и 4 судска пандура. Кад се Загорица саста са судијама, он прошапта с њима неколико речи, и одмах судски пандури, поред оне ватре, ископаше једну рупу на дуж као раку.

Сад из судског затвора изведоше везана човека, млада, здрава, и крупна. Приведоше га оној рупи, па у мах сасуше му у леђа четири пушке, и он се стровали у рупу. Један судија пусти за њим неке хартије, и на њега мртва, бацише пандури жара с оне ватре, те хартију изгореше. После се рупа опет засу земљом, а поврх свега премести се она ватра, да сутра тај гроб изгледа као огњиште. Извршиоци тога убиства разиђоше се, после тога, свак на своју страну, ћутећи.

Загорица је погинуо у Новом Саду за Маџарске Буне, судије су помрле, акти сагорели, и једини живи сведок, Живко Давидовић, не зна да каже: ни ко је био тај стрељани човек, нити шта је скривио?

Из књиге: Милан Ђ. Милићевић, Кнез Милош у причама.
« Last Edit: July 17, 2015, 08:46:08 am by KUZMA® » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #76 on: July 17, 2015, 08:51:41 am »

Аaрон Загорица, јурат и рентијер из Ст. Бечеја, на позив књаза Милоша, дошао је на службу у Србију 1832. године. Најпре је радио као протоколиста и регистратор прив. књ. канц. и секретар кнегиње Љубице, затим као секретар при агенцији у Влашкој, а 1. окт. 1840. Указом књаза Михаила, постављен је на место секретара Попечитељства Финансија Књажества Србије. После Вучићеве буне (1842.), лишен службе и прогнан из отечества, дошао је у Нови Сад где је радио као адвокат. У пролеће 1849. када се била распламсала Мађарска буна, и власт у Новом Саду држала влада у Пешти, Аарон Загорица се испео на торањ Алмашке цркве желећи да види битку мађарске и српске војске која се водила код Будисаве. Хонведи су га скинули са торња, а бунтовнички обрлајтнант Перцел Мор га је одмах извео пред ратни суд под оптужбом да је Србима давао знаке. Арон Загорица је по кратком поступку осуђен на смрт и обешен  на главном новосадском тргу, крај некадашњег споменика Светог тројства испред католичке цркве.
У списима новосадског Магистрата, који је сачинио сенатор Франц Цанг пише да су осуђени  Арон Загорица и Ђорђе Шилић звонима с Алмашке цркве давали знаке царској војсци о кретњу Кошутових Мађара. Шилићу је пред само погубљење стигло помиловање.
У порти Јовањске цркве на северном зиду има плоча од црвеног мрамора с овим записом:

Аарону Загорици преким судом за невиноју вјерних цару Сербов кровију жаждушчих бунтовних Мађаров, в Новом Садје, априлија 14, љета 1849, у ½  1 часа, цвјетушчаго живота лишену.
Тужна једноутробна братија јего Мојсеј, Николај и Симеун со сестроју Маријеју, љета 1854 положише сије кресноје знаменије.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #77 on: July 17, 2015, 09:00:20 am »

Новине Србске, у суботу 28. Септемврiя 1840.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Аарон Загорица.jpg (126.72 KB, 1112x508 - viewed 164 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #78 on: July 28, 2015, 11:26:38 am »

На сл. 1. непознатог уметника лако можемо да препознамо председника скупштине мајора Мишу Анастасијевића и митрополита Петра, али не и г. Живка Давидовића, (прекобројног) саветника, који са осталим Г.Г.саветницима стоји на левом крају позорнице.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Наиме, кад је 1857. године откривена Тенкина завера против књаза Александра (Карађорђевића), г. Живко је поднео оставку и отпуштен из Савета с пензијом, но кад је турски комесар Етем- паша помирио књаза са његовим саветницима, он је опет ступио у Савет, али преко одређеног броја.
Отварању скупштине, поред председника Мише Анастасијевића и потпреседника Стевче Михајловића, присуствовали су и књаз Александар са свитом, министри, митрополит Петар, праћен архијерејима, чланови Савета на челу са Вучићем, и посланици округа београдског, смедеревског, ужичког, ваљевског, крушевачког, ћупријског, црноречког, итд.
Књажеву беседу je читао начелник министарства иностраних дела Љубомир Петровић. По прочитању беседе Књез je изјавио да скупштину проглашава отвореном, и повукао ce y пратњи министара и свите. Чланови Савета такође су напустили седницу, пошто je било решено да саветници не могу учествовати y њеном раду, као што je бивало ранијих година. После тога, скупштина је наставила са нормалним радом (сл. 2.).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Светоандрејска скупштина (1).jpg (130.4 KB, 580x321 - viewed 179 times.)

* Светоандрејска скупштина (2).jpg (74.82 KB, 555x382 - viewed 176 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #79 on: September 14, 2015, 05:48:59 pm »

Генерал Живко Давидовић:>Старе пријатеље чувај, а нове теци.<

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Живко Давидовић, држ. саветник.jpg (220.18 KB, 590x758 - viewed 186 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #80 on: September 15, 2015, 08:24:02 am »

Београдске општинске новине, 1.12.1937. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* чесма.jpg (139.74 KB, 750x410 - viewed 191 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #81 on: September 16, 2015, 12:35:04 pm »

Шта је то што је укрстило путеве г. Станојлу Петровићу и нашем јунаку, због чега г. Станојло заслужује да буде још који пут поменут у овој причи о г. Живку Давидовићу? 

О г. Станојлу се доста зна. Један град у Србији - Петровац на Млави –  добио је име по њему. Нажалост, такође за род и отечество заслужан г. Живко Давидовић који је читав један век, у време бурних догађаја у српској повести...
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Село Давидовац у Крајини (код Кладова), до 25. фебруара 1899. године звало се Џеџерац, када му је указом измењено име. Нови назив је добило по Живку Давидовићу, бивш. начелнику окр. крајинског.



* Давидовац.jpg (126.4 KB, 768x332 - viewed 193 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #82 on: October 01, 2015, 01:56:44 pm »

Полицијски гласник, бр. 51.
У Београду, субота 13. децембра 1903.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Разбојништво у престоници.jpg (553.21 KB, 978x1202 - viewed 217 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #83 on: December 17, 2015, 09:37:37 am »

У једном извештају од 25. августа 1871. године, забележено је, да је тадашњи попечитељ финансија, Панта Јовановић, као надлежан са својим економским одељењем, претписом од 5-тога мес. ЕБр. 2691 наименовао комисију у том циљу, да истражи узроке, због којих се јављају штетне поплаве код нас, и да одреди мере, које би требала влада да предузме, те да се те појаве отклоне или штете ублаже. Председник тој комисији био је г. Живко Давидовић. 
Извештај, који је поднела комисија, тако је исцрпно и прегледно обрадио ову тему, да је нарочити одбор Српског Пољопривредног Друштва, састављен 1903. године да већа о сузбијању штета од поплава, са признањем и похвалом изразио, да су у томе 'веома поучном извештају изложене чињенице тако складно и исцрпно, да немамо потребе то понављати', само моле Управу Друштва да њихов извештај сматра као допуну тога. Даље се о томе вели: 'само ћемо унеколико допунити излагање из 1871. год. с обзиром на накнадно стечено искуство'.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #84 on: February 18, 2016, 11:30:20 am »

Много касније, оженио се, такође лепотицом (али сиромашном), г-ђицом Настасјом – Таном.
Ово је нетачно. Наиме, Госпођица Тана (Настасија) била је ћерка Стевана Стојановића, државног саветника, једног од најбогатијих људи у Србији у доба књаза Милоша. Сиромашан је био г. Живко Давидовић. У броју 34. листа 'Тежак' од 1. децембра 1903. године, пише: 
'Бистре памети, вредан и снажан, притом отворен и слободан умео се Давидовић наћи у свакој прилици и сваком послу који му је повераван. Он се богато оженио, а притом штедљив и умешан умножавао је своје имање паметном куповином непокретности. Много је пазио да не троши за оно што не мора бити. Ова му се страна у животу рђаво оцењивала, али кад се све узме у оцену код овог особењака, наћи ће се да је тој његовој штедњи, која је граничила на тврдичење, узрок његов велики страх од сиротиње у којој је поникао'.

О Давидовићевим купопродајним пословима везаним за некретнине говори и Милан Ђ. Милићевић у 'Успоменама':
'На парастосу генералу Новоселу, Живко Давидовић поседе дуже причајући ми како Енглези купују овде земље, и како их скупо плаћају. За Симића мајур дао му је неки Макензија 4.800 дуката а  за један плац, за које је он 1850. дао 100 дуката и од тога доба није вели имао никаква прихода од њега, дали су 700 дуката'.


Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #85 on: March 19, 2016, 12:21:46 pm »

Госпођица Тана (Настасија) била је ћерка Стевана Стојановића, државног саветника, једног од најбогатијих људи у Србији у доба књаза Милоша.
Стеван Стојановић, рођен је 1792. у селу Трњанима у Стигу, на десној страни реке Млаве. Још за младости преселио се у Пожаревац и отворио дућан; а пошто се прилично обогатио, трговао је свињама. Као богати трговац познавао се са кнезом Милошем, који га је 1829. поставио за члана пожаревачкога суда. На том положају био је неколико година. (Пожаревачки суд је основан, као први нахијски суд у Србији, 7. маја 1821. године, под називом Совјет пожаревачки, од стране кнеза Милоша Обреновића. При установљењу суда Милош је прописао да судије стално пребивају у месту где су опредељени да буду 'честни и поштени' и у судским пословима 'колико толико вешти'. Прописао је и да имају 'пристојну собу' за канцеларију, писара, печат и да 'држе тефтер дела'.)

Кад се у селу Божевцу нека жена, код жива мужа, спанђа с неким бећарем, па, с овим у друштву, убије свога венчанога човека, сељаци се узбуне, ухвате убице, вежу их, и одведу суду у Пожаревац. Суд пресуди да се убију и бећар и жена; ствар оде народном суду, и он ту пресуду одобри. Оде кнезу Милошу, а он је измени у толико, што је жени – која је имала шесторо ситне деце – опростио живот да ту децу гледа, а бећар да се убије. Пресуда се пошаље млавском капетану Миловану Кукићу да је изврши у самом селу Божевцу, пред сељацима, које треба сабрати да виде погибију кривчеву. Капетан скупи сељаке, и пред њима почне читати пресуду, а кад дође до речи 'да се из пушака убије', сељаци оспу огањ и убију и жену и човека, мада је кнежева милост жени поклонила живот. Ово се још тај дан дозна у Пожаревцу. Кнез плане на такву самовољу, и заповеди:
- Село Божевац да се спали све; једна кошара да не остане усправно! Издавши заповест, узјаше коња и оде у Крагујевац.

Ко сад да дигне руку, и да гурне угарак у највеће село у Млави? А ко опет сме не извршити заповести кнежеве? Сељаци стану молити кнезове у суду, да умилостиве Господара да поштеди село, али нико од кнезова, тога ради, није смео Милошу на очи да изиђе. Најпосле, сви се окрену Стевану, и он пристане; седне на поштанске коње и, за ноћ, стигне у Крагујевац. Изиђе пред Кнеза; издржи његову прву ватру, али му разјасни како нису крива нејака деца, жене и старци, за неколико на зло брзих људи, а можда и несмотреност старешинску. Кнез опрости селу, Кукића отера с капетаније, а Стевана извади из суда, и постави за капетана Млави...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Стеван Стојановић.jpg (24.54 KB, 222x308 - viewed 134 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #86 on: March 22, 2016, 01:39:26 pm »

Када је Кнез Милош почео да заводи редовну војску први официри стигли су из Русије. На једнога официра било је много жалби, па је Милош послао Стевана да то испита и да му јави шта је и како је. Стеван дође официру Русу и каже му да жели уписати се у солдате. Рус, видећи Стевана, малена растом, а у народном оделу, рекне:
- Одлази! Ти си мужик! Ниси ни за добошара!
- Али мене је послао кнез Милош да ме примиш.
- Ако те је послао Кнез, примићу те, али ћеш сам побећи други дан.
Стеван, кад све огледа, оде Милошу, и каже да је тај човек 'мало ћанут', да солдате не учи егзерциру, него их само мучи, јер то његовом ћефу годи. Кнез најури руског официра без плате, који се, сазнавши ко му је био комесар, вајкао:
- Ах прокљати мужик. Kак он мења надул?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #87 on: March 23, 2016, 10:32:30 am »

Као капетан, Стеван Стојановић се одликовао особитом старошћу о својој дужности. Никада није сељака ударио ни опсовао, а то је била општа одлика у свих старешина његовог доба. Бивало је да старешине који су, дошавши домаћину на конак, тражили да им се за вечеру закоље ороз, па да га газда надува, као што се надува јагње или јаре, и да га одере, па тек, тако одеран, да им се испече за вечеру. Или, кад им се изнесу проја и погача за јело, па им ни једна не буде по вољи, онда су бацали најпре проју па, за њом, погачу, смејући се и вичући: Беж пројо, узјаха те погача! С оваких самовољства, дизале су читаве буне против старешина и њихових пандура, које су стајале много жртава. Стеван, идући по срезу ради званичног посла, носио је и пио своје вино; није заповедао да му се готови ручак или вечера, и, осим воћа, ако би му ко донео, ништа ни од кога никада није хтео примити.

Када је 1833. Тимочка крајина поново постала део кнежевине Србије кнез Милош га је поставио за команданта Тимочке крајине. 1834. постао је тимочки велики сердар, са командом над више капетана источне Србије. (Србија је имала тада само 5 сердарстава.) Спадао је међу најоданије кнежеве официре, јер се приликом Милетине буне Кнез поуздавао највише у њега и свога брата Јована Обреновића. На положају тимочкога великога сердара задржао се до 1839, када је постао члан Државнога савета.

У време кад је Стеван био командант Тимочке крајине г. Живко је унапређен у чин полукапетана и постављен за помоћника начелника окр. крајинског. Обојица су били са службом у Неготину. Нема сумње да је г. Живко, загледавши се у девојку, здраву и ваљану (и богату), често с вечери одлазио на посело у кући г. Стевана, и, у часу кад је опазио да има добра изгледа, испросио руку г-ђице Настасије Стојановић, кћери свога команданта. Отац доиста није могао поверити своју ћерку племенитијем човеку, него што је био г. Живко Давидовић. Ми у ту приповетку, и без доказа, можемо веровати.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #88 on: March 31, 2016, 11:31:33 am »

Стеван је у Крајини живео и управљао онако као што је живео и радио у Млави. Као државни саветник надзирао је поште, које су тек тада биле уведене. Његови извештаји о повереним му пословима служе на част и њему и његовим писарима. И након промене династије 1842. потврђен је као члан Државнога савета.
Одликовао се и тиме, што је међу нашим старим неписменим старешинама, своју децу марљиво школовао. Син његов Милан слушао је права у Паризу. Зла је срећа хтела да је тамо и кости оставио. Отац његов дигне се чак у Париз, на гроб своме сину, и постави му белег по српском обичају. Том приликом прелазио је у Енглеску, и свраћао у многе градове средње Европе.
Иако је био неписмен изабран је за почаснога члана Друштва српске словесности.
Стеван Стојановић био је човек омален, плав, малих брчића, због чега је прозван Ћоса. Преминуо је 1/13. јула 1855. у Београду, и укопан код Маркове цркве у Палилули.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* некролог.jpg (145.42 KB, 572x506 - viewed 138 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #89 on: January 24, 2017, 09:25:34 am »

Гробница (за) Живка Давидовића

Колико је примера у Београду, на Новом гробљу, да су људи још за живота спремили себи вечну кућу и купили гробницу за вечити мир, али су се у томе јако преварили. Њихови рођаци-наследници, кад упропасте своју заоставштину, продају за скупе паре гробницу и споменике, а умрле преносе у обичан гроб или у општу костурницу, тако да се некима ни име не зна. Било је случајева да се један споменик преко ноћи нађе на неком другом гробу са другим натписом имена и другом сликом. То је највеће непоштовање према мртвима.
Тако је продата гробница и надгробни споменик у којој је почивао Димитрије Стефановић, трг. из Београда, са својом женом. Њихов незаслужни син, који је све наслеђено имање упропастио, дошао је на замисао да прода гробницу свога оца и своје мајке, а њих сахрани у обичне гробове. Тако је исто продата и гробница Живка Давидовића, бив. држ. саветника, као и многе друге.

(Београдске општинске новине, јули – август, 1937. године.)

Logged
Pages:  1 2 3 4 5 [6] 7 8 9   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.032 seconds with 23 queries.