PALUBA
March 28, 2024, 03:22:19 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik foruma PALUBAinfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9   Go Down
  Print  
Author Topic: General Živko Davidović  (Read 76006 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #90 on: April 10, 2017, 11:35:09 am »

Прилог за биографску грађу г. Живка Давидовића.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* капетан.jpg (227.7 KB, 826x1040 - viewed 149 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #91 on: June 22, 2017, 09:56:20 am »

Генерал Живко Давидовић, Член Државног Совета (преглед)


9. Декембра 1855. На представљење Совета од 15. Марта 1855. године, Њ. Књажеска Светлост Александар Карађорђевић благоизволела је височајшим Указом својим  В.Н. 563. I Ађутанта свога, Г. Полковника, Кавалера Живка Давидовића, Членом Совета милостивејше поставити. (Новине Србске)

15. Октобера 1857. Шест членова Совета гг. Лазар Арсенијевић, Живко Давидовић, Стефан Магазиновић, Јован Вељковић, и Гаврил Јеремић, поднели су Њ. Књажеској Светлости на своја званија оставке, молећи да се од дужности разреше и у стање покоја с припадајућом пензиом поставе.
Светлиј књаз благоизволео је све те оставке примити и речена лица под 13 ов. м. од дужности разрешити, препоручивши Совету, да о предмету пензије, која се истим лицима, по постојећем о томе закону, одредити има, да реши и то решење највишем месту поднесе. ГГ. Давидовић и Јеремић добише по годинама службе, око 1300 талира сваки. (Новине Србске)

29. март. 1858. По предложенију савета у пензији налазећи се чланови савета указом књажеским од данашњег дана воспостављени су у своја звања. За шестог пензионера Г. Живка Давидовића нема празно место. Г. Живко је ступио у савет преко одређеног броја. (Новине Србске)

Заседаније Совета држато 1. Априла 1858. год. у Зданију Совета у Београду. По закључењу савета одобрено је књажевским решењем, да пенз. члан савета г. Живко Давидовић вуче као и советници 2000 талира плате, са тим, да се он опет постави на своје званије у савету чим се прво саветничко место упразни. (Записи Јеврема Грујића)

Недеља 13. Априла. Јуче је комисија довршила пројект к Устројенију Совета. Живко Давидовић остаје прекобројни (18) саветник. Давидовић, Јеремић и Вељковић траже паре за које су као пензионери били закинути. (Записи Јеврема Грујића)

Народна Скупштина. Састанак четрдесет-петиј од 29. Јануара 1859. Смењени су стари и објављена Листа новопостављених саветника: 1. Димитрије Црнобарац, 2. Филип Христић, 3. Стева Магазиновић, 4. Баталака, 5. Гаја Јеремић, 6. Лешјанин, 7. Јовица Николајевић, 8. Голуб Петровић, 9. Стаменковић, 10. Јова Илић, 11. Тешман, и шест места да остану засад празни. (Записи Јеврема Грујића)

Петак, 30. Јануара на Три Јерарха. Млоги буду незадовољни с јучерашњим бирањем советника од окружја. А кад неки на то и синоћ одма  а особито од јутрос, као Живко Давидовић, у време Тенкине завере у октобру 1857. пензионирани, а у време Етем-пашино учињенога изравнања у Априлу 1858, 'воспостављени прекобројни советник', који сад није био изабран, у београдском као и нашем и његовом окружију, стану говорити Књазу (Милошу), како је то зло, што је остављено да Скупштина кандидира советнике, и 'шта онда Књазу остаје', Књаз јутрос рано зовне Милована Јанковића и заповеди му да јави у Скупштину: да су они криво разумели и да Књаз није мислио, да они изаберу советнике, но да одреде неке за комисију, која треба да остане да доврши скупштинске послове.  (Записи Јеврема Грујића)

У Београду, 5. Фебруара 1859. Изађе у суботу 31. Јануара указ за советнике. Његова је Светлост књаз-владалац наш Милош Обреновић I за преседатеље совету земаљском поставио г. Стевчу Михајловића, а за чланове гг. Стојана Јовановића, Илију Новаковића, Живка Давидовића, Јовицу Николајевића, Андрију Стаменковића, Станојла Петровића, Данила Стефановића, Марка Дабића, Стевана Миљковића, и Матију Црвеног Симића, кои су данас положили прописану заклетву, као што су је и ново наименовани гг. попечитељи положили још 2. ов. мес. (Новине Србске)


П.С. У Календару са шематизмом Србскога Књажества за годину 1860., г. Живко Давидовић брисан је из списка саветника. Вероватно је почетком године дао оставку.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #92 on: November 14, 2018, 09:32:38 am »

Указ да се село Џеџерац у срезу кључком округа крајинског од 25. фебруара 1899. год. зове Давидовац.
('Српске Новине' бр. 50. од 5. марта 1899. године.)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* указ.jpg (86.68 KB, 570x502 - viewed 50 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #93 on: November 16, 2018, 11:51:16 am »

Садржај огласа о четрдесетодневном парастосу пок. Јелисавете, ћерке пок. Живка Давидовића, пуковника и државног саветника, који је објављен 9. jула 1918. год. у 'Београдским новинама', доводи у сумњу мишљење, да је г. Живко имао чин генерала.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* оглас о парастосу.jpg (229.73 KB, 942x552 - viewed 60 times.)
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #94 on: November 17, 2018, 07:41:51 pm »

А зашто у овој читуљи пише да је Живко пуковник, а не генерал?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #95 on: November 18, 2018, 10:16:46 am »

Чин генерала установио је књаз Милош 1837. године и у ово звање произвео је своју браћу Јеврема и Јована а затим и Стефана Стефановића – Тенку. У време прве владавине његовог сина, књаза Михаила, помињу се још тројица генерала: Иван Даниловић, начелник Гарнизоне војске; Ђорђе Протић, попечитељ иностраних дела и књажев представник; и Милета Радојковић, члан Књажеско-србског Совјета.
Књаз Александар Карађорђевић укинуо је генералски чин. За гушење Катанске буне Томa Вучић произведен je у чин војводе и добио је титулу превасходителства. Александар је произвео у чин војводе и Стефана Книћанина, који је 'на бојном пољу имену и оружију србском лепо име придобио'.
За време друге владавине Милошa и Михаила чин генералa добио је Стевча Михаиловић, а Законом о устројству војске (1864) генералски чин је укинут.
Доцније, када је Закон измењен, први генерал српске војске постао је Милоје Блазнавац, а након њега у чин генерала произведено је још пет официра, учесника у Српско-турском рату: Франтишек Зах, Ранко Алимпић, Јован Белимарковић, Милојко Лешјанин и Коста Протић. Законом је уведено и звање почасног генерала (Павле Шафарик, Јован Драгашевић, Иполит Монден, Ђорђе Катарџија и др.), али, oсим у наслову ове теме, не постоји ни један податак, да је и Живко Давидовић постао носиоц овог звања.  
« Last Edit: November 18, 2018, 10:25:47 am by JASON » Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #96 on: November 18, 2018, 10:32:15 am »

Sa sajta Vojnog muzeja. Link postavljen na prvoj strani teme.

Quote
Период XIX века је за Србију време ослободилачких ратова и борбе за независност на путу ка стварању модерне државе. После стицања вазалне аутономије 1830, Србија је добила право да легално набавља оружје за "неопходне" трупе.  Оружје је набављано углавном из Русије и Аустрије. Прва регуларна пушка произведена за српску војску набављена је у Лијежу код белгијског произвођача Огиста Франкота. Једини нама познати, комплетно сачувани примерак тог оружја М.1856, система Мини-Франкот-Петровић, чува се у Војном музеју и припадао је дивизијару Живку Давидовићу, чије име је златом тауширано на цеви.

I nesto sa drugog foruma gde se pominje i ova tema. Verovatno je Jason dobar deo ovih podataka vec postavio.

Quote
- Генерал Живко Давидовић, рођен је у селу Вреоци код Лазаревца, око 1810 године
- основну школу завршио је у родном месту
- 1830. године уписао се као кадет прве официрске школе у Пожаревцу
- четири године касније, 1834. промовисан je у чин прапоршика
- од 1834 – 1839. г. био је у гарди Књаза Милоша
- 16. марта 1839. године, унапређен је у чин полукапетана и постављен за помоћника начелника окр. Црноречког. /Указ Књаза Милоша Обреновића В.No 864. 16. март 1839. Новине Србске, 1. април 1839./
- 11. децембра 1840. био је цели капетан и начелник окр. Црноречког када је унапређен у чин мајора. /Указ Књаза Михајла М. Обреновића пр. г. П. No 4892. 11. децембар 1840. Новине Србске, 4. јануар 1841./ сл. давидовић 4.
- 5. фебруара 1843. произведен је у чин подполковника и постављен на дужност нач. окр. Крајинског и у исто време за нач. среза Крајинског. /Указ Књаза Александра Карађорђевића В.No 104. oд 5. фебруар 1843. Новине Србске, 17. фебруар 1843.
-30. марта 1845. године, постављен је за Начелника Главног Штаба војске Кнежевине Србије. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В.No 527. oд 30. Марта 1845. Новине Србске, 7. априла1845./ сл. давидовић 1.
-22. маја 1855. као изасланик и први ађутант Књаза А. Карађорђевића присуствовао је у Панчеву парастосу пок. војводи Стевану Книћанину, команданту добровољаца у Српском Војводству. /Србске Новине, 28. мај 1855./ (Стеван Книћанин је 1840. био начелник Смедеревског округа у исто време када је и мајор Ж. Давидовић био начелник окр. Црноречког.)
-15. марта 1855. наименован је за чл. Државног Савета. /Указ Књаза Александра Карађорђевића, В. No 563 од 15. марта 1855. Новине Србске, 9. децембар 1855./ сл. давидовић 3.
-1875. године, подигао је цркву посвећену Покрову Пресвете Богородице у селу Вреоци?


Prema recima paroha hrama Pokrova Presvete Bogorodice u selu Vreoci, general Živko Davidović ne nalazi na spisku dobrotvora u Letopisu istoimene crkve. Da li je ime izostavljeno namerno ili slučajno? Ako je g. Davidović bio potstaknut iskrenom pobožnošću i brigom kako da spase svoju dušu, a ne stvarima taštine, mode i dostoj(anstve)nog pretstavljanja, onda je razumljiva želja glavnog darodavca -da ostane nepoznat.
Međutim, ime g. Davidovića, njegove supruge Tane i ćerke Sofije, često se nalazi u Novinama Srpskim na spiskovima izdašnih priložnika raznih fondova. Bio je veliki darodavac, ali (izgleda) nedovoljno da bi ušao u Panteon srpskih narodnih dobrotvora.





2. мај 1904. године.
Живко Давидовић, - Политика, број 110, стр. 3.
Белешка - некролог.




Орден Милоша Великог установио је 11. децембра 1898. године краљ Александар Први Обреновић, на спомен обележавања четири деценије од Светоандрејске скупштине, када је Скупштина Александру Карађорђевићу одузела мандат кнеза и предала га Милошу Обреновићу. Имао је највиши ранг међу одликовањима Краљевине Србије до повратка Карађорђевића 1903...kada je ukazom Kralja Petra I Karadjordjevica ukinut. Њиме су, углавном, на дан рођења, затим годишњицу венчања краљице Драгиње (23. јули), или пошто је објављено њено благословено стање, уместо лица нарочито заслужних за услуге Краљу и Отаџбини, одликоване одане слуге режима и Драгине удворице.
Као средство за стицање наклоности према краљевском пару и популисање Драге, ордење (и разна др.признања и помиловања) су, међутим, повремено добијали и други добронамерни и часни људи, какав је верујем био г. Живко Давидовић, који је у то време имао 95 година.
Данас, овај веома редак орден, представља једно од историјски највреднијих српских одликовања (цена је око 20. 000 евра), а колекционари га сматрају, поред руског св. Андреја и Белог орла, најлепшим орденом Европе.

Ovde pise da mu se cerka zvala Sofija tako da je ona citulja mozda cerki nekog drugog Zivka Davidovica.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #97 on: November 18, 2018, 12:24:20 pm »

Текст објављен у другом форуму преписан је с оригинала објављеног на Палуби. Затим, према подацима из службеног гласила (Новине Србске), једини дивизијар (генерал-дивизионер) у кнежевини/краљевини Србији био је Јеврем Обреновић. Податак на сајту Војног музеја, по свој прилици, не одговара истини. Тачно је, међутим, да су постојала двојица људи имена Живко Давидовић. Први, мајор Живко Давидовић, председник у крагујевачком окружном суду, преминуо је у Крагујевцу 1842. године. Дакле, једино је спорно, да ли се Соја, ћерка пуковника и државног саветника Живка Давидовића, звала Софија или Јелисавета.
Logged
Kuzma®
Počasni administrator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 10 542



« Reply #98 on: November 18, 2018, 12:47:36 pm »

Текст објављен у другом форуму преписан је с оригинала објављеног на Палуби.

Ocigledno da nisam pazljivo pratio na casu.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #99 on: November 19, 2018, 09:08:38 pm »

Где је сахрањен Живко Давидовић? На Новом гробљу у Београду? Ако јесте, зна ли се парцела где је гробница. На сајту Новог гробља га нема међу знаменитим личностима. Можда је сахрањен на Топчидерском гробљу?
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #100 on: November 19, 2018, 10:03:34 pm »

Гробница (за) Живка Давидовића

Колико је примера у Београду, на Новом гробљу, да су људи још за живота спремили себи вечну кућу и купили гробницу за вечити мир, али су се у томе јако преварили. Њихови рођаци-наследници, кад упропасте своју заоставштину, продају за скупе паре гробницу и споменике, а умрле преносе у обичан гроб или у општу костурницу, тако да се некима ни име не зна. Било је случајева да се један споменик преко ноћи нађе на неком другом гробу са другим натписом имена и другом сликом. То је највеће непоштовање према мртвима.
Тако је продата гробница и надгробни споменик у којој је почивао Димитрије Стефановић, трг. из Београда, са својом женом. Њихов незаслужни син, који је све наслеђено имање упропастио, дошао је на замисао да прода гробницу свога оца и своје мајке, а њих сахрани у обичне гробове. Тако је исто продата и гробница Живка Давидовића, бив. држ. саветника, као и многе друге.

(Београдске општинске новине, јули – август, 1937. године.)


Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 310


« Reply #101 on: November 19, 2018, 10:09:14 pm »

Па ако су пребачени у "обичне" гробнице мора да постоји неки податак о томе, односно запис у архивама гробља.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #102 on: December 09, 2018, 10:11:21 am »

Казивања Живка Давидовића (прибележио: М. Милићевић)
Kнез Милош је веома пазио Арсу Андрејевића и готово га никад није пуштао од себе. Једном лицем на Божић, добивши од Кнеза допуштење, Арса је журио својој кући на ручак. На ћуприји испод конака сретнувши официра Живка Давидовића, он се радосно похвали:
- Ее, синовче! Пусти ме Господар да данас ручам код своје куће, баш му хвала.
Још док је он то говорио, дотрчи за њим кападахија вичући:
- Арсо, вратите се; зове вас Господар.
- Еј весела моја џого! (тако је Арса шаљиво звао своју жену) и данас ћеш опет ручати без мене!

(За време Вучићеве буне Арса је био уз кнеза Михаила. Хтело се преговарати с бунтовницима, и он са два пратиоца пође ка Вучићу носећи му кнежеву поруку. Пришавши к реци Лепеници близу оне мале ћуприје која води ка старој цркви, Арса наиђе на бунтовничку стражу, и ту га татар-Богдан, старешина те страже убије. Главу Арсину одсекао је Панта из Вињишта, и однео у бунтовнички логор, а тело је укопано код крагујевачке цркве.
Богдан и Арса су се побратимили 1839. г. другог понедеоника по Воскрсенију код неког записа у околини Београда. Ту су се пред родбином и пријатељима заклели да ако један од њих погине, неће остати без замене. О смрти Арсиној сам је татар-Богдан казао ово:
- Ја сам са Арсом био ортак и побратим, и волео сам га као брата; али је Вучић био дигао буну на кнеза Михаила, и ја сам био са Вучићем а Арса са Кнезом. Арса је хтео да уђе у наш логор, а ја сам имао заповест да не пуштам никога. Зато му викнем да стане. Он не хте. Ја помислим да у буни добија онај чија пушка прва пукне, па потегох и убих га на место, а право да кажем, и сада ми га је жао…
После тога, глава је Арсина нађена у касарни у некој фуруни, и Арсина жена Смиљана сахранила ју је код тела.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #103 on: January 01, 2019, 03:31:16 pm »

Главу Арсину одсекао је Панта из Вињишта, и однео у бунтовнички логор, а тело је укопано код крагујевачке цркве.
Вињиште је село недалеко од Крагујевца, а Панта је за прво време био пандур код књаза Милоша; доцније, пристао је уз Тому Вучића и постао познат и поштован по премлаћивању Обреновићеваца (у 'преткривичном поступку'), нарочито год. 1839/42/44.  Неки су бунтовници Пантину ћорбатлу преболели, неки остали богаљи целог века, неки су под бојем и душу испустили (Бог да им душу прости); а било је и оних, који су од тешких удараца памећу померили и након пуштања из апса, ишли по саборима и вашарима, проповедајући скори повратак Милошев у Србију.
Но, једна епизода из успомена Николе Христића, деловође Преког суда (1844), открива нам како је и Панта коначно награисао. Наиме, Пантелију Ћуковића из Бањана, трговаца, Преки је суд осудио на доживотну робију због тога што га је крајем августа 1844. извесни Панта Ковић у Руми врбовао да учествује у (катанској) буни, а он то није пријавио властима. Ђурковићу је, када је спроведен у притвор (обор), Панта из Вињишта одузео сребрни сат и присвојио га, а Вучић, чувши то, наредио је момцима да Панту избатинају и отерају из логора.
Панту из Вињишта помиње и Стевча Михаиловић у својим 'Мемоарима', где каже: 'Кад је књаз Милош, вративши се у Србију, и 1859. дошао у своју стару престоницу Крагујевац, и са доксата двора поздравио скупљени народ, назвавши их 'синовима' својим, а означивши себе 'оцем' свију њих, позвав све: да као браћа живе у слози и љубави, онда је један од многих бијених 1939. и 1842. гласно узвикнуо: 'Јеси, Господару, ти наш отац и ми твоји синови, ал Панта из Вињишта, неће никад бити мој брат.'
« Last Edit: January 01, 2019, 03:39:39 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #104 on: February 13, 2019, 12:11:34 pm »

Прилог за биографску грађу г. Живка Давидовића.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Србске Новине, 1845. год. бр. 58..jpg (158.51 KB, 970x494 - viewed 41 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 [7] 8 9   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.033 seconds with 23 queries.