Opticari su 1608. godine primetili da ako stave jedno socivo na jedan kraj cevi, a drugo socivo na drugi kraj te iste cevi i zatim podese rastojanje izmedju njih, socivo na jednom kraju cevi uvecalo bi sliku koju bi sabralo socivo na drugom kraju cevi. Ovaj pronalazak nazvan je teleskop (na grckom "daleko gledati").
Galileo Galilej je prvi pronasao prakticnu primenu ovog pronalaska u pomorstvu, a kasnije i za proucavanje neba.
Teleskopi imaju dve funkcije:
- da sakupe svetlost
- da razdvoje objekte.
Sto je teleskop veci to bolje obavlja ove dve funkcije.
Refrakcija je prelamanje svetrosti pomocu staklenih sociva. Konkavni (ispupceni) komad stakla, zvani socivo, prelama upadne zrake i sjedinjuje ih u tacku koja se zove ziza, koja se nalazi iza sociva, a tacno na njegovoj osi. Rastojanje izmedju optickog centra sociva i zize zove se zizna daljina sociva. Iza zize se nalazi okular, socivo koje uvecava fokusiranu sliku za posmatracevo oko.
Refleksija, za razliku od refrakcije, je "hvatanje" upadne svetlosti pomocu konkavnih ogledala (ogledala u obliku plitke cinije).Izdubljena strana je konkavno ogledalo, a suprotna strana je konveksno.. Zbog ovakve zakrivljenosti zizna tacka se nalazi ispred ogledaja, tj. izmedju ogledala i posmatrackog objekta.. Ovo je nezgodno jer posmatrac sopstvenom glavom zaklanja ono sto posmatra. Iz tog razloga se ubacuje pomocno ogledalo koje ima ulogu da skrene snop svetosti za 90 stepeni i usmeri ga ka okularu, koji se nalazi na bocnom zidu teleskopa.
Sada kada znamo sta je refrakcija, a sta je refleksija mozemo shvatiti i kako rade dva osnovna tipa teleskopa, a to su:
-
Refraktori-
ReflektoriKao sto smo vec rekli, velicina jeste bitna!!!
Zasto?!
Koliko ce biti sjajna slika posmatranog objekta direktno zavisi od povrsine, a ne od precnika.
Ogledalo precnika recimo 2m daje cetiti puta sjajniju sliku. Zasto?!
Povrsina je proporcionalna kvadratu precnika. 2 na kvadrat je 4, prosto!
