ZastavnikDjemo
poručnik korvete
 Offline
Posts: 3 509
|
 |
« on: October 09, 2008, 05:20:39 pm » |
|
Sredinom 90-ih godina XX veka, RM Francuske je pocela ozbiljno da razmatra koncept broda, koji bi zamenio 8 protivpodmornickih fregata i preostalih 10 eskortnih korveta klase A69. U cilju ubrzanja gradnje, smanjenja troskova i tipizacije brodskog naoruzanja i pogona, odluceno je da se resenje potrazi u “polivalentnim” fregatama, tj. fregatama koje bi bile sposobne za izvrsavanje razlicitih zadataka. U istom periodu, RM Italije je zapocela sa svojim studijama o brodu koji bi zamenio 8 protivpodmornickih fregata “Maestrale”, 4 fregate klase “Lupo” i 4 korvete klase “Artigliere”. Posto su Francuska i Italijanska namenska industrija i brodogradilista vec etablirale svoju saradnju u procesu konstruisanja i gradnje razaraca klase “Horizon/Orizzonte”, ideja o saradnji prilikom projektovanja fregata je veoma brzo zazivela. Jula 2002. dve vlade su i zvanicno potpisale sporazum o gradnji evropskih visenamenskih fregata (Frégate multi-mission - FREMM).
Potrebe dve RM su ambiciozne, i obuhvataju ukupno 27 brodova, deset za Italijansku i 17 za Francusku RM. Medjutim, treba primetiti da ce frigate biti gradjene u vise verzija, i da medjusobno nece biti identicne.
Postojace ukupno cetiri varijante ove klase: francuske FREMM AVT (action vers la terre), francuske FREMM ASM (za PP borbu), italijanske FREMM EG (klasicne fregate, pogodne za "opstu upotrebu") i italijanske FREMM za pp borbu (koje ce se razlikovati of francuskih). U principu, RM Francuske zeli da nabavi 9 FREMM AVT i 8 FREMM ASM. Italijanska RM zeli da nabavi 6 FREMM EG i 4 FREMM ASM. Fregate ce imati puni deplasman od 5790 tona, duzinu od 139 metara, sirinu 19 m i 5 m gaza. Nece biti neke vece vizuelne razlike izmedju brodova dve mornarice, osim cinjenice da ce Francuski brodovi imati jedan jarbol, gde ce svi senzori biti integrisani sa radarom Herakles, dok su se Italijani odlucili za konvencionalnije resenje od dva jarbola, gde ce na prednjem biti radar Empar i IFF, dok ce na zadnjem biti smesteni ostali senzori. To resenje je mozda i bolje, kako bi se izbegle elektromagnetske smetnje, koje bi mogle biti uzrokovane smestanjem svih senzora na jedno mesto, kao sto i smanjuje rizik od simultanog unistenja svih brodskih senzora prilikom jednog pogotka, cime bi fregate bile izbacene iz stroja. Takodje, radar Empar se vec nalazi na nosacima aviona Conte de Cavour, kao i na razaracima klase Andrea Doria, sto doprinosi tipizaciji radara u RM Italije, sto znacajno smanjuje troskove odrzavanja. Druga stvar vezana za francuski izbor je cinjenica da radari Herakles rade u S-opsegu, sto je izazvalo kritike odredjenih krugova u RM Francuske, koji tvrde da ce radar biti znatno inferiorniji u odnosu na Empar, koji radi u C opsegu, pre svega protiv niskoletecih ciljeva, posebno po nemirnom moru, koje bi moglo da stvara mnogo laznih odraza. Takodje su naveli da ce radar Empar biti ugradjen na razarace klase Chevalier Paul, i da je do sada jedini korisnik radara Herakles RM Singapura, za koju je taj radar i proizveden (klasa Formidable). Pored toga, jos jedna mana radara Herakles je ta da je znatno tezi (masa je oko 5t), dok masa radara Empar ne prelazi 2 tone. To znaci da ce radar na francuskim brodovima biti postavljen 7 metara nize od radara Empar na italijanskim brodovima, sto predstavlja dodatnu prednost italijanskog radara. Medjutim, zahvaljujuci cinjenici da je razvoj radara Herakles placen od strane Singapura, pobornici njegovog izbora tvrde da ce u konacnici radar Herakles kostati znatno manje od Empara, posebno naglasavajuci cinjenicu da se taj radar proizvodi u Francuskoj, dok je Empar italijanske proizvodnje. Pored pomenutih radara za povrsinsko i vazd. osmatranje, brodovi ce imati i dva radara za navigaciju, mada jos nije poznato koja.
Resenja za smanjenje radaskog i IC odraza
Kod smanjenja radarskog odraza, sto je postalo opsti trend kod izgradnje savremenih ratnih brodova, klasa FREMM ce imati radarski odraz slican onome koji ima klasa La Fayette, sto znaci drasticno manji nego ratni brodovi prethodnih generacija. Sto se smanjenja Ic odraza tice, tu je ostvaren znacajan napredak u odnosu na fregate klase La Fayette, pre svega zahvaljujuci inovativnom resenju hladjenja izduvnih gasova dizel motora, koji se zasniva na hladjenim titanijumskim cevima. Osim toga, francuski brodovi ove klase ce uz to ispustati iz otvora na bokovima broda, malo iznad povrsine mora, sto ce dodatno smanjiti IC odraz. Italijani su se odlucili na klasicne dimnjake, pre svega zbog redukcije buke, koju stvara ispustanje izduvnih gasova u vodu. Na kraju, akusticni odraz ovih brodova, pre svega zbog upotrebe elektricnih motora pri krstarecim brzinama i elasticnim postoljima za dizel-motore, bice veoma mali. Kako konstruktori kazu, pri brzinama do 15 cvorova, fregate klase FREMM ce biti skoro necujne, sto ce biti izuzetan adut u protivpodmornickoj borbi, ako se najave konstruktora ostvare. Posle brojnih rasprava i nedoumica, francuska i italijanska RM su se dogovorile oko buduceg pogona, koji ce obuhvatati elektricni pogon za brzine do 15 cvorova (struju ce proizvoditi dizel-generatori), a za vece brzine ce se koristiti gasne turbine. U pocetku, u igri su bile General-Electric Avio LM-2500 Plus i Rolls-Royce MT-30. LM-2500 Plus se vec koristi kao pogon za brodove drugih klasa italijanske RM, sto ce u konacnici smanjiti troskove odrzavanja i doprineti unifikaciji pogona; ukupna snaga je 32 MW, sto omogucava krstarecu od 27 cvorova. Druga opcija je nudila vecu pogonsku snagu (34 MW, sa mogucnoscu povecanja na 38 MW), koja bi omogucila vecu brzinu. Medjutim, turbine MT-30 su jos u razvojnoj fazi, i bile bi 50% skuplje, pa je odluka pala na LM-2500 Plus. Francuski brodovi ce imati dva petokraka propelera sa promenjivim zakretom krilaca, a italijanski dva propelera sa fiksnim zakretom krilaca propelera. I francuski i italijanski brodovi ove klase ce imati dva stabilizatora, koji ce omoguciti prihvat i otpremu helikoptera na moru snage 5 Bf.
Pored gore navedenih razlika u pogonu i senzorima, Francuske i Italijanske fregate ce se razlikovati i po komandno-informacionim sistemima; naime, francuzi su, u zelji da zamene sto vise zastarelih brodova, zeleli da izgrade sto je moguce vise brodova, tako da su bili prisiljeni na ustede prilokim opremanja. Modifikacije, koje ce unaprediti borbene sposobnosti francuskih brodova usledice kasnijd, kada to budzetska sredstva budu dozvoljavala. Francuski KIS ce biti napravljen od strane ARMARIS-a, i sadrzace 17 multifunkcionalnih konzola centralizovane arhitekture, dok ce italijanski KIS imati 18 multifunkcionalnih konzola, koji ce biti sofisticiraniji od onog na francuskim fregatama, i koji ce biti identican onome na NA Conte de Cavour i razaracima klase Orizzonte. Jos jedna razlika se ogleda i u dodatnim senzorima; naime, italijanske fregate, pored radara EMPAR, krcace i radare RAN-30X, za povrsinsko i vazdusno osmatranje, kao i veoma sofisticirane radare za navigaciju SPN-753(v)4.
Uprkos svemu navedenom, francuski brodovi nece predstavljati manje borbeno sposobne i revolucionarne brodove. Francuski brodovi ce biti prvi evropski brodovi sposobni da ispaljuju krstarece rakete duboko na neprijateljsku teritoriju, i jedini brodovi sposobni za tako nesto van RM SAD. Francuske FREMM ce biti sposobne da krcaju i ispaljuju rakete MBDA Scalp Naval, koje ce imati domet od 1000 km, i cija preciznost je do sada neprevazidjena. Sposobnost udara hirurske preciznosti u vecem delu sveta znaci da ce samo prisustvo francuskih fregata ove klase predstavljati jak politicki i diplomatski signal potencijalnim protivnicima. Brodovi ove klase ce posedovati dva visecevna vertikalna lansera raketa Sylver; prvi, Sylver A43, kapaciteta 16 raketa, ce biti namenjen lansiranju raketa Aster 15. Drugi, Sylver A70, takodje kapaciteta 16 raketa, ce biti u stanju da lansira KR Scalp Naval i Aster 15, i imace mogucnost kombinovanog lansiranja. Ideja o ugradnji treceg lansera je napustena zbog stednje. Iako ce sve francuske fregate ove klase biti opremljen sa lanserom Sylver A70, samo ce devet fregata verzije AVT biti opremljene sistemom za planiranje i pripremu lansiranja raketa Scalp Naval. To ne znaci da druge fregate nece biti u stanju da izvrsavaju zadatke lansiranja krstarecih raketa, ali znaci da jedna fregata podrazreda AVT morati biti prisutna, da bi linkom slala koordinate ciljeva po kojima se dejstvuje. Francuske fregate klase FREMM nosice i 8 raketa Exocet MM40 Block III, dometa 180 km, kao i top Oto Melara Super Rapido kalibra 76mm, navodjen optoelektornskim sistemom za kontrolu vatre NA-25. Naknadna ugradnja mocnijeg topa istog proizvodjaca, kalibra 127 mm nije iskljucena, iako je prvobitno bilo predvidjeno da FREMM AVT budu opremljene pomorskom varijantom haubice GIAT, kalibra 155 mm. Brodovi ce takodje krcati dva mitraljeza kalibra 12,7 mm, sa daljinskim upravljanjem. Najverovatnije se radi o Oto Melara Hitrole. Sve fregate ce biti opremljene trostrukim lanserom za protivpodmornicka torpeda MU-90, samo sto ce fregate verzije ASM biti u stanju da ih ponovo popunjavaju. Brodovi ce biti opremljeni sonarom TUS-4110 CL, koji ce biti sposoban i da otkriva mine. FREMM ce krcati helikoptere NH-90, a fregate podvarijante AVT ce moci da krcaju i helikoptere Cougar RESCO za specijalne operacije. Svi brodovi ove klase ce imati i po jednu bespilotnu letelicu.
|
