Vraća se redovno služenje vojnog roka?

[dzumba]

Колико ја уочавам из ове расправе би свакако требало одстранити све актуелне "позиционе" и "опозиционе" политичаре. Заправо, могли би учествовати у томе ако се строго држе теме. Мада, знам да је то немогуће јер је политика, боље речено политиканство свеприсутно...

[MOTORISTA]

Što se tiče profesionalne vojske, našao sam video o platama u svim vidovima OS SAD:

[Dreadnought]

Zakoni kojima je reguliše vojna obeveza:
- Zakon o Vojsci Srbije („Sl. glasnik RS", br. 116/2007, 88/2009, 101/2010 - dr. zakon, 10/2015, 88/2015 - odluka US, 36/2018 i 94/2019);
- Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi Službeni glasnik RS“, br. 88 od 28. oktobra 2009, 95 od 17. decembra 2010, 36 od 10. maja 2018.

Zakonom o Vojsci Srbije Vojska Srbije se sastoji od stalnog i rezervnog sastava. Stalni sastav Vojske Srbije čine profesionalni pripadnici Vojske Srbije i vojnici na služenju vojnog roka.
Profesionalni pripadnici Vojske Srbije su profesionalna vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci Srbije.
Profesionalna vojna lica su:
1) oficir;
2) podoficir;
3) profesionalni vojnik.

Vojni obveznik je lice koje podleže vojnoj obavezi u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) regrut;
2) vojnik na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja i vojnik koji dobrovoljno služi vojni rok sa oružjem;*
3) lice u civilnoj službi;
4) lice u rezervnom sastavu.
Obaveza služenja vojnog roka izvršava se služenjem vojnog roka u Vojsci Srbije sa oružjem ili bez oružja.
Regrut koji zahteva da bude upućen na služenje, odnosno dosluženje vojnog roka biće upućen u roku od šest meseci od dana podnošenja zahteva, a najranije u kalendarskoj godini u kojoj navršava 19 godina.
Rezervni sastav Vojske Srbije čine rezervni oficiri, rezervni podoficiri i vojnici u rezervi.
Rezervni sastav Vojske Srbije deli se na aktivnu rezervu i na pasivnu rezervu.
Aktivna rezerva predstavlja obučeni rezervni sastav Vojske Srbije koji se angažuje za popunu jedinica Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, radi izvršavanja zadataka u određenom vremenskom periodu i čija su prava i dužnosti regulisana zakonom i zaključenim ugovorom.
U aktivnu rezervu mogu na osnovu ugovora koji se zaključuje na određeno vreme stupiti lica mlađa od 60 godina, osposobljena za obavljanje vojnih dužnosti. Stupanje u aktivnu rezervu, kao i prava i obaveze lica u aktivnoj rezervi, uređuje Vlada.
Pasivnu rezervu čine pripadnici rezervnog sastava, koji imaju ratni raspored u komandama, jedinicama i ustanovama Vojske Srbije, Ministarstvu odbrane, državnim organima, civilnoj zaštiti i drugim snagama odbrane.
Vojni obveznik je lice koje podleže vojnoj obavezi u skladu sa ovim zakonom, i to:
1) regrut;
2) vojnik na služenju vojnog roka sa oružjem ili bez oružja i vojnik koji dobrovoljno služi vojni rok sa oružjem;
3) lice u civilnoj službi;
4) lice u rezervnom sastavu.

Rezervni sastav obuhvata:
1) rezervni sastav Vojske Srbije;
2) rezervni sastav civilne zaštite i drugih snaga odbrane;
3) neraspoređene vojne obveznike.

[MOTORISTA]

недеља, 07.02.2021.
Милан Галовић

Одлука о обавезном војном року до октобра

Израчунали смо да би за 10.000 регрута редовно служење војног рока годишње коштало укупно око осам милијарди динара

За нас је, као државу, важно да имамо младе људе који ће познавати војску и који ће знати како се брани земља. Постоји доста разлога због којих би они могли да буду мотивисани и задовољни служењем војног рока и да то не буде, како неки кажу, губљење времена већ корисно време, а да буду од користи и својој земљи, систему одбране и грађанима, каже у разговору за „Политику” Небојша Стефановић, потпредседник владе и министар одбране. Он се јасно изјаснио да је за поновно увођење војног рока и тиме практично отворио друштвени дијалог o овoj теми.

Како ће изгледати јавна расправа о могућем поновном увођењу обавезног служења војног рока?

Јавна расправа се суштински већ води, и у стручним круговима и у јавности, можда само недостаје формализација те расправе у парламенту, што зависи од Народне скупштине. У наредним месецима очекујем да ће Генералштаб имати коначне ставове, као најозбиљнија стручна институција ове земље позвана да да мишљење о овом питању. Тада ћемо имати и формулисан став како желимо да војни рок изгледа, односно шта војска види као најбољи модел редовног служења, и колико би прецизно од разматраних од четири до девет месеци требало да траје. Очекујем, угрубо, да негде до септембра или октобра имамо одлуку државе да ли жели „одмрзавање” обавезе служења војног рока. До тада ћемо наравно имати све детаље како би војни рок изгледао. Постоје различита мишљења о томе, али са истим циљем ‒ да војска буде ефикаснија, да можемо да рачунамо на јачи састав, да сви задаци који буду стављени пред војску у наредном периоду могу да се изврше са довољним бројем људи и да један део људи вратимо у резервни састав. Ми током минулих десетак година нисмо десет генерација увели у резервни састав. Ти људи не могу бити упућени на било какав задатак, јер нису завршили ни основну обуку и немају никакво знање о војсци. Плус изгубили смо десет генерација које су старије од 65 година и које нису више у резервном саставу. То су неки од приоритета који ће утицати и на дефинисање и на дужину војног рока, али је ту још много параметара, почев од цене. Израчунали смо да би за 10.000 регрута редовно служење војног рока годишње коштало укупно око осам милијарди динара (униформе, храна, гориво, грејање, смештај, превоз...). Додатна цена би биле плате, уколико би се донела одлука да их регрути примају, и то би било још око 1,2 до 1,8 милијарди, у зависности да ли би биле 20.000 или 30.000 динара.

Да ли би био прихватљив модел који користе неке скандинавске земље, да се сви регрути уводе у евиденцију, а држава позива само неке од њих да служе војску?

Не, определили би се за то да сви који стичу законски основ и могу бити упућени на одслужење војног рока буду позивани. То је модел о ком разговарамо и за који мислим да би био најкориснији. Фактички би се сви који испуњавају услове позивали на одслужење војног рока, након што напуне 18. година. Наравно, постојала би могућност да се служење војног рока одложи због школовања или неког другог оправданог разлога. Такође, постојала би и могућност позивања на приговор савести, што постоји у уставу. Разматрамо и да ли би такве регруте упућивали у јединице на дужности које не подразумевају ношење оружја у можда дужем временском трајању од осталих регрута, или да војни рок служе у неким другим институцијама под другим условима. Дакле, то су све модели који постоје у Европи и у свету и ми разматрамо које су добре праксе. Војна обавеза би важила за мушкарце, док ће жене моћи и даље да служе војни рок добровољно, као што то могу и сада.

Осим традиције, шта је суштински разлог за враћање обавезе служења војног рока?

Традиција је важан елемент, али не и пресудан. За нас је, као државу, важно да имамо младе људе који ће познавати војску и који ће знати како се брани земља. Мислим да је важно и то што ће знања стечена у војсци моћи да користе и у животу ван војске. Рецимо, војници на одслужењу војног рока могу, чак и ако немају возачку дозволу Б, полагати за Ц категорију, чиме стичу аутоматски и Б категорију, и мислим да је то свакако значајна уштеда за њих, јер не морају сами да издвајају тај новац. Такође, могу да се оспособе за куваре, да науче да користе системе везе, да буду механичари и стичу друге праксе и искуства... Да прођу обуке у нашим јединицама, укључујући и специјалне, као и да служе у информатичким и научним четама, где би дали допринос систему одбране. И укупно постоји доста разлога због којих би млади људи могли да буду мотивисани и задовољни служењем војног рока и да то не буде, како неки кажу, губљење времена већ корисно време, а да буду од користи и својој земљи, систему одбране и грађанима. Имаћемо јачи резервни састав, а неки од њих сигурно ће пожелети и да остваре каријеру у војсци.

Колики је напор система одбране да се обезбеди довољан број професионалних војника?

Велики. То је било далеко лакше када је Србија била економски слаба. Повремено можемо чути од неких пензионисаних војних старешина како су лако попуњавали јединице у време када је просечна плата у Србији била око 300 евра, незапосленост око 26 одсто, те је једини сигуран посао могао да се нађе тамо где је био стално отворен конкурс, попут војске, без обзира на ниске плате. Данас привреда Србије јача, просечна плата у земљи је око 512 евра и имате могућности да нађете посао у различитим секторима. Илустрације ради, тренутно радимо на успостављању пешадијског батаљона у касарни у Лозници, где ми градоначелник каже да постоје две нове фабрике у којима је просечна плата 50.000 динара. Дакле, војска мора да стигне ту плату да би се неко определио да ради тежак посао професионалног војника. И то су све изазови са којима се суочавамо. Захвалан сам председнику Александру Вучићу што је имао слуха на тему плата, то сам му изнео чим смо обавили анализу шта је хитно потребно да се уради у систему одбране. То је нешто без чега нема напретка. Побољшање стандарда запослених и наставак опремања и модернизације војске су најзначајније циљеви, које сам поставио себи као приоритет у овом ресору. Изузетно сам задовољан што су плате нашим припадницима повећане, упркос свим искушењима и проблемима које је донела пандемија ковида 19. Ишли смо на нелинеарно повећање од 9,2 до 17,6 одсто за све припаднике ВС и МО. Највише повећање иде војницима, па онда подофицирима и на крају официрима. Хоћемо да људи у ВС и МО виде да њихова држава брине о њима.

Колика ће бити плата професионалних војника после најављених повећања?

У марту, када укупно повећање ступи, десетар са десетак година стажа ће имати 56.500 динара, што је скоро седам хиљада динара више него у децембру. И наравно није довољно, тако да ћемо и у овој години наставити да радимо на повећањима. Наш циљ да војник кад тек почне да ради има минимално 50.000 динара, а водник, као први подофицирски чин, да нема мање од 60.000 динара.

Које ће бити прве вежбе после шестомесечног мораторијума?

Одлука о мораторијуму на вежбе истиче 8. марта и прецизне договоре имаће тек по његовом истицању. У међувремену, разговарамо са свима, али вежбе још нису заказане. И страни партнери су свакако опрезни због ковида и од развоја ситуације са пандемијом ће наравно зависити даљи планови. Као неки значајнији термини за сада се помињу они у другој половини године. Фокусирани смо на вежбу „Платинасти вук” у бази „Југ”, у септембру или октобру, вежбу „Партнерство за мир”, која ће бити одржана на нашој територији, а добили смо позив и за трилатералну вежбу „Словенско братство” за крај септембра. Имаћемо и неколико билатералних вежби на нашој територији, које су у процесу договарања, али као што рекох, све зависи од ситуације са пандемијом ковида. Вежбаћемо са свима који то желе, јер је Србија војно неутрална, немамо никав проблем да имамо вежбе и са Русима, Американцима, државама ЕУ, Кином, НАТО, ОДКБ... Свима онима који ће помоћи да наша војска има бољу интероперабилност. Наш додатни фокус је, наравно, на земљама ЕУ зато што са њима имамо и велики број мисија и у Африци и на Блиском истоку, а размишљамо и о појачању мисије на Кипру. Ове мисије су изузетно важне за нас и да би наши војници стекли искуства и да би били компатибилни са јединицама ЕУ. Очекујем динамичну годину, али реално због ковида ће вероватно тек наредна бити са међународним вежбама у пуном замаху. Иначе највише волим када наши партнери из света дођу у Србију, јер овде на таквим вежбама можемо да ангажујемо највећи број припадника наших јединица, за које је то изузетно искуство.

Да ли ће, како је најављено, бити постављен радар на Златибору?

Радимо на постављању и те радарске тачке и на модернизацији радара који су у саставу војске, али разматрамо и шта би било потребно од нових. Наша жеља је и да вратимо радарску тачку на Копаонику, али ту постоје наравно проблеми који нису лако решиви. То међутим остаје стратешки циљ наше војске. Разговарао сам о томе и са командантом Кфора генерал мајорем Франком Федерићијем и командантом Здружених снага НАТО у Напуљу, адмиралом Робертом Бурком. Видећемо шта је став НАТО-а, пошто се та тачка на Копаонику налази у Копненој зони безбедности, која је и у надлежности команданта Кфора.

Због чега сте се заложили за интензивнију сарадњу ВС и Кфора?

Желим да увек имамо могућност брзе и директне комуникације, јер је Кфор ту да обезбеди стабилност на КиМ. Када дође до подизања тензија у нашој јужној покрајини веома је важно да Кфор предузме све кораке да се те тензије спусте и да заштити српско становништво, пошто албанско нико ни не угрожава. Тражио сам да Кфор пружи безбедност српском становништву и верујем да Федерићи разуме позицију српског народа. Такође, постоји могућност интензивирања заједничких патрола у циљу и побољшавања међусобног поверења и веће безбедности. Наиме, постоји проблем дивље сече шума у КЗБ, где су наоружани Албанци отварали и ватру, тако да мислим да би управо те учесталије заједничке патроле дуж административне линије смањиле ту врсту опасности. Сем тога, Такође, познато је да део држава учествује и у покушају трансформације тзв. КБС у тзв. војску и сматрамо да ту НАТО мора да има значајнију улогу и да спречи такву врсту деловања која није у складу са Резолуцијом 1244 СБ УН. Кфор би управо ту могао да има значајнију улогу и да утиче да такве снаге не улазе на север КиМ без сагласности и не уносе страх међу српско становништво, спроводећи застрашивања Срба. Ту су наравно и могућности сарадње у заједничком супротстављању тероризму, с обзиром на повратак бораца са сиријског ратишта на КиМ, јер је међународни интерес спречити стварање терористичких ћелија.

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

понедељак, 08.02.2021.
Биљана Баковић

СПС: Да и жене могу у војску

Социјалистичка партија Србије (СПС) се апсолутно залаже за увођење обавезног војног рока. Србија је одувек имала јаку војску и она је један од кључних темеља очувања националног идентитета и државног суверенитета, а увек је била институција којој су грађани највише веровали. Мишљења смо да треба покренути широке јавне расправе релевантних друштвених чинилаца о овој важној теми, али и пажљиво чути ставове и мишљења наших грађана.

Свакако препуштамо Министарству одбране РС да донесе одлуку о том питању, узимајући у обзир безбедносне изазове, ризике и претње у региону, као и економску ситуацију у земљи. СПС посебну пажњу жели да скрене на чињеницу да су припаднице ВС учествовале у бројним међународним мисијама у којима су биле и одликоване, и зато се залажемо да уведемо новину, да наше грађанке имају могућност служења војног рока.

СДПС: По норвешком моделу

Као земља у различитим државним облицима, имали смо два модела служења војног рока: обавезни и професионални. Први се показао као превазиђен и прескуп, а други недоречен, са проблемом који се односио на попуну активног, али и резервног састава. Добро је да имамо дебату о овој теми, и сматрамо да одлуку треба да донесемо на основу економских могућности и одбрамбених потреба, са више прагматизма, а мање емоција. Данас у свега 14 европских земаља имамо обавезан војни рок, јер је интенција ка професионализацији оружаних снага, а моћ једне земље више се мери снагом економије него њене војске, указују у Социјалдемократској партији Србије (СДПС).

Зато ми предлажемо да наставимо рад на унапређењу постојећег система професионалне војске, што подразумева даље улагање у побољшање животног стандарда и услова рада њених припадника, повећање примања и решавање стамбеног питања припадника војске, али и инвестиције у војну инфраструктуру. Такође сматрамо да младим људима треба оставити могућност избора да ли ће обући униформу или не. С тим, да онима који се одлуче за служење војног рока треба дати различите подстицаје, као рецимо у Норвешкој, где млади имају одређене привилегије након служења, у виду помоћи током школовања или приликом запошљавања у државним службама. На тај начин ћемо подстаћи више младих људи да се пријаве за служење војног рока.

СПАС: Немамо ништа против

Нисмо ту тему до сада посебно обрађивали, али ако дође неки предлог те врсте, са јасним аргументима и анализом, од неке стране, размотрићемо га. У суштини немамо ништа против враћања војног рока уколико је процена да ће безбедност и готовост државе бити на вишем нивоу. Наравно, много ствари је ту битно уклопити, ако се обавезни војни рок враћа. Од дужине трајања, преко буџета који треба да се обезбеди, простора, итд. Није то тако једноставна одлука. Свакако смо спремни о томе да разговарамо, кажу у Српском патриотском савезу (СПАС).

ДСС: Војни рок минимум шест месеци

Апсолутно је потребно вратити обавезно служење војног рока јер се тиме, на првом месту, знатно јача одбрамбена способност земље као и могућност одбране националних интереса уз истовремено очување мира. Војни рок би морао да траје минимум шест месеци, а за одређене специјалности и дуже. За појединце који би уложили приговор савести, свакако би се обезбедила могућност служења без оружја, што у униформи за потребе логистике, што цивилно у одређеним и јасно дефинисаним институцијама и организацијама које служе јавном интересу, каже Милош Јовановић, председник Демократске странке Србије (ДСС).

ЛСВ: Прескупо и неадекватно безбедносним изазовима

Враћање обавезног војног рока није прихватљиво јер је прескупо и неадекватно безбедносним изазовима. Војсци треба нова концепција одбране заснована на стратегији сукоба ниског интензитета карактеристичног за ратовање у несразмеру бројности и опремљености између сукобљених страна. Велики број непрофесионалних и неопремљених војника, мобинг, непотизам и понижавајући услови рада још више ће резултирати напуштањем војне службе и избегавањем војног рока одласком у иностранство. А услов свих услова мора бити решавање питања убиства двојице гардиста на Топчидеру 2004. године. Само тако би започео процес враћања поверења у војску, каже Велимир Ковачевић, председник Стручног савета за одбрану и безбедност Лиге социјалдемократа Војводине (ЛСВ).

Izvor: www.politika.rs

[MOTORISTA]

понедељак, 08.02.2021.
Маријана Авакумовић

Подстрек економији или бацање новца

Обавезни војни рок није толико велики трошак за државу, али мишљења економиста су подељена да ли нам је потребан и какву корист имамо

За државу не би требало да буде проблем да храни војнике и плаћа им накнаде за време одслужења војног рока, јер прерасподелом у буџету за то увек могу да се пронађу паре, сложни су економисти. Али су њихова мишљења подељена да ли нам такав трошак треба и какву економску корист има сваки град у коме постоји касарна. Трошак од око 70 милиона евра за издржавање 10.000 војника није много велики, јер трошимо милијарде евра за разне ствари, каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета. Он сматра да увођење обавезног војног рока може Србији да донесе економску, али и друштвену корист.

Као неко ко је служио редовно војни рок у Сомбору, каже да су мештани добро живели од издавања станова родбини која је долазила у посету војницима, локални ресторани и продавнице, које су снабдевале касарну, такође су имали користи. Наша некадашња војска није била неко ко је само трошио новац, каже Савић. Пре тридесет или четрдесет година није било ниједне велике акције коју војска није подржавала у смислу спашавања људи, изградње мостова (јер су имали јаку грађевинску оперативу), а многи пасивни делови Србије су имали какав такав излаз у свет захваљујући војсци.

‒ Војска је заиста била школа живота. Из ње излазе мало другачији и васпитанији људи него што у војску дођу, са много више знања и социјалне укључености у колектив ‒ наглашава Савић.

Као професор је уочио да студенти који су долазили на факултет после одслуженог војног рока, када су куцали на било која врата, чиновника или професора, сачекали би најпре да им се каже слободно, па потом улазили у просторију. Осим васпитања, многи су стицали корисна знања, наглашава професор Економског факултета. Према његовим речима, млади људи који су долазили из пасивних крајева су научили доста практичних послова. Многи су у војсци положили возачки испит, па су касније релативно лако налазили посао. Студенти медицине су одлазили у војне гарнизоне, дежурали са искусним војним лекарима, учили и стицали искуство.

‒ То је ипак био уређен систем који је имао одређене мане, али је био најуређенији систем који смо имали ‒ каже Савић и додаје да има много разлога због којих треба размишљати о поновном увођењу војног рока, не улазећи у оне безбедоносне. Према његовим речима, у градовима у којима би оживеле касарне била би подстакнута потрошња, јер касарне троше доста за исхрану, одржавање. Шивење постељине и војних униформи би донео посао текстилној индустрији. Са тим што ће повратак младих људи у касарне наметнути и трошак обнове тих зграда јер су многе девастиране, а неке су чак промениле намену.

Љубомир Маџар, професор Економског факултета у пензији, са тим се не слаже. Он сматра да би Србија требало да укине војску, а да оне који су се затекли у војсци на хуман начин пензионише и испрати.

‒ Међународни односи су такви да о у сукобима у којима би војска имала шта да ради, не одлучујемо ми него велике силе. Тако да мислим да је финансирање војске бацање пара, а посебно је штетно и бесмислено наоружавати војску, што се дешава током последње три или четири године. Чини ми се купујемо опрему за војску и полицију више него што би морало. Полиција је потребна и без ње ниједна земља не може опстати. Србија са војском нема шта да ради на међународној позорници ‒ уверава Маџар.

Ипак за ову годину држава је за војску определила 36 милијарди динара, што је три пута више него за полицију. Фискални савет је кроз своје анализе више пута указивао да трошимо много пара на наоружавање, а то нам је, сматра, беспотребно. Србија за капиталне расходе у војсци и полицији издваја 0,7 одсто БДП-а, земље централне и источне Европе 0,3 одсто БДП-а. Уопште га не импресионира, како каже, то што би дошло до повећања промета зато што би оживеле касарне, војницима у посету дошли родбина и пријатељи који би у тим градовима плаћали преноћиште и храну.

‒ То нису активности које стварају доходак. То су активности које троше доходак. Наш проблем никада није био са недовољном потрошњом и тражњом, него смо се увек суочавали са проблемом недовољне производње, ограничених капацитета и мале ефикасности у тим производним системима. Тако да мислим да је идеја о увођењу војног рока лоша ‒ каже Маџар. Он скреће пажњу да у власти постоје неки сектори који су за то заинтересовани и који у томе виде могућност своје промоције, али то што је добро за њих није добро за друштво.

‒ У питању су појединачни интереси који не би требало да буду задовољени, јер је друштвена штета од таквог једног задовољавања већа од користи коју тај појединачни чинилац оствари кроз те и сличне акције ‒ истиче професор Економског факултета у пензији. Србија је са свих страна окружена државама чланицама НАТО-а (осим БиХ) и са суседима немамо спорења.

‒ Активарање тог оружја и његова употреба би подразумевала спор са НАТО-ом, јер једно од правила НАТО-а јесте да сукоб било које чланице са било ким значи и сукоб са самим НАТО-ом. Не би требало да ратујемо са НАТО-ом. Већ смо то искусили и уверили се да је то једна неугодна ствар ‒ закључује Маџар.

Горан Николић, виши научни сарадник Института за европске студије, сматра да се од увођења обавезног војног рока не може очекивати економска корист јер ту нема никакве новостворене вредности осим повећане безбедности земље, што је шира импликација од економске.

‒ Увођење војног рока је ствар политичке одлуке и то је пре свега политичко и друштвено питање. Економске користи су само те које се односе на јачање поверења у државу, зато што под војском може снажније да одвраћа потенцијалне непријатеље ‒ каже Николић. Према Николићевој оцени, издвајање и од чак 100 милиона евра за смештај, храну, грејање и превоз 10.000 војника годишње, није велики издатак за државу. То је 0,2 одсто БДП-а, мада су наши остали издаци за одбрану доста високи. Он наводи да европске земље за одбрану у просеку издвајају око 1,5 одсто БДП-а.

Izvor: www.politika.rs

[fazan]

понедељак, 08.02.2021.
Маријана Авакумовић

Подстрек економији или бацање новца

Обавезни војни рок није толико велики трошак за државу, али мишљења економиста су подељена да ли нам је потребан и какву корист имамо

Повећање потрошње доводи до повећања производње, без обзира на то шта уважени професор Маџар тврди. Проблем ограничених капацитета и мале продуктивности је резултат ограниченог тржишта (ако оставимо по страни политичке утицаје којих је свакако било). Производња за војску повећава потрошњу и осигурава упошљавање одређених капацитета. Да банализирам, ако фабрика конзерви добије сигурног купца (војску) за милион конзерви годишње, то јој омогућује да инвестира у модернизацију и повећање продуктивности.

Тврдње о укидању војске, којим проф. Маџар излази из своје стручне области, не бих да коментаришем. Само бих подсетио да су и Швајцарска и Аустрија окружене НАТО пактом.

Иначе, није сваки сукоб са чланицом НАТО и сукоб са целим НАТО пактом. Напад на чланицу пакта је напад на пакт, под условом да чланица затражи помоћ. Ово што Француска ради у последње време, инсистирањем на војним снагама ЕУ, је управо резултат сумње у спремност НАТО да у сваком тренутку брани сваку чланицу.

[MOTORISTA]

Ako se vrati služenje vojske ova generacija ide prva
IZVOR: BETA UTORAK, 9.02.2021.

Beograd -- Vojni rok, ukoliko država odluči da vrati obavezno služenje vojske, mogao bi da traje najkraće četiri a najduže devet meseci.

Prvi regruti mogli bi da budu mladići rođeni najranije 2004. godine, pišu danas Večernje novosti. Po navodima lista, regruti bi primali mesečnu platu u iznosu od 20.000 do 30.000 dinara. Novosti navode i da se razmišlja o uvodjenju niza pogodnosti za regrute, od prednosti prilikom zapošljavanja u državnoj službi do mogućnosti polaganja vozačkog ispita, informatičkih kurseva i zanatskih obuka tokom služenja vojnog roka.

Izvor: www.b92.net

[MOTORISTA]

среда, 10.02.2021.
Др Бојан Димитријевић

Како смо укинули обавезни војни рок

Нове демократске власти су остале доследне да суспендују служење војног рока 2010, што је била политичка одлука више усмерена ка анимирању гласачког тела. Лично, као неко ко је био делом укључен у тај процес, сматрам се одговорним за ту, по мом мишљењу, проблематичну одлуку

Служење војног рока у Србији има дугу традицију, још од стварања стајаће активне војске крајем 19. века. Одлазак у војску је био део живота и у миру и у рату и својеврстан осећај обавезе и припадности држави Србији. О томе сведоче брзе и успешне мобилизације 1912‒1914, када је створен и велики број прекобројних пукова који су били део Српске војске. Служење „у кадру” настављено је и за време Краљевине СХС ‒ Југославије, али су вишенационални састав и различити погледи на служење „краљеве” војске могли да буду наговештај трагичних догађаја у Другом светском рату.

У Југословенској (народној) армији служење војног рока од првих година после Другог светског рата имало је улогу својеврсне школе за стварање „новог човека”, како је 1945. у свом програмском тексту у „Борби” навео Милован Ђилас. У тој „армији новог човека”, регрути са свих страна Југославије су деценијама добијали различита знања и образовања: од описмењивања, преко привикавања на живот у колективу до освајања различитих специфичних знања, од којих је добијање возачке дозволе било посебно престижно.

Како је највећи део младих војника служио у другој републици, то је имало и интегративни карактер за стварање новог (идеолошког) југословенства. Служење војног рока је било део одрастања, школовања и својеврсне потврде мушкости, неопходне посебно у руралним крајевима. Војник, мамин или татин син, одједном је губио позицију центра универзума своје породице, и постајао један од многих и једнаких у великим војничким колективима. Избегавање служења војног рока се сматрало скоро па нечасним у свим крајевима Југославије.

Систем редовног служења војног рока је почео да се ломи у току рата 1991‒1992, најпре напуштањем регрута словеначке, хрватске, муслиманске, албанске и македонске народности. Они нису више препознавали ЈНА као сопствену војску већ су почели да је сматрају агресорском. Потом су и српски регрути све ређе долазили на одслужење војног рока. Рат без јасног циља (са српске стране) и жртве међу војницима, учинили су да се створи први талас избеглих од војне обавезе. Они су из Србије нашли уточиште у иностранству. Све до амнестије десетак година касније, њихов број је достигао неколико десетина хиљада.

Нове демократске власти су се марта 2003. сусреле са низом проблема око попуне јединица и служења војног рока. Велики број регрута из урбаних средина у овој фази се опредељивао за „цивилно” служење у разним установама, које се често сводило на фарсу и бескорисност. Мањи број људи, поготово из руралних крајева наставио је да служи војни рок на традиционалан начин. Међународна ситуација је била повољна, није било више назнаке рата, што је учинило да се регрутни контингент поново стабилизује. План тадашњег руководства Министарства одбране и Републике Србије, био је да се постепеном интеграцијом са НАТО и очекиваним пријемом у ову организацију иде према потпуној професионализацији војске. Србија је примљена у НАТО-ов програм Партнерство за мир, а САД, Велика Британија, Норвешка и Холандија постале су највећи партнери у војној сарадњи.

Све ово је обећавало успешну интеграцију Војске Србије у НАТО. Према плановима Министарства одбране и Генералштаба, до укидања војног рока би дошло у периоду после 2010, али уз предуслов (који касније није помињан) да Србија буде део НАТО и тако у оквиру ове алијансе планира своју и заједничку одбрану. План професионализације укључивао је и стварање резерве: активне и пасивне, која би била позивана у годишњим терминима у јединице и тако обезбеђивала попуну ратне војске. Преломни тренутак је био једнострано проглашење косовске независности 2008, које је утицало на обустављање сарадње са значајним делом партнера у НАТО. Проглашење војне неутралности Србије је само допринело даљем отклону од интеграција, али је служило и као изговор за одсуство озбиљнијег рада на реформи војске. Тако је професионализација почела да се креће у погрешном смеру. Стварање и редовно позивање резерве је у потпуности запостављено.

Демократске власти су остале доследне да суспендују служење војног рока 2010, што је била политичка одлука више усмерена ка анимирању гласачког тела, а не ка адекватном решавању попуне и функционисања војске за наредне деценије и нове безбедносне изазове. Лично, као неко ко је био делом укључен у тај процес, сматрам се одговорним за ту, по мом мишљењу, проблематичну одлуку. У наредној деценији професионални војници, уместо да се баве својим оспособљавањем, обуком или мировним операцијама, у добром делу бавили су се чувањем и одржавањем празних касарни, стражарским дужностима, а уместо резервиста упућивани су на санирање поплава и других елементарних непогода. Све то је водило да у току протекле деценије војску напушта по више стотина професионалних војника годишње, незадовољних сопственим статусом.

Враћање служења војног рока је неопходно ради стабилизације попуне Војске Србије. Али реч је о тешкој политичкој одлуци која може да утиче на афинитете млађег гласачког тела. Такође, то је и захтеван посао да се обезбеди адекватан смештај и услови за боравак војника. Они данас у цивилству имају далеко боље услове за живот него њихови дедови и очеви који су били „у Титовој армији”. Враћање војног рока мора да прати и адекватна финансијска анализа, а понајпре редефиниција у доктринарним документима Републике Србије, који морају да објасне којим безбедносним изазовима се оправдава враћање српских регрута у касарне.

Izvor: www.politika.rs

[dzumba]

Морам овде мало да коригујем Бојана Димитријеваића у вези НАТО и професионализације. Наиме, идеју професионализације војске, односно престанак обавезног служења војног рока Генералштаб ВЈ, односно ДЗ СЦГ није повезивао првенствено за приступањем НАТО. Та идеја (професионализација) је постојала и раније и о њој се расправљало у средином 90-тих, па и после 1999. године (до тзв. демократских промена). Суштина је била у томе да ка томе треба ићи постепено, јер је све време (уз одређене повремен осцилације) одзив за професионалну војну службу (говорим о војницима по уговору) био слаб, односно мањи од потреба, посебно у економски "јачим" срединама (Београд, Војводина, већи урбани центри). Као и сада највише кандидата је било са југа Србије, док си их у Београду и економски јачим регионима Војводине (Нови Сад, Суботица) могао избројати на прсте једне руке. И касније, након "демократских промена" став Генералштаба је био се могао осликати у речи "поступност": прво специјалне јединице, војна полиција, извиђачи и све оно где је кандидата ипак било довољно, а потом технички захтевнији родови и службе (на пример, В и ПВО) где је обука захтевнија, дужа и где је потребно да ти људи остану дуже. Такође, један од главних захтева (уједно и ограничења у професионализацији) јесу била плате, зараде тих војника. Идеја је била да најнижа плата буде у нивоу просечне плате у држави, плус разни додаци. То, као ни сада није никад обезбеђено.

Као што се зна, политички део тадашњег МО, пре свих сам министар Шутановац, су напрасно и без много дискусије одлучили да се иде у потпуну професионализацију што је и тада доводило до проблема попуне (нема довољни или су кандидати неадекватни).

Да напоменем и то да тадашњи Генералштаб није имао ништа против да се иде ка НАТО-у, односно да се следе тадашњи државни интереси, али је исказиво скептицизам по том питању како због познатој става јавног мњења, али и због једног арогантног, потцењивачког и рекао бих крајње непрофесионалног понашања представника НАТО (углавном официра из Велике Британије) који су водили канцеларију НАТО.

[MOTORISTA]

Ministar Stefanović o služenju vojnog roka - Potrebna nam je snažna vojska
tanjug 12. 02. 2021.

MINISTAR odbrane Nebojša Stefanović istakao je da je Srbija na putu vojne neutralnosti, što zahteva snažnu vojsku koja mora da se bavi i zaštitom civilnog stanovništva i druge operacije za koje nužno nije potrebno oružje.

On je za RTS rekao da je strategija odbrane između 2004. i 2012. godine bila ka integraciji vojske u NATO i da je svedena na petinu svoje prethodne veličine. Ukazujući da, iako su vojno neutralne, i Švajcarska i Austrija primaju regrute na redovno služenje vojnog roka. Prema njegovim rečima, kad nismo imali snažnu vojsku u istoriji, civili su mnogo više stradali. On je istakao da se uvođenjem redovnog vojnog roka ne ukida profesionalni kadar. Stefanović je naveo i primer Nemačke, gde se u Bundestagu upravo raspravlja o vraćanju redovnog vojnog roka. Dodao je da profesionalci iz vojske treba da kažu koje su potrebe vojske, kako je vide u budućnosti, koju ulogu treba da ispuni regrutna vojska, koliko nam treba novih i kakva treba da bude modernizacija postojećih kasarni.

- Razmatramo da li ćemo za to imati dovoljno novca, a regruti bi imali platu koja ne bi bila simbolična. Oni koji prođu kroz služenje roka osećaju da su nešto pružili svoji zemlji i stekli bi veštine koje će im koristiti u civilnom životu, kao što je, recimo, vožnja kamiona. Oni koji su medicinske struke mogu da služe na VMA i da im se to računa u staž - navodi Stefanović. Srbiji se, kaže, dogodilo to da je postala ekonomski mnogo moćnija, pa se zato i planira podizanje plata za vojnike.

- Pored toga hoćemo da zadržimo ljude u vojsci - kaže Stefanović.

Izvor: www.novosti.rs

[MOTORISTA]

ЧЕТВРТАК, 11. ФЕБ 2021.
ИЗВОР: РТС

Треба ли Србији редовни војни рок

После дест година од укидања редовог војног рока, према најавама надлежних и истраживaња јавног мњења, чини се да никада нисмо били ближи враћању војне обавезе за младиће. Хоће ли 2004. годиште добити своју војну пошту и да ли ће десет хиљада младића у Србији поново добијати препознатљиве модроплаве коверте војног одсека.

Министар одбране Небојша Стефанoвић каже за РТС да је стратегија одбране између 2004. и 2012. године била ка интеграцији војске у НАТО и да је сведена на петину своје претходне величине.



Указујући да, иако су војно неутралне, и Швајцарска и Аустрија примају регруте на редовно служење војног рока.

"Србија је на путу војне неутралности што захтева снажну војску која мора да бави и заштитом цивилног становништва и друге операције за које нужно није потребно оружје", наглашава Стефановић. Према његовим речима, кад нисмо имали снажну војску у историји, цивили су много више страдали.

Генерал-потпуковник у пензији Миломир Миладиновић наглашава да би се ратна компоненета испунила потребан је редован војни рок у којем би се градила у наредних пет до десет година. Сматра да су безбедносни изазови Србије знатно већи него што нпр. имају Данска и Финска које имају редован војни рок. Наглашава да се сада попуњава веома мали број формацијских места, јер је, према њеоговим речима за десет година изгубљено 500.000 резервиста, што неким људством мора да се попуни.  Како је указао, сваке секунде се на свету за одбрану троши 50 милијарди долара.

Игњатијевић: Масовна регрутација неће решити масовни одлив кадрова

Са друге стране, истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Марија Игњатијевић сматра да враћање редовног војног рока није потребно будући да се, како каже, Србија не суочава са безбедносним изазовима који захтевају масовну регрутацију. Као други разлог наводи то што редовни рок не решава проблем одлива кадрова. Регрути на би били у стању да замене професионалце који су отишли пошто су се они годинама специјализовали и обучавали унутар војске (информатичари, тенкисти, лекари), наводи Игњатијевићева.

На изнесене примедбе, Стефановић се враћа на пример Швајцарске којој, како напомиње, свакако не прети никакава непосредна опасност, а ко не жели да служи, плаћа порез од три одсто укупних личних примања. "Ако земља дође у непосредну опасност, може да се ослони само на сопствени народ", сматра Стефановић. Истиче да се увођењем редовног војног рока на укида професинални кадар. Наводи и пример Немачке где се у Бундестагу управо расправља о враћању редовног војног рока. Стефановић додаје да професионалци из војске треба да кажу које су потребе војске, како је виде у будућности, коју улогу треба да испуни регрутна војска, колико нам треба нових и каква треба да буде модернизација постојећих касарни.

"Разматрамо да ли ћемо за то имати довољно новца, а регрути би  имали плату која не би била симболична. Они који прођу кроз служење рока осећају да су нешто пружили своји земљи и стекли би вештине које ћи им користити у цивилном животу као што је рецимо вожња камиона. Они који су медицинске струке могу да служе на ВМА и да ми се то рачуна у стаж", наводи Стефановић.

Игњатијевићева уместо редовног рока предлаже концепт активне резерве која иде упоредо са професионалним саставом војске. Како је објаснила, они који би се одлучили за ту могућност, потписивали би се уговор са обавезом од 45 дана годишњег служења у војсци.

Министар: Нема препрека за грађане КиМ да служе војску

Стефановић је навео да не постоји препрека за оне грађане са КиМ који желе да служе војни рок.

"Они имају право да одслуже војни рок. Можда није реално да данас разговарамо о обуци која би се дешавала на територији наше покрајине, али не постоји препрека да они буду позвани да одслуће војни рок на територији централне Србије. Разматрамо шта би био најефикаснији модел којим се не подрива чињеница да је КиМ део Србије, али уважавамо и међународне прописе пошто постоје ствари које морамо да схватимо као реалност", казао је Стефановић. Србији се, каже, догодило то да је постала економски много моћнија. Зато се и иде у подизање плата за војнике.

"Поред тога хоћемо да задржимо људе у војсци", каже Стефановић.

Генерал Миладиновић наводи да је економски моменат важан, и да зато у урбаним срединама нема одзива за професионалне војнике, односно војнике по уговору. Проблем је, додаје, код професионалних војника да се регулише да одређена занимања људи остану до краја служења војног рока.

Izvor: www.rts.rs

[MOTORISTA]

Radić: Ozbiljno se radi na vraćanju obaveznog vojnog roka
EMISIJE Autor: Jelena Jelovac 15. Feb. 2021

Država je ozbiljna u nastojanjima da vrati obavezno služenje vojnog roka i to je, pre svega, jedna politička odluka, rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić u Među nama na televiziji Nova S.

Radić smatra da ovo nije samo jedna od mnogih priča, već mu se čini da država zaista radi na tome da odmrzne služenje vojnog roka.

“To je ideja koja je pre svega došla iz političkih krugova. Mislim da se ozbiljno misli o tome i da se ide ka tome i to što je navedeno u planu rada Vlade da se do avgusta donesu ne samo izmene zakona, nego i novi dokument koji ranije nije postojao, a koji definiše civilno služenje. Pre toga Skupština treba da donese odluku i mislim da su to vrlo jasni signali da postoji politička odluka da se ide na odmrzavanje mehanizma pozivanja na obavezno služenje vojnog roka”, kaže Radić.

Jovanka Nikolić je majka dečaka koji je 2004. godište, inače prve generacije koja bi prema planovima trebalo da se vrati u vojsku i smatra da je država imala mnogo važnijih pitanja kojima je trebalo da se pozabavi od vražanja vojnog roka.

“Moje mišljenje kao majke dečaka od 16 godina, kao pravnice i dugogodišnje borkinje za ljudska prava, znate na šta sam prvo pomislila? Svom sinu sam prvo pevala pesme od Himne Svetom Savi, do Vostani Serbie, Marš na Drinu i pesama narodnooslobodilačke borbe i veoma razvijala taj patriotski duh. Pomislila sam prvo na to kada su se naši bliži i dalji preci borili za očuvanje suvereniteta ove države i naroda i građana, kako onda mi treba u 21. veku da se borimo zaaovaj narod i ove građane da bolje žive. Sigurno ne takvim odlukama, već onim koje će doneti mnogo jaču komunalnu infrastrukturu u glavnom gradu Beogradu i ostalim gradovima, sanitarnim deponijama, čvorovima po školama i boljom edukacijom”, rekla je Nikolić.



Izvor: www.nova.rs

[dzumba]

“Moje mišljenje kao majke dečaka od 16 godina, kao pravnice i dugogodišnje borkinje za ljudska prava, znate na šta sam prvo pomislila? Svom sinu sam prvo pevala pesme od Himne Svetom Savi, do Vostani Serbie, Marš na Drinu i pesama narodnooslobodilačke borbe i veoma razvijala taj patriotski duh. Pomislila sam prvo na to kada su se naši bliži i dalji preci borili za očuvanje suvereniteta ove države i naroda i građana, kako onda mi treba u 21. veku da se borimo zaaovaj narod i ove građane da bolje žive. Sigurno ne takvim odlukama, već onim koje će doneti mnogo jaču komunalnu infrastrukturu u glavnom gradu Beogradu i ostalim gradovima, sanitarnim deponijama, čvorovima po školama i boljom edukacijom”, rekla je Nikolić.

Класична замена теза.

[tihi]

Ako malo oslusnete mladi svet, potpuna je apatija prema vojsci, zapravo niko ne zeli da je sluzi. I nema tog zakona koji bi "naterao" mlade da sluze vojsku, pre bih rekao da bi podstkao jos veci odliv stanovnistva iz Srbije.
Profesionalizacija je bila prilican promasaj, u smislu da nije isnpunila ono sto su trebali biti glavni ciljevi, pa samim tim i nije bilo vecih benefita. Uradjena je traljavo, resavala se " u hodu" cesto preko ledja profesionalnih vojnika. Sada zelimo da se vratimo na ono pre profesionalizacije, umesto da se nakon ove distance gde su svi promasaji uoceni, isprave stvari i zavrsi profesionalicazija kako treba. Postoji dobrovoljno sluzenje, i to je to. Ja nista vise od toga ne bih dirao.