Merenje vremena

[vitez koja]

Sat kula u Herceg Novom
 
Sat kula (Sahat kula, Gradski toranj) nalazi se sa zapadne strane Gornjeg grada. Podignuta 1667. godine po naredbi Sultana Mahmuda. Za vreme turske vlasti ovo su bila glavna gradska vrata koja su imala pokretni drveni most, iznad prokopa, kojim je tekao potok ka moru. U prolazu kroz Sat kulu nalazi se skulptura majke Božije (nazvana "CRNA BOGORODICA", jer je radjena od nagorelog drveta, i spomen obeležje osnivaču Tvrtku I Kotromaniću, koje je u vidu bareljefa izradio Afran Hozić, iz Sarajeva.

Stari gradski sat na ovoj kuli 1995. godine zamijenjen je novim – električnim.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://www.hercegnovi.me

[vitez koja]

Sat Kula u Bitolju

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Sahat kula je jedan od prepoznatljivih simbola Bitolja.
Ne zna se tačno kada je kula sa satom sagrađena. Pisani izvori iz 16. veka pominju sat kulu, ali nije sa sigurnošću utvrđeno da li se radi o istoj građevini. Mnogi veruju da je zdanje izgrađeno u isto vreme kada i crkva Sv. Dimitrija Solunskog, tačnije 1830. Prema legendi, kula je građena kada su otomanske vlasti u gradu, odnosno Turci, išli po svim okolnim selima i sakupili oko 60.000 jaja od kojih su napravili malter. Ovom smešom i kamenjem sagradili su kulu čiji čvrsti zidovi stoje i danas neoštećeni.

Kula ima osnovu u obliku kvadrata i visoka je oko 30 metara. Na vrhu se nalazi terasa oivičena kovanom ogradom. Sat je smešten na najvišem od tri nivoa kule. Tokom Drugog svetskog rata je originalni sat zamenjen modernim.

Saat kula, kako je Bitoljčani sa ponosom nazivaju, za mnoge je i simbol grada Bitolja. Kula se nalazi u parku, omiljenom sastajalištu mladih. Ona je takođe mesto gde sugrađani tokom Badnje večeri čekaju Božić i zatim pale sveće za zdravlje duž travnjaka i šetališta.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Izvor: http://www.pogodak.rs/putovanja/bitolj/
http://www.androidvodic.com/info_bitolj_istorijska-nasledja_sahat-kula-4f8cc5dd6d4cb#Sahat+kula+Bitolj

[vitez koja]

Banjalučka sahat-kula
 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Banjalučka sahat-kula se nalazila u banjalučkoj čaršiji, u neposrednoj blizini Ferhadije džamije i bila je nacionalni je spomenik Bosne i Hercegovine. Spadala je u značajne objekte i predstavljala je specifičan javni objekt grada Banjaluke. Najvjerovatnije je nastala u 16. vijeku, odnosno u vrijeme uspostavljanja Bosanskoga pašaluka u Banjoj Luci za vrijeme Ferhat-paše Sokolovića.

Bila jednoprostoran objekt i u podnožju je imala četvornu osnovicu dimenzija 3,20x3,30 m. Zidovi su bili neobično masivni. Imala je oblik tornja koji se postepeno sužavao do visine 14,40 m, odakle je započinjao vertikalni dio novoizgrađenog dela nakon potresa 1969.godine. Visina sahat-kule iznosila je 18,89 m, a bila je završena četverovodnim šatorastim krovom. Sahat-kula je bila zidana kamenom vapnencom, delomično priklesanim blokovima u živom krecu. Sahat-kula je u prvo vreme otkucavala sate a la turca. Do početka drugog svetskog rata na sahat-kuli je postojalo zvono koje je odbijalo satove. Zvono je bilo iz 1501. godine.

Sahat-kula je od svog nastanka doživljavala čitav niz promena, kako u svom izgledu, tako i u dimenzijama, posebno visini. Većina izmena je nastala u toku 19. veka, kada su gornji delovi objekta ozidani opekom. Visina je povecana na 22 m i u svom vrhu je dobila jedan polukružni otvor, a pored ukrasnog venca ispod strehe pojavili su se dekorativni elementi izvedeni u malteru.

Sahat-kula je srušena 1993. godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://bs.wikipedia.org/wiki/Banjalu%C4%8Dka_sahat-kula

[vitez koja]

Sarajevska sahat-kula

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Sarajevska sahat-kula je jedna od najviših, a zbog svoje vitkosti, jedna i od najlepših u Bosni i Hercegovini. Sagrađena je u 17. veku, a obnavljana je posle požara 1697. godine. Graditelj kule je Gazi Husref-beg. Kula ima 76 drvenih stepenika, poredanih u kvadratnom nizu.

U pohodu princa Eugena Savijskog, Sahat kula je zapaljena, a renovirana je 1762. godine. Poslije austrougarske okupacije dozidan je gornji dio kule. Prilikom dozidavanja, postavljen je novi sat, kojeg su iz Londona doneli sarajevski trgovci Hašimaga Glođo i Mehaga Hadžikapetanović.

Kazaljke i brojevi na sva četiri brojčanika sata marke „Gillete & Bland Croydon“, su pozlaćeni, a stari turski sat premešten je prvo na drvenu sahat kulu na Vratniku, a nakon njenog rušenja u Vratničku džamiju.

Sat na Sahat kuli je jedini javni sat u svetu koji meri lunarno vreme, nazvano “a la turca” (vreme po kojem se ravnaju islamske molitve). Smena dana i noći prema ovom satu se dešava u momentu zalaska sunca. Kada sat na kuli počne otkucavati ponoć, na minaretu Begove džamije se pale kandila.

Sahat kula je do danas izgubila uveliko svoju namenu, ali kako je jedina koja meri lunarno vrijeme, a i poseduje dugogodišnju tradiciju, još uvek se održava.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://bascarsija.info/bascarsija/vazni-objekti/sahat-kula

[vitez koja]

Sahat kula Skoplje

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
Poznati toranj sa satom ili Sahat kula se ne nalazi se starom bazaru, ali je unutar komleksa džamije Sulatan Murata, na suprotnoj strani pijace, preko puta glavne ulice koja ide od centra grada prema starom Skoplju. Smeštena je na obronku brda i poseduje dominantnu poziciju u starom delu grada. Tačan datum izgradnje nije poznat, ali se predpostavlja da je kula izgrađena između 1566 i 1573 godine kao prva sat kula u otomanskoj imperiji.

Sahat kula je zanimljiv spomenik kulture, a zbog svoje funkcije, za vreme svog postojanja privlačila je veliku pažnju među građanima. Na žalost sahat kula u Skoplju danas ne funkcioniše.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://www.androidvodic.com/info_skoplje_spomenici_sahat-kula-4f8ca1f705d9f

[vitez koja]

Hrvatska

16. novembra davne 1920. godine postavljen je prvi javni sat u Zagrebu. Nalazio se na Trgu bana Jelačića, kao što je i danas slučaj. Moda javnih gradskih satova došla je u Hrvatsku iz Beča. Prvi gradski satovi u Zagrebu, uključivši navedeni na Trgu bana Jelačića, bili su i fizički uvezeni iz Beča. Prvi zagrebački urar koji je bio zadužen za održavanje tih satova bio je, po za sada dostupnim podacima, Mirko Novak.

Zanimljivo je da su čak i stubovi za zagrebačke javne satove bili izliveni po uzoru na bečke. Od Mirka Novaka održavanje satova preuzeo je Mate Barač, a od njega obitelj Lebarović – koja se tim poslom i danas bavi. Njihovo se prezime i danas može videti na zagrebačkim gradskim satovima, jer su zaduženi za njihovo održavanje.

Zanimljiv je i podatak da su nekad na Trgu bana Jelačić postojala dva sata. Jedan je bio na današnjem mestu, a drugi na ulazu u Prašku ulicu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Milan (longtrip)]

MILANKOVICEVA REFORMA JULIJANSKOG KALENDARA



Kalendar su nacin i propisi prema kojima se za potrebe gradjanskog zivota kombinuju i rasporedjuju vremene jedinice nizeg reda, tj. dan i mesec u jedinicama viseg reda ( godina, vek itd.) kako bi se odredjene periodne pojave u prirodi, vezane za zemljino heliocentricno kretanje, sto je moguce tacnije desavale u iste datume svake godine.
Prvi kalendar zasnovan na naucnoj osnovi uveo je Julije Cezar 46. godine pre nove ere po savetima Aleksandrijskog astronoma Sozigena i njime zamenio pogresan rimski kalendar. Novi kalendar, nazvan julijanski, imao je za osnovu Suncevu tropsku godinu nepromenljivog trajanja, od 365,25 dana ili 365 dana i 6 casova.Pocetak godinee prenesen sa 1. marta na 1. januar. Da bi se ovakav kalendar odrzao u skladu sa prirodnom (Suncevom) godinom, bilo je propisano da iza svake tri proste godine od 365 dana, cetvrta bude prestupna tj. od 366 dana. Medjutim izmedju trajanja julijanske i Sunceve postoji razlika od 78/10 000 dana tj. 11. minuta i 14 sekundi. Zbog te razlike prolecna ravnodnevica je 1582. godine bila 11 marta umesto 21. marta. Da bi kalendar doveo u sklad sa Suncevom godinom, papa Gregorije 13 je izvrsio reformu julijanskog kalendara i u praksu uveo danas vazeci gregorijanski kalendar.

Dana 1.maja 1923. godine u Carigradu, ekumenski patrijarh Meletios IV Metaxakis, sazvao je Sabor predstavnika svih pravoslavnih crkava i drzava. Srpska pravoslavna crkva je takode dobila poziv da posalje svoje predstavnike na taj Sabor. Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca a u ime crkve, zastupao je mitropolit crnogorsko–primorski Gavrilo Dozic, a kraljevsku vladu dr prof. Milutin Milankovic, kao predstavnik nase nauke. Glavni razlog za sazivanje je bio reforma vec zastarelog julijanskog kalendara i njegovo usaglazavanje sa gregorijanskom. Prof. Milankovic je skupu predlozio genijalno rezenje za oba problema. Kao posledica toga, Sabor je na kraju doneo zakljucke o kalendaru sadrzane u 10 tacaka:

1. Trinaest dana treba oduzeti od julijanskog kalendara. Oni predstavljaju akumuliranu razliku u racunanju vremena od ekumenskog Sabora odrzanog u Nikeji 325. godine.

2. Crkveni praznici koji padaju u dane izmedu 1. i 14. oktobra, a koji su izostavljeni iz kalendara, slavice se svi 14. oktobra, ako nadlezni svestenik ne predlozi drugacije.

3. Svi meseci u godini imace isti broj dana i u buduce kao i do tada. Februar ce imati 28 dana u prostoj godini, a 29 dana u prestupnoj.

4. Kao i ranije i dalje ce postojati dve vrste godine: prosta (neprestupna) sa 365 dana i prestupna sa 366 dana. Prestupna ce biti svaka cetvrta godina, odnosno ona koja je deljiva sa brojem 4 bez ostatka. Izuzetak od pravila su one sekularne (vekovne) godine opisane u tacki (5).

5. Sekularne ili godine stoleca (one koje se zavrsavaju sa 00 na kraju) bice prestupne samo ako broj vekova podeljen sa brojem 9 daje ostatak 2 ili 6. Drugim recima, ako broj godina podeljen sa 900 daje ostatak 200 ili 600, ta ce godina biti prestupna. Ostale su proste. 2000, 2100, 2200, 2300, 2400, 2500, 2600, 2700, 2800, 2900, 3000, 3100, 3200, 3300, 3400, 3500, 3600, 3700 itd.

6. Fiksni svetovni praznici zadrzace datume koje su imali do tada.

7. Pokretni praznici zavisice od datuma Uskrsa. U saglasnosti sa kanonskim odredbama, Uskrs ce se slaviti prve nedelje posle punog Meseca posle prolece ravnodnevice.

8. Uskrsnji pun Mesec bice odreden astronomskim proracunom, koji za reper uzima meridijan koji prolazi kroz kupolu Hristovog hrama u svetom gradu Jerusalimu.

9. Ekumenski patrijarh zahtevace od Petrograda, Atine, Beograda i Bukuresta da izracunaju dugorocnu tabelu kada pada Uskrs i duzni su je dati svim ostalim pravoslavnim crkvama.

10. Ova reforma julijanskog kalendara ne moze ni na koji nacin biti smetnja (prepreka) za kasnije promene koje mogu biti ucinjene od svih hriscanskih crkava.


Moze se izracunati da je prosecna duzina Milankoviceve godine sada: 365 dana i 218/900 dana, a to je: 365,24222 dana, sto je veoma blizu prosecne vrednosti trajanja tropske godine, koje kao sto smo rekli, iznosi 365,24219 dana. Razlika izmedu Milankoviceve i tropske godine iznosi svega 2 sekunde godisnje. Da bi se razlika akumulirala do jednog dana, potrebno je 86.400 : 2 = 43.200 godina! Zbog toga je to do danas najtacniji kalendar u ljudskoj istoriji. Izostavljanje 13 dana u oktobru nije sprovedeno u pravoslavnim zemljama i crkvama tako da je i dalje ostalo racunanje datuma po starom julijanskom kalendaru, sa razlikom od 13 dana prema gregorijanskom.

[kumbor]

Sat kula u Herceg Novom
 
Sat kula (Sahat kula, Gradski toranj) nalazi se sa zapadne strane Gornjeg grada. Podignuta 1667. godine po naredbi Sultana Mahmuda. Za vreme turske vlasti ovo su bila glavna gradska vrata koja su imala pokretni drveni most, iznad prokopa, kojim je tekao potok ka moru. U prolazu kroz Sat kulu nalazi se skulptura majke Božije (nazvana "CRNA BOGORODICA", jer je radjena od nagorelog drveta, i spomen obeležje osnivaču Tvrtku I Kotromaniću, koje je u vidu bareljefa izradio Afran Hozić, iz Sarajeva.

Stari gradski sat na ovoj kuli 1995. godine zamijenjen je novim – električnim.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

http://www.hercegnovi.me

Мени тако омиљено место, нарочито после пијаце, кад не знам куд ћу, хоћу л` одмах кући у Кумбор, или се још прошетати, сладолед олизати, или пиво попити. А обично сам у кратке панталоне, те нисам подобан баш у цркву улазити.

[lovac]

Viteže Kojo - ovaj topic o merenju vremena zaista zaslužuje sve pohvale!

Dao si nam nova saznanja, o kojima možemo bistriti danima.

Jedino mi nije jasno (verovatno mi je promaklo) da li je letnje ili zimsko računanje vremena, pravo astronomsko vreme?

Meni lično, pošto volim malo duže da spavam, ovo letnje računanje vremena nikako ne odgovara. Ne mogu nikako da se naviknem na njega - sve do zadnjeg vikenda u oktobru. Kako god okreneš - časovnici uvek pokazuju sat više od mog unutrašnjeg sata: i doručak i ručak i večera su mi prerano. Prerano se ide na spavanje, prerano se mora ustati - sve mi je nekako prerano .... Nikako mi ne ide da gledam u Sunce, posle 8 uveče (u junu i julu).

Ne mogu da objasnim zašto, ali priviknuti se ne mogu, i uvek jedva čekam kraj oktobra, da se časovnici vrate sat unazad!

[vitez koja]

Evo delimicnog odgovora za kolegu LOVCA !

Pomeranje sata - Letnje računanje vremena

Letnje računanje vremena (engl. Summer time или Daylight saving time (DST)) ili letnje ukazno vreme, je dogovor po kojem se preko leta časovnik pomera da bi poslepodneva imala više dnevnog svetla nego prepodneva. Sprovodi se tako što se službeno vreme pomeri unapred u poznu zimu ili rano proleće, a vrati nazad u jesen. Vreme se obično pomera za jedan sat, ali tačan broj časova i datumi izmena se određuju lokalno, i podložni su promenama. Ovakvo podešavanje doprinosi boljem prilagođavanju i većem iskorišćavanju dana i štednje energije.

Letnje ukazno vreme se u većini zemalja koristi u regionima između tropsko-ekvatorskog regiona i polarnih područja, zbog većeg uticaja na dužinu obdanice za vreme leta i zime. Sve evropske zemlje koriste letnje ukazno vreme: Zapadnoevropsko letnje vreme, Srednjoevropsko letnje vreme, Istočnoevropsko letnje vreme, Moskovsko letnje vreme; od uobičajne zone preko zime, npr. Srednjoevropsko vreme.

Datum kada počinje računanje letnjeg vremena je različit od države do države. Pomeranje vremena se u većini slučajeva vrši u noći između subote i nedelje, da ne bi uzrokovalo veće probleme za radno stanovništvo.

Na severnoj hemisferi, letnje vreme počinje od poslednje nedelje u martu ili prve nedelje u aprilu, i završava se poslednje nedelje u oktobru. Od 2007. godine i SAD na letnje računanje vremena prelazi poslednje nedelje u martu. Američke države Havaji i Arizona ne prelaze na letnje vreme. Od 2002, Evropska unija, kao i ostale zemlje u Evropi su odredile da početak letnjeg vremena počinje poslednje nedelje u martu i završava poslednje nedelje u oktobru (CEST).

Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. 3. 1983. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Na južnoj hemisferi, početak i kraj letnjeg vremena je obrnut od severne.

[vitez koja]

E, sad zasto i kako je pocelo pomeranje sata:

Cela ideja o uvođenju ukaznog vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko 8 sati, a zalazi oko 16, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre 5, a zalazi posle 21 sat. Budući da ljudi svoje dnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko 7 sati, sredinom leta se tako „gubi“ skoro dva sata dnevnog svetla.

Ideju da se to vreme nadoknadi prostim pomeranjem sata prvi je smislio Džordž Vernon Hadson (1867–1946), entomolog sa Novog Zelanda, koji je 1895. u radu pred Кraljevskim društvom u Velingtonu predložio letnje pomeranje vremena za dva sata. Međutim, ideja bi verovatno ostala zaboravljena da se istog predloga, nezavisno od Hadsona, deset godina kasnije nije dosetio britanski preduzimač i graditelj Vilijam Vilet (1856–1915).

Tokom jednog ranojutarnjeg jahanja po okolini Londona, Vilet je u leto 1905. godine primetio kako je sunce odavno izašlo, a veliki broj ljudi još uvek spava. Znajući da se vreme sunčevog izlaska menja tokom godine i da u letnjim mesecima obdanica počinje ranije, Vilet je pokrenuo veliku kampanju za uvođenje takozvanog britanskog letnjeg vremena.

Neumorno lobirajući sve do Prvog svetskog rata, Vilet je pridobio neke liberalne poslanike u engleskom parlamentu, a za njegovu ideju se zagrejao i budući engleski premijer Vinston Čerčil. Međutim, nastradavši u epidemiji gripa, Vilet nije dočekao da ukazno vreme bude ozakonjeno. No, njegov predlog je prihvatila Nemačka i 1916. prva zakonski uvela letnje računanje vremena, podstaknuta ratnom potrebom za uštedom uglja. Britanci su ih sledili 1921, a potom i gotovo sve evropske nacije i SAD.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme (daylight saving time). Ono se ne koristi u Кini, Japanu, Južnoj Кoreji i širom afričkog kontinenta, gde ova mera nikad nije stekla širu popularnost. No, u većem delu razvijenog sveta ovaj dogovor se smatra zgodnim načinom da se u letnjim mesecima, kad sunce prirodno zalazi kasnije, dnevna svetlost duže „zadrži“.

Zbog pomeranja sata popodneva imaju više dnevnog svetla nego prepodneva, ljudi svoje aktivnosti obavljaju po danu pun sat duže. Neke analize u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi između 500 miliona i milijardu dolara godišnje.

Zanimljivo je i da se broj saobraćajnih nesreća smanjuje za oko jedan odsto. Neka lokalna istraživanja pokazuju da je taj procenat i veći, što se objašnjava dužim periodom bolje vidljivosti.Uz to, manje energije se troši na osvetljenje i grejanje, čime se tokom dužeg perioda, a prema istraživanju američkog ministarstva energije (DOE), postižu energetske uštede između 0,5 i 1 odsto.

Кako se takav efekat ne bi izgubio zimi, kad sunce ponovo počne ranije da zalazi, svuda je do sada bilo ustaljeno i da se potom, u zimskim mesecima, sve vrati na prirodno, zimsko računanje vremena.

[lovac]

Ako sam dobro shvatio: zimsko računanje vremena je prirodno - astronomsko vreme, a letnje računanje je ljudski ''izum'' radi uštede energije.

Negde sam pročitao da Srbija nema ni koristi (uštede su zanemarljive), a ni štete od letnjeg pomeranja sata, ali se uklopila u sistem zbog zemalja u okruženju.

Imajući na umu tzv. ''evropsko radno vreme'' (početak radnog vremena u 8 - 9 sati ujutro, a kraj u kasno poslepodne), koje se postepeno uvodi kod nas, zaista ne vidim nikakve koristi od pomeranja časovnika.

Nekada, radno vreme je počinjalo u 7 ujutro, ili još ranije - tada bi se moglo računati na neku uštedu.

Sećam se, početkom osamdesetih godina, još nismo počeli pomerati časovnike - u letnjim mesecima nam je početak radnog vremena pomerano na 6 sati (umesto u 7, kako je bilo zimi). Međutim, to je prekinuto kada je počelo letnje računanje vremena.   

[ssekir75]

имам је питање: где су завршили ти силни сатни механизми који су поскидани да разних кула и торњева? као неко ко се занима за сатове, јако бих волео да их "проштудирам"

[Milan (longtrip)]

Ako sam dobro shvatio: zimsko računanje vremena je prirodno - astronomsko vreme, a letnje računanje je ljudski ''izum'' radi uštede energije.

Negde sam pročitao da Srbija nema ni koristi (uštede su zanemarljive), a ni štete od letnjeg pomeranja sata, ali se uklopila u sistem zbog zemalja u okruženju.

Imajući na umu tzv. ''evropsko radno vreme'' (početak radnog vremena u 8 - 9 sati ujutro, a kraj u kasno poslepodne), koje se postepeno uvodi kod nas, zaista ne vidim nikakve koristi od pomeranja časovnika.

Nekada, radno vreme je počinjalo u 7 ujutro, ili još ranije - tada bi se moglo računati na neku uštedu.

Sećam se, početkom osamdesetih godina, još nismo počeli pomerati časovnike - u letnjim mesecima nam je početak radnog vremena pomerano na 6 sati (umesto u 7, kako je bilo zimi). Međutim, to je prekinuto kada je počelo letnje računanje vremena.   

Rusija je od 2011. godine ostala u režimu "letnjeg" računanja vremena.Kazaljke časovnika su u Rusiji prvi put sezonski pomerene 1. jula 1917, u skladu sa dekretom tadašnje Privremene vlade .
Odlučili su se na ovaj korak jer je prilagođavanje pomeranju kazaljki povezano sa stresom i obolevanjem ljudi.Na pozitivnu stranu takve odluke ukazuju i Danci. Island je za sada jedina evropska zemlja koja nije uvela zimsko i letnje računanje vremena.Dok su sa druge strane na udaru berza i ruske  kompanije koje posluju sa ostatkom sveta gde se vreme pomera (preko 70 zemalja,uglavnom severne hemisfere) i moraju individualno da regulišu tajming radnog vremena.Međutim ,postoje i takve kompanije koje su naterale strane partnere da se prilagode njihovom "letnjem" vremenu tokom čitave godine .

[vitez koja]

Da nastavim temu o merenju vremena....!

Merenje vremena kroz istoriju: Satovi nekad i sad

Sat je jedan od najstarijih ljudskih pronalazaka. U principu, potrebno je znati osnovne fizičke procese koji se ponavljaju s određenom učestalošću i način da se izmeri koliko taj proces traje. Kao što se godišnja doba i faze meseca mogu iskoristiti za merenje protoka određenih dužih perioda vremena, tako se i kraći periodi mogu koristiti za merenje sati i minuta.

Časovnika ima u kućama i kancelarijama, mali se nose na ruci; veliki se nalaze na javnim mestima, npr: na železničkim stanicama ili crkvama. Mali satovi se često nalaze u uglu računarskih displeja ili na mobilnim telefonima.
Najvažnija namena sata nije uvek da „pokazuje“ vreme. On se koristi da „kontroliše“ ili upozorava na određene događaje, npr: alarmni časovnik (budilnik), sat na video uređajima.

Praktično svi računari zavise od tačnog vremenskog signala da bi se odvijali sinhronizovani procesi. Neki računari takođe pokazuju vreme i datum i služe kao alarmi, pokretači određenih procedura i događaja ili jednostavno pokazuju vreme.